Subota sa knjigom: Letnji „ulov“ i caričin lov

piše: Isidora Đolović

izvor: laguna.rs

Šta se dobija kada spojite troje ljudi, različitih po svemu osim sklonosti prema kršenju konvencija strogog, visokog društva dve najmoćnije evropske imperije druge polovine XIX veka? Šarlot Berd je bogata naslednica, koju više od dosadnih prijema zanima tada pionirska oblast fotografije. Bej Midlton, privlačni kapetan i najveštiji britanski konjanik, sanja o pobedi na prestižnoj Nacionalnoj trci, a prezire stege i etikeciju. Austrijska carica Elizabeta "Sisi", najlepša i najnesrećnija vladarka svog vremena, iz krutih i licemernih dvorskih krugova neprestano beži u svoje omiljene aktivnosti - putovanja i lov, te upoznavanje novih kultura, istovremeno marljivo radeći na očuvanju mladosti i nadaleko čuvene lepote. Svaka od ove tri osobe poseduje želju za bekstvom od utvrđenih društvenih uloga, ali će ih splet čudnih okolnosti smestiti u okvire neobičnog ljubavnog trougla. 

Roman Dejzi Gudvin - “The Fortune Hunter”, kod nas preveden kao "Lovac na bogatstvo", za  protagoniste uzima istorijske ličnosti i delimično potvrđena zbivanja, ali ostatak priče je izmaštan i, ruku na srce, povremeno dosta klišetiran: fizički neugledna, ali inteligentna i bezobrazno bogata devojka zapada za oko britanskom "Kazanovi". Njegovo interesovanje je, uprkos tome što izdaleka deluje kao klasičan sindrom "lovca na bogatstvo" (što je i naziv romana), iskreno i bez zadnjih namera. Međutim, buđenje prve ljubavi narušiće spektakularni dolazak "ledene kraljice", kontroverzne supruge Franca Jozefa, koja obilazi svet u potrazi za slobodom. Naravno, navikla je da dobije sve što poželi, a ni njen novoimenovani "putovođa" u gostima ne može da odoli blistavoj, dvostruko krunisanoj zvezdi. I tu se javljaju komplikacije.

Roman odlikuje filmična, uzbudljiva radnja, veoma autentičan prikaz epohe i istorijskih ličnosti koje su je krasile. Uprkos čestoj predvidljivosti zapleta, priča vas naprosto "nosi" i teško je odložiti knjigu iz ruku. Autorka pripoveda na zanimljiv, šarolik i detaljan način, pružajući protagonistima životnost i podrobnije se baveći nekim interesantnim i važnim, a retko tematizovanim, tada popularnim aktivnostima, poput fotografskih udruženja ili izgleda lovne sezone. Dok je Šarlot na momente zaista iritantna - skoro koliko i njen polubrat Fred u paketu sa budućom suprugom Ogastom ("karakondžula" koja kao da je iskočila sa stranica Džejn Ostin), a Bej Midlton vrlo šarmantan u svojoj kolebljivosti iza "fasade" Ostrvskog lafa, ona koja zaista unosi sjaj i pometnju u priču jeste carica Sisi. Epizodne ličnosti su takođe upečatljive, baš kao i pojedine vrlo efektno dotaknute, a zabavne epizode - poput kratkog susreta kraljice Viktorije i austrijske carice, gde isplivavaju sve razlike u odnosu prema kruni i pogledu na svet; fotografskih izložbi sa popriličnim karikiranjem britanskih manira i uštogljenosti - posebno iz perspektive ekscentričnog američkog fotografa Kaspara Hjuza; latentno edipovskog odnosa prestolonaslednika-tada tinejdžera Rudolfa, prema majci; ili naprosto opisa kaljavih londonskih ulica na kojima se začas zaglibe kočije džentlmena što hitaju u klubove na malo verbalnog prepucavanja, kad je već dvoboj zabranjena "zabava".

internacionalno rešenje za korice, koje se meni lično mnogo više dopada od ovdašnjeg,
aludira na siluetu carice i simbolično zvezdano nebo....

...koje evocira detalje sa njenog najčuvenijeg portreta, dela Franca Vinterhaltera iz 1865.

Svi ljubitelji fine istorijske proze bez pretenzija na potpunu tačnost, a sa dobrom i doziranom romansom kao okosnicom priče, svakako će uživati u čitanju.

***

Današnji post bi trebalo da bude neka vrsta „3 u 1“, tematski povezana istorijskom epohom i ličnostima koje me izuzetno interesuju i intrigiraju, ali i par preporuka. Prvu ste već pročitali, tiče se romana koji je mene lično veoma zainteresovao od samog objavljivanja. Iako sam unapred znala da ne očekujem više od romantične priče u istorijskom ruhu, gde u prvom planu ipak neće biti ličnost koja me prvenstveno njoj privukla, ovo je bilo i te kako vredno čitanja i fina razonoda. Takođe, lik carice Elizabete od Austrije dominira, makar i iz pozadine zbivanja, pa su mi upravo one stranice gde se radilo o njoj i bile najuzbudljivije.

Svako ko prati ovaj blog, mogao je već primetiti da sam zaljubljenik u istoriju. Naročito me, poslednjih godina i iz profesionalnih razloga (specijalizujem se za istoričara književnosti XIX veka), interesuje epoha od romantizma/Napoleonovih osvajanja do moderne/izbijanja Prvog svetskog rata, sa svim veličanstvenim pojavama koje su je oblikovale i ličnostima koje su sudelovale. A niz je zaista impresivan. Druga stvar, mada sam izraziti frankofil, pa mi je tako njihova, a potom italijanska i ruska istorija (naša se podrazumeva) najbliža, fascinirana sam i Habzburzima, posebno Elizabetom i Francom Jozefom, te njihovim zlosrećnim sinom Rudolfom. Paradoksalno, možda, deluje to što nekoga kome je Gavrilo Princip jedan od najvećih heroja, istovremeno oduševljavaju ljudi čiju je dinastiju on prekinuo - ali, uzmimo u obzir da Franc Ferdinand i Sofija Hotek nisu bili direktni potomci, niti ih uopšte simpatišem kao istorijske figure. Sa mnogo sigurnosti možemo pretpostaviti da bi početak XX veka izgledao drugačije, a atentat u Sarajevu bio izbegnut, da je liberalni Rudolf poživeo i preuzeo nasledni niz.

Uglavnom, pošto pasionirano čitam i istražujem sve što ima veze sa ovom burnom epohom, već godinama sam „merkala“ dva naslova. Nažalost, nisu prevedeni kod nas, a mogućnosti da do njih dođem dugo nije bilo. Prednost zaposlenja, makar i na određeno vreme, jeste što se pojedine šanse tada same od sebe stvore. Pre svega, napokon je stigla plata i odlučila sam da zasluženo častim sebe, rasporedivši veći deo ovog „džeparca“ na stvari sa liste želja koje najduže imaju prioritet - KNJIGE, uglavnom, šta drugo? Ukazala se prilika da isprobam toliko hvaljeni Book Depository. 

Ukoliko niste upućeni, radi se o internacionalnom sajtu, čija je baza u Engleskoj, obuhvata mrežu knjižara i sadrži sve moguće i nemoguće naslove. Uglavnom su na engleskom jeziku, ali ima i izuzetaka. Ono najbolje, pored raznovrsnosti, jeste činjenica da, uz (relativno) povoljne cene (od 7 do 15 evra, cifra gore-dole), nema nikakvih dodatnih izdataka. Dakle, ništa od poštarine/troškova slanja, nikakva carina, platite iznos naručene knjige ili više njih - i to je sve. Plaćanje se vrši on-line, neophodno je imati tekući ili devizni račun i kreditnu karticu. Na samom sajtu su navedene sve informacije o uslovima plaćanja i naručivanja. Moja kartica je obična „VISA“, dakle, nije neophodno imati posebnu sa naznakom  „electron“ za plaćanje preko Interneta, dovoljna je i klasična za bankomat. Po smeštanju artikla „u korpu“ i finalizovanju kupovine, skidaju vam cenu knjige sa računa i to je sve, ni više, ni manje. Prvi plus - pogodnost i pristupačnost cena.

Svaki korak u kupovini i isporuci propraćen je obaveštenjem koje dobijate na e-mail adresu. Pošto naručite knjigu/e, sledi tzv. „processing“ status, koji može trajati od dva do pet dana. Za to vreme, knjižari nabavljaju vašu narudžbinu, ukoliko je već nemaju direktno na raspolaganju. Malo zna da zabrine i izludi čekanje, ali, iskustvo pokazuje da se iznenadite kada najmanje očekujete. Tada stiže mejl kojim vam javljaju da je vaš paket krenuo. Isporuka za Evropu je iznenađujuće brza, svega četiri-pet dana, eventualno uračunajte vikend ukoliko vam se „zalomi“ (kao meni). Drugi plus - tačnost, poštovanje kupca i brzina isporuke!

"Sreća, sreća, radost!"

Ostaje poznato nestrpljenje, koje je propratilo i moje prvo poslovanje sa mrežom „Book Depository“. Inače gotovo sve naručujem putem „Kupinda“, „Limunda“ i sličnih polu-aukcijskih sajtova, imala sam dobra iskustva i sa antikvarijatima iz susedne Hrvatske, ali ovo je ipak potpuno nova stvar. Jedva sedmicu po slanju, dok sam bila na poslu, poštar je doneo paket - o čemu me obavestila mama - sa žigom „kraljevske pošte Velike Britanije“. Kako uzbudljivo, bila je moja jedina misao do kraja prve smene i, verujete li, jedva sam čekala da stignem kući! Treći plus - uredni su!  Knjige stižu besprekorne, brižljivo upakovane, a dobijate i obeleživač.

Šta sam naručila za početak? Dve knjige Frederika Mortona, koje obuhvataju prelazne periode u evropskoj istoriji, gradu koji je središte dvojne imperije i stecište galerije živopisnih ličnosti. Prva je „Nervous splendor: Vienna 1888/1889“ (meni lično zanimljivija), a druga „Thunder at Twilight: Vienna 1913/1914“. Markiraju ih dva granična događaja, sa burnim odjekom i nesagledivim posledicama - Majerlinški incident (navodno samoubistvo prestolonaslednika Rudolfa i njegove mlađane ljubavnice Marije Večere) i Sarajevski atentat (ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i supruge Sofije) četvrt veka kasnije. Oslikavaju doba dekadencije iliti fin-de-siecle, rađanja psihoanalize, jačanja nacionalno-revolucionarnih pokreta, slikarskih škola, književnih fenomena, političkih intriga. Protagonisti su, između ostalih: Gustav Klimt, Artur Šnicler, Frojd, Maler; potom i Staljin, Trocki, Tito, Princip, Jung, Hitler - svi koji su se u ovom periodu zadesili u Beču, bogatom kulturnim, naučnim i diplomatskim pomeranjima. Hemingvej je nazvao Pariz „pokretnim praznikom“, sasvim zasluženo, ali „carstvujušča Vijena“ mu je, ako ikada u svojoj istoriji, onda u ovih nekoliko decenija, bez imalo sumnje parirala. Uz knjige mi je stigao i obeleživač (iliti „bookmarker“) u očaravajućem, prikladno „dekadentnom“ dezenu kao sa Birdslijevih grafika! Što je srcu milo…

Zaključak je da, nakon početne, bez dvoumljenja nastavljam saradnju sa „Book Depository“-jem i od srca vam ih preporučujem. Ukoliko budete imali uslova, sredstava i prilike, ne premišljajte se, verujem da ćete takođe biti prezadovoljni. Naravno, ovo nije moj jedini „ulov“, ali o ostalim izdanjima koja sam pazarila, drugom prilikom. Sada bi mi sigurno pametniji izbor bila polica ili dve - ma, novi stan!- jer sam počela da lagerujem knjige u kutije, ni radni sto više nije dovoljan.

***

Priču o poslednjim Habzburzima zaključujem jednim novinskim člankom na koji sam izuzetno ponosna. Rezultat je mog velikog interesovanja za temu, ljubavi prema istoriji, posvećenosti i volje za pisanjem o stvarima koje su nedovoljno poznate, a uzbudljive i istraživanja vredne. Reč je o mom prvom tekstu za, nažalost, kasnije ugašenu „Reviju Istorija“. O našoj saradnji biće reči u nekim kasnijim postovima, sada zaključujem subotnje druženje autorskim tekstom o aferi Majerling, koji sam za ovu priliku skenirala. Objavljen je u aprilu 2015. i nadam se da će vam se dopasti.

Prvo, pa naslovna! Najava mog teksta u levom uglu

Najava iz sadržaja