Među zvucima mog detinjstva dominiraju Tajči, Kockica, tatini omiljeni hipi-bendovi i jedna veoma zanimljiva kaseta pod nazivom "Rokenrol za decu", a koju sam ja upamtila jednostavno kao - "Vlada i Gile". Kasnije su mi sve interesantnije bile "odrasle" LP ploče, među njima debitantski album grupe zanimljivog imena, sa Modiljanijevim ženskim aktom na omotu i antologijskim pesmama. VIS Idoli i njihov frontmen u koga je moja tetka, tada studentkinja-rokerka bila zaljubljena (kao i veći deo novotalasnih poklonica i savremenica!), postali su i ostali, u mojoj svesti, neuništivi simbol jednog interesantnog vremena - svakako ne idiličnog, ali, i te kako idOličnog.
"Rođen sam devetsto pedeset i osme,
Nad Beogradom je duvao Jugo."
Nad Beogradom je duvao Jugo."
Pojavili su se kao pravo muzičko čudo, a njihov nesvakidašnji pristup i nastup još uvek je predmet interesovanja, analiziranja i čeka dostojno vrednovanje ("Odbrana i poslednji dani" pre svega). Svestranog Vladu je život nakon raspada benda vodio širom sveta, u različite muzičke avanture i saradnje, nikada izvan doslednosti kojom su prestonički dečaci početkom osamdesetih prodrmali šaroliku jugoslovensku scenu i povukli se brzo, ali ostavivši neizbrisiv trag. Ostao je simbol tog zauvek iščezlog doba, ali, koje kao da ponegde (i za poneku odabranu dušu) još lebdi u vazduhu i podseća na Sonju, EKV, Bebi Dol, Ducu Marković i "Hit meseca", YU rock misiju, Nešu Leptira, Delču, čitav "crno-beli svet" i urbani impuls što je nosio njihovu generaciju i nastavio da nadahnjuje još mnoge posle.
I baš danas, dok istražujem stari Beograd, razmišljajući kako se malo toga zaista menja - i dobrog i lošeg, saznajem ovu tužnu, neočekivanu vest. Preminuo je u Beču, gde je već deceniju ipo živeo sa suprugom i sinovima. Otišao je pravi gradski šarmer, prijatan i dostojanstven čovek, talentovani umetnik, muzičar velikog srca. Eto odgovora na pitanje "Zašto su danas devojke ljute?"
Pametne reči ne dolaze. Život je nepredvidiv, kratak i hirovit. Ali, ono što od njega učinimo, što za sobom ostavimo, čini ga smislenim. Vlada će zauvek biti jedna od značajnih "senki nad Beogradom". Ugradio je sebe u njegov posebni duh, obogatio ga zajedno sa svojom generacijom. Doprineo tom posebnom osećanju u vazduhu, koje čini da se mi današnji šetači ulicama njihove mladosti bespovratno zaljubljujemo u neobični grad i opijamo njegovom nedokučivošću. Uz zvuke pesama Idola i Vlade Divljana, naravno.
"Njegoševom ulicom devojke idu,
Neka gledaju u sliku mog lika."
Neka gledaju u sliku mog lika."
