"Free your mind, and the rest will follow.."

   autor: Isidora Đolović

  Čovek je kreativno biće, privilegovano sposobnošću da stvara. Kada ima sve, njegov mozak se ulenji, volja za stvaranjem izgubi - a kreativnost i razmišljanje su jedino što nas razlikuje od životinja. I kad stvaralaštva nema, bude se divljački i animalni nagoni, jer nema uživanja u lepoti da ih potisne. Otuda toliko prostakluka i vulgarnosti svuda oko nas. Jer, energiju koju treba da usmerimo na nešto dobro, koja nam je zato i data, trošimo na pogrešne i nedostojne, a povrh svega razorne stvari. Bojim se da je to najveći hendikep tehnologijom prezasićene, "facebook" civilizacije.

Četvrt veka od tužnog rastanka

piše: Isidora Đolović

Dražen Ričl

(1962-1986)

“Mlogo hteo, mlogo započeo
čas umrli njega je pomeo.” (Branko Radičević)

Nije retkost da umetnici u ranoj mladosti ostvare neverovatan uspeh, niti da se u nečijih par godina slije prosečan ljudski vek. Ovakav životni scenario nalazimo i kod mladića o kome večeras želim da pišem. A on je bio istinski umetnik, potpuno spontano širio i velikodušno prosipao svoj višestruki talenat na svakom koraku i sve to skromno, nepretenciozno, prirodno- kao i svaki pravi, Bogom dani.

Ima neka zla kob koja odnosi mlade stvaraoce. Kao da time život hoće da pocrta njihovu nezemaljsku bit, činjenicu da čistota umetničke duše i plemenitost njene vizije nije za ovaj svet- krhka i uzvišena nad blatom svakidašnjice. Pojavi se, bljesne i spektakularno napusti pozornicu života, ostavivši zabezeknute posmatrače da doveka pričaju o čudu koje su doživeli. A nema boljeg traga te zvezde repatice od-dela. Kroz njih, oni večno žive.

"...važno je da se sanja,
neka se sanja..."

od detinjstva sa gitarom