“Love bites: The reluctant vampire“ (1992)

komentariše: Isidora Đolović

Preveden kao „Ujed ljubavi“, ovaj beskrajno duhovit, simpatičan i danas uglavnom nepoznat  film u režiji Malkolma Marmorstina, na neodoljiv način se podsmeva mitu o seksepilnim krvopijama, (ženskim) očekivanjima od istih, uz nepretenciozan humor i obilje šarma epohe.

Veliki jesenji upitnik

odgovara: Isidora Đolović

Iako je ovo produženo miholjsko leto više nego prijatno, moram priznati da mi pomalo ubija doživljaj karakterističnih boja, mirisa i čari godišnjeg doba u koje smo zakoračili. Primetićete da već neko vreme na blogu nemam političkih, ni ličnijih tekstova, što je u prvom slučaju posledica spoznaje uzaludnosti kritikovanja vlasti (to ne znači da sam se pomirila sa stanjem stvari, naprotiv!), u drugom nelagode zbog toga što sam u nekom trenutku počela da javno otkrivam previše o sebi, a sve zajedno nedostatka vremena da se posvetim stranici onoliko koliko bih želela, pa samim tim ponovo proširim opseg tema. Ali, pošto sam u prošlogodišnjem malom jesenjem upitniku obećala, red bi bio i da ispunim još jedan: opširniji, sadržajem drugačiji, pronađen kod Sare, a sasvim prikladan oktobarskom raspoloženju. Neću nikoga da označavam ili obavezujem; kome se učine zanimljivim, slobodan je da preuzme pitanja. Pre toga, uputila bih vas na ranije objavljene liste KNJIGA i MUZIKE koje smatram prikladnim za jesen.

October kiss (2015)

komentariše: Isidora Đolović

Naiđe mi ponekad vreme za one sladunjave, šablonske filmiće koje prilježno još “štancuje” nekadašnji “Hallmark”, kasnije “Universal” i, poslednjih par godina, “DIVA” TV kanal. Obično je to u kasnu jesen ili zimu, kada me uhvati prehlada, ili imam previše obaveza da bih u pauzi mogla da se skoncentrišem na bilo šta iole dubokoumno, ili naprosto želim da se potpuno isključim i odmorim. Prvi razlog je, dakle, dokolica koja nas čini neobično tolerantnim, čak i kada to znači da ću polovinu od šezdeset minuta (uračunate su reklame) provesti u prepiranju sa ekranom. Drugi razlog je taj što, uprkos banalnim sižeima, dosadnim, nerealnim protagonistima, najčešće veoma lošoj glumi i (slabo prikrivenom) propagiranju problematičnih “amerikanski patrijarhalnih” standarda, ovakva ostvarenja sadrže ako ništa drugo, lepe prizore prirode, boje datog godišnjeg doba, euforiju praznika, što sve zajedno brzo učini da se odluta u neke daleke krajeve. “Oktobarski poljubac”, jedan od sezonskih porodičnih filmova televizijske mreže „Hallmark“ sa jednostavnom i predvidljivom, ali toplom, pozitivnom pričom, ima za cilj da izazove upravo tako prijatno (tzv. „warm and cozy“) osećanje. 

Subota sa knjigom: „Ostrvo Čuvara oluje“

piše: Isidora Đolović

Ako ste devedesetih godina bili deca koja rado čitaju, verovatno pamtite roman Enid Blajton (donekle potisnut slavom serijala “Pet prijatelja”) “Ostrvo avanture” i njegova dva nastavka. Svi koji su voleli i u igri pokušavali da “rekonstruišu” takve priče; svi koji vole dobar spoj misterije, teme odrastanja i fantastičnih elemenata, pritom se osećajući mladim u duši; a posebno oni koje brine što današnji naraštaji možda više “ne znaju da maštaju, ne mare za svet napolju i njegovo otkrivanje”, obradovaće se zbog knjige “Ostrvo Čuvara oluje” (ProPolis books, 2018; orig. „The Storm Keeper's Island“, 2018). U ovom slučaju, prvi (vizuelni) utisak svakako igra nezanemarljivu ulogu i dizajn korica zaista zaslužuje sve pohvale, ali, za divno čudo, najavljeni sadržaj iz pera talentovane Ketrin Dojl ne samo da opravdava očekivanja, već ih uveliko prevazilazi. Uhvatite talas…

Subota sa knjigom: „Akvamarin“

piše: Isidora Đolović

Teško ćete naići na adolescenta koji se bar jednom nije osetio čudno, neshvaćeno ili neprilagođeno u tom osetljivom životnom razdoblju. Šesnaestogodišnja Saha Lids nije izuzetak po pitanju često umišljenih i preuveličanih jada, kakvi muče i njene vršnjake - razlika je u tome što ona JESTE drugačija, u više nego jednom pogledu, što će od određenog trenutka početi da je nepodnošljivo uznemirava i zbunjuje. Ona je, naime, žrtva čudnovate nezgode iz detinjstva zbog koje ne sme da uđe u vodu, a kasnije i vršnjačkog nasilja. Da li je jedno sa drugim u neposrednoj vezi, odnosno, da li je netrpeljivost okoline proistekla iz njenog zagonetnog nedostatka, možda i nije od presudnog značaja za nedvosmisleni početni utisak: glavna junakinja romana „Akvamarin“ (ProPolis books, 2018; orig. „Aquamarin“, 2015) iz pera Andreasa Ešbaha,  višestruki je autsajder.

Subota sa knjgom: „Arhipelag za drugi život“

piše: Isidora Đolović

Rođen u Sovjetskom Savezu, ali životnim i stvaralačkim putevima duže od tri decenije opredeljen za Francusku, književnik Andrej Makin je formulu uspeha pronašao upravo u spoju zavičajnih tema i drugog jezika, usvojenog ljubavlju, divljenjem i željom za pripadanjem njihovom kulturnom krugu. Primenu ovog postupka, koja mu je donela popularnost i kod domaće publike (naročito su uspešno prihvaćeni romani Muzika jednog života, Rekvijem za Istok, Dok Amur teče i višestruko nagrađivano Francusko zaveštanje), prepoznajemo u najnovijem ostvarenju, „Arhipelag za drugi život“ (PAIDEIA, 2019; orig. „Archipel d'une autre vie“, 2016.), koje nam stiže baš uoči ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu.