недеља, 02. јун 2019.

Doviđenja u Vesterosu: poslednja sezona „Game of Thrones“ (1)

komentariše: Isidora Đolović

Epizode 1 i 2 - Oni koje smo izgubili i oni koje smo našli

Kad se neko nečem dobrom nada, a to nešto zavisi od drugih, velike su šanse da se razočara. Kad su ti drugi dokazani profesionalci, promašaj pogađa mnogo više, kao iznevereno poverenje u nekoga ko je znao i mogao bolje. Ni iščekivanije sezone nekog televizijskog ostvarenja, ni više pritiska na ekipu koja je stvarala poslednji ciklus „Igre prestola“, pa ni veće ogorčenosti brojnih obožavalaca - i sve to potpuno razumljivo. Popularni „Game of Thrones“, zasnovan na romanesknom ciklusu epske fantastike pod nazivom „Pesma Leda i Vatre“ Džordža R.R. Martina do sada je pomerio mnoge granice, stekao armiju fanova inače nenaklonjenih ovom žanru, postavio niz opštih mesta u pop-kulturi...i spektakularno izigrao sve to završnicom koju smo pre svega par nedelja bili u prilici da ispratimo. Utisci su još relativno sveži, bura ne jenjava, a od toliko dugo najavljivanog gorko-slatkog epiloga dobili smo samo mnogo gorčine i još više sete za počecima kada je sve izgledalo znatno drugačije. Čini se da je ovih dana izuzetno popularno kritikovati „Igru prestola“, potpisuju se peticije, objavljuju pravi mali elaborati na temu svega što nije valjalo u poslednjoj sezoni, ljudi širom sveta očajavaju, debatuje se po emisijama i, posmatrano sa strane, sve u jednom trenutku izgleda zaista smešno, uzaludno, pa i  neozbiljno. U ostrašćenosti se odlazi toliko daleko da se oštro kritikuju glumci, mada su se, istini za volju, majstorski izborili sa nebuloznim scenarističkim rešenjima koja su im bila na raspolaganju. Zbog svega toga moram odmah napomenuti kako tekstovi koje ću (od danas do kraja juna) nedeljom objavljivati nisu još jedan priključak talasu gneva na Dejvida Beniofa i Dena Vajsa, iako nemaju ni mnogo pohvalnih reči na njihov račun. Sledi osvrt iz ugla osobe koja je godine, a u slučaju knjiga deceniju ipo, posvetila praćenju izgradnje i razvoja Martinovog izmaštanog sveta, oduševljavajući se njime, voleći ga, opravdavajući kada god je to bilo moguće. Prođimo još jednom kroz sezonu koju, uverena sam, većina nas jedva čeka da zaboravi.

Da se razumemo, silazna putanja HBO zlatne koke „Igra prestola“ postala je vidljiva mnogo ranije, već sa petom sezonom, ali uz uporno odolevanje nade da će ipak uspeti da se vrate na stari nivo kvaliteta. Za realizaciju velikog finala uzeli su duže odsustvo nego što je uobičajeno: gotovo dve godine, a sudeći po ishodu, bolje da nisu. Vremena je bilo sasvim dovoljno, sredstava takođe: čime, onda, objasniti neozbiljno, neuredno, nedosledno rasplitanje Martinovog čvora, sem lenjošću, bahatošću i vrlo verovatnom nedoraslošću autora zadatku? Imajući u vidu da su Beniof i Vajs (šire poznati kao D&D – od sada sasvim opravdano „Dumb and Dumber“ iliti Glupko i Tupko) angažovani na nastavku „Star Wars“ franšize, izvesno je značajan udeo imala prezasićenost dugogodišnjim radom na „Igri prestola“ i nestrpljenje da se pređe na novo područje. Međutim, čak ni to nije dovoljno dobar razlog, pa ni sklopljeni ugovori: ne bi se prvi put desilo da reditelji, scenaristi i glumci napuste projekat ili usled nekompetentnosti budu zamenjeni drugim, boljim kandidatima. Umesto toga, dobili smo grubo poigravanje sa logikom priče i  intelektom publike, opravdavano preslabim izgovorima kako su nastojali „izbeći klišee“ (kao da je svaki po pravilu loš), „šokirati neočekivanim obrtima“ (iako čak i nepredvidivost mora imati izvesno uporište u prethodećem toku dešavanja), „izaći u susret željama pojedinih grupa gledalaca ili članova porodica autorskog tima“ (zbog čega najveći deo zapleta u osmoj sezoni kao da je proizišao iz neke „fan fikcije“; a omiljeni likovi Martinove žene i samog pisca izvukli su se, preko svake mere smešno, nagrađeni za greške) i da su, već legendarno, „kind of forgot it“. No, biće vremena i prilike za diskusiju o tome počev od treće epizode, a sada vas vraćam obećavajućem startu, kada je sve još ličilo na stari „Game of Thrones“, budeći vrlo subjektivno osećanje topline, bliskosti i nostalgije prema počecima.

Prva epizoda, nazvana “Winterfell”, protekla je u znaku premeštanja težišta na daleki sever, okupljanja ujedinjenih snaga (među kojima su se mnogi likovi po prvi put našli u istoj prostoriji, što je samo po sebi bilo zanimljivo gledati) i diskretnim nevoljama u savezničkom raju, zasenjenim predstojećom opštom opasnošću. Sumnjam da je ikoga ostavilo ravnodušnim ponovno slušanje poznate uvodne teme, signal povratka u dobro znani, dragi fiktivni univerzum. Lično sam tek tom prilikom postala svesna koliko mi zapravo znači “Igra prestola” i kako je važan deo naših svetova u međuvremenu postala.
Odlična nova uvodna špica uputila je na promenjeno središte zbivanja. Najvećim delom, umesto da “prelećemo” teritorije na karti, prolazimo zimovrelskim hodnicima, uz klaustrofobični utisak bezizlaza i sužavanja obruča oko nas, pojačan zvucima spuštanja teških kapija i rešetaka. Gvozdeni tron nikada nije izgledao zlokobnije, ni nepristupačnije, obasjan crvenkastom svetlošću, sa lanisterskim lavom koji se uzdiže u pozadini i oštrim zveketom mačeva od kojih je iskovan. Poseban kuriozitet predstavlja dodavanje simbola iz novije vesteroške istorije gravirama na astrolabu: 1. prizor zmaja koji ruši Zid, 2. simboli  “Crvene svadbe” iz treće sezone (sedište kuće Frej, između lava i odranog čoveka koji u ruci nosi odsečenu vučju glavu), 3. izleganje zmajeva koje najavljuje ostvarenje proročanstva o Obećanoj Princezi Deneris (veliki zmaj ispred koga izleću tri manja, praćeni kometom na nebu i vojskom konjanika u podnožju slike). Ogroman značenjski potencijal ova tri prizora do kraja sezone će, nažalost, biti u potpunosti obesmišljen.
Uvod iz perspektive severnjačkog dečaka koji se provlači između odraslih kako bi mogao da iz prvog reda prati dolazak saveznika, direktno nas (kao i mnoge replike i scene iz poslednje sezone) vraća na sam početak priče. Sve je impresivno: kadrovi Severa i nove vojske koja maršira u nepreglednoj povorci; Arjino fascinirano lice; Denin pogled na zmajeve pun ponosa (od strane nekih “tumača” predstavljen kao zlurad). Krupni planovi su uspeli u svim slučajevima,  bili to prizori flote  na moru, vojske u polju ili nesagledivih pejzaža Severa.
Međutim, veoma brzo se ponavljaju stare greške, pa atmosfera koju Zmajska kraljica zatiče prilično neosnovano biva forsirana u pravcu podozrivosti, netrpeljivosti, čak i otvorene odbojnosti Severnjaka – kojima je, gle ironije, pritekla u pomoć sa svim raspoloživim snagama. Počev od Sanse (po rečima njene mlađe sestre, naprasno “najpametnije osobe”), pa do Brena koji “mudro ćuti” (najviše podoban drvetu), sve je učinjeno da se oseti nelagodno, strano, suvišno i,  pre nego što je išta počelo, izigrano. Svejedno, vredelo je čekanja ugledati Varisa zamotanog u krzno, Dotrake i Neukaljane usred snežne beline, pa nema sumnje da su lokalnom stanovništvu bili podjednako egzotični koliko i oni njima, o zmajevima da ne govorimo. Ipak, pri vanrednoj situaciji, ledi Sansa nalazi za shodno da upita čime se ti isti zmajevi hrane, jer će, zaboga, novopridošla vojska i krilate zveri potrošiti poslednje zalihe namirnica…ništa zato što će bez njih svi odreda postati klopa za zombije. Maniri su maniri, nedostaju još kolačići sa limunom.
Neuverljivo: Teonovo spašavanje Jare, niotkuda. Sansino iznenadno mudrovanje.
Dirljivo: ponovni susret Arje i Džona.
Bljutavo: nagoveštaj flerta između Džendrija i Arje.
Iritantno: Sansina arogancija i (sledi nepopularno mišljenje!) mala Mormontica.
Karikaturalno: Juron; Sersei koja ima najčudniji od svih trudničkih prohteva – za  slonovima; njeno: „Hoćeš kurvu – plati je; hoćeš kraljicu – zasluži je“...i opovrgavanje istih reči, ni tri minuta potom; pritajena namera da uvali dete Grejdžoju.
Napomenimo, Bron je akter jedine eksplicitne scene sa golotinjom u ovoj sezoni, koju prekida novi zadatak. 

Trkom na scenu koja je podelila publiku: let zmajevima. Džon i Deneris su nekima delovali  neuverljivo, drugima iznenađujuće romantično, a zmaj koji posmatra mnoge je nasmejao, druge naveo da u neverici vrte glavom. Sama „vožnja“ je, s jedne strane, svojevrsna proba za Džona (da li je odgovarajući materijal za mladoženju?), a s druge nagoveštaj iste krvi (jer samo Targerijen može da upravlja zmajem). Rečenica koju Deneris izgovara: “Mogli bismo ostati ovde hiljadu godina. Niko nas ne bi pronašao”, sledeći je veliki signal (nakon pećine u sedmoj sezoni) da je ona druga velika Džonova ljubav koja će se, baš kao sa Igrit ranije, završiti tragično.
Scena u kojoj Džon, nešto kasnije, stoji pred drvetom u Bogošumi kao da najavljuje suočavanje sa korenima i verovatnoću unutrašnjeg razdora koji ga čeka. Tirion, Varis i Davos su za to vreme razmenili brojne, često suprotne, poglede na vlast. U svetlu budućih dešavanja, izlet ljubavnika, dirljivi susreti i netipičan, prilično usiljen humor (kao kada, npr. Sansa, sluteći Džonovu zaljubljenost u Deneris, na njegovo: „She's not our father”  odgovori: „No, she's prettier“) verovatno su pokušaj da se omogući opuštanje pred haos, priuštivši poslednje (ponegde i jedine) časove radosti ljudima čija egzistencija uveliko “visi o koncu”.

Solidna je scena Denerisinog suočavanja sa Semom, gde je potonji poslednji put u seriji probudio bilo kakvu pozitivnu reakciju i simpatije: najpre priznanjem da je „maznuo“ par knjiga iz Citadele, a potom načinom na koji podnosi kraljičino saopštenje da mu je zbog neposlušnosti pogubila oca i brata. Istina, s obzirom na to koliko je i šta sve propatio zbog Rendila i Dikona, Semova ishitrena, osvetoljubiva reakcija koja će uslediti nije preterano jasna.

Ključno u epizodi, Semovo saopštenje Džonu o tome ko je zapravo („You are king Aegon Targaryen, you always have been“) propraćeno je očekivanom nevericom, podozrenjem, stišanim  šokom. Sem istom prilikom dovodi u pitanje Denerisino pravo na tron, velikim delom usled lične ogorčenosti problematizujući njenu spremnost na saradnju jednom kada se bude ispostavilo da joj je ljubavnik zapravo nećak („You gave up your crown to save your people. Would she do the same?“).

Tormund i Berik u razorenom sedištu Noćne straže nailaze na Eda, nakon čega slede jedna precenjena („Stand back, he's got blue eyes! – I've always had blue eyes!“) i jedna istinski jeziva scena (ubijeni Ned Amber, poruka Night Kinga u vidu zapaljene spirale koja neobično podseća na grb kuće Targerijen, trenutak kada se dečak probudi i zavrišti). Istina, videla sam otvaranje očiju, ali propratni zvuk je bio neočekivano prodoran i priznajem da sam odskočila u stolici. 
Bren poput robota ili drveta u dvorištu „čeka starog prijatelja“, a ukoliko nekome pri prvom spominjanju nije bilo sasvim jasno o kome se radi, shvatio je na kraju, kada Džejmi pristiže inkognito pod kapuljačom. Trenutak njihovog susreta i ukrštanja pogleda, zahvaljujući Nikolajevoj glumi zaokružio je epizodu kao veoma dobru. 
Zbog tog dolaska se činilo da će se naslov druge epizode - „The Knight of the Seven Kingdoms“ odnositi upravo na Džejmija Lanistera. Otvara je par decenija zakasnelo suđenje Kraljeubici, gde do izražaja dolaze Denerisina početna neumoljivost, Džejmijeva principijelnost i Brijenina odanost. Ponovo je tu opaska koju samo Bren i čovek odgovoran za njegov invaliditet razumeju (ne računajući nas sa druge strane ekrana): “The things we do for love.” Osma sezona će nas u više navrata “hvatati” na nostalgiju sličnim, prepoznatljivim rečenicama.
Primetićemo da je Džon sada na funkciji Guvernera Severa, a raspad sistema (jasan već time što se svako, nakon zasedanja, razilazi na svoju stranu) pokazuju nespremnost domaćina da prihvate Deneris kao kraljicu, njen iznenadni sukob sa Tirionom i opsesivno insistiranje na tronu.

Obratite pažnju na: Davosovo milosrđe i devojčicu sa skramom na obrazu (podseća na neprežaljenu Širin Barateon); Gilinu očigledno povećanu kilažu (usledila su prilično neumesna pitanja da li je to glumica Hana Marej trudna ili pati od hormonskog poremećaja?); Deneris kako  ipak odaje priznanje Tirionu („Njih je na hiljade, vi ste jedan“) i pokazuje koliko joj je stalo da ga sačuva u životu; Tormund, koji ni u smrtnoj opasnosti ne odustaje od udvaranja „velikoj ženi“ Brijeni, ali bez povratne reakcije; Sivi Crv i Misandei, koliko god inače bili patetični par dosadnjakovića, jedini su bliski jedno drugom (severnjačke devojčice beže od nje, bojom kože i kosom izaziva čuđenje i zazor meštana). 
Najbolja replika: (ser Džora, o Tirionu): „Jezik mu je klepetao od Volantisa do Mirina.“
Najlepši susreti: Teon i Sansa, uz bratski zagrljaj; Džon, Ed i Tormund („My little crow“) - povratak ratnika; podsećanje na Noćnu stražu: „Last one left, burn the rest of us“ (Sem, Džon i Ed); na jedan kratak trenutak pojavio se i Duh.
Crvena i Bela kraljica: Pokušaj Deneris da zakopa ratnu sekiru sa Sansom isprva ohrabruje očekivanje da bi sve moglo imati dobar ishod. Pruža joj ruku pomirenja, otvara karte i potpuno se ogoljava priznanjem: „Ovde sam jer volim vašeg brata. I verujem mu.“ Naravno, nije propuštena prilika da se scenario začini sa još antologijski glupog humora, u replici (odgovoru na Sansinu znatiželju ko je bio prvi kome je Deneris verovala):“Neko viši.“ Dve moćne žene, ipak, ne mogu naći zajednički jezik kada se dodirnu ambicije: Sansa, naime, želi Sever, a Deneris nepodeljenu podršku u sopstvenom pohodu na tron. Razlike su uspešno pocrtane i u vizuelnom smislu: visoka, crvenokosa Sansa nosi tamne boje, kožu i metal, dok je ženstvena, prozračna Deneris (jedina!) u belom. Ne možemo se oteti ni utisku da se Starkova najstarija kći oseća prilično ugroženom pred ženom koja je moćna, lepa, neobična i ima ljubav njenog polubrata. Šteta, jer njih dve, s obzirom na slične životne puteve i teška iskustva koja su prebrodile, imaju mnogo štošta zajedničkog i teško da mogu naći osobu ženskog pola koja bi ih bolje razumela.
Sem diskutabilne strategije, veće obelodanjuje prvo u nizu “otaljanih” rešenja jedne od ključnih misterija serijala: Noćni Kralj, kako se ispostavilo, želi Brena. Krajnji cilj mu je da uspostavi  beskrajnu noć, tako što će uništiti sećanje koje obogaljeni Stark personifikuje. Teon nudi da ga brani, u Bogošumi gde će ovaj biti postavljen kao mamac. Tu se unapred pozdravljamo sa zlosrećnim Grejdžojem mlađim, čiji je put iskupljenja dostojanstveno stigao do kraja…hoće li Džejmi biti slične sreće?
Noć pada na Zimovrel. U predapokaliptičnoj atmosferi ispunjenoj pripravnošću i budnom svešću o ograničenom vremenu, dok odavno biva jasno da “Ko god nije ovde, sada je s njima“, stižemo do poente epizode…

Kako ko provodi poslednje sate?

Tirion i Džejmi se prisećaju oca, uz zaključak da su „dani zlatnog lava“ i pijanog posetioca bordela zauvek prošli. Davos, Tormund, Brijena i Pod im se pridružuju kraj kamina. Za to vreme, Arja i Pseto svode račune („I fought for you, didn't I?”), dolazi Berik („Jel' ti i on bio na spisku?“), ali odlična scena prekinuta je Arjinim odlaskom. 
Sledi najgore od epizode: Arja i Džendri iliti ona scena! Odmah da kažem, uopšte mi nije upitno što Mejzi Vilijams i dalje izgleda kao detence (iako je napunila dvadeset dve), niti što smo je upoznali kao devojčicu i posmatrali kako odrasta (isto se može reći za Sansu, pa nikome nije bilo neprirodno što se udala...doduše, za Remzija). Svakome je jasno da Arja nije bezazlena klinka, već istrenirani, hladnokrvni ubica. Radi se o tome da onakvo ponašanje naprosto NE IDE uz njen lik. Ona nije “alfa ženka”, nije Arijana Martel ili Aša Grejdžoj, da bi nam ijednog trenutka bilo uverljivo njeno „licitiranje“ brojem devojaka koje je Džendri do sada imao, nadobudni nastup, ljubomora na Crvenu vešticu…Da, bilo je u prošlosti klinačkog divljenja  prema Džendriju, ali ništa više od toga. Jednostavno, Arja Stark je od samog početka oblikovana kao prilično aseksualno biće, što se posebno vidi u knjigama, gde poglavlja iz njene perspektive otkrivaju kako se nelagodno oseća zbog ženskosti. Osim kao kontrast Sansi, od glave do pete mladoj plemkinji i udavači, Arja je neko bez trunke interesovanja za slične stvari. Za razliku od Brijene (strpite se, stići ćemo i do nje za sedam dana!), Nedova mlađa kći nije potisnula sopstveni pol zbog kompleksa, ismevanja, nevoljenosti: naprotiv, nikada joj nije bio presudan. 
Tri najčešće vrste reakcija na koje sam nailazila su sledeće:

1. oduševljavanje ljudi koji su je od ranije “spajali” sa Džendrijem (isti uglavnom tipuju na Pseto i Sansu). Njihova euforija u stilu “To, devojko! Iskoristi ga!” objašnjava zašto veći deo scenarija osme sezone izgleda poput fan-fikcije.
2. Romantična zapažanja kako je, tobože, došlo do “nastavka neostvarene ljubavi između Roberta i Lijene”, odnosno, “ispunjenja želje tatice Neda da im se kuće orode”. Podsetila bih sve da u slučaju spomenutih pripadnika prethodne generacije nema nikakve romantike, ni ljubavi. Lijena nije volela Roberta, niti se radovala udaji za čoveka koji je već tada bio poznat po velikom broju vanbračne dece. Da jeste, nikada ne bi pobegla sa drugim. Takođe, Arja je na očevo zamišljanje njene budućnosti u ulozi gospe kratko i sa osmehom odgovorila:“To je Sansa, a ne ja.“ Otkad je takvoj devojci važno da pošto-poto „skine mrak“, pa makar se bližio smak sveta?

3. Grupa u koju i sama spadam, a koja nalazi da se Arjina “akcija” ni u naznakama ne može predvideti od ranije, jer je kompletno izvan lika, pomalo i pedofilski sa Džendrijeve strane: u svakom slučaju, veoma neprijatna scena.
Potpuno drugačiji utisak ostavila je družina uz vatru, koja je vreme neizvesnosti iskoristila za povezivanje, ispoljivši razoružavajuću iskrenost. Ponesen opštim raspoloženjem, ophrvan zahvalnošću i uviđanjem pravih vrednosti u međuljudskim odnosima, Džejmi (koji se još ranije toga dana stavio u njenu službu) odlučuje da prekrši tradiciju i (dobrim delom na Tormundovu inicijativu) imenuje jednu ženu vitezom. Time nam otkriva da se naslov epizode ipak ne odnosi na njega – već nju, Brijenu. Scena je dirljiva, pogotovo pogledi koje razmenjuju, a jedino je suvišan aplauz. Susret Džore i Lijene, poslednjih predstavnika kuće Mormont, takođe je odličan, iako kratak. Sem mu prethodno poklanja mač svoga oca, uz reči:“I'll see you when it's through.”
Pored atmosfere kao iz „Gospodara prstenova“, prepoznaćemo ponešto od „Titanika“, recimo, scenu sa malom porodicom Tarli, ali i Podrikovu pesmu. Sa ove distance, ne samo što smo konačno otkrili čime je to Brijenin štitonoša zaludeo one devojke u bordelu, nego smo dobili najbolji i najpotresniji segment čitave osme sezone. Tekst prati pripreme za bitku, svojom simbolikom sluteći pad ili bar odlazak većine iz Zimovrela. Čiji su, ko su, svi ti duhovi?

Čitaoci knjiga sećaju se legende o Dženi od Starokamena i princu od Vilinih konjica, odnosno, Dankanu Targerijenu koji se zbog ljubavi prema njoj odrekao prestola u korist mlađeg brata Džeherisa. Dženi je na dvor dovela šumsku vešticu koja će prva izreći proročanstvo o Obećanom princu “rođenom iz loze Erisa i Raele”. Džeheris je zbog toga insistirao da se sklopi brak između njegovo dvoje dece, koja će kasnije postati Denerisini roditelji. Sama Dženi je ostala udovica kada joj je suprug poginuo zajedno sa ocem, kraljem Egonom V, u požaru koji je uništio Letnje dvore. Iste noći rodio se princ prestolonaslednik Regar, odnosno, budući Džonov otac. Dakle, Dženi i njena pesma predstavljaju važan deo predistorije glavnih junaka, a posredno i porodice Stark: naime, kao deca, Ketlin i Bejliš su se igrali Dženi i Dankana, a ona je nosila cveće u kosi, poput te legendarne žene. 

HBO je, ubrzo po emitovanju, objavio savršen tematski video za biser sezone, numeru „Jenny of Oldstones“ u izvođenju jedinstvene Florens Velč iz sastava Florence and the Machine.
Po logičnom redosledu u nizanju rastanaka, jedna od poslednjih scena pokazuje Deneris i Džona pred Lijeninim kipom. Ne želeći da odlaže neizbežno, on joj priznaje istinu o svom identitetu, na šta ona (razumljivo) postavlja pitanje o verodostojnosti informacije. Emotivno vrlo snažna,  scena svoje značenje otkriva sitnim finesama, poput one da Džon oslovljava dragu sa „Deni“ (izrazito prisni nadimak, koji je koristio još jedino Viseris, njen brat), uveravajući je kako ne želi raskol, odnosno krunu (ista fraza će nam se već kroz koju epizodu potpuno smučiti). Moguću raspravu prekida zvuk bojnog roga. Dok Tirion sa zidina gleda u daljinu, napeta muzika najavljuje dolazak prvih Belih Hodača. Zatamnjenje, kraj.
Sve u svemu, trebalo je da ovo bude labudova pesma većine likova. Ispostavilo se da ovo važi  samo za par njih i, nenadano, seriju u celini, jer, bila je to poslednja iole dobra epizoda koju ćemo odgledati…

18 коментара:

  1. Ne znam što kažeš da je kvalitet opao od pete sezone meni su sve sezone bile super do sedme koja je bila loša, ali kad je usporediš sa osmom deluje skroz super. :) Ove prve dve epizode su se i meni jako dopale i za njih nemam nikakve konkretne zamerke sem te scene sa Arijom koja je bila nepotrebna bilo bi mi okej da su nam suptilno naznačili da su se njih dvoje smuvali bez golotinje. Podrikova pesma je prelepa i srceparajuća. Nisam ni znala ko je Dzeni baš je zanimljiva priča , jel to iz obe knjige Vitez sedam kraljevstava?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znam, meni su sezone 5 i 6 bile solidne, ali u poređenju sa prve četiri baš vidno slabije.:( Primećuje se, pre svega, da nisu više imali materijal iz knjiga koji će da prate i neke improvizacije (poput onih sa Sansom u Zimovrelu ili Stanisovom sudbinom, a Dornu i čitavo predstavljanje Elarijine osvete da ne pominjem) su bile baš slabe. Međutim, nisu ni to bile loše sezone, samo, eto, kad gledam sve skupa, prva polovina serije mi je nenadmašna.:) Sedmu sezonu mogu da gledam jer je imala nekih dobrih scena, ali ovu poslednju teško da ću opet pustiti u neko skorije vreme.

      Da, baš tako, prve dve epizode su nekako vratile stari duh serije i bile su prilično emotivne, možda i zato što smo ih se jako uželeli.:)

      Dženi se spominje u "Oluji mačeva" i "Gozbi za vrane", pa i u "Plesu sa zmajevima" (sećanje Baristana Selmija). Što se "Viteza Sedam kraljevstava" tiče, tu je nema, pošto se radnja odvija nešto ranije: glavni junaci su budući kralj Egon V i njegov verni prijatelj, ser Dankan (po kome će Dženin muž dobiti ime).
      Ali, verujem da će drugi tom "Vatre i krvi" da se malo više pozabavi njenim likom.
      Pesma je stvarno srceparajuća, još uz ovaj spot sa scenama iz serije, naježim se svaki put.:)

      Избриши
    2. Meni je drago bilo za Stanisa da je umro , jer je ovaj iz serije bio baš negativan lik i znam da je u knjigama drugačije, al ja ga nisam još zavolela. Što se tiče Elarije i meni je bilo glupo to što ih je Sersi sve tako lako pohvatala ako na to misliš. Jao Sansa i Remzi to je bilo jako grozno i strašno , ali mi nije bilo sad da kažem glupo i neuverljivo, ja sam zapravo bila ubeđena da se tako i u knjizi desilo. Nisam tad nešto primetila da im je pao kvaitet pravo da ti kazem dok se u sedmoj sezoni to baš jako osetilo prvenstveno zbog dijaloga koji su bili jako jako glupi. Ovde su neke dijaloge popravili npr u ove dve prve epizode su bili duhoviti , a posle ih skoro nije ni bilo i sve je bila akcija, a ovo malo dijaloga što je ostalo se svelo na ponavlajnje ti Dzonove recenice. To da liči na fan fikciju si u potpunosti u pravu, al relano to i jeste fanfikcija D&D jesu fanovi Pesme leda i vatre. :D Pravo da ti kažem i ja sam npr. navijala da se smuvaju Dzejmi i Brijena , al kad sam videla kako su to izveli i na šta je to ličilo baš mi nekako bilo žao što sam navijala za njih. :') Navijala sam i za Ariju i Gendrija , pa sam se zgrozila. :') Inace to sa Dzonom , Deni i zmajevima je bila slatka i lepa scena i konačno su se bili malo zblizili. Što se tiče videa za spot savršeno su ga uradili. :) Sedma sezona mi je sad skroz ok , jer je poednja epizoda bila jako dobra, ali nisam još odgledala ponovo celu sedmu.

      Избриши
    3. Meni je, pošto sam prvo pročitala knjige, utisak o Stanisu kakav je tamo predstavljen bio previše jak,tako da ga serija nije promenila, iako mi se neke stvari uopšte ne dopadaju, jer nisu u skladu sa likom (npr. erotizovanje njegovog odnosa prema Melisandri, ubistvo Širin). Primetila sam baš da većina voli Stanisa iz knjiga, stvarno je među najboljim likovima.:)
      Mislila sam uopšte na predstavljanje Dorne, koje je u seriji katastrofalno. Samo Oberin je OK, ostalo veze s vezom nema. Očajne su i Zmijice i Elarija, da ne pričam kako u knjigama nemaju uopšte toliko značaja, ni pojavljivanja, jer priča prati Doranovu decu (u knjizi ih ima troje).
      Au, onda se spremi na knjigu, veruj mi, ovaj Remzi u seriji je šarmantan u odnosu na knjiškog, a iako se nije oženio Sansom nego njenom drugaricom Džejn Pul, "lažnom Arjom", jedno deset puta je suroviji i mnogo, mnogo su gadne te scene. Videćeš, da ne spojlujem više, baš ima razlika u odnosu na seriju počev od druge sezone.
      Što se tiče dijaloga, u ovoj sezoni uglavnom ili recikliraju stare rečenice ili uvode neki nazovi humor (ne kažem, bilo je duhovitosti, ali dosta toga je skroz za transfer blama).
      To što su fanovi čini situaciju još strašnijom, jer kad nešto voliš, uglavnom nemaš potrebu da ga ovako uništiš i oskrnaviš.:( Doduše, znaš kako kažu, "put do pakla je popločan najboljim namerama."
      Više sam pod "fan fikcijom" mislila da izgleda kao da su pojedine scene pisali i neke obrte osmislili fanovi što po Internetu objavljuju neke svoje fantazije o likovima i njihovim vezama, bez ikakvog smisla. Pa, kao, D&D da im udovolje i ispune fantaziju ubace niotkuda neke patetične scene.:)
      Ne znam šta da mislim za Džejmija i Brijenu...meni je njihov odnos mnogo lep, kako su sve to predstavili i u seriji i u knjigama, kako se sve razvijalo, stvarno je mogla biti odlična priča do kraja, ali su, slažem se, negde u ključnom trenutku zabrljali i uopšte nije ispalo kako treba. U stvari, mislim da je dosta rešenja iz ove sezone moglo da ispadne super, čak i ludilo Deneris i još toga, samo da su natenane, lepo razradili i povezali sa ranijim tokom priče, da mi lepo vidimo "uvod, razradu i zaključak", a ne "bum, tras, šok".

      Избриши
  2. Uvod neću previše komentarisati, doći ćemo i do teških reči kada stignemo do treće epizode. Ja bih odmah na uvodnu scenu koja je bila po meni bila prelepa...Ne samo nostalgična već i vizuelno upotpunjena (da se tako izrazim), sneg, zmajevi i zamak iz drugog ugla-magiju je upotpunila genijalna muzika.
    Što se Teona i njegove akcije tiče, zaista je presmešno izgledalo. Ok, posada je nema ali nisam stekla utisak, do sada, da je i zaostala u razvoju.
    Ali toliko usiljeno forsiranje Sansine pameti i razboritosti je zaista frustrirajuće. To mi je još u prethodnoj sezoni zapalo za oko kada je severnjačkim vojnicima rekla kako da se štite od hladnoće-mala moja ti ljudi se bore u snegu daleko duže nego što ti znaš da vezeš rub na haljinici...Ali D&D su "kind of forgot" da je ona obična devojka koja jeste sazrela, ali i dalje devojka ne ratnik ili političar. Čak mi je i Sansa postala jedan od najdražih likova poslednjih par sezona ali je to "na silu" pravljenje od nje lika kakav nije potrebno da bude učinilo da me nervira. Žao mi je jer je jedna od retkih koja je imala potencijal da ne bude upropašćena, jer je u ovim sukobima sa Deni izgledala kao ljubomorna devojčica koja hoće po svom pa makar svi ispaštali. Od susreta Arije i Džona sam više očekivala, ali dobro, nisu više ono što su bili oštećeni su oboje na neki način. Što se tiče scene gde Džon jaše Regala, iako je svi kritikuju, meni se svidela. Jedan od retkih epskih momenata gde se ističe Targovska strana u njemu, i nekako mi je zasmetalo što niko nije prokomentarisao kako on može to-od Deni sam očekivala da se zapita. Moram priznati da je CGI mogao biti malo bolji, ali štedeli su za nastavak sezone. Scena Sema i Deni mi je bila jako dobra, mada moram priznati da je svaka scena u kojoj je bio Džora meni bila dramski dobra, napeta.
    Što se "saopštenja" tiče, složiću se sa tobom a zapravo sam tako nekako i ja ranije zamišljala. U startu sam imala utisak da je Džonu najteže palo to što ga je Ned lagao, a kasnije kada se sleglo sve donekle vidim da mu je i drago...Iako to nije rekao, mislim da je na neki način spokojan, ne samo što je ipak plod ljubavi a ne preljube, već što mu je majka Lijena, žena koja je bila toliko posebna na mnogo načina. Verujem da bi bilo dosta jednostavnije da tu nemamo njegovu ljubav prema Deni, odnosno on koji je odgajan kao Stark sada dolazi u dilemu, ipak su rod.
    Scena u Amber zamku me dobro prodrmala nije ni čudno što si odskočila. :) I dalje je pitam zašto je taj znak toliko podsećao na grb kuće Targerijen (ili točak)?
    Kao i čitava epizoda i poslednja scena je odgovarala poslednjoj sceni prve epizode, moram priznati da me Bren malo i uplašio-pritom je i čekao čitavu noć.
    Dobra epizoda ali zapravo kada se sve sabere i oduzme dobra je upravo zbog scena koje su ličile na pilot-kupili su nas nostalgijom..
    Evo upravo si to i rekla, ja čitam deo po deo pa naizmenično pišem-sve što valja je ono što liči na stari "GoT".
    Druga epizoda mi je bila jako lepa i slažem se u svemu što si napisala! Odlična paralela, Bela i Crvena kraljica! Moram dodati da sam čak par puta imala utisak da Sansa prema Džonu gaji osećanja malo drugačija od bratske ljubavi, ali drago mi je što se priča nije razvila u tom smeru. Više puta sam napomenula da je lik Sanse mene neodoljivo podseća na Elizabetu Tjudor...Arogantna a u stvari ranjiva, kao da se ona samo u prisustvu Deneris osećala ugroženom i poniženom, bukvalno kao da je pokušavala u svakom trenutku da pokaže svoju snagu...Ni Deni mi ni nije bila preterano interesantna u ovim scenama, nekako kao da su obe pokazale najgore od sebe...Ma sam taj sukob je najgore od sezone, bukvalno je napravljeno da bi stvorilo klanove fanova koji nemaju više od 14 godina i navijaju gledajući sa zastavicama. Što se Arje tiče, ne mogu više da komentarišem-toliko neprijatna scena, užas.Za sve ostalo nemam šta da dodam, sve si rekla!
    Podrikova pesma, kao i scene koje su je pratile su možda i najlepša stvar u sezoni-evo i sada mi krenuše suze.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Konačno da i nas dve detaljno prokomentarišemo sezonu!:)))) Pričale smo onda koliko je bilo iščekivanja, uzbuđenja i radosti pred prvu epizodu, tako da verovatno nismo naročito objektivne, ali mi se svejedno čini da su prve dve epizode solidne.
      Kakav kapetan, takva i posada: sećaš se koliko je Juron iz knjiga mračan, opasan, misteriozan i sjajno predstavljen lik? Ovaj glumac je stvarno zanimljiv, deluje kao da je sa mnogo oduševljenja ušao u projekat, samo da su ga bolje usmerili mislim da bi odigrao bilo šta kako treba....međutim, od Jurona su napravili karikaturu i ispade lakrdijaš koga bi Džek Sperou mogao da pretuče jednom rukom.
      Za Teona je, kao i za Sansu, sazrevanje preuveličano u - preterano, nerealno razvijanje sposobnosti. Tako on ispade "Terminator", a Sansa vrhunski političar. I ja sam je mnogo zavolela u prethodnim sezonama, jer je njen lik uz Džejmijev prošao najbolji razvojni put i doživeo skoro radikalan preokret, ali budimo realni. Kao što kažep, ona je dama, nije ratnik ni neko iz naroda, da bi se mešala u sve, od vojne strategije do poljoprivrede. Uz to je gotovo vraćena na početak, arogantna i cinična, dok odnos prema Deneris najviše podseća na "Mean girls" fazon: "Jao, nova cura je lepša od mene, bogatija, ima bolju frizuru i krpice, kućnog ljubimca, a i dečko joj je sladak. Mrzim je!" Slično sapunici od tobožnjeg rivalstva između nje i Arje u prethodnoj sezoni.

      Slažem se za sve o scenama sa Semom, Džorom i Deni, kao i letenje na zmaju, meni je bilo simpatično i zabavno, a mada sam se isto zapitala kako ona nije pomislila da Targ jedini može da jaše zmaja, setih se da su D&D u sedmoj sezoni stavili Tormunda i ekipu na zmaja (iako se Tormund ne seća toga!), kao i da je Džon već uspostavio kontakt sa Regalom, ali izgleda da i tu važi ono "kind of forgot it".
      I o saopštenju imamo isti stav. Čitala sam posle neke kritike, kao, zameraju da je Džon previše mirno dočekao vest i da je glupo što je odmah rekao da ga je, znači, Ned lagao: ali, meni ništa nije tu sporno, sasvim je u skladu sa likom i onim što smo do sada o njemu naučili.
      Negde sam videla tumačenje simbola u smislu da Noćni Kralj tu spiralu (od tela, npr.) koristi kao obrnuti simbol, u odgovor na to što su mu Deca šume uradila, izrugujući se njihovim verovanjima. Nažalost, ispada kako smo uzalud tumačili sve, jer nismo dobili odgovor na to.:(
      Bogami, kad sagledam u svetlu poslednje epizode, Bren mi je najgori od svih, trebalo je da ga Džejmi (ili Mira ranije) jednostavno gurnu niz neku liticu sa onim kolicima. Zlo.

      Što je najsmešnije, stvarno su napravljeni klanovi Sansa vs Deni, bez ikakve potrebe.
      Ali, zato je "Dženi" popravila utisak, eto, svaki put kad gledam i slušam, sva se naježim i zasuze mi oči. Nemam reči koliko je dobra pesma! :)

      Избриши
    2. Što se glumca koji tumači lik Jurona tiče, čula sam da je i sam bio iznenađen što se serijiski Juron razlikuje od knjižkog-da ne kažem razočaran...Sam je bio fan serije pa je donekle u glavi imao drugačiju zamisao (kao i svi mi). Protraćen lik koje je zaista imao potencijala da nadmaši Džofrija i Remzija-u knjigama verujem da hoće.
      Složiću se u vezi Brena i to teška srca jer mi je on kao lik oduvek bio u prvih pet omiljenih…To mi jedna od najgorih stvari kada je uopšte serija u pitanju, ali opet više ću o njemu kad dođemo do finala-imala bih dosta reći.
      Kad se sve sabere i oduzme epizoda jeste lepa, bar smislena u odnosnu na ostale-ali za poslednju sezonu koja je imala samo 6 epizoda ništa konkretno se nije desilo…
      Bar nam pesma ostaje, kao i sva muzika iz sezone koja je kao i uvek genijalana!

      Избриши
    3. Znači, nije me prevario utisak, baš mi je delovalo da je fan i da je skroz srećan što su ga angažovali.:) Meni bi možda bio i zabavan čak, da je drugi kontekst i neka druga priča. Ovako sam sve vreme imala u glavi kakav bi Juron trebalo da bude i ništa se nije uklapalo. Kao klovn.:(
      Brena sam volela u knjigama, volela i u seriji do možda šeste sezone, kada je već počeo da pokazuje hladnoću i autističnost prema Miri i Hodoru, a što se nije moglo naprosto opravdati time da postaje Trooki gavran i udaljava se od svoje ljudske strane.
      Ali, da će mi postati ovoliko mrzak, ovakav oportunista i jedno grozno biće, ni u ludilu nisam mogla da zamislim. Mada, do finala su mi se Starkovi kompletno zgadili (ne računam Džona i ove što pomreše "na vreme")...tako da, ako su D&D hteli šok, kod mene im je uspelo.
      Muzika je vrhunska, bila i ostala. :)

      Избриши
  3. Odlican pregled prve dve, kako si dobro primetila, jedine solidne epizode iz ove sezone :)

    Toliko me je nervirao ovaj isforsirani "rat" izmedju Deni i Sanse, prevrtala sam ocima na ta njihova "peckanja".
    Razumem da Severnjaci nemaju dobru istoriju sa Targovima i da su nepoverljivi prema njima, ali bez Deni su bukvalno bili osudjeni na propast, sto izgleda da im nije bilo jasno.
    Susret Arje i Dzona bio je bas lep i topao.
    Slazem se za Arju i Dzendrija, nikako nije u njenoj prirodi da tako "naskace" na nekog. Mejzi je cini mi se u nekom intervjuu i pomenula da misli da je Arja aseksualna, ali eto scenaristi su imali druge zamisli.
    Podrikova pesma je divna, a ne secam se te price o Dzeni od Starkamena posto sam davno citala knjige - bas je lepa prica.
    Brijenino imenovanje za viteza je bas mocna i dirljiva scena. Bilo bi dobro da je odnos Brijene i Dzejmija na tome i ostao, sve ono posle je bilo nepotrebno po meni.
    To za jahanje zmajeva me malo zbunise, negde sam na netu procitala da nisu samo Targovi ti koji mogu da im upravljaju. Ne znam odakle im to, ja ih oduvek vezujem za Targove.

    Pogledah dokumentarac "Last Watch", Kit je bas bio pogodjen zavrsetkom serije. Stvarno je impresivno koliko ljudi je bilo ukljuceno u ovaj projekat i koliko je truda ulozeno, a zakazili su izgleda samo gospoda Glupko i Tupko. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo ti hvala, plašila sam se da nisam dovoljno objektivna (uh, za ostatak sezone možda zaista i pretegne taj kritički nastrojen deo: tekstovi su unapred urađeni, tako da šta je - tu je), ali vidim da uglavnom svi delimo mišljenje i imamo isti utisak.:)

      Njihov "rat" je kao iz nekog tinejdžerskog filma tipa "Mean girls". "Ona ima lepšu frizuru, garderobu, ljubimca i dečka nego ja." Isforsirano do bola, koliko i oni veštački osmesi.
      Rad scenarista u ovoj sezoni stvarno može da se sažme u, sad već legendarnu izjavu:"...kind of forgot it."
      Da, upravo tako, mislim da uopšte nisu morali ići dalje sa Džejmijem i Brijenom, ako već nisu umeli da to obrade na bolji način. Kao i u slučaju Denerisinog ludila, uopšte mi nije sporno što se desilo, ali je loš način na koji se desilo i sve što je posle toga došlo. Kao da su, eto, imali temu, ali nisu znali kako da je predstave i onda otaljali tek da bi se desilo.:(
      Ista nedoumica: odavno sam čitala knjige i, ako se ne varam, mada zmajeve može da jaše osoba koja nije Targ, samo povezivanje sa njima (vlasništvo) ne može da izvede osoba bez targovske krvi.

      U dokumentarcu mi je ubedljivo najveći hit reakcija Konleta Hila, tj. Varisa!:) Kit je zsvršio na rehabilitaciji zbog svega i mnogo mi ga je žao, publika često nije svesna koliko glumci imaju nezahvalan zadatak i kako godine provedene u koži određenog lika nisu nimalo naivna stvar.
      Svaka čast celoj ekipi, ljudi su dali maksimum, ali zakazaše oni čija je reč bila završna. Nadam se da većina publike shvata razliku i da neće generalizovati Glupkovu i Tupkovu nesposobnost, pošto im niko drugi nije kriv. Čitala sam dosta o lošim reakcijama glavnih glumaca na rešenja koja su osmišljena za njihove likove, Nikolaj/Džejmi je valjda posebno dugo "ratovao" sa autorima, ali ništa tu nisu mogli da promene.

      Избриши
  4. JEdva čekam da vidim kako e se recap-i dalje odvijati. Inače meni je iznenađujuće što ne voliš malu Lijanu Mormon, meni jedna od dražih edicija i jako fin lik s obzirom da je jako mala a ima svoje stavove i fino vodi kuću. Prve dve epizode su bile negde siva zona ne najbolje na svetu ali hajde da kažemo nisu bile propast svaka naredna je bila sve gora i gora. Ja sam bila razočarana scenom u kojoj Džon kaže Deneris svoje pravo poreklo ali i samom scenom u kojoj on saznaje nekako je to mnogo brzo i lagano prihvatio (tj. D i D su zbrzali) posle godina odrastanja kao kopile očekuje čovek da će biti efektnija scena ali ne sve se na krjau svelo na to "ah oni su pravi roditelji ali moj ćale je Ned Stark" i to što su prvu Denerisinu reakciju napravili "to znači da si ti naslendik gvozdenog prestola" što treba da aludira na to da će Džon polako početi da uvđa ko je ona -jako loše odrađeno. Nikada mi ni jedna scena nije bila neprijatna za gledanje kao ta sa Arjom i Džendrijem. Ne znam zašto su to morali da stave i jako glupa ideja. Imamutisak da je bilo "daj samo neki seks da imamo u seriji". Čekaj sekundu zar Robert nije bio taj koji je hteo da ujedini kuće. Još u vreme kad Ned nij poznavao Džofrija dovoljno nije mu bilo drago da Sansu uda za njega, i sam je znao da Robert uprkos tome što mu je najbolji prijatelj nije dobar za Lijenu. Ja sam negde znala da se SAnsa i Deneris neće slagati, mada sam više očekivala da će Arja biti glavni bunt tu. Nisam mogla da krivim Sansu jer nema ona dobro iskustvo sa ženama. Podrikova pesma je definitivno ostala kao jedan od svetlih delova sezone barem muziku nisu zeznuli glumac ima jako lep glas. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Što se Lijene Mormont tiče, sa njom mi se dogodilo otprilike isto što i sa Arjom: sećaš se koliko sam je volela kada se prvi put pojavila, ma kolektivno oduševljavanje Belom Remzi je i mene zahvatilo samo tako.:) Međutim, kako su se nizale poslednje dve sezone, tako mi je postajala dosadna. Monotona. I uopšte mi "ne pije vodu" taj fazon gnevnog deteta, ne vredi. Sve je to lepo, vodi svoju kuću, ima stav, odsečna je, scena sa Džorom mi se svidela, bilo mi je žao kad je poginula...ali, kao i Arja u sezonama 5-7, postala mi je dosadna, uvek ista, uz vrlo problematičnu činjenicu koju sam naknadno uočila, a to je da serija ozbiljno favorizuje devojčice, koje su sve odreda hrabre i dobre, a dečaci su uglavnom razmaženi, loši i zli (Oli, najpoznatiji primer).

      Sve sa Džonom i Deneris bilo je "drveno", zbrzano, neubedljivo i bez vremena, a bogami i materijala da to razviju kako treba. Doduše, na kraju ispade i suvišno.:( Slažem se, s jedne strane, da je bilo dobro dati nam makar malo dublji uvid u njihovo suočavanje sa ovim otkrićem, krucijalnim, ako ne za radnju, ono barem za njihov odnos. Opet, deluje mi i da nismo mogli očekivati bogzna kako burnu reakciju u tom trenutku, ali čitava sezona preskače i izbegava suočavanje sa bitnim pitanjima (o čemu više u nedelju), tako da je sve baš, baš otaljano.

      Podrik ima divan glas, definitivno mi je sad jasno šta je uradio, pa mu one prostitutke nisu naplatile. Pevao im je!:))))

      P.S. Premotavam nešto ovih dana scene iz prethodnih epizoda. Sve do kraja šeste sezone bilo je fenomenalnih, pametnih dijaloga, vrhunske glume, sve povezano, ako ne baš uvek logično...kao da gledam dve različite serije i to je najtužnije od svega.

      Избриши
  5. Ja za sada odgledah samo prve dve epizode i to jos pre nedelju dana. Sve me strah da gledam dalje da se ne razocaram. :D Ali, odgledacu u nekom momentu. Malo su mi razvucene delovale prve dve epizode, to je moj utisak.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se, prva i druga su komotno mogle biti "spakovane" u jednu epizodu od sat ipo. Ništa posebno se nije desilo.
      Ako ne želiš da se razočaraš, a nasuprot tome bi da pamtiš seriju po dobru, ovo je trenutak da staneš, jer od treće epizode počinje haos i samo ide ka gorem. S druge strane, možda je i bolje da to što pre pregrmiš, jer ko zna kad će nam Martin dati knjige kao kraj.
      U svakom slučaju, razočarenje ne gine.:(

      Избриши
  6. Evo i mene. :)
    Slatko me nasmeja sa kolačićima od limuna i Brenom the drvetom, ali upravo je tako - šta je Bren korisnog uradio osim čekanja svog Godoa, koji je za razliku od Beketovog došao. :) Da ne bi Nikolaja i njegove reakcije ta bi scena bila ravna nuli, jer su Brenove facijalne ekspresije kao binarni sistem 0 (ćuti i nije prisutan duhom), 1 (lupi neku "mudru" i vrati se na nulu)..

    Sećam se da su D&D rekli kako su epizodu nazvali The Knight of the Seven Kingdoms jer im se najviše dopao upravo taj momenat kada Brijen postaje vitez, iako sam i ja prvo mislila da je glavna zvezda upravo Džejmi.

    Dirljiv mi je bio momenat između Pseta i Arje, a potom i sam dolazak Berika, sjajna scena. Tirion i Džejmi u međevremenu pevaju Zimovrel verziju pesme "A da me vidi babo", otkud mi sad naslov te "pesme" pade na pamet nemam pojma..

    Dakle, Dženi je baba Egona VI, prvog svog imena itd.. Stvarno moram početi da čitam knjige i pritom da zapisujem najbitnije, u suprotnom ću se "izgubiti" u rodoslovima i vezama i vezicama po Vesterosu.. :)

    Hvala na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Konačno da prokomentarišemo ovaj haos u najavi!:) Ali, tvoja poređenja su ipak neprikosnovena, umirem od smeha, stvarno si carica.:) Nikolaj je spasio svaku od tih scena. A Bren nas, bogami, lepo preveslao...dovezao čovek Drveni tron.

      To je divan trenutak, mada je onaj aplauz malo pokvario sve, moram priznati da me bilo blam. Kao publika koja tapše na crveno svetlo.

      Hahaha, kako si se samo setila tog klipa, svaka čast. A šta bi tek rekao babo Ned, nesrećnik...? "Kisla mi je glOva na kocu...uzalud".

      Videćeš, onaj apendiks na kraju svake knjige zlata vredi. Svaki čas sam morala da okrećem stranice i proveravam ko je kome rod i iz koje su kuće....ali, uhodaš se, pa naučiš da razlikuješ. Inače, Džon je zapravo Egon VII, pošto mu se stariji polubrat isto zvao Egon, ali su D&D "kind of forgot it". Izgleda da su oni u seriji pripisali ulogu lažnog Egona/Grifa iz "Plesa sa zmajevima" Džonu.

      Hvala tebi, uvek volim da razmenimo utiske:)))

      Избриши
  7. Muzika je najbolji deo poslednje sezone. Slegli su mi se utisci i nisam zadovoljna, zaista ima previše rupa.
    Doduše, nisam bila oduševljena ni prvim sezonama jer mi je (pošto su mi u glavi bile scene iz knjiga) sve delovalo nekako sirotinjski (npr. Robert s 3 čoveka u lovu, onda viteški turnir deluje skromno. retko prikazivanje jezovuka itd. vidi se da nije bilo para), da ne pominjem golotinju koje je bilo stvarno previše za moj ukus...
    Mala Mormontova i Tormund su tu kanda da bi bilo smešnije, kao i Bron. Iznenadila me Denerisina ''šala'' na račun Džonove visine.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Potpuno se slažem!:) Taj "sirotinjski" izgled prvih par sezona danas još više upada u oči. Meni ne toliko, jer sam se u gledanje serije uključila tek kada je četvrta sezona bila u toku, pa su se malo popravili, ali mnogo toga do kraja nije ostalo u skladu sa onim što sam zamišljala čitajući knjige.
      Ali, izgleda da smo sa većim budžetom izgubili dobre dijaloge i koliko-toliko doslednu radnju.
      Poslednji pasus- potpisujem!:) A šale su "duhovite", nemam reči, posebno ono Tirionovo i Varisovo zezanje na račun (nedostatka) polnog organa. Džonova visina je, ako se dobro sećam, i ranije bila meta zadirkivanja, mada ne razumem zašto.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...