среда, 27. април 2016.

Pesme proleća

piše: Isidora Đolović


"Proleće je, a ja živim u Srbiji...." Nakon upravo završenih parlamentarnih izbora, neslavni slogan iz devedesetih kao da ponovo postaje aktuelan. Ne mogu reći kako sam imala bilo kakva velika očekivanja, ali, sama činjenica da sam uopšte rešila izaći na glasanje govori o nekakvom tračku nade koja je postojala. Pobuđena je očiglednim nezadovoljstvom ljudi oko mene, kritikama na račun vladajuće garniture i (ne)života koji su nam nametnuli, oduševljenjem zapaljivim spotom "Beogradskog sindikata"...ali, ta iskra pobune i otrežnjenja, na delu je zgasla. Prkos, kao i mnogo puta do sada, ostade mrtvo slovo na papiru. Da li je razlog kolektivni kukavičluk, realni pritisak i ucenjivanje gubitkom radnog mesta, obeshrabrenost i nestanak jače vere u mogućnost promene, ne znam da odgovorim. Mogu da kažem samo to da se osećam nekako deprimirano i, više nego ranije, tužno. Na svu sreću, postoji daljinski, postoji ignorisanje, ali dovoljna je sama SVEST o tome da će se one man show produžiti, a budućnost ne obećava ništa iza Potemkinovih ušminkanih fasada. 

Zalud prkos, narode - od sada ne verujem nezadovoljstvu "sirotinje raje", jer statistika pokazuje drugačiju sliku. Izgubili ste pravo žalbe, a sa vama i mi, šačica "otrežnjenih", manjina budala. Tražili ste - gledajte. Bolje verovatno Srbija i ne zaslužuje.

A proleće je, ipak, tu.
Nisam imala nameru da ovako započnem tekst, o kome se ideja formirala mnogo pre aktuelnih dešavanja. Zbog toga se brzom brzinom prebacujem na vedrije teme, u skladu sa početnim planom. Naime, kao što sam pisala u ZIMSKOM tekstu, svako godišnje doba povezujem sa određenom muzikom. Atmosfera pojedinih pesama, pa i čitavih diskografija izvesnih izvođača, budi mi jasno, živo osećanje promena u prirodi i uticaja koji one imaju na moju dušu. Dok mi je zima obično naglašeno setna, "ušuškana" i pritajena, sa prvim sunčevim zracima i oživljavanjem dotle usnulog sveta, naglo sveprisutnim zelenilom, izrazitijim zvucima, dolazi i do promene mog svakodnevnog soundtrack-a.

субота, 23. април 2016.

Odbrojavanje: Predviđanja i još ponešto

komentariše: Isidora Đolović

Narode, ostalo je nešto više od 24 časa do dugo očekivane televizijske premijere početka šeste sezone "Igre prestola". U međuvremenu, stižemo da odamo poštu iznenada preminulom muzičkom geniju Prinsu (kao i David Bowie, dobiće poseban veliki tekst od mene, u toku godine), vidimo leđa izbornom cirkusu i obeležimo međunarodni Dan knjige (23. april). A kad smo već kod literature, nešto najbolje što gledaocu-čitaocu može da se desi jeste  psihičko odvajanje knjiga i serije. Sada sam pronašla u oba slučaja vrednost i uzbudljivost, nema više sitničarenja i kritikovanja, gledam bez opterećenja i zato mi neizvesnost na kraju pete sezone uopšte nije pala teško (u poređenju sa višegodišnjim čekanjem na Martinovu inspiraciju da proradi), čak mi je još uzbudljivije jer ne znam ništa (onako, džonsnouovski!).  

Poslednju poznatu epizodu ispratili smo kroz ovaj prizor:
Mašta nam je dovoljno zagolicana, a odsustvo Kita Haringtona sa premijere šeste sezone samo je deo medijske i marketinške igre, vešto održavanog nivoa napetosti i znatiželje.

четвртак, 21. април 2016.

U nedelju, svi PROTIV ZAGLUPLJIVANJA!



Kao što znate, u nedelju se održavaju izbori i mada su prognoze obeshrabrujuće, jer će po svemu sudeći, na snazi ostati Status Quo - a zahvaljujući (nažalost) većem broju sunarodnika koji su do te mere umorni i obeshrabreni, pa ili uzimaju zdravo za gotovo naprednjačke manipulacije i bajke koje nam se svakodnevno ispredaju, ili smatraju da baš zato što su male šanse da njihov glas išta bitno promeni, nije vredno truda birati među sličnim, zaludnim opcijama - ipak nije suvišno skrenuti pažnju na par stvari.

среда, 20. април 2016.

Odbrojavanje: Najdramatičnije od "Game of Thrones", sezona 5

komentariše: Isidora Đolović


Od finala sam, generalno, očekivala mnogo, ali, nisam se preterano razočarala. Kao što sam i mislila, ništa od Lady Stoneheart, nema roze pisma, ni Bendžena Starka. Bilo je par neočekivanih obrta za mene kao čitaoca, ali, ostalo je manje-više prilično verno preneto iz poslednje knjige, pa nisam iznenađena koliko možda malo razočarana načinom na koji su pojedine scene (ne)motivisane. Zbrzano je bilo, "iseckano", nepotpuno, ali, opet, pokrili su ono glavno, stavili mnogo nagoveštaja, bilo je zanimljivo i recimo da je sezona kao sezona prosek, uz poslednje tri-četiri jače epizode. Moglo je bolje, ali, nije ni strašno. Uživala sam u svakom slučaju.

1. Kada pomenuh zbrzanost, prvenstveno mislim na uvodne scene u Stanisovom kampu. U svega nekoliko minuta je "spakovano" sve što je lančano zadesilo čoveka koji je žrtvovao ono najdragocenije, svoje dete, za pobedu i viši cilj. Bilo je uzalud. Prvo ono topljenje ledenica, bare po kojima gaze, Melisandrine reči uveravanja da se isplatilo, jer Crveni bog šalje povoljan odgovor na prineseni "dar". Međutim, gotovo odmah potom počinje da se obelodanjuje kako je zapravo sve krenulo nizbrdo - ljudi dezertiraju, preostali su iscrpljeni, obeshrabreni, malodušni, gladni. Selis je oduzela sebi život. Melisandra, suočena sa svojom pogreškom koja je donela toliko besmislenih gubitaka, beži natrag u Noćnu stražu. Stanis i sam uviđa da je osuđen na propast. On maršira u poraz, ali, ne pokazuje da je toga svestan, jer je vrhunski zapovednik i dostojanstveni kralj - do samog kraja. Sve što će ga sustići, on sada prima kao očekivano i zasluženo.
2. Sem i Gili su se napokon zaputili u famoznu Citadelu i to je jedna od priča koje bi mi u knjizi mogle biti posebno zanimljive, od kojih očekujem mnogo, u domenu važnih saznanja i doprinosa završnom obračunu sa opasnošću s druge strane Zida.

субота, 16. април 2016.

Odbrojavanje: Najdramatičnije u 5. sezoni "GoT"

komentariše: Isidora Đolović


Najkontroverznija, najnagrađivanija, najviše diskutovana i problematizovana epizoda protekle sezone ubedljivo je “Unbowed, Unbent, Unbroken”. O njoj sam već pisala u jeku same rasprave, OVDE, pa se neću ponavljati i ako imate vremena, bacite pogled. Ovom prilikom ću pokušati da je smestim u širi kontekst priče o njenoj glavnoj protagonistkniji. 
Odgajana uz romanse starih bardova, učenje vezenja i šivenja, nestašluke i prepirke sa muškobanjastom mlađom sestrom, Sansa je, razumljivo, negovala jednu jedinu ambiciju - da odgovori svojoj prirođenoj ulozi plemkinje, krotke supruge i majke. Otuda je veridba sa “zlatnim princom Džofrijem” bila ostvarenje svih snova, a razbijanje iluzije najokrutnije moguće i ne bez njenog doprinosa. Starija Starkova kći veoma dugo je bila jedino dete iz “vučjeg klana” koje nikada i nikako nisam mogla da zavolim, čak ni simpatišem. Najpre u knjigama, pa u seriji, mamina princeza sa svojim samoživim, trivijalnim mislima i uglavnom po druge pogubnim postupcima, nervirala me i iritirala. Ali, u svetlu poslednjih zbivanja, osvrt na njenu sudbinu i sve pređene etape donosi nove uvide, novo osvetljenje. Samim tim, ukoliko je preusmerenje iz pete sezone - u vidu odluke da se njeno dokonanje po Erinovom Dolu rotira sa paklenom pričom Džejn Pul/”lažne Arje” kao zimovrelske neveste - ičemu doprinelo, to je svakako bilo razvijanje empatije publike prema nežnoj Nedovoj i Ketlininoj mezimici.

среда, 13. април 2016.

Pobrkani lončići

Autor: Isidora Đolović
Objavljeno: 11. juna 2015. na portalu Bulevar umetnosti


(Tekst pred vama objavljen je prošle godine, kao kolumna, reakcija na samo jednu u nizu "pohvala ludosti". Nažalost, u međuvremenu nije izgubio na aktuelnosti. Predsednik je baš nedavno dodelio orden sudanskom ratnom zločincu; Supermen iz Feketića odlikovan je Kapetan-Mišinim priznanjem za "beogradskog dobrotvora", a o rehabilitovanju Nedića suvišno je govoriti...Kao što se Kulturno-prosvetna zajednica kompromitovala nagrađivanjem Mitrovića (što je tema članka u nastavku), pitam se koliko su glumac Svetislav-Bule Goncić, operska diva Jadranka Jovanović, spisateljica Ljiljana Habjanović Đurović, ili trener teniske reprezentacije Bogdan Obradović, naplatili da se, biću učtiva, onako unerede na dosadašnje karijere jednim kratkim predizbornim spotom?! Ili zbilja veruju kako je Vučić najinteligentniji, najduhovniji, najprosvećeniji i najsposobniji, a Srbija stvarnosna bajka na dobrom, evropskom putu?)
Svrstavanje Željka Mitrovića, vlasnika televizije „Pink‟ i višedecenijskog promotera nekulture, šunda i neukusa (koji su sada već toliko duboko pustili korene da je teško proceniti koliko će narednih generacija snositi posledice ovog nametnutog društvenog obrasca), među laureate nagrade „Zlatni beočug‟, zazvučalo je isprva kao dobar vic. Potom je kod malog broja onih čija svest nije uspavana medijskom masovnom hipnozom usledilo čuđenje pomešano sa besom, ali možda i podsetilo na ne tako davnu situaciju.

субота, 9. април 2016.

Odbrojavanje: Najdramatičniji trenuci 5. sezone "Game of Thrones"

komentariše: Isidora Đolović


Peta sezona je donela nekoliko prilično neočekivanih obrta, koji se mnogima nisu svideli usled drastičnog razilaženja sa radnjom iz poslednjih knjiga. Međutim, za razliku od izmena u pogledu konkretnih likova, ove epizode su svojom dramatičnošću izazvale podeljene reakcije publike. Kolebanja se kreću između negodovanja zbog nedoslednosti ili slabe logičke povezanosti sa osnovnom pričom sa jedne, i vrhunske režije, glumačke interpretacije, kao i dramskog učinka sa druge strane. O tih nekoliko momenata koji su podigli buru i izazvali bespregledne debate, biće reči u narednih par subotnjih tekstova. Današnji se tiče mog, uz Džona, verovatno najdražeg muškog protagoniste serijala.

Od druge polovine sezone, koja je krenula dosta “ravno” i monotono, stvari se ubrzavaju, hrleći ka klimaksu dosegnutom u devetoj epizodi, pod nazivom “Dance of Dragons”. Počev od prekretničke šeste, u kojoj se odigralo neslavno Sansino venčanje (a koje će biti tema naredne subote), sledeće epizode su nizale barem po jedan uzbudljivi segment, kao po pravilu povezan s radnjom na Severu. Ovaj “blok” je bio poprište zbivanja kojima se najviše zamerala odstupnica u odnosu na knjigu, ali, koji je ujedno jedini zaista nosio sezonu u progresivnom smeru.

среда, 6. април 2016.

Kad dobra ideja nije dovoljna

Autor: Isidora Đolović
Objavljeno: 12. aprila 2015. na portalu Bulevar umetnosti

Dok je roman i dalje ubedljivo najvoljeniji i najčitaniji književni žanr, a poeziju kao da zaista (obistinilo se Miljkovićevo predviđanje!) svi pišu ― doduše, sa manje uticaja i odjeka nego ikada pre, dotle pripovedna proza ostaje nekako skrajnuta i neshvatljivo zašto potcenjena. Tim pre je poduhvat u vidu „Lagunine” edicije „Talasi” interesantan i pohvalan, jer oko određenog tematskog jezgra zbraja, ako ne najbolja, ono barem najzvučnija imena naše savremene književne scene. Tako su se do sada pojavile zbirke posvećene Crnjanskom, Andriću, moru, mladosti, Erosu, hrani.... i čemu sve još ne. Sa manje ili više uspeha, stilski i izražajno različiti autori okupljeni su na jednom mestu, povodom konkretnog literarnog zadatka. Istovremeno, tu je zamka.
izvor: http://citymagazine.rs/

субота, 2. април 2016.

Odbrojavanje: "Game of Thrones", ka šestoj dozi magije

komentariše: Isidora Đolović


Čežnju za neophodnom dozom uzbuđenja kroz magiju izmeštanja iz svakodnevnice, najpre su - pored knjiga, naravno! - ponudili da ublaže “Vikinzi”. U toku je četvrta sezona, pratimo i komentarišemo (a čitati možete na OVOJ STRANICI). Ali, tek sa, sada već legendarnom, frazom Sersei Lanister: “I choose violence!”, Internet je nanovo planuo! Hoće li Teon i Sansa konačno umaknuti torturi? Koga su to Boltonovi zapalili? Da li nam se čini, ili vaskrsli Džon istinski predvodi vojsku? Kakve vizije i otkrovenja očekuju Brena? Juron Grejdžoj kao pojačanje, Arjine nove veštine, Jara-lezbejka, Deneris ponovo među Dotracima...

Verovatno u ovom trenutku nema iščekivanijeg televizijskog sadržaja od predstojeće, šeste sezone planetarno popularne serije “Igra prestola”. Iako je varnicu zapalio Džordž R.R.Martin, tek prenošenjem (delića) njegovih zadivljujućih romana u oblast pokretnih slika, požar je - sviđalo se to nama ili ne - zaista buknuo. Danas, baza fanova “GoT”-a često podseća na sektu, pletu se najneverovatnije i najbesmislenije teorije, vode ozbiljne polemike, pišu studije, siže provlači kroz sociološke, kulturološke, pravne i vojne filtere, dok tvorci igranog serijala zadovoljno trljaju ruke.