Raping (f)or Rating?

komentariše: Isidora Đolović

Čudni su putevi savremenih boraca za različite slobode. Sve više se određena  prava pokušavaju naglasiti i izvojevati  kroz potpuno pogrešne i  izvankontekstualne primere. Recimo, LGBT populacija je odavno prigrlila šund-festival „Eurosong“ za provlačenje svojih parola solidarnosti (pa će našoj ovogodišnjoj predstavnici Bojani Stamenov, na stranu odličan glas, bodove najpre doneti dvosmisleni i veoma podilazeći  tekst, kao i podrška Končite Vurst), ženska ravnopravnost se pokušava izboksovati na polju pijanstva i korišćenja muškog klozeta u iritantnim reklamama, a feministkinje posebno vole da s vremena na vreme podignu buku povodom tretmana žena u fikciji sa tematikom iz nekih davnih vremena. Ovaj poslednji vrišteći anahronizam  je rezultovao, između ostalog, veoma popularnim „gender studies“ zasnovanim na sve češćim učitavanjima i tumačenjima iz sasvim pogrešnog ugla, a o nedopustivosti posmatranja datih primera iz perspektive modernog doba bolje da ovom prilikom ne trošim reči. Moram naglasiti da niti sam feministkinja, niti mizoginistkinja, držim se koliko mogu „zlatne sredine“ i pokušavam da izvagam što objektivniji sud, a umetničkim uobličavanjem ženskih likova (u književnosti pre svega) se i stručno bavim već izvesno vreme, tako da unapred ističem kako ne patim od bilo kakvih predubeđenja ili predrasuda - ali, i te kako sam „alergična“ na izvrtanja i izvlačenje bilo čega iz društveno-istorijskog ili umetničko-fiktivnog konteksta. Najnoviji primer ovakve bure u čaši Internet-vode predstavlja začuđujuće dramatična reakcija na najskoriju epizodu standardno kontroverzne HBO-ove serije „Game of Thrones (Igra prestola)“. 

 

Priče o pesmama : Dva spomenika odbegloj nevesti

piše: Isidora Đolović

Zbog ljubavi, posebno nesrećne, čovek je često spreman na sve. Omaž jednoj takvoj bilo je pravo arhitektonsko čudo, krajem veka čak i opevano u numeri koju svi znamo. Evo šta ju je inspirisalo….barem zvanično.

Krik za pravednošću

Isidora Đolović

U rubrici "Dogodilo se na današnji dan" koja bi pokrivala ove prostore, pronaći ćete, između ostalog, dve stavke. Svaka je  na svoj način obeležila poslednju jugoslovensku dekadu, najavila sunovrat i krvavi raspad ove protivrečne, za nekoga frankeštajnovske, nekome pak  najboljeg primera panslovenske, zajednice. Međusobno su povezane istim datumom, snažnim odjekom među "bratskim narodima i narodnostima", kao i skidanjem koprene sa dve (verovatno najveće) zablude. Doživotni predsednik, od milošte zvani drug, Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980. godine. Maršal čija je sahrana okupila najveći broj svetskih državnika u istoriji, time je izigrao svoje Jugoslovene, pokazavši im da IPAK nije besmrtan i da je sada na njima da održe šestočlanu republiku u životu. Pet godina kasnije, do javnosti je stigla vest o mučenju koje je pretrpeo seljanin sa Kosova, Đorđe Martinović, a koje je zaprepastilo narod, do tada od strane vlasti vešto čuvan u neznanju, konačno pokazavši da se sa situacijom u južnoj pokrajini više nipošto ne može šaliti. Svi koji danas održavaju (baš kao i ondašnji političari) privid da KiM nisu odavno preuzeti zahvaljujući sličnom ignorisanju, mogli bi da se podsete ove jezive priče.