субота, 30. новембар 2019.

Subota sa knjigom: „Sto sati mraka“

piše: Isidora Đolović

Kada ih izludi svet odraslih, surov i pun apsurda, već vekovima mnoga deca počinju da kuju planove o bekstvu od kuće. Putešestvija onih koji ih sprovedu u delo obično se završe tek koju milju dalje, na benzinskoj stanici ili pred ulaskom u lokalnu šumu, kada shvate da nisu poneli dovoljno novca, nemaju dovoljno hrabrosti ili im, jednostavno, nije baš toliko stalo da ispravljaju krive Drine. Emilija de Vit, junakinja romana „Sto sati mraka“ (Odiseja, 2019; orig. „Honderd uhr nacht“, 2014) autorke Ane Volc, imala je sredstava, odlučnosti, kao i veliki razlog da - ide do kraja.

субота, 23. новембар 2019.

Subota sa knjigom: „Posle udarca“

piše: Isidora Đolović

Slično pripovetkama Gasta Grebera sakupljenim u knjizi „Dani“ (o kojoj sam pisala OVDE), kratka proza nagrađivane i međunarodno priznate danske književnice Dorte Nors tematizuje trenutke koji su uslovili da životi protagonista krenu u izvesnom smeru. Međutim, za razliku od onih kod njenog luksemburškog kolege, junaci priča iz zbirke „Posle udarca“ (Štrik, 2019; orig. „Kantslag“, 2008) na neki način su već (pred)određeni da podlegnu, obično animalno-destruktivnoj, sili koja zadaje početni udarac (bukvalan ili metaforičan). On se ponegde upravo odigrao, drugde se tek krećemo ka njemu, ali neizbežnost povezuje većinu slučajeva u koje smo uvedeni in medias res - tako da nema ispravke ili poboljšanja, budući da je šteta već učinjena.

субота, 16. новембар 2019.

Subota sa knjigom: „Ratovi veštica“

piše: Isidora Đolović

Slično mnogima od nas, buduća spisateljica Šibel Paunder je kao mala volela da pred nekim sasvim običnim i prozaičnim stvarima zamišlja različite čudnovatosti koje se iza njih možda skrivaju. Za razliku od većine, svoje rane maštarije nije odbacila u nastupajućim godinama, već ih zapisuje i postepeno razvija do priča u nastavcima koje se na malo drugačiji način bave čudesnim bićima poput sirena ili - veštica. One nas u ovom slučaju posebno zanimaju. Paunderova je, polazeći od detinje osnove, stvorila izuzetno ljupku viziju sveta paralelnog našem, s tom razlikom da u njemu obitavaju isključivo veštice i poneka vila. Suprotno očekivanjima, one NISU ružne, nemaju bradavice na nosu, ne nose crne šešire, stanuju ispod vodovodne mreže i u određenim vremenskim razmacima organizuju velika nadmetanja kojima se odlučuje o budućem poretku njihove skrivene zajednice. Knjiga „Ratovi veštica“ (ProPolis Books, 2019; orig. „Witch Wars“, 2015) nas, kao prva u nizu, upoznaje sa njihovim neodoljivim, zabavnim svetom.

субота, 02. новембар 2019.

Subota sa knjigom: „Mladi trogloditi“

piše: Isidora Đolović

Osećati se različitim nije nimalo čudno, ni strašno. Šta god vam o tome govorili, sasvim je u redu. U najvećem broju slučajeva, međutim (i na sreću), takvo osećanje ne odgovara realnosti. Svodi se na subjektivnu procenu sopstvenog statusa u okruženju koje, uglavnom, nastanjuje bar još nekoliko individua sa podjednakom skrivenom mukom, pa se, nakon što ih jedni drugima obelodanimo, osetimo mnogo lakše. Šta se događa u onom manjem, ali nipošto zanemarljivom broju situacija kada je neko zbilja drugačiji, ali to iz nekog razloga ne sme ili naprosto ne ume da ispolji, jer će svaki nedovoljno spretan korak prema ostvarenju sopstvene celovitosti prouzrokovati pojavu naprsline na nekom drugom delu ogledala života, ispituje Emanuela Pagano u kratkom, ali izrazito sadržajnom romanu „Mladi trogloditi“ (Odiseja, 2019; orig. „Les Adolescents Troglodytes“, 2007), koji joj je 2009. godine doneo nagradu Evropske unije za književnost.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...