Volim da mislim o sebi kao tolerantnoj osobi. Prilično sam kosmopolitski i liberalno vaspitavana, “operisana” sam od zatucanih stavova tipa nacionalizma, rasizma, predrasuda koje ljude mere i ocenjuju na osnovu boje kože, religije, narodnosti. Isključivo mi je bitno kakav je ko čovek, kakve su mu misli i dela. Nisam politički opredeljena, nisam član nijedne navijačke grupe, ne volim uniformisanost i svrstavanje u kategorije bilo kog tipa. Ne mrzim, ne protestujem, ne pišem grafite sa huškačkim parolama. Volim svoju zemlju, ali, ne držim majčicu Srbiju “za suknju” i nemam ništa protiv videti sveta. Nisam “Srbenda”, ne volim narodni melos, masno pečenje, šatre, rsanje i trubače, ali sam zato pismena i poznajem našu istoriju. Verujem, ali, ne ponašam se kao inkvizitor. Pišem i ćirilicom i latinicom, uopšte mi nije teško i neću da biram jedno od ta dva pisma. Ne opterećujem se time jesam li podobna bilo kome i u bilo kom smislu. Kao što vidite, trudim se da budem maksimalno trezvena i realna.
