Igrala se deca…revolucije

http://www.youtube.com/watch?v=hVsdAGQF_e8

autor: Isidora Đolović, Filološki fakultet

     Sa debelim zakašnjenjem, ali osetnim posledicama u vidu ne malog zaostatka i blok nastave vikendom u cilju nadoknade, te nenormalno i nerealno skraćenih rokova za izradu seminarskih radova, a u jeku novih domskih raspodela i selidbi, osvrnimo se na dogadjaj od sredine oktobra - famoznu, zamalo lančanu, BLOKADU.

"Free your mind, and the rest will follow.."

   autor: Isidora Đolović

  Čovek je kreativno biće, privilegovano sposobnošću da stvara. Kada ima sve, njegov mozak se ulenji, volja za stvaranjem izgubi - a kreativnost i razmišljanje su jedino što nas razlikuje od životinja. I kad stvaralaštva nema, bude se divljački i animalni nagoni, jer nema uživanja u lepoti da ih potisne. Otuda toliko prostakluka i vulgarnosti svuda oko nas. Jer, energiju koju treba da usmerimo na nešto dobro, koja nam je zato i data, trošimo na pogrešne i nedostojne, a povrh svega razorne stvari. Bojim se da je to najveći hendikep tehnologijom prezasićene, "facebook" civilizacije.

Četvrt veka od tužnog rastanka

piše: Isidora Đolović

Dražen Ričl

(1962-1986)

“Mlogo hteo, mlogo započeo
čas umrli njega je pomeo.” (Branko Radičević)

Nije retkost da umetnici u ranoj mladosti ostvare neverovatan uspeh, niti da se u nečijih par godina slije prosečan ljudski vek. Ovakav životni scenario nalazimo i kod mladića o kome večeras želim da pišem. A on je bio istinski umetnik, potpuno spontano širio i velikodušno prosipao svoj višestruki talenat na svakom koraku i sve to skromno, nepretenciozno, prirodno- kao i svaki pravi, Bogom dani.

Zaboravljeni talenti- Amila Sulejmanović

 piše: Isidora Đolović        

Poznato je da prave kulturne vrednosti ne tretiramo kako dolikuje i kako zaslužuju. Šta onda reći o tekovinama sada već nepostojeće države, prošlosti koju umom i duhom ograničeni žele da izbrišu, negiraju i obezvrede? Serijom tekstova ću pokušati da podsetim, češće i priredim novo otkrivanje određenih nepravedno potisnutih fenomena muzičke scene osamdesetih, ljudi čiji primer dokazuje da je ovdašnja umetnost jednom bila ravnopravna sa svetskom. Volela bih da dam skromni doprinos misiji čuvanja od zaborava zaostavštine vremena bogatog idejama i njihovim iznenađujućim realizacijama.

Ne verujem da postoji osoba sa ovih prostora koja nije barem jednom čula pesmu sarajevskog benda "Valentino"-"Volim te još", sa čuvenim refrenom i spektakularnom poslednjom strofom, koja ne bi bila to što jeste bez snažnog i upečatljivog ženskog vokala. Neću ulaziti u priču o samom bendu, pogotovo ne današnjem besramnom pozivanju bivšeg gitariste Zije Rizvanbegovića na staru slavu i promuklom šaputanju ono nekoliko iole kvalitetnijih pesama s prvih albuma, koje naravno nije on pevao u originalu, niti o činjenici da je takav lik uspeo da odgurne od sebe sve saradnike koji su bend u pretposlednjoj dekadi dvadesetog veka još držali tik s druge strane one granice koja deli sprdnju od muzike. Ovo je prica o ženi iza tog fantastičnog glasa i njenom većini nepoznatom, ali veoma vrednom pažnje, nevelikom opusu. Njeno ime je Amila.

40 godina bez Džimija

Jim Morrison memorial (1943-1971)

piše: Isidora Đolović

Navršile su se tačno četiri decenije od kada je svet ostao bez jedne od najinteresantnijih figura moderne muzičke umetnosti. Morison je, to znamo, bio (i ostao) velika rock`n`roll zvezda, ikona XX veka, koju je zagonetna i prerana smrt uzdigla do kultnog statusa. Medjutim, on je bio mnogo više od toga- neosporno talentovan pesnik i muzičar, privlačna i harizmatična, ali i preintenzivna i neprilagodjena ličnost, čovek sa posebnom vizijom, sposoban da probudi i zauvek zarobi paznju. Zato nije ni čudo što se njegov lik "odomaćio" na različitim modernim proizvodima, kao prepoznatljiv simbol, npr. uz Merilin i Če Gevaru. Kao što se po prirodi stvari dešava, priznanje je došlo za njega prekasno, ali, neminovno i uprkos svim silama protivljenja koje su ga osporavale i pokušavale da unize i osujete. Zasluženo je uzdignut medju zvezde, gde kao da je oduvek pripadao i težio da se vrati, iz ovog hladnog i surovog sveta. Danas je daleko važnije pitanje: da li je svet zaslužio Džima Morisona?

"Can you give me sanctuary?
I must find a place to hide,
A place for me to hide." 

Bravo, Nole!

       O njegovo ime se mnogi pokušavaju "očešati" i pokupiti kajmak, narodski rečeno, na račun njegovih uspeha- od političara do pevaljki. Novak Djoković, mimo svega toga, grabi napred ka vrhu. Nakon zaista fascinantnog niza pobeda, sada je tu i vimbldonski trofej. Ovaj dečko je živi dokaz da se trud i rad isplate, jer je on upravo ostvario svoj dečački san. I učinio Srbiju ponosnom.

http://www.youtube.com/watch?v=_g66pGnbdp4

       autor: Isidora Đolović


     Sjajno je što je Novak pobedio, a od svega najlepše mi je to što je uspeo da ostvari svoj cilj iz detinjstva, sasvim pošteno, sopstvenim znojem i zalaganjem svojih jednako posvećenih roditelja. Ovo, istina, nije ni prvi ni poslednji uspeh srpskog sporta, ali, trenutno jeste najveći i najznačajniji, pa je sasvim prirodno i normalno obradovati se i reći "svaka mu čast".
      Ali, s druge strane, stoji i to da smo kao nacija zaista skloni preterivanju. Kao što previše uzdižemo, tako sutradan silovito srušimo istog u blato ako doživi poraz. Zaboravljamo da Novak prvenstveno igra za svoj interes i svoju korist. Pride, naravno, promoviše svoju zemlju, ali, on sam u njoj vec dugo ne živi...mislite i o tome. 
     Nisam fan tenisa samog po sebi, čak mi je već nekoliko godina unazad muka od pomame koja je zavladala, od toga što je postalo IN ustajanje u 3 ujutru da se blene u ekran, mada se ne razumeju pravila igre, kao i od selektivne amnezije i zaboravljanja prethodnih velikih uspeha, ne samo sportskih.
       Ne mogu da se otmem utisku da on itekako zna & oseća na koji način da podilazi masi, što bi rekao Cane "Partibrejkers": "Ja vas palim, a vi se ložite!" Otuda i sav cirkus oko dočeka, otuda neomiljeni političari i zaboravljene pevačice da mu se penju na glavu i šlepaju uz njega, a on uspešno koketira sa svim tim, otuda i priče o njegovom liku na novčanici, otuda i predlozi za ulicu, pa i školu sa njegovim imenom (jer, prosečan Srbin verovatno misli "znači, bre, ko je taj Bora Stankovćc, on nije osvojio Vimbldon, on nije ništa uradio za Srbe...").
        Nije tome Novak kriv, nego naš cirkuski mentalitet. On je pojedinac koji je ostvario izuzetan lični uspeh i jšs uspešnije "pliva" u gunguli koju su napravili oko svega toga. Uopšte nije nemoguće istovremeno biti spreman da mu skineš kapu, ali i konstatuješ kako bi valjalo spustiti lopt(ic)u.

Ultimate Music Movies

 autor: Isidora Đolović

    Odmah da napomenem: klasifikacija nije izvršena po tipičnim pravilima rangiranja. Kriterijum nije bio ni kvalitet, ni stepen legendarnog statusa, pa ni moj lični ukus. Ovo je jednostavno spisak uticajnih, upečatljivih i nezaobilaznih "muzičkih" filmova - domaći zadatak za sve koji žele da nauče ponešto iz istorije pop kulture, a usput se i dobro zabave.

Leto nam se vratilo u grad!

       autor: Isidora Đolović

   Ozbiljno smo ušli u još jedno leto, a izašli iz još  jedne školske (u mom slučaju fakultetske) godine. Beše naporno i radno, ali, nadasve isplativo, barem sudeći po ishodu junskog ispitnog roka. Mnogo toga je zanemareno i odloženo, ali, ne može čovek imati baš sve i potrebno je opredeliti se ako želimo što bolje rezultate. Tako se izlazilo manje, nije se imalo vremena ni sredstava. Nije bilo ni aktivnosti na blogu, ali, u medjuvremenu se i sakupilo mnogo tema i ideja, taman dovoljno do sledeće sezone! Iskusili smo i život u studentskom domu, spratno kupatilo i trokrevetni špajz potpuno pogrešno i nehumano nazvan sobom, te poznanstvo sa raznoraznim degeneričnim frajlama koje obitavaju u istom. Ne ponovilo se. Druženje sa knjigama odvuklo mi je pažnju od mnogih neprijatnih tema, koje sada kada konačno imam slobodnog vremena oživljavaju: npr. o nama studentima kao apsolutno nebitnom i poput marve tretiranom staležu mile nam i drage domovine, o fejkerima koji idu na koncerte, o novcu koji, nažalost, omogućava i diktira skoro sve. Krenimo redom.

Zamazivanje očiju

 autor: Isidora Đolović


"Dodju tako ponekad vremena kad pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati."

(Ivo Andrić)

   Za ovaj Andrićev citat svi znamo, ali, koliko ga zaista razumemo? U kojoj meri smo svesni njegove aktuelnosti u današnjem vremenu, kada je više nego ikad očigledno da neko tretira čitavu naciju kao glupu, mentalno sasvim utučenu gomilu kojoj se može servirati bilo šta, jer je suviše umorna i obeshrabrena da reaguje? Suštinski, nije se promenilo mnogo toga u odnosu na zlosrećne `90-te. Jedino su vidici sada malo širi, ali, nisu svi u prilici ni voljni da to iskoriste. Na njihovoj pasivnosti mediji grade osećaj vaznosti kojim pojedinci leče svoje komplekse i nadogradjuju poljuljani ego. Čak i ako ne gledate televiziju i ne čitate novine, bar u prolazu morate primetiti bombastično sklepane naslove, u prevozu čuti mozgoispirajuće zvuke i osetiti ( ako ste još sposobni za to, ako vam vampir ove ruralne "modernosti" nije isisao svu životnu energiju) jezu i gnušanje. I zapitajte se šta se krije iza svega toga, kakvu nam zavrzlamu sada pripremaju oni na vlasti, krijući iza nebitnih vesti o još manje bitnim ljudima neku nadolazeću grozotu. Jer, ne samo Srbija, već i svet danas ostavljaju utisak predapokaliptičnog stanja u kome se sve komeša i priprema za konačni debakl. Pitanje je samo da li smo toga svesni?

Rock ` n ` Roll couples Part 2

   autor: Isidora Đolović

 Ono što sam bila primorana da izostavim iz užeg izbora u jednom od avgustovskih postova, nadoknadjujem sada. Evo nekoliko nesvakidašnjih i interesantnih spojeva.