недеља, 31. март 2019.

Odbrojavanje: Ka osmoj sezoni „Game of Trones“ (2)

komentariše: Isidora Đolović

Epizoda 3: The Queen’s justice
Moram reći da mi se za sada dopada pravac kojim se kreću, dosadašnji tok radnje je u redu, gluma uglavnom solidna, muzika ovoga puta naročito izvrsna. Najviše su mi se svideli susreti: 

субота, 30. март 2019.

Subota sa knjigom: „Nikad neću...“ upitnik

odgovara: Isidora Đolović

Svi smo se barem jednom zarekli da nikad nećemo nešto uraditi/reći/pomisliti: ma, ni pod razno i nema te sile koja bi nas naterala! Neki od nas čak zasnivaju čitav život na određenim, kao stena čvrstim načelima, od kojih su sigurni da im zaista nema odstupanja. U zavisnosti od prirode i razloga za utemeljenje ovakvih uverenja, smatramo ih zadrtošću ili principijelnošću, pametnom ili potpuno besmislenom, čak štetnom odlikom. Iz svega se, vremenom, razvila fraza Nikad ne reci nikad, kojom se ukazuje na nesigurnost otprilike svega postojećeg, ali često (kao što se sve da zloupotrebiti!) i opravdavaju momenti kada ljudi pokleknu, prodaju svoje snove i ideale za trenutnu korist, iznevere sebe ili druge. 

недеља, 24. март 2019.

Odbrojavanje: Ka osmoj sezoni „Game of Trones“ (1)

komentariše: Isidora Đolović

Kada je (zar već!) pretprošle godine emitovana završnica sedme sezone najpopularnije televizijske sage našeg doba, „Igra prestola“, početak narednog, ujedno i poslednjeg poglavlja priče činio se tako dalekim, nedostižnim. U međuvremenu, snimljeno je dovoljno drugih i drugačijih priča da popune prazninu, pa meseci proleteše „za tren oka“ i dugo očekivani epilog nam je nikad bliži. Kao što sam navikla redovne čitaoce i fanove bilo igranog, bilo književnog serijala, pred premijeru osme sezone „premotavaćemo film“ i podsetiti se najznačajnijih, najzanimljivijih, najbesmislenijih...uopšte, istaknutih delova svega što joj je prethodilo. Ostale tekstove iz istog tematskog kruga možete pronaći putem OVOG LINKA.

среда, 20. март 2019.

Ne verujem da si to ti! (2)

piše: Isidora Đolović

„Neprepoznatljive“ glumice u muzičkim spotovima
 
Listu glumaca koji su se pojavili u video-zapisima poznatih pesama, “provukavši” se neopaženo ili “iskačući” niotkuda, objavila sam PROŠLE GODINE i, sudeći po reakcijama, zabavila čitaoce otprilike koliko mi je samoj bilo interesantno dok sam je sastavljala. Na red je stigao nastavak, ovoga puta sa primerima njihovih koleginica u glavnim ulogama. Zadatak je, moram priznati, sada bio nešto teži. Čini mi se da je jedan od uzroka mnogo većeg izbora spotova koji odgovaraju kriterijumu, taj što je ženskim izvođačima trebalo duže vreme da se odvaže i angažuju pripadnike suprotnog pola kao neku vrstu “mamca” pri vizuelizaciji svojih pesama. U slučaju muzičara, oduvek se podrazumevalo da jedan od faktora privlačenja publike predstavljaju atraktivne žene – na kraju krajeva, šta je umetnik bez svoje Muze? Međutim, kada bi koleginica  pokušala da na približan način koristi tuđu privlačnu pojavnost kao inspiraciju, čak ni danas ne bi bila podjednako “normalno”, blagonaklono dočekana - ali, to je neka druga tema i pretpostavka. Što se poznatih lica sa velikog platna ili malog ekrana tiče, rado su viđeni gosti i uglavnom provereni adut približavanja (budućih) hit melodija širem auditorijumu. Korist ili šteta od ove vrste saradnje je obostrana. Mnoge glumice karijere započnu upravo kao modeli, zapažene zahvaljujući angažmanu u nekom spotu; drugima takav posao posluži kao veliki povratak pred oči javnosti, a neke su isto to omogućile samim muzičarima. Pojedina pojavljivanja ostala su ikonična i neka vrsta zaštitnog znaka određenog benda, no, njima se odavno bavio jedan od mojih prvih postova, Video Vixens. Pred vama je ponovo odabir saradnji koje možda nikad ne biste mogli ni da zamislite, a ipak su se dogodile.

недеља, 17. март 2019.

„The Outpost“ (2018)

komentariše: Isidora Đolović

Svako od nas može da navede bar jedan primer serija (ili filmova, pa i knjiga) koje su toliko smešne, otrcane, jednom rečju – loše, da vas je naprosto sramota u ime glumaca, reditelja, kamermana i ostatka ekipe, ali svejedno ih pratite. Pritom, ne radi se o istoj vrsti negativne kritike kao, npr. u slučaju serije „Troja:Pad grada“, jer ni sama zamisao nije ozbiljna, velika, ambiciozna. Da se ne lažemo, televizijska fantazija nikad i nije, čast izuzecima, važila za bogzna kako dubokoumno područje. U okvirima zabave, brze i shodno žanru zarazne avanture, „Predstraža“ (ili „Utvrđenje“, zavisi od prevoda), izdanak mreže The CW u produkciji SyFy-ja, sasvim služi nameri. Jeste, TOLIKO je glupava da ćete se naizmenično smejati i nervirati na, otprilike, svakoj drugoj sceni. Istovremeno, postoji ono nedefinisano nešto zbog čega prosto morate da odgledate još jednu epizodu, pa zatim još jednu...a ima ih ukupno deset i to nije sve, jer je (za apsolutnu nevericu!) „delce“ koje koautorski potpisuju Jason Faller i Kynan Griffin obnovljeno za još jednu sezonu! Snimanje je upravo u toku i to u okolini Beograda, a već je poznato da će ulogu u nastavku imati naša glumica Jelena Gavrilović. Ako ništa drugo, barem zato bi bilo dobro upoznati se sa ovom pričom.

среда, 6. март 2019.

Ulični hodači

piše: Isidora Đolović
Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tirjanin na slaba čovjeka;
al tirjanstvu stati nogom za vrat;
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija!
(Petar Petrović Njegoš, „Gorski vijenac“)

Do sada se igralo za život, plesalo do snova, trčalo ili pešačilo u cilju prikupljanja sredstava za lečenje bolesnih ili nabavku neophodnog. Ali, šetalo se, naročito od devedesetih naovamo, uglavnom za – slobodu. Taj vid mirnog, a i te kako transparentnog otpora, znak je i opomena da u društvu nešto baš ne štima. Nažalost, mnogo češće biva protumačen kao neposlušnost, nezahvalnost „nekih tamo neradnika“, slepih za zlatno doba boljitka, neosetljivih na očinske napore Velikog Dobrotvora.
izvor: moravainfo.rs

субота, 2. март 2019.

Subota sa knjigom: „Kućica na drvetu“

piše: Isidora Đolović

Bliži se proleće, pa mu u susret krećemo jednom vedrom, zabavnom knjigom sa više nego prikladnim koricama. Zbog njihovog dizajna, poželećete da već sutra pošteno grane sunce i „otera” vas u prirodu. Mnoge možda podseti na dane detinjstva, kada su imali stalno mesto za igru, negde u zelenilu krošnje iz sopstvenog dvorišta ili obližnjem vrbaku. Nismo li svi, gledajući američke filmove, poželeli da i sami, barem na jedan dan, steknemo ono posebno utočište? Taj san je svojim junakinjama ostvarila Bjanka Picorno u romanu „Kućica na drvetu“ (Odiseja, 2018; orig. „La casa sull' albero“, 1984). Za ilustracije se pobrinula Tijana Knežević, a mene su pomalo podsetile na jednu staru knjižicu pod nazivom „Dobro drvo“ (Šel Silverstejn), mada su privilegije koje priroda pruža junacima u ovom slučaju nešto drugačije i istinski uzvraćene.