уторак, 30. април 2013.

Jedno malo tumačenje

Isidora Đolović

Od kada je HBO lansirao pilot-epizodu, svet već treću sezonu zaredom trese "Game of Thrones" groznica. I pre nego što je dočekalo svoju televizijsku varijantu, ovo (za sada) petoknjižje je uspelo da zadobije značajnu bazu vernih, zagriženih fanova, koji od 1996. godine, kada se pojavio prvi tom knjige, željno iščekuju svaki naredni. Nažalost, svoju (u ovom slučaju sasvim zasluženu) slavu danas sve dobija tek pošto se uplete u vrzino kolo mas-medija i postane dostupno širokom auditorijumu, uglavnom u uprošćenom, ogoljenom vidu. 
 Evo mog iskustva.

понедељак, 29. април 2013.

Priča o jednoj pesmi: "Hazard"- Richard Marx

Isidora Đolović


Dragi čitaoci, preporučujem vam dopunjenu i (rekla bih, bolju) verziju ovog članka, na linku:


kao i ostale tekstove iz rubrike "Priče o pesmama".

Hvala svima na praćenju! 


недеља, 28. април 2013.

Ljudi koji inspirišu: Vanessa Paradis

Isidora Đolović

Početak milenijuma zasipa nas "starletama", pojavama nejasne uloge i razloga prisutnosti na naslovnim stranama, u emisijama i uopšte medijskom vrtlogu. Merila se menjaju i obistinila se, kao nikada do sad, Vorholova stara tvrdnja. Doslovce svako može imati svojih par minuta slave, bez obzira na to zaslužuje li ih. Kao da izdvojiti se više nema svoje prvobitno, suštinsko, pozitivno značenje. Danas, privući pažnju kamera i bliceva uglavnom podrazumeva negativan način, a ne autentičnost, novitet, svežinu.
  
Svega par decenija unazad još je bilo drugačije. Tada su takođe novinski i televizijski prostor zauzimali jednokratni, beznačajni likovi, ali s druge strane, bilo je i zanimljivih, nesvakidašnjih  ljudi. Vanesa je jedna od takvih, a ovo je priča o njoj.

уторак, 23. април 2013.

O čitaocima i snobovima

Isidora Đolović
         
23. april- svetski Dan knjige

Velike sudbine često se traže, dozivaju, korespondiraju na neobične načine. Slučaj je hteo, a još više legenda, da se veliki renesansni mađioničari pisane reči, Šekspir i Servantes, presele u večnost iste godine (1616), na isti, današnji datum koji se tim povodom obeležava  u slavu umetnosti kojom su tako majstorski vladali.

понедељак, 22. април 2013.

Ovo je Zemlja za nas

Isidora Đolović

Kada sam prvi put odgledala simpatičan dugometražni crtani "Ferngully- The last rain forest", postao je jedan od pet omiljenih filmova mog detinjstva. Naučio me mnogim stvarima. Kroz staru borbu dobra i zla ukazao na neke probleme čovečanstva koje ću kasnije mnogo bolje razumeti. Kao npr. značaj brige o životnoj sredini. Ovoj jedinoj za koju znamo i koju imamo.
   
Ukoliko neko nije čuo, danas se obeležava međunarodni Dan planete Zemlje. Znam da se mnogima odmah diže kosa na glavi od priče o globalnom zagrevanju i reciklaži, organskoj hrani i sličnom, u vremenu kada se "teško živi i bije ključna bitka za Kosovo, evro-integracije, datum za kandidaturu" i tako dalje, i tako dalje....Osim toga, postalo je "baš fensi" biti ekološki osvešćen, pa nije ni čudo što mnogi s razlogom skeptično uzimaju priče o zaštiti našeg velikog, šarenog globusa, smatrajući ga nedopustivim snobizmom. Ali, stvari nisu ni izbliza bezazlene. I dugoročno odlaganje već je prouzrokovalo posledice nesagledivih razmera.

субота, 20. април 2013.

Ultimate "Smells like 80s Glam" Songs

Isidora Đolović

Konačno se pojavilo sunce! Budim se u cik zore, dišem punim plućima i jedva čekam da konačno vratim cokule u kutiju do sledeće zime, a uskočim u "starke"! Kao i Beograd (zato i jesu tako dobar spoj!), proleće daje životnu energiju, sve ti je lakše, sve možeš.
   
A šta bolje ide uz ove nagoveštene vedre dane, nego podjednako razbudjujuća, poletna i energična muzika?!? Za mene, kao "hard-rock wild child", sinonim za dobar provod jeste rokačina osamdesetih, poznata kao "glem". Svašta se tu svrstava, a veliki broj "žestokih metalaca" uglavnom sa podsmehom gleda na ove izvođače i njihovu muziku. Borila sam bitku sa takvima do pre par godina, a sad me baš briga. Ipak, osvrnuću se kratko na neke od najčešćih stereotipnih stavova u vezi sa tim.

Crnjanski i ja

Isidora Đolović

Zanimljiva stvar mi pade na pamet pre izvesnog vremena, a dokaz je koliko fakultet može prosvetliti čoveka (što mu je, u suštini, namena, al smo to malo zaboravili...): odnos ja- naš slavni pisac, tj. njegovo delo. Naime, u Gimnaziji nisam volela Miloša Crnjanskog. Možda sam ga čak i mrzela. Bio mi je krajnje nerazumljiv i nezanimljiv, a kad sam na prijemnom ispitu za fakultet dobila za analizu upravo "Sumatru", htedoh da iskočim iz sopstvene kože. Odlično se sećam, kao i moje društvo kome sam se posle danima žalila, tog nerviranja i uverenosti da baš iz tog razloga neću položiti. Očajna sam bila! Naravno, ne samo da sam položila i upisala se na budžetu, već je i tumačenje pesme bilo veoma dobro. Međutim, moj početak toliko željenih i voljenih studija bio je uprkos tome u znaku potpune "posvađanosti" sa umetnikom koga je bio glas da je najprgaviji srpski pisac ikada. Ne, nikako ga nisam volela.

четвртак, 18. април 2013.

Zamaglite taj horizont očekivanja!

Isidora Đolović

Odavno sam uočila kod sebe jednu zanimljivu crtu. I pitam se kako to da u svakoj knjizi, filmu, seriji- nebitno, ja uvek "navijam" da sporedni lik dobije glavnu heroinu ili junak baci oko na neku cool curu koja nije već na početku, eksplicitno, vrištećim podtekstom viđena za nosioca hepi-enda. Uvek volim neke nemoguće situacije, nepredviđene pretpostavkama i luda sam za tragičnim, nesrećnim ljubavima koje se ne ostvare i ostanu ideal. 
   
Zašto je tako? Dva su moguća objašnjenja: 

1) otpor prema svakom klišeu i "limunadici". Volim, brate, kad su izneverena očekivanja čitalaca/gledalaca, kad ima originalnosti i iznenadjenja, a ne da sve unapred znam!

2) i sama sam sklona idealizovanju i (najčešće bezrazložnoj) patnji za nečim što ne mogu imati, a što bi, da je dostupno, sigurno izgubilo za mene tu magiju i vrednost, "silaskom sa oblaka". 
  
Sem toga, sporedni likovi su (kao i "negativci") uvek tako zanimljivi i mnogo živopisniji od onih klišetiranih, crno-belih i predvidivih.
  

среда, 17. април 2013.

Kako upokojiti kulturu

Isidora Đolović

Neka mi neko objasni zašto se, zaboga, u Srbiji klasična muzika sluša uglavnom samo kada proglase dan žalosti? Jer, to me kopka već godinama. Kako to da se nešto što je u osnovi i po svojoj prirodnoj nameni lepo, plemenito, pozitivno- povezuje samo sa tmurnim, dosadnim, ozbiljnim, mračnim? Ko joj to menja prirodu?