понедељак, 22. новембар 2010.

Recenzija: "Operation: Mindcrime", Simfonija revolucije


Remek-delo teškog zvuka, album benda "Queensryche"
piše: Isidora Đolović 

Nalazim se na teškim mukama svaki put kada treba da govorim o svojim omiljenim albumima. Uvek se plašim da ću se ogrešiti o nešto već rečeno od strane mnogo većih stručnjaka nego što sam ja; da ću nešto izostaviti, a što je od ključne važnosti; ili da jednostavno neću uspeti da iznesem svoje utiske onako kako bih htela. Ovo je jedan od mojih najomiljenijih albuma. Ovo je jedna od ploča koje stavljam na neku svoju imaginarnu listu "za pusto ostrvo". Od kad sam ga otkrila, a prošle su godine, uvek mu se vraćam i svaki put posmatrano iz drugog ugla, sa novim oduševljenjem. Ako bismo tražili savršen album za ekranizovanje ili izvođenje u vidu mjuzikla, ovo bi bio takav album. Ako bismo trazili ploču po kojoj bi se mogla napisati knjiga ili obrnuto, ovo bi bila jedna od takvih (ima još jedna, u pitanju je W.A.S.P. ali o tome drugi put). U najkraćim crtama opisano, ovo muzičko delo je `80s rock opera sa snažnom društveno-političkom pozadinom, ali, pre svega jako efektna i upečatljiva ploča. Slobodno se može reci da je pomerila granice unutar žanra, obeležila vrhunac karijere benda "Queensryche" i postigla veliki komercijalni uspeh, a ostavila još veći trag.

Vremeplov: Jugoslovenski "The Bangles" - Upoznajte "Cacadou look"

Isidora Đolović

Dok su "The Bangles", predvođene omalenom Susannom Hoffs, harale svetskim top-listama sredinom `80-ih, u bivšoj Jugoslaviji formiran je bend koji je bio neka vrsta pandana planetarno poznatim Amerikankama. Da, da, nekad smo i mi imali izvođače koji su bili autentični, u skladu sa svetskim standardima, stilski raznovrsni i bez potrebe za kopiranjem.....teško je u to poverovati, ali, izgleda da nam je danas tako kako smo zaslužili. Uglavnom, "Cacadou look" nisu bile prvi "all female" tj. bend sastavljen isključivo od žena, ali, svakako su bile najuspešnija skupina tog tipa. Formiran 1983. godine u Opatiji, bend su činile sestre Jasmina (vokal) i Tatjana Simić (bubnjevi), Tamara (klavijature) i Sandra (gitara) Vrančić, kao i Suzana Kozić (bas). Zanimljiva priča kaže da su, dosađujući se kada su im momci - članovi benda "FIT"- otišli u vojsku, cure uzele instrumente i naučile da sviraju. U početku iz hobija, a onda preko "Stereovizije" doguraše i do prvog albuma. Bile su originalne, talentovane, izložene predrasudama tipa "šta vi žene mozete?"- ali, istrajne.

недеља, 21. новембар 2010.

Recenzija: Novi album Tarje Turunen - Tajne ljudske duše

Isidora Đolović

Jedno od najprijatnijih iznenađenja ove muzičke godine priredila je Anette Olzon i na dobrom je putu da kritike, kojima je obasuta nakon neslavnog početka u Nightwish-u, preobrati u opšte simpatije. U dva dueta, Anet peva lako, sveže i neopterećeno. Prva saradnja je sa novajlijama Brotherhood firetribe ( energična rock pesma “Heart full of fire” na tragu retro-zvuka, http://www.youtube.com/watch?v=vGKfm2rr06Q), a druga je sa povratnicima The Rasmus ( nežna “October and April”, tematski obrađuje poznati “bitanga i princeza” motiv, http://www.youtube.com/watch?v=fygBE8dNawU). Ova pozitivna promena propraćena je povratkom prirodnijem, njenim godinama primerenijem imidžu. Biti naslednica Tarje Turunen nesumnjivo je teško i Anet se u početku izgubila u toj ulozi, ali, sada je (izgleda) naučila iz grešaka i odlučila da bude – svoja. Ipak, ovo nije priča o njoj.

Tarja je, za razliku od nekadašnjih kolega, nakon ružnog i tužnog odlaska iz benda u kome je izgradila ime, uspešnije stala na svoje noge. Debitantski solo- album “My winter storm” iz 2007. je, iako na momente monoton i poprilicno naružen jednom od najgorih obrada ikada (Kuperovog klasika “Poison”), bio više nego solidno ostvarenje. Dodajmo jako lep omot i uspešnu turneju (iz prve ruke sam informisana da je nastup u beogradskom SKC-u bio odličan), pa možemo zaključiti da je Turunenova relativno bezbolno prebrodila početne muke. Posle par godina diskografske pauze, istinska metal diva se vraća sa novim albumom, pod nazivom “What lies beneath”.

Ultimate Videos

autor: Isidora Đolović

Možemo se složiti, a i ne moramo. Ovo je moj lični (teškom mukom sveden na ovaj broj!) izbor spotova koji su:
1) ostavili najjači utisak na mene;
2) oni koje najviše volim;
3) iz ko zna kog razloga kultni za neke godine;
4) zadovoljili estetske i umetničke kriterijume.

Preovlađuju stariji video snimci, iz vremena kada je bilo daleko manje sredstava i tehnologije nego danas, ali daleko više ideja i originalnosti. Imaju neku svoju priču, nose čar i duh svog vremena, nisu samo gomila nabacanih, epileptičnih "flasheva". Ako imate još neki predlog, slobodno ga podelite sa mnom.

Tiha mudrost davna...

Isidora Đolović        


Problem ljudskog roda je u tome što uvek želi da previše zna i previše ima. Nikad dosta. A preveliko znanje i posedovanje uvek budi glad za još, i tako u nedogled. Zaboravimo da cenimo ono što imamo. Previše istraživanja, to vidimo, uvek se okrene protiv čoveka. Tajna je u meri i držanju “zlatne sredine”. Svako prekoračenje vodi u propast. Još su antički filozofi znali – ničeg previse. A ljudi uvek hoće više. Hoće da otkriju sve tajne, proniknu u suštinu vasione, zemlje, postojanja Boga, života i njegovih zakona…Sve dok ne izgube i ovo što imaju, jer ne shvataju da postoje znanja koja ne treba da steknemo. Koja bi, možda, bila previše za ubogog, malenog čoveka koji misli da je veći od prirode.

Umesto svega toga, treba čuvati i negovati ono što nam je dato. Ne tražiti dalje od onoga što nam pomaže da oplemenimo svoj, a ne ugrozimo tuđe živote. Umesto što filozofiramo o životu, koji prolazi pored nas dok mi razmišljamo i pokušavamo da ga shvatimo, treba ga – jednostavno – živeti. Nekad se najveća mudrost krije u naizgled najjednostavnijim savetima:

Veruj. Voli. Praštaj. Uči. Živi.