Subota sa knjigom: „Kuća na pilećim nogama“

piše: Isidora Đolović

Da pozajmim naslov memoara glumačke legende Bekima Fehmijua, blistavo i strašno su reči kojima bi se najpreciznije mogao označiti utisak od prvog pogleda na korice (prekrasno ih je ilustrovala Melisa Kastriljon) “Kuće na pilećim nogama” (ProPolis books, 2019; orig. „The house with chicken legs“, 2018), debitantskog romana Sofi Anderson. Ova Velšanka se u detinjstvu, zahvaljujući bajkama koje joj je pripovedala baka (poreklom Istočnoevropljanka), zaljubila u ruski folklor, te nimalo ne čudi što je odlučila da svoj književni prvenac zasnuje na jednom od najpoznatijih likova iz tog korpusa. Kao što se iz naslova i spomenutog najavnog crteža jasno naslućuje, njena priča je obeležena mešavinom komike i jezovitosti (tako karakterističnih za grotesku), tematski povezana sa Baba Jagom - stvorenjem iz starih slovenskih predanja - tačnije, sa njenim prebivalištem i, još bliže, unukom.

Otrgnuti cvet pustinje

piše:  Isidora Đolović

Bila je lepa, dobrodušna, besprekorne reputacije i neizmerne darovitosti, ali je tajanstvena završnica bacila senku na život koji ponajviše nalikuje (mračnoj) bajci o Pepeljugi, bez srećnog kraja. 

Na današnji dan, pre dvadeset godina, preminula je Ofra Haza. Priča o usponu i padu “Madone sa Istoka“ za Izrael je još uvek gotovo tabu-tema. Često se može čuti kako povodom svoje, do danas nesumnjivo najveće muzičke zvezde, spominju „dvostruki život“ koji je vodila: rastrzanost između karijere samostalne mlade žene koja je isključivo talentom postigla svetsku slavu i živela san, s jedne, a sa druge strane Jevrejke uprkos svemu podjednako vezane za konzervativna načela i ličnu želju da pronađe ljubav, zasnuje porodicu, ispuni „Bogom danu“ ulogu. Da obe persone nisu bile tako čvrsto sjedinjene u njenoj duši, možda bi lakše prozrela i izbegla zamke zakasnele prilike koja joj se nasmešila, ubrzo pretvorivši idilu u crnu priču.

Dan kada je odleteo Leptir

Sećanje na Petra Pana iz Bloka 23: Nenad Radulović (1959-1990)

Mada su prohujale tačno tri neverovatne i tužne decenije otkako više nije fizički prisutan, svako podsećanje na njegov muzički opus, vedrinu, smeh i pametnu ironiju prati utisak da nikada nije ni odlazio. Naprosto se preobrazio u dobrog duha prestonice...

piše:  Isidora Đolović