piše: Isidora Đolović
 |
| izvor: laguna.rs |
Šta se dobija kada
spojite troje ljudi, različitih po svemu osim sklonosti prema kršenju
konvencija strogog, visokog društva dve najmoćnije evropske imperije druge
polovine XIX veka? Šarlot Berd je bogata naslednica, koju više od dosadnih
prijema zanima tada pionirska oblast fotografije. Bej Midlton, privlačni
kapetan i najveštiji britanski konjanik, sanja o pobedi na prestižnoj
Nacionalnoj trci, a prezire stege i etikeciju. Austrijska carica Elizabeta
"Sisi", najlepša i najnesrećnija vladarka svog vremena, iz krutih i
licemernih dvorskih krugova neprestano beži u svoje omiljene aktivnosti -
putovanja i lov, te upoznavanje novih kultura, istovremeno marljivo radeći na
očuvanju mladosti i nadaleko čuvene lepote. Svaka od ove tri osobe poseduje
želju za bekstvom od utvrđenih društvenih uloga, ali će ih splet čudnih
okolnosti smestiti u okvire neobičnog ljubavnog trougla.
Roman Dejzi Gudvin - “The Fortune Hunter”,
kod nas preveden kao "Lovac na
bogatstvo", za protagoniste uzima istorijske ličnosti i
delimično potvrđena zbivanja, ali ostatak priče je izmaštan i, ruku na srce,
povremeno dosta klišetiran: fizički neugledna, ali inteligentna i bezobrazno
bogata devojka zapada za oko britanskom "Kazanovi". Njegovo
interesovanje je, uprkos tome što izdaleka deluje kao klasičan sindrom
"lovca na bogatstvo" (što je i naziv romana), iskreno i bez zadnjih
namera. Međutim, buđenje prve ljubavi narušiće spektakularni dolazak
"ledene kraljice", kontroverzne supruge Franca Jozefa, koja obilazi
svet u potrazi za slobodom. Naravno, navikla je da dobije sve što poželi, a ni
njen novoimenovani "putovođa" u gostima ne može da odoli blistavoj,
dvostruko krunisanoj zvezdi. I tu se javljaju komplikacije.
Roman odlikuje filmična,
uzbudljiva radnja, veoma autentičan prikaz epohe i istorijskih ličnosti koje su
je krasile. Uprkos čestoj predvidljivosti zapleta, priča vas naprosto
"nosi" i teško je odložiti knjigu iz ruku. Autorka pripoveda na
zanimljiv, šarolik i detaljan način, pružajući protagonistima životnost i
podrobnije se baveći nekim interesantnim i važnim, a retko tematizovanim, tada
popularnim aktivnostima, poput fotografskih udruženja ili izgleda lovne sezone.
Dok je Šarlot na momente zaista iritantna - skoro koliko i njen polubrat Fred u
paketu sa budućom suprugom Ogastom ("karakondžula" koja kao da je
iskočila sa stranica Džejn Ostin), a Bej Midlton vrlo šarmantan u svojoj
kolebljivosti iza "fasade" Ostrvskog lafa, ona koja zaista unosi sjaj
i pometnju u priču jeste carica Sisi. Epizodne ličnosti su takođe upečatljive,
baš kao i pojedine vrlo efektno dotaknute, a zabavne epizode - poput kratkog
susreta kraljice Viktorije i austrijske carice, gde isplivavaju sve razlike u
odnosu prema kruni i pogledu na svet; fotografskih izložbi sa popriličnim
karikiranjem britanskih manira i uštogljenosti - posebno iz perspektive
ekscentričnog američkog fotografa Kaspara Hjuza; latentno edipovskog odnosa
prestolonaslednika-tada tinejdžera Rudolfa, prema majci; ili naprosto opisa
kaljavih londonskih ulica na kojima se začas zaglibe kočije džentlmena što
hitaju u klubove na malo verbalnog prepucavanja, kad je već dvoboj zabranjena
"zabava".
 |
| internacionalno rešenje za korice, koje se meni lično mnogo više dopada od ovdašnjeg, aludira na siluetu carice i simbolično zvezdano nebo.... |
 |
| ...koje evocira detalje sa njenog najčuvenijeg portreta, dela Franca Vinterhaltera iz 1865. |
Svi ljubitelji fine
istorijske proze bez pretenzija na potpunu tačnost, a sa dobrom i doziranom
romansom kao okosnicom priče, svakako će uživati u čitanju.
***
Današnji post bi
trebalo da bude neka vrsta „3 u 1“, tematski povezana istorijskom epohom i
ličnostima koje me izuzetno interesuju i intrigiraju, ali i par preporuka. Prvu
ste već pročitali, tiče se romana koji je mene lično veoma zainteresovao od
samog objavljivanja. Iako sam unapred znala da ne očekujem više od romantične
priče u istorijskom ruhu, gde u prvom planu ipak neće biti ličnost koja me
prvenstveno njoj privukla, ovo je bilo i te kako vredno čitanja i fina
razonoda. Takođe, lik carice Elizabete od Austrije dominira, makar i iz
pozadine zbivanja, pa su mi upravo one stranice gde se radilo o njoj i bile
najuzbudljivije.
Svako ko prati ovaj blog,
mogao je već primetiti da sam zaljubljenik u istoriju. Naročito me, poslednjih
godina i iz profesionalnih razloga (specijalizujem se za istoričara
književnosti XIX veka), interesuje epoha od romantizma/Napoleonovih osvajanja
do moderne/izbijanja Prvog svetskog rata, sa svim veličanstvenim pojavama koje
su je oblikovale i ličnostima koje su sudelovale. A niz je zaista impresivan.
Druga stvar, mada sam izraziti frankofil, pa mi je tako njihova, a potom
italijanska i ruska istorija (naša se podrazumeva) najbliža, fascinirana sam i
Habzburzima, posebno Elizabetom i Francom Jozefom, te njihovim zlosrećnim sinom
Rudolfom. Paradoksalno, možda, deluje to što nekoga kome je Gavrilo Princip
jedan od najvećih heroja, istovremeno oduševljavaju ljudi čiju je dinastiju on
prekinuo - ali, uzmimo u obzir da Franc Ferdinand i Sofija Hotek nisu bili
direktni potomci, niti ih uopšte simpatišem kao istorijske figure. Sa mnogo
sigurnosti možemo pretpostaviti da bi početak XX veka izgledao drugačije, a
atentat u Sarajevu bio izbegnut, da je liberalni Rudolf poživeo i preuzeo
nasledni niz.
Uglavnom, pošto
pasionirano čitam i istražujem sve što ima veze sa ovom burnom epohom, već
godinama sam „merkala“ dva naslova. Nažalost, nisu prevedeni kod nas, a
mogućnosti da do njih dođem dugo nije bilo. Prednost zaposlenja, makar i na
određeno vreme, jeste što se pojedine šanse tada same od sebe stvore. Pre
svega, napokon je stigla plata i odlučila sam da zasluženo častim sebe,
rasporedivši veći deo ovog „džeparca“ na stvari sa liste želja koje najduže
imaju prioritet - KNJIGE, uglavnom, šta drugo? Ukazala se prilika da isprobam
toliko hvaljeni Book Depository.
Ukoliko niste upućeni,
radi se o internacionalnom sajtu, čija je baza u Engleskoj, obuhvata mrežu
knjižara i sadrži sve moguće i nemoguće naslove. Uglavnom su na engleskom
jeziku, ali ima i izuzetaka. Ono najbolje, pored raznovrsnosti, jeste činjenica
da, uz (relativno) povoljne cene (od 7 do 15 evra, cifra gore-dole), nema
nikakvih dodatnih izdataka. Dakle, ništa od poštarine/troškova slanja, nikakva
carina, platite iznos naručene knjige ili više njih - i to je sve. Plaćanje se
vrši on-line, neophodno je imati tekući ili devizni račun i kreditnu
karticu. Na samom sajtu su navedene sve informacije o uslovima plaćanja i
naručivanja. Moja kartica je obična „VISA“, dakle, nije neophodno imati posebnu
sa naznakom „electron“ za plaćanje preko
Interneta, dovoljna je i klasična za bankomat. Po smeštanju artikla „u korpu“ i
finalizovanju kupovine, skidaju vam cenu knjige sa računa i to je sve, ni više,
ni manje. Prvi plus - pogodnost i pristupačnost cena.
Svaki korak u kupovini
i isporuci propraćen je obaveštenjem koje dobijate na e-mail adresu. Pošto
naručite knjigu/e, sledi tzv. „processing“ status, koji može trajati od dva do
pet dana. Za to vreme, knjižari nabavljaju vašu narudžbinu, ukoliko je već
nemaju direktno na raspolaganju. Malo zna da zabrine i izludi čekanje, ali,
iskustvo pokazuje da se iznenadite kada najmanje očekujete. Tada stiže mejl
kojim vam javljaju da je vaš paket krenuo. Isporuka za Evropu je iznenađujuće
brza, svega četiri-pet dana, eventualno uračunajte vikend ukoliko vam se
„zalomi“ (kao meni). Drugi plus - tačnost, poštovanje kupca i brzina isporuke!
 |
|
Iz privatne arhive:
"Sreća, sreća, radost!" |
Ostaje poznato
nestrpljenje, koje je propratilo i moje prvo poslovanje sa mrežom „Book
Depository“. Inače gotovo sve naručujem putem „Kupinda“, „Limunda“ i sličnih
polu-aukcijskih sajtova, imala sam dobra iskustva i sa antikvarijatima iz
susedne Hrvatske, ali ovo je ipak potpuno nova stvar. Jedva sedmicu po slanju,
dok sam bila na poslu, poštar je doneo paket - o čemu me obavestila mama - sa
žigom „kraljevske pošte Velike Britanije“. Kako uzbudljivo, bila je moja jedina
misao do kraja prve smene i, verujete li, jedva sam čekala da stignem kući!
Treći plus - uredni su! Knjige stižu
besprekorne, brižljivo upakovane, a dobijate i obeleživač.
Šta sam naručila za
početak? Dve knjige Frederika Mortona,
koje obuhvataju prelazne periode u evropskoj istoriji, gradu koji je središte
dvojne imperije i stecište galerije živopisnih ličnosti. Prva je „Nervous splendor: Vienna 1888/1889“
(meni lično zanimljivija), a druga „Thunder
at Twilight: Vienna 1913/1914“. Markiraju ih dva granična događaja, sa
burnim odjekom i nesagledivim posledicama - Majerlinški incident (navodno
samoubistvo prestolonaslednika Rudolfa i njegove mlađane ljubavnice Marije
Večere) i Sarajevski atentat (ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i supruge
Sofije) četvrt veka kasnije. Oslikavaju doba dekadencije iliti fin-de-siecle, rađanja psihoanalize,
jačanja nacionalno-revolucionarnih pokreta, slikarskih škola, književnih
fenomena, političkih intriga. Protagonisti su, između ostalih: Gustav Klimt,
Artur Šnicler, Frojd, Maler; potom i Staljin, Trocki, Tito, Princip, Jung,
Hitler - svi koji su se u ovom periodu zadesili u Beču, bogatom kulturnim,
naučnim i diplomatskim pomeranjima. Hemingvej je nazvao Pariz „pokretnim
praznikom“, sasvim zasluženo, ali „carstvujušča Vijena“ mu je, ako ikada u
svojoj istoriji, onda u ovih nekoliko decenija, bez imalo sumnje parirala. Uz
knjige mi je stigao i obeleživač (iliti „bookmarker“) u očaravajućem, prikladno
„dekadentnom“ dezenu kao sa Birdslijevih grafika! Što je srcu milo…
 |
|
Iz privatne arhive
|
Zaključak je da, nakon
početne, bez dvoumljenja nastavljam saradnju sa „Book Depository“-jem i od srca
vam ih preporučujem. Ukoliko budete imali uslova, sredstava i prilike, ne
premišljajte se, verujem da ćete takođe biti prezadovoljni. Naravno, ovo nije moj
jedini „ulov“, ali o ostalim izdanjima koja sam pazarila, drugom prilikom. Sada
bi mi sigurno pametniji izbor bila polica ili dve - ma, novi stan!- jer sam počela
da lagerujem knjige u kutije, ni radni sto više nije dovoljan.
***
Priču o poslednjim Habzburzima
zaključujem jednim novinskim člankom na koji sam izuzetno ponosna. Rezultat je
mog velikog interesovanja za temu, ljubavi prema istoriji, posvećenosti i volje
za pisanjem o stvarima koje su nedovoljno poznate, a uzbudljive i istraživanja
vredne. Reč je o mom prvom tekstu za, nažalost, kasnije ugašenu „Reviju Istorija“. O našoj saradnji
biće reči u nekim kasnijim postovima, sada zaključujem subotnje druženje
autorskim tekstom o aferi Majerling, koji sam za ovu priliku skenirala. Objavljen je u aprilu 2015. i nadam
se da će vam se dopasti.
 |
| Prvo, pa naslovna! Najava mog teksta u levom uglu |
 |
| Najava iz sadržaja |
