Odbrojavanje: Ka osmoj sezoni „Game of Trones“ (2)

komentariše: Isidora Đolović

Epizoda 3: The Queen’s justice

Moram reći da mi se za sada dopada pravac kojim se kreću, dosadašnji tok radnje je u redu, gluma uglavnom solidna, muzika ovoga puta naročito izvrsna. Najviše su mi se svideli susreti: 

Subota sa knjigom: „Nikad neću...“ upitnik

odgovara: Isidora Đolović

Svi smo se barem jednom zarekli da nikad nećemo nešto uraditi/reći/pomisliti: ma, ni pod razno i nema te sile koja bi nas naterala! Neki od nas čak zasnivaju čitav život na određenim, kao stena čvrstim načelima, od kojih su sigurni da im zaista nema odstupanja. U zavisnosti od prirode i razloga za utemeljenje ovakvih uverenja, smatramo ih zadrtošću ili principijelnošću, pametnom ili potpuno besmislenom, čak štetnom odlikom. Iz svega se, vremenom, razvila fraza Nikad ne reci nikad, kojom se ukazuje na nesigurnost otprilike svega postojećeg, ali često (kao što se sve da zloupotrebiti!) i opravdavaju momenti kada ljudi pokleknu, prodaju svoje snove i ideale za trenutnu korist, iznevere sebe ili druge. 

Odbrojavanje: Ka osmoj sezoni „Game of Trones“ (1)

komentariše: Isidora Đolović

Kada je (zar već!) pretprošle godine emitovana završnica sedme sezone najpopularnije televizijske sage našeg doba, „Igra prestola“, početak narednog, ujedno i poslednjeg poglavlja priče činio se tako dalekim, nedostižnim. U međuvremenu, snimljeno je dovoljno drugih i drugačijih priča da popune prazninu, pa meseci proleteše „za tren oka“ i dugo očekivani epilog nam je nikad bliži. Kao što sam navikla redovne čitaoce i fanove bilo igranog, bilo književnog serijala, pred premijeru osme sezone „premotavaćemo film“ i podsetiti se najznačajnijih, najzanimljivijih, najbesmislenijih...uopšte, istaknutih delova svega što joj je prethodilo. Ostale tekstove iz istog tematskog kruga možete pronaći putem OVOG LINKA.

Subota sa knjigom: Književnost lepotom brani svet

Ovako glasi poruka sa otvaranja 56. po redu manifestacije "Disovo proleće", uz najavu raznovrsnih programa pripremljenih za naredna dva meseca

izveštava: Isidora Đolović 

izvor: ozonpressnet

Zajedno sa kalendarskim, u Čačak je 21. marta stiglo "Disovo proleće", tradicionalna kulturna manifestacija koja se ove godine održava pedeset šesti put. Otvaranjem u znaku izložbene postavke rezultata projekta "Umetnička knjiga Dis", ujedno je obeležen Svetski dan poezije.

Ne verujem da si to ti! (2)

piše: Isidora Đolović

„Neprepoznatljive“ glumice u muzičkim spotovima
 

Listu glumaca koji su se pojavili u video-zapisima poznatih pesama, “provukavši” se neopaženo ili “iskačući” niotkuda, objavila sam PROŠLE GODINE i, sudeći po reakcijama, zabavila čitaoce otprilike koliko mi je samoj bilo interesantno dok sam je sastavljala. Na red je stigao nastavak, ovoga puta sa primerima njihovih koleginica u glavnim ulogama. Zadatak je, moram priznati, sada bio nešto teži. Čini mi se da je jedan od uzroka mnogo većeg izbora spotova koji odgovaraju kriterijumu, taj što je ženskim izvođačima trebalo duže vreme da se odvaže i angažuju pripadnike suprotnog pola kao neku vrstu “mamca” pri vizuelizaciji svojih pesama. U slučaju muzičara, oduvek se podrazumevalo da jedan od faktora privlačenja publike predstavljaju atraktivne žene – na kraju krajeva, šta je umetnik bez svoje Muze? Međutim, kada bi koleginica  pokušala da na približan način koristi tuđu privlačnu pojavnost kao inspiraciju, čak ni danas ne bi bila podjednako “normalno”, blagonaklono dočekana - ali, to je neka druga tema i pretpostavka. Što se poznatih lica sa velikog platna ili malog ekrana tiče, rado su viđeni gosti i uglavnom provereni adut približavanja (budućih) hit melodija širem auditorijumu. Korist ili šteta od ove vrste saradnje je obostrana. Mnoge glumice karijere započnu upravo kao modeli, zapažene zahvaljujući angažmanu u nekom spotu; drugima takav posao posluži kao veliki povratak pred oči javnosti, a neke su isto to omogućile samim muzičarima. Pojedina pojavljivanja ostala su ikonična i neka vrsta zaštitnog znaka određenog benda, no, njima se odavno bavio jedan od mojih prvih postova, Video Vixens. Pred vama je ponovo odabir saradnji koje možda nikad ne biste mogli ni da zamislite, a ipak su se dogodile.

„The Outpost“ (2018)

komentariše: Isidora Đolović

Svako od nas može da navede bar jedan primer serija (ili filmova, pa i knjiga) koje su toliko smešne, otrcane, jednom rečju – loše, da vas je naprosto sramota u ime glumaca, reditelja, kamermana i ostatka ekipe, ali svejedno ih pratite. Pritom, ne radi se o istoj vrsti negativne kritike kao, npr. u slučaju serije „Troja:Pad grada“, jer ni sama zamisao nije ozbiljna, velika, ambiciozna. Da se ne lažemo, televizijska fantazija nikad i nije, čast izuzecima, važila za bogzna kako dubokoumno područje. U okvirima zabave, brze i shodno žanru zarazne avanture, „Predstraža“ (ili „Utvrđenje“, zavisi od prevoda), izdanak mreže The CW u produkciji SyFy-ja, sasvim služi nameri. Jeste, TOLIKO je glupava da ćete se naizmenično smejati i nervirati na, otprilike, svakoj drugoj sceni. Istovremeno, postoji ono nedefinisano nešto zbog čega prosto morate da odgledate još jednu epizodu, pa zatim još jednu...a ima ih ukupno deset i to nije sve, jer je (za apsolutnu nevericu!) „delce“ koje koautorski potpisuju Jason Faller i Kynan Griffin obnovljeno za još jednu sezonu! Snimanje je upravo u toku i to u okolini Beograda, a već je poznato da će ulogu u nastavku imati naša glumica Jelena Gavrilović. Ako ništa drugo, barem zato bi bilo dobro upoznati se sa ovom pričom.

Subota sa knjigom: Delo kao posrednik

piše: Isidora Đolović

Kako privoleti mlade (i ne samo njih) čitanju, ponekad izgleda kao pitanje svih pitanja. Ipak, bez problema bi se moglo proširiti na ostale sfere umetnosti i (popularne) kulture, obično od onog trenutka kada uočimo paradoksalnu nesrazmeru između današnje dostupnosti znanja i njegove nestalnosti u našem pamćenju. Mnoštvo informacija, zvukovnih i vizuelnih doživljaja, raznovrsnih sadržaja svakodnevno „proleti“ ekranom računara ili telefona, stvarajući privid upućenosti i široke opšte informisanosti, ali istovremeno „ispari“ gotovo istog trenutka kada ga zameni sledeći podatak. Tada se vraćamo enciklopedijskoj, informativnoj ulozi knjiga, zbog koje sam nepokolebljivo uverena kako će taj drag nam papir preživeti sve tehnološke inovacije i trendove. Uveliko je poznata i zanimljiva intermedijalnost, prožimanje raznorodnih vrsta stvaralaštva, pa se bolji poznavaoci tim više oduševe kada u nekom, primera radi, igranom ostvarenju, prepoznaju reference na omiljeni roman, ploču ili delo likovne umetnosti. Vratimo se pitanju s početka, kako to knjiga “početnicima” može probuditi dodatno interesovanje za druge oblasti stvaralaštva, a da to ne bude isključivo suvoparnim, teorijskim pristupom? Dva primera bi možda mogla poslužiti kao adekvatna.

Subota sa knjigom: Žena je čudo

piše: Isidora Đolović

Svake godine, Osmi mart nas (pored toga što je prilika da prodavci kozmetike, cveća, čokolada i, sve češće, knjiga, zarade putem prigodnih akcija namenjenih poštovaocima tradicije poklanjanja) podseti na nerazrešeno pitanje istinskog statusa, uloge i društvenih očekivanja od žene  današnjice. Istovremeno isprovocirani i zahvalni, svesni postignutog napretka, ali i neželjenih krajnosti do kojih nas je dovela borba za jednaka prava (sa nezanemarljivim udelom lične odgovornosti), retko kad ostajemo potpuno ravnodušni pred (izgubljenim?) značenjima pridavanim međunarodnom Danu žena. Pogodilo se da mi, baš uoči ovog datuma, u vidokrug dospe nekoliko primera zbog kojih se čak i najtvrdokorniji antifeministi moraju složiti kako je lepo i vredno biti našeg pola. Zato će današnja priča, zapravo, imati tri lica, povezana  istovetnom suštinom. Mogli bismo je sažeti u pojmove SNAGE (i) LJUBAVI.

Reading Woman, Ivan Kramskoy, 1863.

Ulični hodači

piše: Isidora Đolović

Vuk na ovcu svoje pravo ima

ka tirjanin na slaba čovjeka;

al tirjanstvu stati nogom za vrat;

dovesti ga k poznaniju prava,

to je ljudska dužnost najsvetija!

(Petar Petrović Njegoš, „Gorski vijenac“)

Do sada se igralo za život, plesalo do snova, trčalo ili pešačilo u cilju prikupljanja sredstava za lečenje bolesnih ili nabavku neophodnog. Ali, šetalo se, naročito od devedesetih naovamo, uglavnom za – slobodu. Taj vid mirnog, a i te kako transparentnog otpora, znak je i opomena da u društvu nešto baš ne štima. Nažalost, mnogo češće biva protumačen kao neposlušnost, nezahvalnost „nekih tamo neradnika“, slepih za zlatno doba boljitka, neosetljivih na očinske napore Velikog Dobrotvora.

izvor: moravainfo.rs

Subota sa knjigom: „Kućica na drvetu“

piše: Isidora Đolović

Bliži se proleće, pa mu u susret krećemo jednom vedrom, zabavnom knjigom sa više nego prikladnim koricama. Zbog njihovog dizajna, poželećete da već sutra pošteno grane sunce i „otera” vas u prirodu. Mnoge možda podseti na dane detinjstva, kada su imali stalno mesto za igru, negde u zelenilu krošnje iz sopstvenog dvorišta ili obližnjem vrbaku. Nismo li svi, gledajući američke filmove, poželeli da i sami, barem na jedan dan, steknemo ono posebno utočište? Taj san je svojim junakinjama ostvarila Bjanka Picorno u romanu „Kućica na drvetu“ (Odiseja, 2018; orig. „La casa sull' albero“, 1984). Za ilustracije se pobrinula Tijana Knežević, a mene su pomalo podsetile na jednu staru knjižicu pod nazivom „Dobro drvo“ (Šel Silverstejn), mada su privilegije koje priroda pruža junacima u ovom slučaju nešto drugačije i istinski uzvraćene.