Motivišuće pesme

piše i predlaže: Isidora Đolović

Kada sam poslednjeg dana prošle godine poslala blog na privremeno mirovanje, nisam ni slutila kako neće proći dugo dok gotovo čitav svet ne postane strogi karantin. Otkako je pre dve nedelje i u našoj državi proglašeno vanredno stanje, bezbroj puta mi je kroz svest proletela stara izreka: „Čovek planira, a Bog se smeje“. Došlo je vreme da se, na teži način i ubrzano, savlada lekcija iz prilagođavanja okolnostima, strpljenja i tolerancije. 

Doviđenja, mila Tanječka

piše: Isidora Đolović

Ona se, dakle, Tanja zvala…(“Evgenije Onjegin”, XV)

izvor: https://www.laguna.rs

Dr Tanju Popović, redovnog profesora Filološkog fakulteta u Beogradu, upoznala sam pre, biće uskoro, (nikako baksuznih) trinaest godina. Držala je predavanja iz Opšte književnosti I za osamdeset i nešto više združenih studenata grupa 06 i 08, među kojima sam bila i ja. Jednom sedmično nam je, u vazda osunčanoj Sali 11, nadahnuto govorila o Dafnidu i Hloji, Ahilejevoj srdžbi, Jevanđeljima, Luciju pretvorenom u magarca, pričama iz „1001 noći“, prijateljstvu Gilgameša i Enkidua…Tih brucoških dana, moja malenkost nije još bila naročito pažljiv i vredan student, pa smo jednom prilikom Ana (najbolja mi drugarica, cimerka i tada nerazdvojni saučesnik) i ja - izbačene sa predavanja profesorke Tanje! Možda jedini slučaj tog tipa koji, ako ne fakultet, onda barem naša generacija (ne) beleži, bio je posledica upornog smejuljenja, pričanja i crtanja karikatura u nekom od zadnjih redova slušaonice. Još se živo sećam želje da me pod proguta pre nego što se spustim niz poslednji stepenik, delimično jer sam bila opkoljena pogledima kolega iz klupa u oba reda, a delom što Ana, koja čak nije studirala isti smer, samim tim ni imala obavezu da uopšte bude prisutna, “strada” samo zbog odanosti meni. Ispit sam krajem leta položila – na svu sreću, profesorka se nije sećala mog izgreda.

Subota sa knjigom: „Ledeno čudovište“

piše: Isidora Đolović

Dejvid Valijams je prilično zanimljiva i svestrana britanska „zverka“. Najširoj publici poznat kao komičar i već osam sezona jedan od glavnih sudija u šou-programu „Britanija ima talenat“, pre nešto više od deset godina na listu svojih aktivnosti uvrstio je pisanje knjiga za decu. O tome koliko mu dobro ide govore sledeće činjenice: dosadašnjih trinaest naslova prodato je u više od dvadeset pet miliona primeraka širom sveta, nekoliko ih je već adaptirano u format mjuzikla ili televizijske drame, a kritika ga uveliko zove naslednikom velikog Roalda Dala. Otkako je 2010. započeo saradnju sa ilustratorom Tonijem Rosom, ova poređenja su postala naročito opravdana. Dvojac je zaslužan i za neodoljivi šarm „Ledenog čudovišta“ (ProPolis books, 2019; orig. „The Ice Monster“, 2018), koje nas vraća zalasku XIX veka i viktorijanske ere.

„Why women kill“ (2019)

komentariše: Isidora Đolović 

Prošlo je mnogo vremena od nastanka omiljenih “Očajnih domaćica”. I pored (većeg nego ikad)  mogućstva biranja između raznovrsnih televizijskih sadržaja, počela je da se oseća želja za nečim sličnim: što bi bilo zabavno, ali ne banalno; neočekivano, a prepoznatljivo; vizuelno visoko kvalitetno, napeto, sa dobrom glumačkom postavom i pričama koje postepeno raskrinkavaju površinske predstave svake vrste o ugodnom životu imućnijih Amerikanaca, a ipak su začinjene dobrim humorom koji olakšava sve te uvide. Kada je najavljena premijera CBS-ovog noviteta “Zašto žene ubijaju” (Why women kill), sve kockice su se složile. Serija ima deset epizoda i već je obnovljena za drugu sezonu (doduše, sa novim likovima i misterijama), a kod nas je od kraja januara emituje FOX life.