понедељак, 22. новембар 2010.

Recenzija: "Operation: Mindcrime", Simfonija revolucije

Remek-delo teškog zvuka, album benda "Queensryche"
         autor: Isidora Đolović 


    Nalazim se na teškim mukama svaki put kada treba da govorim o svojim omiljenim albumima. Uvek se plašim da ću se ogrešiti o nešto već rečeno od strane mnogo većih stručnjaka nego što sam ja; ili da ću nešto izostaviti, a što je od ključne važnosti; ili da jednostavno neću uspeti da iznesem svoje utiske onako kako bih htela. Ovo je jedan od mojih najomiljenijih albuma. Ovo je jedna od ploča koje stavljam na neku svoju imaginarnu listu "za pusto ostrvo". Od kad sam ga otkrila, a prošle su godine, uvek mu se vraćam i svaki put posmatrano iz drugog ugla, sa novim oduševljenjem. Ako bismo tražili savršen album za ekranizovanje ili izvodjenje u vidu mjuzikla, ovo bi bio takav album. Ako bismo trazili ploču po kojoj bi se mogla napisati knjiga ili obrnuto, ovo bi bila jedna od takvih (ima još jedna, u pitanju je W.A.S.P. ali o tome drugi put). U najkraćim crtama opisano, ovo muzicčko delo je `80s rock opera sa snažnom društveno-političkom pozadinom, ali, pre svega jako efektna i upečatljiva. Slobodno se može reci da je pomerilo granice unutar žanra, obeležilo vrhunac karijere benda "Queensryche" i postiglo veliki komercijalni uspeh, a ostavilo još veći trag.



             U pitanju je konceptualni album. Nije nužno, doduše, znati tekstove pesama i celu pozadinsku priču da biste uživali u njemu, jer numere funkcionišu i svaka za sebe, ali, tek  integrisane u jednu savršenu celinu, one ostavljaju fascinantan utisak. Objavljen je u maju 1988. godine (inače, godina u kojoj je bilo jako puno dobrih muzičkih i filmskih ostvarenja), kao treći LP heavy/progressive-metal benda iz Sijetla, predvodjenog Džefom Tejtom (Geoff Tate), jednim od najtalentovanijih i tehnički najboljih rock pevača ikada. Sa rasponom  glasa od neverovatne 4 oktave, Tejt je gotovo operski stil koji Bruce Dickinson ("Iron maiden") i Rob Halford ("Judas priest") utemeljuju, razvio i uzdigao na potpuno novi nivo. Njegov izražajan i ekspresivan glas, ujedinjen sa virtuoznošću gitariste Cris DeGarmo-a i upotpunjen  muzičkim veštinama ostalih članova benda i gostiju, čini glavni adut ovog sjajnog klasika.  Muzika je vrlo energična, sa usporavanjem i snižavanjem tamo gde je to naročito  potrebno i vrlo dobro prati i dočarava uspon i slom svesti glavnog protagoniste cele priče. Naravno, dodatni efekti poput zvukova iz okoline (koraci, šapat, eho, otkucavanje sata, naracija...)  i hora dodatno doprinose gotovo filmski epskoj atmosferi i pojačavaju tenziju. Umetnute kraće instrumentalne deonice na prikladnim mestima tematski povezuju pesme i naglašavaju dramatičnost radnje. Naposletku, tekstovi su vrlo moćni i direktni. Upravo je dvojac Tejt - DeGarmo zaslužan, u najvećoj meri, za ostvarenje čitave složene zamisli. Album, dakle, ima sve što mu je potrebno da bi poneo laskavu titulu. Sa ovim predznanjem, udahnite duboko, pritisnite dugme i uronite u hipnotišući svet "Operation:Mindcrime"-a.
bend
  • Geoff Tate - Vocals
  • Chris DeGarmo - Guitar, background vocals
  • Eddie Jackson - Bass, background vocals
  • Michael Wilton - Guitar, background vocals
  • Scott Rockenfield - Drums, percussion, keyboards 
  • gostujuci vokal: Pamela Moore (kao Sister Mary)
vokal Geoff Tate & gitarista Chris DeGarmo
         
1) "I remember now": intro smešta radnju u bolnicu, gde glavni junak leži potpuno oduzet, nesvestan i u nemogućnosti da se seti bilo čega u vezi sa svojom prošlošću i identitetom. Dok medicinska sestra izražava ne baš laskavo mišljenje koje o pacijentu ima, on tone u niz flešbekova i polako počinje da se priseća. Tako nas okvir price, smešten na njen kraj, polako uvodi u njenu srž kroz sećanja. Svaka pesma je poput slike koja služi da se to sećanje sklopi, kompletira i otkrije smisao.

2)"Anarchy-X": instrumentalna uvertira, sa zvucima masovnog protesta u pozadini, uspostavlja atmosferu haosa i bunta koja će pratiti veći deo albuma do njegove kulminacije.

3) "Revolution calling": upoznajemo glavnog junaka, ogorčenog i frustriranog mladića Nikki-ja, heroinskog zavisnika koji je nezadovoljan svetom u kome živi, punim korupcije i rasula, a za svoj podjednako nesredjen život okrivljuje društvo. Atmosfera je potpuno anarhična i podseca na neku vrstu pred-apokaliptične, orvelovske vizije društva koje je u stanju potpunog raspada.
"I guess Warhol wasn't wrong
Fame fifteen minutes long
Everyone's using everybody, making the sale"
"But now the holy dollar rules everybody's lives  Gotta make a million doesn't matter who dies"

4)"Operation:Mindcrime": saznajemo kako je Nikki izmanipulisan da se pridruži revolucionarnoj organizaciji predvodjenoj misterioznim političkim i religijskim vodjom koji se krije iza pseudonima "Dr X". Manipulišuci njegovom potrebom za drogom i "ljubavlju prema igli", X uspeva da zavrbuje Nikkija u svoju grupu i učini ga još jednom od svojih marioneta. Njegovi plaćenici su zaduženi da za njega vrše prljave poslove, prvenstveno atentate, pod uverenjem da čine nešto što je društveno korisno i ispravno. Nikki je tako podvrgnut nekoj vrsti ispiranja mozga, jer svaki put kada začuje zvuk telefona i izgovorenu reč "Mindcrime", on je hipnotisano spreman da uradi bilo šta što mu neprikosnoveni vodja naredi.
 
"...You're a one man death machine,
Make this city bleed."
 

5) "Speak": jedan od najenergičnijih momenata na albumu. Muzika i Tejtov glas dočaravaju Nikkijevu zabludu o moći koju ima, kao "hodajuće oružje" i gotovo božanstvo destrukcije (o čemu svedoče metafore "novog mesije" i "andjela smrti"). On je potpuno pouzdan  u budućnost koju nudi i propoveda Dr X, veruje da će sam doprineti gradjenju te budućnosti i uspostavljanju novog poretka. Zaslepljen je i ne shvata u šta se upleo.

"I've given my life to become what I am
To preach the new beginning
To make you understand
To reach some point of order
Utopia in mind, you've got to learn
To sacrifice, to leave what's now behind"

6) "Spreading the disease": u priču se uvodi novi lik, Meri -bivša prostitutka, sada časna sestra. Sa ulice ju je spasio Otac Vilijam, korumpirani sveštenik i saradnik Dr X-a. Naravno, Meri će otkriti da se svet u koji je dovedena ne razlikuje mnogo od ulice (naplaćivanje za "spas" koje sveštenik ocekuje isto je kao ono od ranije), a licemerje i porok na koji ponovo nailazi pretvaraju je u hladnu i ogorčenu osobu. Angažovana je da Nikki-ju isporučuje  dnevnu dozu droge i ostale usluge koje zatraži. Deonica u kojoj se deklamuje i nabrajaju  paralele izmedju religije i seksa, ističe njenu frustraciju i raskrinkava, ruši fasadu časti i morala otkrivajući sirenje zaraze po svim institucijama društva. 

7) "The Mission": možda najmoćniji deo albuma. Pesma počinje lagano, tiho, da bi energija postajala sve izrazitija kako odmiče dalje. Zatvoren u svojoj sobi, obraća  nam  se u mističnom i introspektivnom tonu. Prošlo je godinu dana od kako je Nikki stupio u tajnu organizaciju, ushićenost se stišala i on počinje da shvata sav besmisao svog položaja. Depresivan i obeshrabren, povlači se u sebe i jedina uteha su mu prijateljstvo i rastuće osećanje naklonosti prema Meri, koja mu je verovatno i predočila svu ironiju njegovog položaja. Jedina veza sa njegovom izgubljenom ljudskošću mu je seksualna veza sa Meri, iz koje se polako razvija obostrana i velika ljubav.
"I look around my room is filled with candles
Each one a story but they end the same
I'll hide away in here the law will never find me
The walls will tell the story of my pain"

8) "Suite Sister Mary": najfascinantnija, desetominutna numera. Nikki dobija naredjenje da ubije sveštenika i Meri, jer ih Dr X smatra pretnjom. Rastrzan je izmedju dužnosti kojoj ne može da se odupre, jer ne vlada sobom, i ljubavi prema Meri. Pokušava da ponovo uspostavi kontrolu nad svojim mislima. Ubija sveštenika, ali, susret sa Meri ga vraća u realnost. Shvata da je ona izvor jedinog pozitivnog osećanja u njegovom životu i uprkos njenom mirenju sa sudbinom i podstrekivanjem da je ubije, ne može da izvrši dužnost. On je teši i odlučuju da napuste sve i pobegnu iz cele priče. Neo-klasika i crkveni hor mešaju se sa rock muzikom, što ostavlja izuzetan utisak, kao i centralni duet Tejta i Murove. Ovo je prelomna tačka i vrhunac albuma, nakon kojeg razvojna linija Nikkijevog lika kreće nizbrdo.

"Flashing lights as people race to find shelter from the pour
Moving silent, through the streets, they're mine, they're
mine"


9) "The needle lies": muzicčki ubedljivo najžešća numera. Vrišteće gitare i izuzetna dinamika su osnovne odlike ove pesme. Nikki odlazi da saopšti Dr X-u kako želi da izadje iz organizacije, na šta ga ovaj podseća da ima potpunu kontrolu nad njim, budući da je teški zavisnik i da mu samo on može obezbediti fix. Rob igle, nemoćan da se odupre apsolutnoj moći koju Dr X kao "očinska figura" ima nad zabludelim mladićem, Nikki se vraća u crkvu da razgovara sa Meri - i nalazi je mrtvu.

10) "Electric requiem": instrumentalna minijatura. Nad Merinim mrtvim telom, Nikki posmatra kako se sve ruši i naslućivani hepi-end postaje nemoguć. Našao se u klopci i nema više kuda. Od ovog trenutka, stvari se dodatno komplikuju.

11) "Breaking the silence": ostavši bez jedinog oslonca i tačke razumevanja u svom životu, Nikki u nemogućnosti da se izbori sa ovim gubitkom luta ulicama i doziva Meri. Asocijacije na nju koje se svuda kriju dovode ga do nervnog rastrojstva i on polako počinje da klizi u ludilo. Očaj postaje glavni "okidač" njegovog psihičkog sunovrata.

"Can't look back, it's just a waste of time
Can't erase this hate from my eyes"

12) "I don`t believe in love": najpopularnija i mnogima (meni takodje) omiljena stvar sa albuma. Govori o razočarenju i ima melodican, pamtljiv refren. Nikki je uhapšen, pošto je njegov pištolj otkriven kraj Merinog lesa, a takodje su otkrivena i ubistva koja je do tada izvršio za sveštenika. Gitarski solo je fenomenalan. Prosto perfektno.

 13)"Waiting for 22": duet DeGarmove i Wiltonove gitare, još jedan instrumentalni "prelaz" izmedju dve pesme.

14)"My empty room": smešten u bolnicu pošto mu je konstatovan gubitak pamćenja, Nikki pokušava da se seti šta se desilo nakon što se vratio u crkvu da vidi Meri. Potpuno rasulo i nemoć da razume tragediju koja ga je zadesila vode ga u ludilo. Ovo je vrsta solilokvija, u kome junak pokušava da shvati šta je to postao i otkriva da je sam sebi stran i čudan. Samoafirmacija nije uspela, jer je pokušao da je ostvari na pogrešan nacin. Nikki je, to ovde postaje jasno, anti-junak.

15)"Eyes of a stranger": fantastični epilog, u kome sve izmešane slike i scene iz prethodnih pesama koje se kao eho vrte i ponavljaju u Nikkijevom rastrojenom umu, otvaraju uvid u svu tragiku njegovog položaja. Osudjen je na fizičku i mentalnu robiju, život sa nejasnom krivicom i neprekidnim proganjanjem od strane mračnih i bolnih uspomena. Dok se na televiziji u bolničkoj sobi emituju vesti o seriji političkih ubistava, njegovo sećanje se aktivira i vraća na situaciju koju smo zatekli na početku. Tako uvodna i završna pesma čine okvir i unutar njih se odvija ova fascinantna, uzbudljiva i potresna priča.

"I remember now."
bend u akciji

    To nije kraj - bend je sa albumom izdao i ekranizovanu verziju "Operation:Videocrime", koja mnogo toga čini jasnijim. Ali, nije na meni da sve otkrivam, već samo da podstaknem na istraživanje. Tu je i izuzetno koncertno izvodjenje "Operation:Livecrime". Sve zajedno, predstavlja nešto što je itekako vredno pažnje muzičkih sladokusaca, bez obzira na to jesu li naklonjeni isključivo rock-u i metalu, ili dobroj muzici uopšte.

Favorit:  http://www.youtube.com/watch?v=ZF38Gjj1_Nc

Ocena: 10 plus!




2 коментара:

  1. Priznajem, bend znam samo po dve tri pesme. Međutim upravo slušam ceo album.
    Tvoj divan tekst, oun ljubavi ka grupi i značenju cele forme albuma me je uputio na malu muzičku ekskurziju.
    Nova saznanja, nova muzička avantura.
    Mogu reći da je ceo sklop prosto magičan, hipnotičan.
    Naravno uz sve to je pun smisla, dubine, poruka. Nosilac je životne priče.
    Nikkijeve.
    Priča je svakog Nikkija koji se obreo na sličnom životnom putu.
    Univerzalna.
    Emocionalna.
    Poučna.

    Hvala ti što si mi još više približila ovaj bend, predočila mi nešto više.
    Podstakla me da pogledam van okvira koji su svima poznati.

    Divan post, pun emocije i ljubavi - kao i uvek. ❤

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, baš mi je drago. :*
      Ovaj album je fantastičan, kome god žanru inače bili naklonjeni, poseduje neku univerzalnu "slušljivost". Posebno je sjajna sama koncepcija, kao čitanje antiutopijskog romana ili gledanje filma, bunt koji ne jenjava ni danas, s obzirom na jednakum korumpiranost i zagađenost društva, dvoličnost religije, surovu borbu korporacija da skrše i potčine jedinku, oduzmu poslednje uporište i izlaz.
      Divan komentar, lepo je videti kako ova priča pronalazi svoj odjek i razumevanje. :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...