недеља, 25. јун 2017.

Odbrojavanje: “Game of Thrones”, pregled šeste sezone (1)

komentariše: Isidora Đolović

Kada je prošle godine najavljeno da će sedma (i pretposlednja) sezona planetarno omiljene serije „Igra prestola“ imati manji broj epizoda od uobičajenog (ali, zato jednoiposatnih!) i početi nešto kasnije, fanovi (ili pre-fanatici) su se zabrinuli. Kako preživeti do 16. jula? Ipak, vreme prolazi nezavisno od naših dobacivanja, požurivanja i kletvi koje mu upućujemo, pa se tako i datum premijere uveliko primakao. Promo-fotografije i prvi trejleri uzburkali su nestrpljive krugove poštovalaca, počela su očekivana nagađanja, teorije se razigrale, a mnogi privode kraju maratonsko „obnavljanje gradiva“. Pošto ste i sami, pretpostavljam, od onih koji željno iščekuju zvuke poznate uvodne špice, dobrodošli na još jednu pripremnu turu odbrojavanja i prisećanja!

среда, 21. јун 2017.

Ritam (Beo)grada

piše: Isidora Đolović

Pored toga što je zvanični, kalendarski početak leta, današnji datum (dvadeset prvi jun) obeležava se i kao međunarodni dan muzike – a leto i muzika nekako prirodno dolaze jedno sa drugim. Dodajmo tome još i, kao u mom slučaju, leto koje provodite u gradu, uz činjenicu da (za one koji znaju da osluškuju) ovakve sredine imaju i te kako specifičnu, sopstvenu buku/melodiku/ritmove i eto pogodne teme za povratničku raspevanu listu. Još od prošlogodišnje serije „sezonskih“ predloga (koje možete pogledati i poslušati OVDE), vrebam dobru priliku da muzici vratim značajan prostor na svojoj stranici, pa slušalačku priču otvaram odavno planiranom temom. 

субота, 17. јун 2017.

Subota sa knjigom: Ekranizacije - „Inherent Vice“ (2014)

piše: Isidora Đolović

Postoje određeni romani koji vas naprosto preplave svim mogućim utiscima, na onom sinestezijskom planu satkanom od zvukova i boja, pa vas takvom sugestivnošću lako prenesu u svoj svet. Ukoliko već niste upoznati sa delom i likom (što, istina, nije toliko teško, s obzirom da je autor preko četiri decenije u svojevoljnoj medijskoj ilegali) Tomasa Pinčona, trk na prikaz njegovog romana „V.“ (OVDE), tek da steknete predstavu o tome kakvo vas pripovedno obilje očekuje. Nakon tzv. izgubljene generacije, američku književnost sredine minulog veka obeležilo je stvaralaštvo lutajuće generacije Džeka Keruaka i njegovih „bitnika“, te Džeroma Selindžera i pomenutog Pinčona. Njihova literarna misija mogla bi se sažeti u znakoviti naslov Keruakovog najpoznatijeg romana – „Na putu“. Glavni likovi (neću reći junaci, pošto je diskutabilno koliko su im ovi ljudi zapravo suprotnost!) zgubidani, tragači za neznano čime, lutalice su sa kojima i mi prelazimo kilometre i kilometre duž severnoameričkog kontinenta, obijamo pragove, susrećemo neke neobične individue, upadamo u nezamislive nevolje. Svojim novijim delom, nazvanim „Skrivena mana“ (Inherent Vice, kod nas u izdanju „Čarobne knjige“), Pinčon čitaoce vraća u šezdesete, doslovno hipnotišući i time više nego verno prenoseći duh nezaboravne dekade. Ekranizacija je, uz roman, savršen predlog za upravo otpočele letnje dane, s obzirom da se priča odigrava pod suncem ili u hladu palmi sa obala Kalifornije. 

субота, 10. јун 2017.

Subota sa knjigom: „Nikadođija“

piše: Isidora Đolović

Jedan neobičan roman često prati gotovo podjednako čudna priča o njegovom poreklu. „Nikadođija“ (Neverwhere) je prvobitno zamišljena kao televizijska serija, koju je BBC 1996. godine naručio od autora „Zvezdane prašine“, „Koraline“, „Američkih bogova“ (kod nas ih je sve objavila „Laguna“). Sam rukopis nastaje uporedo sa uobličavanjem igranih epizoda, kojima Nil Gejmen i nije bio baš zadovoljan. Nameračivši se da, u inat svim (neophodnim?) skraćivanjima i prilagođavanjima koja su njegovoj ideji oduzimala deo po deo pune snage, kroz tekst nadoknadi svaki odbačeni segment, bacio se na pisanje knjige. Rezultat: dok za seriju danas mnogi i ne znaju, knjiga odmah po izlasku pobira brojne pohvale, oduševivši čitaoce različitih profila i interesovanja, udruženih ključnom sklonošću dobro osmišljenoj avanturi. Silazak u londonsko podzemlje time postaje neočekivano primamljiva turistička mogućnost!

недеља, 4. јун 2017.

Majski pregled: “Skupljači perja” (1967)

komentariše: Isidora Đolović

Jedan od najupadljivijih motiva iz Kišove “Porodične trilogije” jeste predak-trgovac perjem, otelotvorenje mitske figure Ahasvera/Jevrejina lutalice, koji se iznova obznanjuje kroz bezazlenu dečakovu igru. Istu vojvođansku ravnicu i pripadnika još jednog proganjanog, predrasudama ukletog naroda, isto beskrajno tumaranje, zatičemo u izvanrednom filmskom ostvarenju Aleksandra Saše Petrovića. Beli Bora (Bekim Fehmiju), preprodavac guščjeg perja, sada je već kultna figura i simbol nesmirene čovekove želje, nužde ili pak proklete sudbine, koja ga nagoni da se stalno potuca putevima ka nejasnoj viziji sreće. Nikada i nigde spokoja, ali usled blatne, sirotinjske mahale svakodnevno isijava i neka zaslepljujuća BELINA: jata gusaka, njihovih „kao anđeoskih“ krila, Borine odeće koju prkosno nosi. Zarobljen - ali ne i vezan neželjenim brakom sa mnogo starijom ženom, ophrvan – ali ne i sputan stalnom oskudicom, nestabilnošću sklapanih poslova i neizvesnošću sutrašnjice, on se ipak sa podjednakom životnom strašću iznova prepušta dertu i nomadskom porivu. Želeći skoro jednako pustolovnu Tisu (Gordana Jovanović), pastorku poslovnog (povremeno) ortaka i (češće) konkurenta Mirte (Bata Živojinović), svoje nemire zaliva i gasi, podstiče i lomi, kafanskim turama uz pesmu zanosne Lenče (Olivera Katarina). Svet kojim se Bora, Tisa, Mirta i ostali saplemenici kreću, surov je i pun prljavštine, okrutnosti, prevara – ali opstaje, podržavan ili mirenjem sa ukotvljenošću u depresivnu ravničarsku elegiju, ili snovima o (Beo)gradu i njegovim nepreglednim prilikama. 

субота, 3. јун 2017.

Subota sa knjigom: „Ahilov pev“

piše: Isidora Đolović

Da je, umesto „Troje“ Volfganga Petersena (koja će ostati upamćena kao jedno od većih skrnavljenja klasika od strane industrije pokretnih slika), nekim slučajem ekranizovan roman „Ahilov pev, kinematografija bi nesumnjivo bila bogatija za jedan biser. Doduše, pitanje je koliko bi se Holivud uopšte odvažio na hvatanje u koštac sa, mnogima i dalje problematičnim, viđenjem nekih od aspekata ovog mita. Ako ništa drugo, slobodno bi mogli da ostave Breda Pita u ulozi zlatokosog Ahila! Ipak, pošto su se odlučili za pojednostavljeno, limunadičasto interpretiranje „trojanskog scenarija“, barem je književnost dobila istinski vredno delo, čije je stvaranje autorku Medlin Miler zaokupljalo otprilike koliko je trajao i rat kog se dotiče. Decenija njene posvećenosti i vrednog rada iznedrila je priču o privrženosti, oholosti, bolu i junaštvu, vrlini i slabosti, a iznad svega čistoj ljubavi – bez koje, na kraju krajeva, nema heroizma, ni sećanja.