(S)Misao protiv "crnih rupa"

piše: Isidora Đolović

Kako znate da se pripremaju izbori? Po tome što se javnost uskomeša i počinju različite manipulacije narodom, a u cilju prikupljanja kog poena više, osiguravanja podrške za još koji mandat, pranje od (ne)učinjenog i dodatno zamajavanje obeshrabrenog življa. Manipulacije se obično kreću u domenu podizanja nacionalnog ponosa, koketiranja sa tradicijom s jedne, a k'o fol liberalnih i kosmpolitskh vrednosti sa druge strane. Koliko god nam išli na nerve, nije suvišno ovoga puta otvoriti oči i ipak pokazati da ne kupujemo više te jeftine trikove. Ignorisanje se već pokazalo jednakim povlačenju, pa i indirektnoj podršci sunovratu. Sada nas jedino može spasiti - kritička misao.

Koreni kao ponornica

komentariše: Isidora Đolović

Tea Obreht - "Tigrova žena"

"Porođajem u tuđini, pod zamrzlim snegom,
hraniše me tvojim glasom, slabošću i negom.
Spustiše me u nemoć detinjstva, da te volim
i brigom, za Tobom, za ceo život, obolim." (Miloš Crnjanski)

"Ovo je ovde Balkan - zemlja iz sna,
između moćnih sila dobra i zla." (Bajaga)

Fenomen „književnosti u rasejanju“ (iliti dijaspori) zaslužuje posebnu pažnju. Koliko distanca, prostorna, generacijska, kulturološka utiče na stvaralaštvo naših iseljenika i u kojoj meri dolazi do onog iznenađujućeg prepoznavanja tipično tradicionalne matrice, motiva, odjeka nacionalnih pripovednih glasova i tehnika usred modernog izraza...pitanje značajno i izazovno. Stvar razumevanja srpske književnosti koja nosi izrazitije obeležje vremena, mesta i konteksta, stoji baš kao i sa domaćim filmovima: "stranci" ih mogu veoma visoko vrednovati i ceniti, ali, teško da će potpuno razumeti ono na čemu se zasniva njihova najveća vrednost. DUH podneblja je u pitanju.

"Džeri" i nostalgija

piše: Isidora Đolović

Nameravala sam da baš danas ovde postavim jednu svoju "crticu", koja je nastala na času kreativnog pisanja pre pet godina, a bila inspirisana mojim veoma dobrim drugom. Priča je odavno objavljena na portalu "Bulevar umetnosti", ali, kako su oni još uvek u fazi rekonstrukcije i arhiva do daljnjeg (zasigurno još duže vreme) neće biti dostupna, a danas je njegov rođendan, želela sam da je sačuvam od zaborava, a i pošaljem nekakav telepatski signal da mi nedostaje ono bezbrižnije, tinejdžersko doba, naša ekipa koju je u međuvremenu život razbacao na sto strana, svi oni koje godinama nisam videla i nemam pojma šta se dešava, ali se nadam da su dobro i da su srećni.

Htela sam time da svoju večitu nostalgiju barem malo ublažim, a onda sam danas čula još jednu vest o smrti poznate ličnosti, ovoga puta sjajnog glumca Alana Rikmana, pa su se te misli, uz snažne utiske od takoreći kolektivnog gubitka Bouvija pre svega nekoliko dana, pomešale u jedan kovitlac razmatranja prolaznosti i simbolike gubitka, nestajanja jednog doba...Baš je čudno počela 2016. godina! 

Magija Bouvija

piše: Isidora Đolović

8.1.1947. - 10.1.2016.

Ovo je tužan dan. Moje "društvo mrtvih pesnika", ljudi koji su me u najosetljivijim godinama beskrajno inspirisali i nastavljaju to da čine, dobilo je još jednog člana.

Podsećanje na prolaznost posebno je teško kada nestaju ljudi koji su, nekako, uvek bili prisutni, aktuelni, postojani u svojoj promenljivosti...ovoga puta, rak je bio brži od protejske moći Dejvida Bouvija da pregrmi sve lomove i promene. Preminuo je dva dana nakon svog rođendana, tek što nas je obradovao novim studijskim ostvarenjem i uneo boje u ovo bezlično doba.

Divila sam mu se i bio mi je među najdražim umetnicima. Šarmer, provokator, buntovnik.

Pobuna života u gradu smrti

piše: Isidora Đolović

"Grad lopova" - Dejvid Beniof

Ljubiteljima TV serije "Igra prestola" poznato je da pisac romana "Grad lopova" čini deo autorsko-producentskog dvojca Benioff-Weiss. I koliko god nas nervirala, povremeno radikalna, preinačenja u odnosu na Martinov pisani predložak, veština građenja uzbudljive i dinamične radnje utiče na to da uporno i sa nestrpljenjem pratimo svaku novu epizodu. Isto scenarističko umeće prepoznaje se, možda još izrazitije, na stranicama ove napete, zabavne, dirljive i nadasve uverljive knjige.

Dvoipogodišnja opsada Lenjingrada predstavlja primer jedinstven u istoriji, demonstraciju tvrdoglave hrabrosti i animalne žilavosti, jedno od najdramatičnijih poglavlja Drugog svetskog rata, ali i izvor beskrajnog ponosa Rusa - kakav samo preživljena patnja i dosezanje granica ljudske izdržljivosti može da proizvede. Veliki je broj književnih dela i filmskih ostvarenja tematizovao dane u kojima je grad na Nevi dotakao dno i uzdigao se iz sopstvenog pepela. Dejvid Beniof to čini na osvežavajuć i ne manje upečatljiv način.