Odbrojavanje: “Game of Thrones”, pregled šeste sezone (1)

komentariše: Isidora Đolović

Kada je prošle godine najavljeno da će sedma (i pretposlednja) sezona planetarno omiljene serije „Igra prestola“ imati manji broj epizoda od uobičajenog (ali, zato jednoiposatnih!) i početi nešto kasnije, fanovi (ili pre-fanatici) su se zabrinuli. Kako preživeti do 16. jula? Ipak, vreme prolazi nezavisno od naših dobacivanja, požurivanja i kletvi koje mu upućujemo, pa se tako i datum premijere uveliko primakao. Promo-fotografije i prvi trejleri uzburkali su nestrpljive krugove poštovalaca, počela su očekivana nagađanja, teorije se razigrale, a mnogi privode kraju maratonsko „obnavljanje gradiva“. Pošto ste i sami, pretpostavljam, od onih koji željno iščekuju zvuke poznate uvodne špice, dobrodošli na još jednu pripremnu turu odbrojavanja i prisećanja!

Završnica prethodne sezone pružila nam je nekoliko velikih i značajnih saznanja. Munjevite promene pokazuju da se kraj sage opasno približio, računi se lagano svode i mnogi već dolaze na mesto koje im je namenjeno. Gvozdeni presto je trenutno u vlasti jedne lude kraljice, čitavi redovi znanih likova desetkovani, dok su se oni preostali uglavnom zbili pod zastavama novoproglašenog Kralja na Severu, ili možda Majke Zmajeva, koja napokon hita kući. Oboje dele pravo po krvi na vesteroški tron, a susret Deneris i Džona je upravo onaj trenutak koji svi, bili čitaoci ili gledaoci, podjednako, sa najvećim zanimanjem iščekujemo. Naravno, tu su i mnoge propratne zanimacije, poput puteva osvetnice Arje, ambicije Maloprstića i eventualnog uticaja koji će izvršiti na Sansu, Psetovog povratka u igru, razvoja Džorine bolesti, Tirionovog „desničarenja“, podeljenosti tabora Grejdžoj i, ono najozbiljnije, velika pretnja koja napreduje sa druge strane Zida. Primećujete li, uzgred, kako se gotovo svim preostalim ženskim figurama „smeši“ bezumlje? Sa izuzetkom Aše, Gili i Olene, sve odreda su istraumirane i vrlo osvetoljubive: Sersei, Deni, Sansa, Arja, Elarija...

U međuvremenu, proverite svoje dosadašnje poznavanje priče kroz sledeći, izuzetno zabavan (a strani portali „kukaju“, nerešiv) KVIZ. Moja malenkost će, u narednih nekoliko vikenda, opštoj euforiji doprineti podsećanjem na najznačajnije, najuzbudljivije i najbesmislenije trenutke iz šeste sezone. Prođimo još jednom, zajedno, kroz svaku pojedinačnu epizodu, evociranjem utisaka koje su (barem kod mene) one izazivale. Kao i, verovatno, svi ostali čitaoci-veterani, željno sam čekala prvu sezonu koju ću gledati iz "Unsullied" perspektive. I bila mi je zaista dobra, dal' što sam ih se uželela, ili jer je objektivno u pitanju fina uvertira, a možda i oboje. Tek, počela je bez sumnje zanimljivo, mada je sve već viđeno u trejlerima i promotivnim ili spojler-fotkama, pa   nije mnogo iznenadilo. 

1.“The Red Woman”: Uvodna špica i dobro poznata, draga muzika, najpre dovode u neophodno euforično raspoloženje. Svaki deo radnje bio je na mestu, svidelo mi se što je najvažnijim pričama posvećena podjednaka pažnja i dati su određeni nagoveštaji za dalje.

ovako je počelo...

Džon je baš iskrvario! Ali, ne znam da objasnim zašto, bila sam apsolutno sigurna u to da neće predugo ostati mrtav. Bilo je lepo videti Duha.  Davos je sjajan, baš kao i: privrženost grupe male, ali odabrane; zasedanje Torna i zaverenika, motivacioni govor, slanje Eda po pretpostavljam, Divljane i Melisandra koja (kao što iz knjiga znamo) jeste drevna i taj rubin koji uvek nosi na vratu jeste često naglašavan kao važan detalj – a sada otkrismo i zašto! Mislim da Davos i ekipa neće preterano dugo čekati na pomoć, a Džon ne sme predugo da leži "komiran", verovatno već u drugoj-trećoj epizodi bude nekakvog pomaka. Verujem da je i scena sa Melisandrom u te svrhe ubačena, da nam nagovesti nekakav izvor/"rezervoar" njene moći, možda ona proverava koliko je kadra da se uhvati u koštac sa zadatkom koji joj predstoji.

Remzijeva tužbalica beše prilično "out of character", ali zato obrt u vidu naređenja da se Mirandino telo baci psima, dijalog sa nezadovoljnim Ruzom i posebno reakcija na njegovo podsećanje kako mu se, bez Sanse (=deteta od nje), status opasno klima…E, pa, to je BILO u skladu sa likom i odlična gluma, želim još zajedničkih scena Ruza i Remzija, s obzirom da imaju zanimljiv odnos. Stiže i potvrda da je Stanis definitivno mrtav. Svidelo mi se kako Ruz stručno zna da "natrlja nos" Remziju, uporedivši svoje i njegovo borbeno iskustvo.

Začudilo me što je Mirandina glava u jednom komadu, mislila sam da je “onomad” pukla kao lubenica, pa bi morali da joj skupljaju mozak po dvorištu.  Setite se samo Oberina. Ako dobro pamtim finale pete sezone, lepo se čuo udarac i videlo rasprskavanje krvi o kamen, ali, dobro, gle kako Sansa i Teon bez problema trče, možda i zaplivaju.  Hajde što je glava čitava, sa par ogrebotina, nego je i dekolte uredno raspertlan, ni pogužvala se nije. Inače, uvek mi je bilo smešno, svi u nekim krznima i zabundani do grla, a ona raskopčana....na minus ko zna koliko. 

Sansino i Teonovo bekstvo "preko reke, pa u šumu" bilo je napeto, svidelo mi se njegovo zaštitničko ponašanje (kada se skrivaju pod drvetom i kako je on zagrlio), onda, sasvim očekivano su ih pronašli psi i pratnja. Deo sa upadom Brijene i Poda kao spasilaca bio mi naivan, nategnut, njih dvoje i Teon, kao pobili dvostruko više Boltonovih ljudi, a psi u međuvremenu negde iščezli, propali u zemlju valjda? Ali, svidelo mi se što se Teon "probudio" i pomalo vratio sebi, kako je bio spreman da se žrtvuje za Sansu, zatim način na koji je ona dočekala i prihvatila Brijeninu pomoć, te simpatična upadica od strane Poda, pomoć da se seti reči zakletve.

Lena je rasturila u onih par kadrova, odlična gluma, divan prelaz od iščekivanja Mirselinog povratka do očaja kada ugleda kovčeg, dobar dijalog sa Džejmijem. Svidelo mi se pominjanje proročanstva i sećanje na majku; malo manje to što nema distance među njima kao u knjizi, ali, opet, drugačija je situacija i svakako će biti zanimljivo videti šta Lanisteri združeni u bolu mogu sve da urade! Lepo je bilo i Serseino pričanje o Mirselinoj dobroti, koja je iskupljivala njene sopstvene grehove i mane. Mardžeri u tamnici, OK scena, a High Sparrow zanimljiv kao lik, šteta što je muče ni za šta, lepo što joj je jedina misao kako je Loras. Takođe, nismo (još) videli Džejmijevu reakciju na razlog Serseine nove frizure. Ni novog jezivog gardistu.

Dorna je podjednako glupava i smešna kao i prošle sezone. Nikakav pomak tu ne vidim.  Da, bilo je iznenađujuće ubistvo Dorana, Tristana i Areo Hotaha, mada i ne toliko kada se uzme u obzir da u knjigama takođe Zmijice i Arijana kuju svaka svoju zaveru. Ipak, ne vidim čemu sve to vodi, pošto Elarija i njena deca, kao kopilad, ne mogu vladati Dornom i iskreno, navijam da ih Džejmi i Sersei razbiju, dosadne su i smešne. Scena Tristanovog ubistva naročito vređa inteligenciju, boli me mozak od gledanja i slušanja, previše odudaraju od ostalih priča. Čak i Dotraki zvuče/deluju inteligentnije."Greedy bitch" ili kako već oslovi sestru, neprijatno me podsetila na prošlogodišnju "bad pussy". Ne mislim da je egzotično i temperamentno nužno vulgarno, kao ovde. I ponavljam, ne vidim ama baš nikakvu logiku u tome da ljubavnica mlađeg sina polaže bilo kakvo pravo na vlast, posebno jer do sada nije bilo ni najmanjeg nagoveštaja (ili ga barem ja ne uočih) da je njoj, ili Oberinu, stalo do iste. Zamerka da nije reagovao na Oberinovu smrt takođe ne pije vodu, lik je stradao u duelu. Plus, napraviše od Dorana najvećeg mlakonju u Sedam kraljevstava.  Jednostavno, ni za milimetar nisu odmakli od prošle sezone, nadam se da će ih Džejmi ili ko god smaknuti. Što pre.

Varis i Tirion su zanimljivi i duhoviti, posebno deo sa prosjakinjom i bebom. Jedva čekam da se taj dvojac pozabavi situacijom u gradu. Dario i Džora, predvidljivo, malo naivno da pronađu prsten u onoj travuljini, ali dobro...Deneris među novim kalasarom - fin momenat kada progovori na njihovom jeziku, nakon svih onih uvreda, dobro prebacivanje od ismevanja do zaprepašćenja, poniženja do autoriteta i natrag, videćemo na koji način će izbeći prvobitno namenjenu sudbinu udovice i vratiti se svojima. Dopalo mi se što se u njenom stavu posle dužeg vremena prepoznaje ona stara Deni. Pored toga, pomenula bih da mi je bilo jako čudno što niko ne zna za Deneris, valjda je kal Drogo bio dovoljno čuven, a i njegova žena sa tim VRLO karakterističnim izgledom - koliko god zasebnih kalasara Dotraka bilo. Baš kao i Varisovo i Tirionovo uzdanje u "kostime trgovaca", ništa što je jedan kepec, drugi debeli evnuh, obojica bele puti = vrlo prepoznatljivi.

Arja - dosadna. Obuka se nastavlja, razumem, ali još uvek nema tu ničeg što bi me naročito zanimalo. Mejzi fino glumi, eto toliko.

Čudno je i što Remzi ne ide lično u poteru. S obzirom na poslednju scenu pete sezone i one komenare, rekao bi čovek da će se više potresti zbog nestanka ženice. I gde nestadoše psi, zaboga?  Videh kasnije da se i po Internetu polemisalo o tome, meni nije sporna ni rasa ni namena istih (jasno je da ne treba da povrede Sansu), već to što su u jednom trenutku svuda oko ovo dvoje, kidišu na Sansu, a onda - odjednom - ni traga, kao da su u zemlju propali, čim se pojaviše Brijena i Pod. Da samo još prokomentarišem o Sansi - moj utisak i nekakvo logično uverenje su da neće ponovo biti uhvaćena, ali će svakako imati još koji značajan susret sa "dragim" mužićem. Nije zanemarljivo to što Remzi unapred zna kuda bi mogla da se zaputi (uostalom, sam joj je i "bacio" taj trag), zna i za njenu braću, pa nije isključeno da Rikon u nekom trenutku postane talac Boltonovih. Za Džona jedino preostaje čekanje, sve je moguće. Davos čuva telo jer je u pitanju Lord zapovednik i neko koga su Stanis i on veoma poštovali, pa i zavoleli; takođe, uvideo je da se radi o pravom puču unutar Noćne straže, a u međuvremenu je i njegovoj šačici ljudi zapretila opasnost. Prema tome, za očekivati je da će svaki obrt koji sledi biti iznenađenje po sve njih, pa i eventualna Melisandrina akcija. Ukoliko Boltonovi krenu na Crni zamak, kao što trejler nagoveštava, a u međuvremenu stigne Ed sa Divljanima, biće veselo....

2.“Home”: 

Bren: od početka do kraja sjajno ukomponovana celina, od uvodnog prikaza Three-eyed-ravena i Brena dok, upleteni u čvornovato stablo, padaju u "san", do završnog Mirinog pogleda na beskrajno prostranstvo i opasnosti koje pred njima leže. Apsolutno sam oduševljena "flashback" sekvencom na obuku malih Starkova u dvorištu, Bendžen i Ned su sjajni (klinac čak nekako i podseća na odraslog Edarda), uhvaćen je njihov duh časnih boraca, ali me najviše obradovalo što smo videli Lijenu. 

I s obzirom na završetak epizode, nikako ne mislim da je to bilo slučajno. Iznenađenje, veoma pozitivno, takođe je - Hodor! Odnosno, Vilis. Šta znamo? Unuk stare Nen, divovske/orijaške krvi, u određenom trenutku prestaje da govori, verovatno nakon velike traume, moguće tokom Robertove bune. Eto još nečeg da nas kopka za dalje. Brenovo ushićenje je bilo prosto zarazno. I veoma emotivno, kada je prizvana idila "vukova" morala da bude prekinuta. Dakle, Bren neće ostati u pećini, imaće bitnu ulogu napolju, u ratu - još nešto što obećava.

Noćna straža: Davos, moj heroj.  Izuzetno mi se dopala cela scena, tj. njen produžetak, budući da smo prvi deo već videli u trejleru. Dolazak Divljana i predaja izdajica, sve je bilo uzbudljivo. Duh koji reži me takođe iznenadio, zar ne bi trebalo da je nem?

Kraljeva luka: Gregor/Robert Strong demonstrira odanost Sersei na vrlo brutalan način. Tomen je interesantan kao kolebljivi mladi kralj, čija je reakcija razumljiva s obzirom na godine, a opet pokazuje da je dobar, neiskvaren i da ima čiste porive. Možda bi, uz dobro vođstvo, bio pravedan vladar. Scena razgovora sa Džejmijem baca zanimljivo svetlo na njihov odnos, ali je meni lično najinteresantnije suočavanje sa High Sparrow-om, dobar dijalog i svakako vrlo prevejan protivnik, uprkos deklarativnoj skromnosti i "skrušenosti". Serseina scena sa Tomenom takođe ide u prilog ujedinjenju Lanistera u najavi, pokazuje njene slabosti istovremeno sa prkosom. Smeta mi što nema razdora/distance kao u knjizi. Smeta mi Džejmijevo olako prelaženje preko poniženja i razočaranja u Sersei. A posebno mi smeta gordost i insistiranje na osveti, kao da su cvećke o koje se večito svi ogreše...Jedino navijam da potamane Peščane Nindža kornjače, a posle mogu da idu s Utopljenim bogom pravo na dno. Dopada mi se jedino gluma.

Denerisina družina: Tiriona zaista obožavam, uvek me nasmeje i nekako postavi najveći intelektualni izazov, s obzirom da su njegove replike posebno britke, sjajno osmišljen red humora-red ironije-red iskustvom začinjenih dobrih saveta. Kada se zaputio ka zmajevima, uplašila sam se da će biti Kventinovog scenarija iz knjige, no, prošlo je znatno srećnije. Svidelo mi se osvrtanje na njegovo interesovanje za zmajeve i sećanja iz detinjstva, to mi se i u knjigama dopadalo, a pokušaji da ih smiri i ono "Nemojte pojesti svoju pomoć", kao i "Pijem i znam stvari, to mi je posao" - sasvim u njegovom fazonu. Iskreno se nadam da će mu nekako poći za rukom da iole uravnoteži ovo rasulo u Mirinu. 

Arja: dosadno, ali napravljen barem neki pomak. Mejzina gluma pri kraju scene je odlična, dok  pokazuje Arjinu istrajnost pred iskušenjem, pa čak i obećanjem povratka vida - one suze koje skoro neprimetno počinju da klize. Naravno, svaka pojava Toma Wlaschihe pleni!

Boltonovi: WOW. Remzi je prevazišao sebe, odnosno Ivan je odglumio za deset. Uopšte nisam očekivala sve ovo tako brzo. Izgleda da imaju više saveznika nego što je izgledalo, ali džabe kad Remzi nema dovoljno mozga. Brzoplet je i jedini adut mu je brutalnost, koja za sada završava posao, međutim....Ubistvo Ruza bilo je odavno predviđano, ubistvo Valde i deteta logički sledi za tim. Svejedno, strašna scena. Način na koji je ubio oca izuzetno podseća na to kako je Ruz ubio Roba. 
Zbunjuje me hronologija u seriji, kako je moguće da je Valda tako brzo rodila? Koliko su Sansa i Remzi onda bili zajedno, verovatno duže nego što deluje? Ili je zbog maćehinog "gabarita" trudnoća konstatovana u već poodmaklom stanju?

Kako god bilo, žao mi je Valde, uvek je delovala tako pitomo i dobroćudno, mirno. Kada počne da ga moli da je pusti, sve se odbija o Remzijevo hladno: "Više volim da budem jedinac".
Što se ubistva deteta tiče, setite se prve sezone i naloga da se beba one prostitutke ubije jer je Robertovo kopile. To je deo ovog, brutalnog, prikazanog sveta. U okrutnosti koja je nagoveštena veliki je deo efektnosti scene.

Remzi je, po mojoj proceni, napravio veliku glupost. Ruz je bio mozak porodice, Remzi je sila i izvršilac. Međutim, bez proračunatosti i političke svesti svog oca, brzo će ga uništiti loše odluke. Njihov odnos je bio vrlo zanimljiv, dramski zahvalan materijal, plus su glumci fantastično pristupili ulogama. Mislim da je Remzi takođe u svojoj ludoj glavi jedino prema ocu gajio nekakav oblik ljubavi, uvažavanja, želje da mu se dokaže i bude ga vredan. A Ruz, takođe, već po činjenici da je ostavio kopile u životu, plod silovanja, da je očigledno brinuo o njemu i prvom prilikom ga priznao, da mu je i pored svih gluposti stalno pružao nove šanse....
Čak ću povući paralelu između njih i Tajvina/Tiriona. Isti roditeljski "volim-mrzim" odnos, proizišao upravo iz ogromne sličnosti (zato nisam pobornik teorije da je Tirion Targ, jer onda teški čin oceubistva gubi na težini, baš kao i sve što je do njega dovelo, kao i bratska ljubav sa Džejmijem, a naročito taj ponos - ali i stid, što je "falični sin" zapravo jedini PRAVI, karakterom i intelektom, ali u ovom slučaju moralno superiorniji).

Begunci: kratka, ali lepa scena; kako povezivanje Sanse i Brijen (razgovor o Arji, ali i Sansina nemogućnost da se još uvek suoči sa preživljenim paklom u Zimovrelu), tako i Sanse sa Teonom (odlična gluma, emotivna reakcija, njena na pomisao da ga izgubi, njegova griža savesti zbog eventualnog suočavanja sa Džonom, svest o svim ogrešenjima). KONAČNO vidljivije buđenje kod nje, a Teonovo sve izrazitije preobraćanje. Jedva čekam da vidim kako će biti dočekan, domogne li se Gvozdenih ostrva. Eto još jednog doma iz naslova, utočišta kome se teži.

Grejdžoji: za razliku od Dorne, nisu me nimalo razočarali, vrhunska scena susreta braće na mostu, mračna i teška atmosfera. Jari je očigledno stalo do Teona i baš bih volela da se opet sretnu. Juron mi se za sada čini kao dobar izbor, jedva čekam "zakraljenje" i porodično okupljanje.

I poslastica za kraj: izuzetno lepo gradirano Melisandrino kolebanje koje traje, njena poljuljanost religioznosti, slabost i krhkost; Davosova odlučnost, vera jednog skeptika i spremnost da "zakopa ratnu sekiru" jer OSEĆA značaj mladog zapovednika i žene sa tako mističnom, zastrašujućom moći da napravi čudo. Dopalo mi se što je scena oživljavanja bila istovremeno napeta, ali i lišena onog kliše efekta, čak se do samog kraja činilo kako nema od toga ništa, da Mel zaista ne poseduje dovoljnu snagu da izvede rizičan i redak ritual.....a onda, najpre Duh, pa......imala sam snažan poriv da svima ponavljam:"Jesam li rekla?!"

3.“Oathbreaker”: Ovoga puta, razvrstaću sve prema utisku koji je određeni deo epizode na mene ostavio. 

Živ je Džoni, umro nije, dok je crvene beštije!

Ravnodušna: 
1. Sem i Gili. U principu, nismo videli ni saznali ništa novo. Izuzev toga da je Sem junior, eto, bar malo porastao! Morska bolest, Gilino hvalisanje opismenjenošću (što je podsetnik na Širin), pa lep i važan Semov komentar da bi želeo da postane meštar kako bi pomogao Džonu.

2. Tirion - zaista počinje da smara alkoholičarskim monolozima bez smisla. Misandei i Sivi Crv jednostavno NISU dovoljno zanimljiv materijal, a Varis je standardno dobar, mada monotono tapkaju u mestu (kod nepotrebno duge scene sa saslušanjem prostitutke).
Imao je Tirion par svetlih momenata, npr. kad prizna da je citirani "mudrac" on i da je poslovicu smislio upravo tog trenutka; ili kad se pita "kako naći igru BEZ pića"...

3. Deni - može biti zanimljivo u nastavku, ali za sada žestoko smara hiljadito deklamovanje titula, imam utisak da već tri sezone malo šta sem toga izgovara. Kao da stalno slušam isto. 

Šta mi se nije baš svidelo/bilo dosadno ili na određen način bespotrebno:

1. Kraljeva Luka - verujem da sam u manjini, al meni ovo zaista postaje kao neka šarada, od Piselija-Frankenštajna i njegovog Gregora, do blizanaca samih-protiv-svih, Tomena koji na momente "zaskiči" kao Džofri, pa gnjava govorancije High Sparrow-a (iako Džonatan Prajs stvarno "kida", baš kao i Max fon Sydow, bravo za veterane!). Kako je Olena lepo istakla, Sersei više nije kraljica - budući da nije udata za kralja. Njena prava su niža nego ranije. Takođe, Džejmi se ponaša kao da su mu vrane....ili bolje vrapci?....popile mozak. Tomen, zanimljivo, ne pita High Sparrow-a za svoju ženu, brzo se vratio pod mamino okrilje. Doduše, fantastičan mi je način na koji je Malo veće ispalilo Lanistere! Nisam sigurna šta ono dvoje konkretno zamišljaju da mogu uraditi. Svi su u ovom trenutku jači od njih - Grejdžoji, Marteli, Boltonovi, Tajreli....Nema više integrisane moći, stanje u kraljevstvu je opšti raspad, svaka kuća i pokrajina vode svoju politiku, teže autonomiji, imaju sopstvene ambicije. Slati "ptičice" u svaki ćošak kontinenta potpuno je uzaludno - ni na koga se ne mogu osloniti, pa ni na rođenog strica (Kevana), kamoli na Bejliša i slične. Uzgred, samo čekam da se dotični izmigolji odnekud, kao gušter ispod kamena, sa svojim spletkama.  

2. Arja - uglavnom i dalje jednolično, s tim što joj je na kraju vraćen vid, pa imamo nekakav pomak. Još jedne Starkovske tamne oči ponovo su otvorene ka svetu. Značajna ispravka od "imam četiri brata" na "tri brata....i polubrata Džona", možemo je povezati sa ovim buđenjem novog identiteta u njemu, kao signal. I priznanje ambivalentnog odnosa prema Psetu, takođe značajno.

Svidelo mi se:

1. Scene na Severu - Buđenje! Pre svega, primetih da je Džon ovako, sa kraćim kovrdžicama, nekako još lepši.  Svaka pojava Duha u kadru, sa onim belim krznom i crvenim očima, divna je. Tormundova duhovitost uvek osveži scenu. Oli je iritantan čak i sa omčom oko vrata, Melisandrino interesovanje za onostrano prirodno i očekivano, a imamo i neku vrstu potvrde da su Azor Ahai i Obećani princ jedno te isto (pošto kaže "Stanis nije bio Obećani princ, ali neko mora biti"....dok se u knjigama Stanis uglavnom vezuje za AA figuru). Zatim, primećujem kako je Džon sada praktično prošao isti tip inicijacije kao Deneris, oboje su neumrli, ona konkretno neizgorela.

Moćna scena izlaska u dvorište, gde je praćen zadivljenim pogledima, poput božanstva, podsetila me na finale prve sezone, u kome Deni ustaje sa lomače. Mislim da smo definitivno dobili barem nagoveštaj odgovora na pitanje, koje mu i Ed postavlja:"Druže, jesi li to i dalje ti, iznutra?!" Vešanje i kažnjavanje izdajnika, ubedljiva je demostracija poslednje dužnosti kao lorda zapovednika. Džon teži da svakoga ispoštuje, ali sebe ponajviše. Njegov moralni kodeks je neizmenjen, očigledno, ali sada započinje novi život i stare dužnosti ničim više ne obavezuju. Izdaja i smrt pokidali su te spone.

Novopečeni lord Remzi - Lord Amber i Remzi komuniciraju otvoreno, bez ceremonije i uvijanja, pa naprosto ne znaš ko koga provocira i obmanjuje. Uglavnom, niko ne veruje u tvrdnju da su Ruza "otrovali neprijatelji", koja ionako nema logike. Ali, Remzi se barem ponaša koliko-toliko civilizovano, čak ostavlja utisak da može biti Zaštitnik Severa, deluje urednije, pribranije, ne dozvoljava da ga izbace iz takta. E, sad, jel' Amberovi otkazuju lojalnost Starkovima zbog čitave priče sa Džonovim protežiranjem Divljana, ili se to igraju sa Remzijem, kujući plan da ga obrlate? Isporučiti mu dvoje više nego dragocenih talaca zaista može značiti samo jednu od dve opcije - lojalnost od srca, ili izdaju u najavi.

Nije me iznenadilo što su "dar" Oša i Rikon, bilo je očekivano, začudilo me koliko je dečak sada visok  i, moram priznati, najveći šok je bilo ubistvo jezovuka. Rikonu se loše piše, ako je sudeći prema sudbinama Roba i Sanse, koji su takođe ostali bez svojih vukova. Ivan je ponovo “razbio” ulogu, naklon do poda, psiho-faca u najboljem izdanju. Znate već, kada se "ušećeri" i poželi dobrodošlicu svom mlađanom šuraku - očigledno ne sprema ništa dobro! Identičan je to osmeh kao u sceni kada Sansi pokazuje odranu staricu. Nasmejao me izrazivši nadu da je poklon devojka, pošto "posebno voli crvenokose", kao i sa rečenicom: I like them wild.

2. Flešbek sekvenca Tower of Joy - Ovo sam čekala, jer mnogo volim sve u vezi sa predistorijom radnje koju pratimo. Međutim, zar ne bi trebalo da su ispred Kule bila TROJICA čuvara (Dejn, Hajtauer i Vent) protiv Nedove družine?  

Mladi Ned previše liči na Barnija iz "How I met your mother" i jedino mu je frizura kao Binova, te ga nikako ne uspevam shvatiti ozbiljno. Hauland Rid zaista podseća na Džodžena. Artur Dejn je pun pogodak, izgleda gospodstveno i moćno (dopuna: u međuvremenu sam odgledala seriju “Black sails”, u kojoj isti glumac, Luk Roberts, igra apsolutno odvratnog Vudsa Rodžersa i bojim se da nikada više neću na isti način posmatrati dragog mi ser Jutarnjeg Mača!).Ubistvo s leđa je novitet - nečasno, na neki način razbijen mit. 

Usudiću se da povežem dve scene, Džonovo vaskrsenje i sećanje na obračun u dornskim planinama. Pre svega, veoma slično (i ne slučajno!) zvuče izgovorene replike, parafraziram: No, now it ends (Ned) - And now my watch ends (Džon). Sa velikom sigurnošću da su u Kuli Lijena i Džon, možemo da ovu podudarnost objasnimo kao početak (novog) života - i završetak dotadašnjeg statusa. U Kuli se rodio, a sa Nedovim dolaskom postao kopile Starka. U Crnom zamku se ponovo rodio, a odbacivanjem zapovedničkog plašta i zvanja, postaje (ponovo) nepriznati Stark - ili nešto drugo, videćemo. Svakako u vezi sa identitetom…

(“Odbrojavanje” se,  zbog redovne rubrike 7 filmskih dana, nastavlja za tačno dve nedelje – 9. jula, kada će pred vama biti pregled epizoda 4-6. Vikend uoči premijere, subotnji i nedeljni tekst biće, kao nadoknada, iz iste rubrike, zaključno sa pregledom finala. Zima dolazi – usred leta!)