уторак, 28. децембар 2010.

Happy New Year! (zimske slike i sličice)

Isidora Đolović


Nepopravljivo sam detinjasta i mnogo volim Novu godinu i Božić, volim prazničnu euforiju koja sve zahvata tih dana, volim to što  na neki način postoji privid da je sve u redu, da je život malo manje težak, a ljudi malo manje loši. U Beogradu su već početkom decembra ukrašene ulice, počele su pretpraznične rasprodaje i sniženja - inače, vrlo neprijatni dogadjaji, zbog čerupanja i otimanja lešinarki (koje sebe vole da zovu "kupoholičarkama") oko nekog komada krpe. Počele su i pojačane akcije lopova (sećate se filma "Sam u kući"?), koji angažovanije džepare po ulicama. Na moju sreću, uzeli su mi "samo" dokumenta, a i da su se dočepali novčanika ne bi se ovajdili, pošto sam siromašni student iz unutrašnjosti... Pao je i sneg, što me posebno raduje, jer mi nekako Nova godina nije to što treba da bude bez snega, bez pravog ambijenta. Prema tzv. "Srpskoj novoj godini" nemam nikakav odnos i nikada je nisam obeležavala, pošto se radi samo o razlici u starom kalendaru i njen se značaj preuveličava.

Tri TV gracije: Kelly Bundy, Kelly Taylor, Kelly Kapowski

Neki od nas retro-fanatika vrlo lako će primetiti jednu zanimljivu koincidenciju. Naime, krajem `80-ih i početkom `90-ih kao po pravilu, najistureniji ženski likovi u tada najpopularnijim serijama imali su nekoliko sličnosti: atraktivan fizički izgled, ne toliko zanosnu inteligenciju (barem u početku), "slutty" reputaciju i - IME. Ovo je priča o tri najpoznatije Keli u istoriji televizije.

autor: Isidora Đolović

Vremeplov: Tajči, omiljena Lolita bivše Juge

autor: Isidora Đolović

Svakako jedan od najvećih fenomena muzičke scene predratne Jugoslavije i asocijaciju na taj period predstavlja Tatjana Matejaš, poznatija kao Tajči.  Mislim da nema devojčice koja je tada nije obožavala, a što se tiče tinejdžera i muškaraca, to je već bila posebna priča. Euforija koju je svojom pojavom izazvala, a narocito način na koji se u zadnjem trenutku povukla sa muzičke scene obezbedili su joj gotovo kultni status. Danas se, kao i onda, još uvek vode mnoge polemike oko njenog lika i dela. Međutim, pokušajmo da sve to realno sagledamo, ne mešajući nacionalističke i šovinisticke predrasude u celu priču.

понедељак, 22. новембар 2010.

Recenzija: "Operation: Mindcrime", Simfonija revolucije


Remek-delo teškog zvuka, album benda "Queensryche"
piše: Isidora Đolović 

Nalazim se na teškim mukama svaki put kada treba da govorim o svojim omiljenim albumima. Uvek se plašim da ću se ogrešiti o nešto već rečeno od strane mnogo većih stručnjaka nego što sam ja; da ću nešto izostaviti, a što je od ključne važnosti; ili da jednostavno neću uspeti da iznesem svoje utiske onako kako bih htela. Ovo je jedan od mojih najomiljenijih albuma. Ovo je jedna od ploča koje stavljam na neku svoju imaginarnu listu "za pusto ostrvo". Od kad sam ga otkrila, a prošle su godine, uvek mu se vraćam i svaki put posmatrano iz drugog ugla, sa novim oduševljenjem. Ako bismo tražili savršen album za ekranizovanje ili izvođenje u vidu mjuzikla, ovo bi bio takav album. Ako bismo trazili ploču po kojoj bi se mogla napisati knjiga ili obrnuto, ovo bi bila jedna od takvih (ima još jedna, u pitanju je W.A.S.P. ali o tome drugi put). U najkraćim crtama opisano, ovo muzičko delo je `80s rock opera sa snažnom društveno-političkom pozadinom, ali, pre svega jako efektna i upečatljiva ploča. Slobodno se može reci da je pomerila granice unutar žanra, obeležila vrhunac karijere benda "Queensryche" i postigla veliki komercijalni uspeh, a ostavila još veći trag.

Vremeplov: Jugoslovenski "The Bangles" - Upoznajte "Cacadou look"

Isidora Đolović

Dok su "The Bangles", predvođene omalenom Susannom Hoffs, harale svetskim top-listama sredinom `80-ih, u bivšoj Jugoslaviji formiran je bend koji je bio neka vrsta pandana planetarno poznatim Amerikankama. Da, da, nekad smo i mi imali izvođače koji su bili autentični, u skladu sa svetskim standardima, stilski raznovrsni i bez potrebe za kopiranjem.....teško je u to poverovati, ali, izgleda da nam je danas tako kako smo zaslužili. Uglavnom, "Cacadou look" nisu bile prvi "all female" tj. bend sastavljen isključivo od žena, ali, svakako su bile najuspešnija skupina tog tipa. Formiran 1983. godine u Opatiji, bend su činile sestre Jasmina (vokal) i Tatjana Simić (bubnjevi), Tamara (klavijature) i Sandra (gitara) Vrančić, kao i Suzana Kozić (bas). Zanimljiva priča kaže da su, dosađujući se kada su im momci - članovi benda "FIT"- otišli u vojsku, cure uzele instrumente i naučile da sviraju. U početku iz hobija, a onda preko "Stereovizije" doguraše i do prvog albuma. Bile su originalne, talentovane, izložene predrasudama tipa "šta vi žene mozete?"- ali, istrajne.

недеља, 21. новембар 2010.

Recenzija: Novi album Tarje Turunen - Tajne ljudske duše

Isidora Đolović

Jedno od najprijatnijih iznenađenja ove muzičke godine priredila je Anette Olzon i na dobrom je putu da kritike, kojima je obasuta nakon neslavnog početka u Nightwish-u, preobrati u opšte simpatije. U dva dueta, Anet peva lako, sveže i neopterećeno. Prva saradnja je sa novajlijama Brotherhood firetribe ( energična rock pesma “Heart full of fire” na tragu retro-zvuka, http://www.youtube.com/watch?v=vGKfm2rr06Q), a druga je sa povratnicima The Rasmus ( nežna “October and April”, tematski obrađuje poznati “bitanga i princeza” motiv, http://www.youtube.com/watch?v=fygBE8dNawU). Ova pozitivna promena propraćena je povratkom prirodnijem, njenim godinama primerenijem imidžu. Biti naslednica Tarje Turunen nesumnjivo je teško i Anet se u početku izgubila u toj ulozi, ali, sada je (izgleda) naučila iz grešaka i odlučila da bude – svoja. Ipak, ovo nije priča o njoj.

Tarja je, za razliku od nekadašnjih kolega, nakon ružnog i tužnog odlaska iz benda u kome je izgradila ime, uspešnije stala na svoje noge. Debitantski solo- album “My winter storm” iz 2007. je, iako na momente monoton i poprilicno naružen jednom od najgorih obrada ikada (Kuperovog klasika “Poison”), bio više nego solidno ostvarenje. Dodajmo jako lep omot i uspešnu turneju (iz prve ruke sam informisana da je nastup u beogradskom SKC-u bio odličan), pa možemo zaključiti da je Turunenova relativno bezbolno prebrodila početne muke. Posle par godina diskografske pauze, istinska metal diva se vraća sa novim albumom, pod nazivom “What lies beneath”.

Ultimate Videos

autor: Isidora Đolović

Možemo se složiti, a i ne moramo. Ovo je moj lični (teškom mukom sveden na ovaj broj!) izbor spotova koji su:
1) ostavili najjači utisak na mene;
2) oni koje najviše volim;
3) iz ko zna kog razloga kultni za neke godine;
4) zadovoljili estetske i umetničke kriterijume.

Preovlađuju stariji video snimci, iz vremena kada je bilo daleko manje sredstava i tehnologije nego danas, ali daleko više ideja i originalnosti. Imaju neku svoju priču, nose čar i duh svog vremena, nisu samo gomila nabacanih, epileptičnih "flasheva". Ako imate još neki predlog, slobodno ga podelite sa mnom.

Tiha mudrost davna...

Isidora Đolović        


Problem ljudskog roda je u tome što uvek želi da previše zna i previše ima. Nikad dosta. A preveliko znanje i posedovanje uvek budi glad za još, i tako u nedogled. Zaboravimo da cenimo ono što imamo. Previše istraživanja, to vidimo, uvek se okrene protiv čoveka. Tajna je u meri i držanju “zlatne sredine”. Svako prekoračenje vodi u propast. Još su antički filozofi znali – ničeg previse. A ljudi uvek hoće više. Hoće da otkriju sve tajne, proniknu u suštinu vasione, zemlje, postojanja Boga, života i njegovih zakona…Sve dok ne izgube i ovo što imaju, jer ne shvataju da postoje znanja koja ne treba da steknemo. Koja bi, možda, bila previše za ubogog, malenog čoveka koji misli da je veći od prirode.

Umesto svega toga, treba čuvati i negovati ono što nam je dato. Ne tražiti dalje od onoga što nam pomaže da oplemenimo svoj, a ne ugrozimo tuđe živote. Umesto što filozofiramo o životu, koji prolazi pored nas dok mi razmišljamo i pokušavamo da ga shvatimo, treba ga – jednostavno – živeti. Nekad se najveća mudrost krije u naizgled najjednostavnijim savetima:

Veruj. Voli. Praštaj. Uči. Živi.

субота, 02. октобар 2010.

Vremeplov: Heavy iz Dalmacije – “Osmi putnik”

autor: Isidora Đolović

Ukratko: sjajan hard'n'heavy bend, dolaze iz Splita, osnovani su '85. i snimili tri izvanredna albuma: "Ulična molitva", "Glasno ,glasnije" i "Drage sestre moje...nije isto bubanj i harmonika". Pevač im je bio Zlatan Stipišić, danas poznatiji kao Gibonni. 2002. godine su se ponovo okupili, imaju novog (odličnog) pevača Deana, albume "Ziv i ponosan" i “Tajna”, svirali su u BG-u u  više navrata....
nekadašnji "Putnici"

петак, 01. октобар 2010.

Ponos i drugi "zločini"

Volim da mislim o sebi kao tolerantnoj osobi. Prilično sam kosmopolitski i liberalno vaspitavana, “operisana” sam od zatucanih stavova tipa nacionalizma, rasizma, predrasuda koje ljude mere i ocenjuju na osnovu boje kože, religije, narodnosti. Isključivo mi je bitno kakav je ko čovek, kakve su mu misli i dela. Nisam politički opredeljena, nisam član nijedne navijačke grupe, ne volim uniformisanost i svrstavanje u kategorije bilo kog tipa. Ne mrzim, ne protestujem, ne pišem grafite sa huškačkim parolama. Volim svoju zemlju, ali, ne držim majčicu Srbiju “za suknju” i nemam ništa protiv videti sveta. Nisam “Srbenda”, ne volim narodni melos, masno pečenje, šatre, rsanje i trubače, ali sam zato pismena i poznajem našu istoriju. Verujem, ali, ne ponašam se kao inkvizitor. Pišem i ćirilicom i latinicom, uopšte mi nije teško i  neću da biram jedno od ta dva pisma. Ne opterećujem se time jesam li podobna bilo kome i u bilo kom smislu. Kao što vidite, trudim se da budem maksimalno trezvena i realna.

Ultimate Rock `n `Roll Hot Stuff

….ili “Frajeri koje bih tako posedovala”

bira: Isidora Đolović

OK, svesna sam toga da mnogi mangupi sa moje liste  više uopšte ne izgledaju kao nekada, ali, nemojte me podsećati na tu bolnu činjenicu! Jeste, mnogi su se “zbrčkali” i danas liče na babuskare, a ranije behu lepši od mnogih devojaka. Pošto sam zaljubljenik u stara vremena, a još više u lepotu (danas nagrđenu i teže nego ikada dostupnu), ovo je omaž nekim prirodnijim danima, kada su šmekeri to zaista i bili. Zato….enjoy the view!

Jesenja seljakanja [i pomalo o izdaji]

Isidora Đolović

Ima Zdravko Čolić jednu staru pesmu, koja govori o oktobru kao “sezoni kiša”. Ovaj mesec je i sezona početka novog semestra i školske godine uopšte (za nas studente), sezona selidbi, podnošenja dokumenata na konkurse za dom i stipendiju, pa strepnje i nerviranja, jer, valja naći pristojan krov nad glavom koji (po mogućstvu) ne prokišnjava! Kako god bilo, sitna nerviranja su sastavni deo studija, ali, kada čovek zaista voli to za šta se opredelio, ništa mu nije teško. I kad se sve sabere i oduzme, poteškoće koje su pri tom nailazile ostanu male u poređenju sa  krajnjim rezultatom.
 
Ovih dana sam se odselila iz stana koji sam iznajmljivala protekle dve godine. Uveliko teku pripreme za novo poglavlje, novi početak, novo useljenje. Nije baš sve bilo po planu, ali, kada te iznenada zahvati i ponese bujica života, moraš da se snalaziš i plivaš. Šta ti drugo preostaje? I šta je život, nego dugi niz prilagođavanja?

Stigla jesen, a stigli i “Guns”-i…

Isidora Đolović
       
…istoga dana, u beogradsku “Arenu”. Nažalost, ne pravi, nego “Chinese democracy” tvorevina pegavog i ugojenog Axl-a. Album nisam ni preslušala, na koncert nisam išla, što zbog finansija, što zbog toga jer volim stare “Guns”-e. Bez Slash-a, Duff-a, Izzy-ja i Adlera to mi, jednostavno, nije to. A baš ih volim! Kad pomislim na “pištolje i ruže”, prvo se stvori asocijacija na `80-te, “Jack Daniels”, kaubojske čizme, nemarno frajerski stav na bini sa sve cigarom, hard-rock u svom punom zaletu. I tako volim da ih zamišljam. To vam je kao mladalačka ljubav koju dugo niste videli, pa više volite da je zauvek pamtite u starom izdanju, nego da shvatite da je sada matora i nezanimljiva, obična osoba. I da ste možda i vi postali takvi. A uspomene nikad ne stare, u njima večno žive mladost i polet. Tako je i sa “Guns”-ima.

субота, 18. септембар 2010.

Ultimate Video Vixens

 autor: Isidora Đolović

*"Domaćica" :

Plavi orkestar - "Kad mi kažeš, paša"
"Čovijek u životu ima dvije ljubavi...jedna mu kuha a druga mu je sudbina...Slatko se ismejem svaki put kada gledam ovaj spot! Žgoljavog i smušenog pubertetliju Lošu (ne mislim ništa pogrdno, naprotiv!) ispred kamera su poljubile i ostavile Mirjana (tada još samo) Bobić, Suzana Mančić, Sonja Savić i Tanja Bošković. Spot je režirao Goran Gajić, suprug Mire Furlan.

Bijelo dugme - "Šta ima novo"
Najbolji spot urađen na prostorima bivše Juge. Kao mala sam obožavala ovaj video, a ako se ne varam jedini  ima uključenu žensku ulogu (ispravite me ako grešim). Izmaglica, škripa voza u pozadini, pokreti, dim...savršeno.


I naravno…Tolstojevski

Šta čitamo, koliko čitamo i da li uopšte više čitamo?
Isidora Đolović
 
Otkad sam sa tri godine naučila da čitam ćirilicu i latinicu, iluzija pripovedanja je za mene nešto najlepše. Prenese me u neko drugo vreme, mesto, prostor, svet…Toliko se uživim, pa mi posle treba neko vreme da se vratim u realnost! A kad pomislim da je nekome pročitati knjigu ravno robiji…Pa, valjda se o ukusima ne raspravlja.

90210 – šifra za vedru uspomenu

Isidora Đolović    


Od letos je nešto što ne propuštam na TV-u, verovali ili ne, serija  “Beverly Hills”. Totalno retro! Kada sam bila klinka, bila je ultrapopularna, mi devojčice iz kraja smo skupljale sličice, a imena likova i okvirna radnja do dan-danas su mi ostali u sećanju. Naravno, pošto sam tada bila dete, ipak ništa nisam razumela i utoliko me više zanimalo da ponovo odgledam, ne bih li otkrila u čemu je bio izvor tolike fasciniranosti!

Komunizam i renesansa

Isidora Đolović

Odgledavši novu epizodu “Rockovnik”-a, dokumentarne serije koju nedeljom pratim, još jednom moram zaključiti – zaista smo imali inovativnu, svetsku, vrlo originalnu muzičku scenu. Paradoksalno, u vreme političkih stega, umetničke slobode su bile smislenije i veće nego ikad. Naša posleratna kultura doživljavala je preporod…”Kud se delo rockerčića blago”?!?

Septembarske funk-rock svećice

autor: Isidora Đolović

20. IX 1966. godine, u mestu Praia da Vitória, na ostrvima Terceira arhipelaga Azori u Portugalu rodio se moj omiljeni gitarista. Srećan mu rođendan!

недеља, 15. август 2010.

Reality-show

Koja je cena poniženja?
Isidora Đolović

Orvel je bio u pravu! I Huxley. I svi oni genijalni stvaraoci čije morbidne i opominjuće vizije budućnosti stalno uzimamo zdravo za gotovo. A one su, ipak, tu i njihovo ispunjenje čini da se koža naježi malobrojnima koji su hteli da čuju poruku. Eto nam sad!

петак, 13. август 2010.

четвртак, 12. август 2010.

Uistinu pozerište

Isidora Đolović

Htela sam da pomenem kako mi je muka od napadne dečurlije i svih koji su se toliko osilili da više nemaju nikakvog poštovanja prema onima koji su pametniji i stariji. Počinjem da se osećam kao nekakav metuzalem i sve češće koristim onu frazu :"U moje vreme..." I htela sam da pomenem Sajam knjiga, na kome je standardno (pošto je postao veoma IN) bila gomila idiota koji tokom godine pročitaju jedva 2 knjige, ali, tamo šetkajući po halama svi redom izigravaju akademske građane. Kojima su Marko Vidojković i Dostojevski (za koga su očigledno jedinog čuli od pisaca klasične književnosti, pa se samo njega i hvataju) u istom rangu. I likova koji se tripuju i lože na "Hladno pivo", koje su uspeli da mi ogade za sva vremena, iako realno bend nije loš.

Šteta!

Isidora Đolović

02.10.2009

Iščekujući početak semestra na fakultetu, pratim komentare ljudi na aktuelne događaje. U prilog tekstu koji sam prethodno objavila na svom blogu, reći ću samo da je ŽALOSNO:
1) Što je tragičan događaj naš politički "krem" iskoristio za sopstvenu promociju.
2) Što veliki broj mladih smatra da ne treba da nas bude sram, jer - zaboga - "ni njih nije bilo sramota kad su francuski avioni ubijali srpsku decu"(otkud znate?!? I čemu više tolika generalizacija?!?) i da su oni koji su protiv nasilja "lažni moralisti i humanisti".
3) Što su  pretnje i priče o tome da će se konacno stati na put huliganima i nihovoj preteranoj slobodi samo puko naglabanje, koje će (kao što to obično biva) za koji dan biti zaboravljeno, a sva istraživanja zločinačkih dosijea bačena u fasciklu, pa negde u fioku....gde će kupiti prašinu do daljeg.
4) Što ceo Balkan još uvek razjedaju nacionalizam, mrznja i podsećanje ne samo na rat posle raspada SFRJ, nego čak na vreme Kraljevine Jugoslavije!
5) Što mladi ne znaju za naučnike, vojskovodje, pisce, ali, znaju za ratne zločince i "heroje", raznorazne paravojne formacije i nacističke pokrete - a sve to, pomešano sa kvazipatriotizmom i pobožnošću, pravi veoma jaku psihološku bombu...dok u pozadini urliče "Kleopatra iz Žitorađe". Soundtrack naše stvarnosti.

Repose en paix, Brice

Isidora Đolović

01.10.2009.
Bris Taton, koga su iz čista mira pretukli huligani, preminuo je prekjuče. Nije otišao na utakmicu zbog koje je u Srbiju i došao, jer je nekima, eto, palo na pamet da po ko zna koji put divljaju. Žao mi je. Sramota me je. Sramota me u ime  ništarija koje su ovo uradile i onih drugih, koji su ih podržali. Moj stav je već godinama isti - oštro se protivim svakom nasilju, a  takozvani navijači su stvarno preterali. Mada, ne bi imali toliko slobode da nemaju dobro zaleđe. Neću da ulazim u to ko ih gura, to je posao nekih drugih...

Izgledaš UŽASNO dobro

Isidora Đolović

OK, niko ne kaže da lepih metalki nema. Naprotiv. Govorim o onim hororističnim  stvorenjima (crno-bela fotka ispod naslova), koja tripuju i leče neke svoje komplekse (a možda je ovo samo moja predrasuda) tim idiotskim imidžom, kojim za sve nas u malo alternativnijem fazonu stvaraju losu šliku kod ljudi. Mene boli uvo, nek nose i rogove, kantu, bilo šta na glavi, nek obuku džak....njihovo telo, njihov život. I ja često nosim crno. Viđala sam prelepe devojke u tom fazonu, ali, nažalost, mnogo više onih koje SAME SEBE prave nakazama : okrečeno lice, gavran-crna kosa, slepljena i masna, i sl. Nije sramota, i ne treba da bude sramota imati svoj stil, al ne treba ni ići u krajnost i pojavljivati se kao antihrist, to je vec pravljenje budale od sebe i nema nikakve veze sa muzikom. Ni sa životom.

Only the good die young?

Isidora Đolović

Moram priznati da do juna prošle godine nisam bila fan Majkla Džeksona, ne u pravom smislu reči. Poštovalac njegove muzike - DA, i što sam starija, sve više otkrivam njene vrednosti. Od kada znam za sebe, znam i za LP "Thriller" koji se nalazi u kolekciji mojih matoraca, a istoimeni spot mi je kao klinki uterao strah u kosti, toliko da sam tek pre par meseci smogla hrabrosti da ga ponovo odgledam...i otkrijem da je sjajan!) Ali, kada je reč o njegovoj ličnosti i delima, bila sam krajnje neupućena. Ako bi se i povela priča o dotičnom muzičaru, robovala sam - NAŽALOST - predrasudama koje i većina drugih gaji, predrasudama stečenim na osnovu stvari koje sam čula negde u prolazu, bez većeg udubljivanja u iste. Međutim...

Za pojavu turbo-folka okrivite „Bijelo dugme“- gordost i predrasude

Isidora Đolović

Koliko ste puta čuli ovakvu izjavu:“Bijelo dugme je plagijatorsko đubre od benda!“

Ja nebrojeno mnogo. I na stranu to što su „dugmići“ bili ti koji su me kao osnovca uveli u čaroban svet DOBRE muzike (koja nije isključivo rock`n`roll), starih i naizgled lepših vremena, opijajućih melodija i insprirativnih tekstova i podstakli moju veliku i aktivnu ljubav prema muzici koja, evo, skoro deceniju ne jenjava. Na stranu sve to, biću strogo objektivna.

Lik koji je udario profesorku zbog dnevnika

 Isidora Đolović

S obzirom na to da smo blago degenerična nacija i da je odavno sve dozvoljeno, ovo me uopšte ne čudi. U našem smrdljivom društvu odavno se ne zna "ni ko pije, ni ko plaća", a tako će i biti dok se nešto ozbiljno ne preduzme, za šta su opet šanse minimalne, jer treba početi od nečega, a ovde se od količine budalastina više ne zna ni ODAKLE početi. Društvo nam je trulo, država takođe, skandala nema - ovo je diglo prašinu, trajaće frka par dana, a onda opet isto....natrag u žabokrečinu iz koje ćemo se busati da smo "nebeski narod", da nas "svi mrze", isticati naš inat i gađati glavom u zid. Kao i uvek. Žalosno.     

Guča – ponos ili sramota Srbije?

I to je tradicija...
 Isidora Đolović

Evo, da prozborim i ja koju reč na ovu, svakog avgusta aktuelnu temu.
Dakle, moja majka je iz Guče i odmalena smo svake godine išli tamo za Trubu. Obavezno tu provodim raspuste - kada nije Truba, i tada mi je lepše, iako je Guča mala varoš sa četiri ulice, onako penzionerski mirna. Ne znam, Truba kao manifestacija mi je dosadila, svake godine je sve gore. Bojkotujem je već nekoliko godina unazad. Kada sam bila mlađa, obično se okupljala ekipa iz grada, burazerovo društvo, pa nam bude zanimljivo, kuliramo bez manijačenja i razularenosti po ulicama. Uglavnom smo sedeli kraj reke ili na onoj livadici, posmatrali ljude i to je to. Izdajemo sobe za turiste svake godine, uglavnom strance, zaradi se tu dobra lova, a 1994. godine nam je ozloglašeni Bregović bio gost.