четвртак, 30. мај 2019.

Gradovi u snovima

piše: Isidora Đolović

Mislio bi neko da sam se, kao osoba čiji je otac turizmolog i od penzionisanja turistički vodič, pošteno naputovala i nagledala gradova, krajolika, znamenitosti...međutim, ovo je tačno otprilike koliko i „pravilo“ da su sva deca profesora književnosti načitana i okrenuta društvenim naukama. Istina je da sam, kao mala, zahvaljujući ekskurzijama i letovanjima obišla veći deo Srbije i Crne Gore, ali sa polaskom u srednju školu to se ozbiljno proredilo. Od inostranstva sam, ne računam li već spomenutu bivšu nam državu, posetila jedino Grčku (školska ekskurzija, naravno). Kao student nisam imala vremena ni sredstava za, često veoma povoljne, aranžmane poseta gradovima Evrope. Kako sam samo zavidela američkim tinejdžerima koji, barem na malom i velikom ekranu, pred polazak na koledž dožive obilazak Starog kontinenta, najčešče bolno nesvesni date privilegije! Ne sporim, možda sam i mogla da umesto u knjige ulažem u vikend-izlete do prestonica, ali naknadne pretpostavke su uzaludna rabota. Kako god bilo, putovanja mi ostadoše neostvareni san – i plan od koga ne odustajem. Prošle godine sam, boreći se sa početkom krize na pragu sredovečnosti, sastavila tzv. „desetogodišnji spisak“ stvari koje ću nastojati da uradim pre sledeće kritične cifre. Jedna od njih su upravo aktivnosti koje za sada još upražnjavam kao misleni putnik.

Bila sam radoznalo dete i ostala takva osoba, s tim što se moja žeđ za znanjem vremenom samo pojačava. Oduvek fascinirana globusom (toliko da sanjam o velikoj replici zemaljske kugle na radnom stolu u sopstvenom kabinetu, jednoga dana), mapama, enciklopedijama, kroz sve romane, filmove, priče, fotografije koje su mi dolazile u vidokrug prelazila sam milje kopnenih, vodenih i vazdušnih puteva, nepovratno se zaljubljujući u mnoga mesta. Oduševljavaju me širina, raznolikost, bogatstvo kultura i tradicija naše planete. Razlike posmatram kao prednost, izazov, lepotu stalnih mogućnosti otkrivanja. Volim svet i verujem da na svakom ćošku možemo pronaći fantastični, savršeni kadar, ukoliko posedujemo oko za detalj, dušu pustolova…i koliko-toliko siguran posao sa redovnim prihodima (jer, nisam avanturista koji bi bez dinara u džepu mogao da se otisne na put, volontirajući, stopirajući i slično, koliko god da se inače divim takvim ljudima i uživam u njihovim putopisima). Ali, zanemarimo na trenutak materijalnu stranu, nije li „Blondie“ pevala da je snevanje besplatno?
Jedna od najvećih želja i pobuda mi je sloboda kretanja bez zaustavljanja, shodno tipično (horoskopski) blizanačkom „ne drži me mesto“ sindromu. Današnji tekst posvećujem upravo svojoj stalnoj opsesiji i predstavljam destinacije koje bih najviše volela da posetim. Lista je sastavljena bez dvoumljenja, mada bi se na njoj mogli naći još i Havana, Jerusalim, Rio de Žaneiro, Amsterdam, Njujork...Za pojedine gradove mi se čak najozbiljnije čini da ih uveliko dobro poznajem i osećam, pa kad se prvi put budemo sreli „oči u oči“, neće ni biti toliko iznenađenja.


10. Kairo/Aleksandrija
Da li zato što me majka (nesvesno) obeležila kao Izidin dar („isis-doron“), u meni oduvek živi duh starog Egipta. Grčku mitologiju najbolje poznajem, ali egipatska me najviše privlači. Jedna od omiljenih ogrlica mi je ona sa priveskom ank, koju sam dobila od najbolje drugarice (sebi je kupila Horusovo oko). Sve priče o faraonima, lepoj Nefertiti, fatalnoj Kleopatri, biblioteci koju je progutao plamen, delti Nila, peščanim olujama, temperaturi koja u pustinji drastično oscilira, bogovima sa glavama životinja, ukletom blagu, misteriji nosa Velike sfinge, Lorensu od Arabije...zanosile su me još kao dete.
Zašto? Mumije i skarabeji, kamile i vreva na tržnicama, drevnost u susedstvu savremenosti, prijatni udar na sva čula.
Muzika za putovanje: Iron Maiden Revelations/ Bebi Dol – Mustafa
Knjiga u koferu: „Aleksandrijski kvartet“ (Lorens Darel)

9. Sarajevo
Od svih gradova u regionu, nekadašnjeg domaćina Zimskih olimpijskih igara bih najviše volela da posetim. Uvek mi je delovalo da Sarajevo ima posebnu, najtopliju dušu u bivšoj Jugoslaviji, najpre zahvaljujući spoju svetova, orijentalnog i urbanog, protivrečnosti koja mu je donosila koliko tragedija, toliko i nezaboravnih dostignuća njegovih bivših i sadašnjih žitelja.
Zašto? Muzika, nasleđe „new primitives“-a, Mlade Bosne, svih prognanika koji su mu srcem ostali odani, Baščaršija, Latinska ćuprija, zgrada Vijećnice, Ferhadija, kapela Vidovdanskih heroja i šetnje uz Miljacku.
Muzika za putovanje: Crvena jabuka – Sa tvojih usana
Knjiga u koferu: „Sarajevo – plan grada“ (Miljenko Jergović)

8. Moskva
Od kada sam po sopstvenom izboru postala ljubitelj i uživalac umetnosti, u meni ratuju frankofil i rusofil. Ponosna sam na slovenske korene i ljubav prema Rusiji strogo razlikujem od nacionalističkih zabluda o “braći” zaštitnicima. Moja je naklonost prvenstveno poetične i dobrim delom komunističke prirode. Kada je tata pre nekoliko godina službeno boravio u (teritorijom) najvećoj državi na svetu, doneo mi je crvene „babuške“ (odnosno, matrjoške), mnoštvo fotografija i priča o neverovatnom kontrastu između sjaja i siromaštva prestonice.
Zašto? Kremlj i sovjetske zvezde na njegovim kulama, hram Hrista Spasitelja, Boljšoj teatar, Crveni trg, Puškinov muzej likovnih umetnosti, muzej-panorama Borodinske bitke, celokupna  maršruta iz „Majstora i Margarite“ počev od Patrijaršijskog ribnjaka.
Muzika za putovanje: Bajaga – Ruski voz
Knjiga u koferu: „Jedne zimske noći“ (Sajmon Sibag Montefjore)


7. Barselona/ Beč
Nisam mogla da se odreknem ni jednog od ova dva grada, pa sam ih stavila da dele mesto na listi, mada nemaju mnogo sličnosti. Barselona mi je od svih mesta u Španiji najprivlačnija, a Beč verovatno najdostupniji, kao već poznati centar srpske dijaspore. U oba slučaja, estetika gradova je neprevaziđena, uz istoriju na svakom koraku. Prvi dan godine mi je tradicionalno u znaku gledanja koncerta Bečke filharmonije, a Habzburška monarhija jedna od omiljenih istorijskih tema.
Zašto? Gaudi, Gaudi, Gaudi! Sagrada Familia i park Guelj, za početak. Muzej Pabla Pikasa,  “gotička” četvrt, Citadela. Sa druge strane, glavnom gradu Austrije me vuku Hofburg, Šenbrun, Ringštrase, Prater, muzeji Albertina i Leopold (sa kolekcijama voljenih Klimta i Šilea), secesionistička arhitektura, imperijalna Kapucinska kripta, katedrala Svetog Stefana, Belvedere, Karlova crkva, Bečka šuma sa nekadašnjim Majerlingom, hodajuće sene Gavrila i drugova.
Muzika za putovanje: Otmar Liebert – Barcelona nights/ Ultravox – Vienna
Knjige u koferu: „Senka vetra“ (Karlos Ruiz Safon)/ „Zvezdani časovi čovečanstva“ (Štefan Cvajg)

6. Los Anđeles
….i nešto sasvim, sasvim drugačije! Doduše, onima koji me poznaju uopšte nije za čuđenje. Šta spaja more, glam-rock scenu osamdesetih, motore, seriju „Beverli Hils 90210“ i prepoznatljivi modni stil na prelasku iz osamdesetih u devedesete XX veka? Pa, naravno, „grad anđela“. Na neki način, u njemu je vreme stalo, pošto se američki san ionako ne menja, zar ne?
Zašto? Bulevar Santa Monika, plaža Venis, Rodeo drajv, Sanset strip na kome je izdahnuo River Finiks, Grifit park sa opservatorijom, Staza slavnih, slušanje Lane Del Rej kraj holivudskog znaka, palme i najlepši zalasci sunca.
Muzika za putovanje: Neki to vole vruće – Kalifornija
Knjiga u koferu: „Beli oleander“ (Dženet Fič)

5. Tokio
Jednako moderan, ali na potpuno različit način, Tokio mi se uvek činio kao druga planeta. Daleki Istok je moja slaba tačka, a Japan, sa ukrštajem izrazite vernosti običajima i nedostižne prednosti u tehnološkom smislu, predmet stalne opčinjenosti. Čak mi se i u franšizi „Paklene ulice“ najviše dopao treći deo, „Tokio drift“! Nimalo ne sumnjam u to da bih u zemlji izlazećeg sunca doživela čitav niz savršenih senzacija i pokušala da usvojim bar deo njihove zadivljujuće smirenosti.
Zašto? Cvetanje trešnje u parku Šinđuku, čuveni pešački prelaz Šibuja („džungla na asfaltu“ sa kojom se možda tek Njujork da uporediti), teatar Kabuki-za, Nacionalni muzej, Carska palata, suši.
Muzika za putovanje: Alphaville – Big in Japan
Knjiga u koferu: „Kad padne noć“ (Haruki Murakami)


4. Istanbul
Da, to je zaljubljenost u Orijent, ali ima ovde i neke iskonske veze, prenošene kroz generacije, krv, fascinantne povesti vizantijskih careva i osmanskih sultana. Carigrad alias Konstantinopolj ili od  milošte Stambol, posebno blizak usled viševekovne upućenosti na njegov autoritet, predstavljao nam je ponekad zaštitu, a drugi put pretnju. Srećom, mršava sam crnka, pa niko neće pokušati da me kupi ili otme (važi i za Egipat)!
Zašto? Aja Sofija, palata Topkapi, Plava džamija, toranj Galata, Kapali čaršija (iliti „Veliki bazar“) i jedinstveni Zlatni rog Bosfora.
Muzika za putovanje: Bijelo dugme – U vrijeme otkazanih letova
Knjiga u koferu: „Muzej nevinosti“ (Orhan Pamuk)

3. Prag
Prvoplasirana tri grada su u pravom smislu te reči – istorija za sebe. Ona je mračna, uzbudljiva, zanosna, prisutna na svakom koraku, odoleva modernizaciji, živi kroz bezbrojne legende. Ni sama ne znam kada su prvi put počeli da me zanimaju, jer, nekako su uvek bili tu: u knjigama, stripovima, na slikama, kroz suvenire...I da me neko pita šta bih preporučila žiteljima drugog kontinenta kao obavezno upoznavanje sa Evropom, bez dvoumljenja bih odabrala sledeća mesta.
Prestonica Češke mi je zagolicala maštu već legendom o princezi-proročici Libuše koja je predskazala nastanak „zlatnog grada“, postojbine vladara koji su se bavili alhemijom i magijom, revolucionara, pisaca, naučnika...Kafke, Lea Peruca, Jana Husa i imenjaka mu Palaha, „plišane revolucije“, piva Staropramen...
Zašto? Hradčani, sumrak među baroknim kipovima na Karlovom mostu, Starogradski trg, legendarni astronomski časovnik, Jevrejska četvrt, Zlatna ulica, Kafkin i muzej Alfonsa Muhe, Nacionalna biblioteka Klementinum i sve čarobne legende.
Muzika za putovanje: INXS – Never tear us apart, čiji spot je jedna od najlepših razglednica
Knjiga u koferu: „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ (Milan Kundera)

2. Venecija
Među četiri drame o kojima sam pisala master rad, jedna se značajnim delom odigrava u Veneciji (“Maksim Crnojević”), dok drugu otvara konstatacija naslovne junakinje, Jelisavete (“kneginje crnogorske”): “Ne, to nije moja Venecija”. Jadranski biser zanosio je mnogo veće duhove poput Laze Kostića, Tomasa Mana, Bajrona, Kazanove i Henrija Džejmsa, pa kako ne bi mene? Pamtim strašno razočarenje pošto su mi se drugarice iz odeljenja vratile sa ekskurzije u Italiji (na koju nisam išla), prepune utisaka o izlozima fensi-butika i sa jednim jedinim na moju beskrajnu znatiželju o gradu-vremeplovu: “Kanal smrdi”. Ni manje, ni više!
Zašto? Karnevalske maske, gondole na Kanalu Grande, vožnja ispod mosta Rialto, Duždeva palata, hranjenje golubova na Trgu Svetog Marka ispred istoimene bazilike, sat Torre dell' orologio, Santa Marija dela Salute, najstariji kafić na svetu „Florijan“, figurice od Murano stakla i gubljenje u lavirintu ulica – jer neko reče da  „ne vredi dolaziti u Veneciju ako ne mislite da zalutate.“
Muzika za putovanje: Moody Blues – Nights in white satin
Knjiga u koferu: „Gospodar lopova“ (Kornelija Funke)

1. Pariz
Treba li uopšte trošiti reči? Mogu li uopšte naći dovoljno dobre reči? Ukratko (a znam da ću zvučati beskrajno patetično – i neka!), moj san. Sve, baš sve bih želela da vidim i obiđem. Pratiće me, znam već sad, na svakom koraku, svest o tome da su istim ulicama vekovima ranije hodali moji heroji, izmaštani i istorijski. Krunisali se vladari, podizale pobune, volelo, ubijalo, slikalo, maštalo...Ako postoji jedna reč koja za mene definiše neprolaznost, to je Pariz. Što je najzanimljivije od svega, imam rođake u gradu svetlosti i uverena sam da nisu ni svesni kakvi su srećnici, mada su oni daleko više oduševljeni ovdašnjim traktorima. Oni senom, a ja Senom.
Zašto? Notr Dam, Jelisejska polja, Trijumfalna kapija, Luvr i Orsej, trg Konkord, Panteon, Monmartr, Mulen Ruž, crkva Svetog srca, Luksemburški park, palata Invalida. Per Lašez – primetili ste već da imam sklonost ka „grobljanskom turizmu“, a ovde mi počivaju Džim Morison, Isidora Dankan, Balzak, Vajld i Prust, Delakroa i Žeriko, Apoliner i Molijer, Rosini, Kalasova i „vrapčić“. Ni Ajfelov toranj, mada me nikad nije preterano oduševljavao, ipak nije zaslužio izostavljanje.
Muzika za putovanje: Zaz – Sur le ciel de Paris
Knjiga u koferu: „Bel Ami“ (Gi de Mopasan)

Sve u svemu, idealno bi bilo, kako kaže pesma s početka, Voyage, et jamais ne revient („Putovati, i nikad se ne vraćati) – osim u Beograd. Ne želim da razmišljam o tome kako će moja draga varoš izgledati kada napredna pošast ostavi svoj trag u vidu pevajućih fontana i gondola. To je (za sada) jedini grad u kome bih volela i stvarno mogla da živim...pa tek onda svi drugi! 

27 коментара:

  1. Jao jako mi se sviđa ceo tekst i ovo na kraju iz pesme putovati i nikad se ne vraćati, eh kad bi to tako moglo. :D Pravo da ti kažem razumem potpuno tvoju nostalgiju prema putovanjima i sviđaju mi se svi gradovi sa liste minus Los Anđeles nisam nikada imala želju da odem do Amerike ( užasava me pomisao letenja avionom) i baš sam se jednom pošteno iznervirala što je Moneova slika " Bulevar kapućina" u Njujorku , pa je ja neću nikad videti. Inače ja sam kao mala obožavala sve u vezi Egipta i baš sam sanjala o tome da idem i vidim piramide i da u njih uđem. To bi bilo tako kul. I dalje mi je jako kul, al sad znam da je to jako skupo. :') Što se tiče Beča nisam ni ja bila iako je to odavde jako blizu i svi moji prijatelji su bili. Pravo da ti kažem od svega navedenog meni se najviše ide u Beč da obilazim muzeje. Ne znam ni ja zašto. :) Što se tiče Sarajeva meni se tamo najviše ide da kupim neke male slatke fildzane za kafu (plus da tamo pijem kafu iz malih šoljica) i baš mi je drago da se organizuješ da ideš. Venecija je meni najlepši grad na svetu. I volela bih da odem tamo još koji put pre no što potone, a valjda neće. Tamo je sve savršeno lepo. Što se tiče Pariza ti idi bani kod rođaka i obećaj im da kad oni posete tebe da ćeš da ih vodiš da obilaze traktore. :D Što se tiče Ajfelovog tornja meni se sviđa i jako je lep pogled odozgo , mada je jako hladno i duva jak vetar kada se popneš. Mada jeste to ono što ljudi idu najviše da vide , a propuste mnogo štošta drugo usput, al dobro svako ima neke svoje prioritete. Meni je žao samo što nisam išla u muzej kuću Viktora Igoa ja sam tada bila opsednuta njime, ali mojim prijateljima se nije išlo, pa nismo otišli, a meni tada nije padalo na pamet da sama tumaram Parizom. Što se tiče Tokia i Japana baš bi bilo divno otići , mada je i to užasno skupo i izdržala bih nekako i sedenje u avionu samo da vidim Japan, a bilo bi kul videti tamo još nešto ne znam ni ja sama šta možda neku prirodu koja je tamo divna ili još neki grad. Inače jako mi se sviđa ovaj detalj na kraju za knjigu i muziku sad mi je u glavi Big in Japan. :) I samo još da dodam iako sam se već mnogo raspisala da meni ta Barselona iz Safonovih knjiga nimalo ne liči na Barselonu koju vidim na slikama, Safonova mi uvek deluje mračno misteriozno , a ova sa slika je uvek suncem obasjana. Šta znam možda je drugačije kad zapravo odeš, a možda sam ja jednosgavno zamišljala nešto deseto. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala na ovako lepom odgovoru!:) Baš sam i želela da tekstom podstaknem na razgovor o destinacijama iz snova i čujem gde bi ko želeo da ide. Mislim da je dobra organizacija ključ, odnosno da se stvore svi uslovi: povod, novac, društvo (mada nije nužno, moja tetka je krajem osamdesetih proputovala pola Evrope sama, preko turističke agencije). Recimo, ovo za Sarajevo je jedan seminar za koji sam dobila stipendiju i baš, baš se radujem. Što se rodbine tiče, od njih slaba vajda: imam i ujaka u Švedskoj (u Malmeu), strica (pored ovog u Parizu) u Nemačkoj, svi oni formalno zovu u posetu, ali kad ne mogu da skrpim ni za avionsku kartu, uzalud sve. Ne predajem se, ipak!:)
      Čekaj, čekaj, bila si u Parizu? Piši, ako te ne mrzi, srećnice jedna!:))))
      Inače isto kao ti imam strah od ulaska u avion, naročito letenja preko okeana, ali mi kažu da se uopšte ne oseti kad uđeš, pa me to teši, haha...mada, ako ikad budem išla u Ameriku, mislim da ću da prespavam let, nek me anesteziraju ili tako nešto, za svaki slučaj. Do Tokija bih, kakav sam paranoik, "zapucala" kopnom. Sve su mi na pameti prizori iz Murakamijevih romana i taj kontrast između urbanog dela zemlje i onih mirnih, tihih parkova.
      Hvala, ovo za muzičke i književne predloge mi je sasvim slučajno sinulo u poslednjem trenutku, pa mi se učinilo kao fin dodatak.
      E, vidiš, u pravu si za Safona i Barselonu, njegova je baš mistična i pomalo zastrašujuća, a ova sa fotografija maltene kao Diznilend. :)
      Hvala još jednom i eto predloga, jednom sastavi post na temu Pariza, mislim da bi bilo interesantno. Putopisi su uvek zabavni.:)

      Избриши
    2. E što se avionskih karti tiče rekli su mi da ima ponekad da se nađe jeftinije ako gledaš na sajtu one last minut i nekad bude nekih promocija itd. Nemam pojma kako , al moja drugarica je jednom našla kartu do Italije za neke bedne pare tipa za 10 evra i više ju je koštao prevoz do aerodroma nego karta za avion. Moj dečko kaže da bih ladno mogla da uštedim da odemo na more ako bi prestala da kupujem knjige kao manijak, a ja sam skeptična , pa i dalje kupujem knjige nekako mi se one uvek učine povoljnije nego da štedim za putovanje, nekako mi dejuje nemoguće da uštedim veću sumu novca. Tako da nisam bila nigde godinama, možda je to neko rešenje za nas obe da ne kulujemo knjige i sve pare ikad stavimo sa strane. Svaka čast tvojoj tetki, al ja baš i ne bih volela da idem sama u neki tako veliki grad malo je to zastrašujuće pravo da ti kazem, a plus nemaš ni s kime da se svađaš usput ako se izgubite , ako se izgubiš sama možeš jedino da paniciš, a ne verujem da je to mnogo prijatno. Jesam bila sam u Parizu , al ne baš jako dugo, više u prolazu dva puta po dva dana. Al svašta sam obišla , jer smo uglavnom jurili po gradu. Ne mislim da ću pisati nekakav putopis nije se niša jako zanimljivo dogodilo tamo , pa da imam o čemu da pišem, uglavnom smo trčali po gradu da sve stignemo da obiđemo pre polaska autobusa. Ne znam ni šta tačno da ti pišem i šta te zanima. Evo prvo što mi pada na pamet je to da su ljudi bili svi jako fini i trudili su se da mi objasne kuda treba da idemo , niko se nije pravio da ne zna engleski tako da nije istina ono što pričaju da Parizani ne vole turiste i neće da govore engleski itd. I svuda ima jako mnogo turista Azijata najviše ih ima ispred Mona Lize i ne mozeš joj ni prići od njih.

      Избриши
    3. Potpuno te razumem, u vrlo smo sličnoj situaciji!:) Nekad mi deluje da bih, ako rasprodam knjige, skupila solidnu kintu, posebno jer imam mnogo rariteta i vrednih izdanja, ali isto tako znam da nikad, nikad ne bih to uradila, pa sad, šta da ti kažem, prihvatimo svoj "porok" i čekajmo bolje dane.:)

      Tetka bi mogla memoare da napiše samo na osnovu svojih poseta tim gradovima.:)Dobro, preterah, nije bila baš sasvim sama, držala se ljudi iz grupe, ali nije to-to. E, sad, u Istanbulu je naročito zanimljivo prošla, jer je neki konobar hteo da je kupi. I ti drugovi iz grupe, koji su bili sa njom na večeri, još zezaju lika, pa kao "može, može, koliko daš za Draganu?" Na kraju večeri, dolazi konobar, nosi kesu dukata i hoće da je vodi! Jedva su se izvukli, zamalo da dođe do tuče, Turci to ozbiljno shvataju ili bar ovaj jeste...kaže tetka, nije joj bilo nimalo svejedno, uplašila se i ne bi joj više nikad palo na pamet da se tako zeza.
      U Pariz, doduše, nije išla sama, vodila je našu rođaku Snežu - koja danas predaje na Filološkom, a tada ga je tek upisivala, pa joj je putovanje bilo poklon za maturu i upis na fakultet. Išle su u junu, nešto malo nakon što sam se ja rodila i ta razglednica sa slikom Notr Dama je prva koju sam dobila u životu, pa je posebno volim. Ko zna, možda je baš tada počela moja frankofilija? :)

      Da, tako mi i deluje, da je nemoguće pošteno videti grad bez minimum desetak dana boravka. Ali, eto, hvala za ovaj podatak da Francuzi nisu neljubazni i nadobudni prema turistima, pošto sam baš slušala priče da su poput Italijana (koji, ako je verovati ljudima iz mog razreda, odbijaju da govore drugi jezik sem maternjeg i tako je jedan moj drug pokušavao da se sa portirom sporazume na latinskom, haha). :))) Nedavno videh vest da su radnici iz Luvra obustavili štrajk, zbog hiljada turista koji su čekali na ulazu. Kad vidim one redove, sve mi nešto mrsko, ali vredi čekati.
      P.S. "Mona Liza" me nikad nije nešto oduševljavala, ne znam zašto.
      P.P.S. Jesi li gledala komediju "Eurotrip"?

      Избриши
    4. Hahahah Jao jadna tvoja tetka zamalo je prodadoše. :) Baš neverovatno bolje nemoj onda u Istambul možda će i tebe tako hteti da otmu Turci. :') Baš je to lepo za razglednicu. E nisu to su samo predrasude, baš su bili jako fini Francuzi, što se tiče Italijana i oni su fini i hoće da pomognu, ali oni jednostavno ne znaju engleski. Baš je kralj što se setio Latinskog eto ko kaze da je mrtav jezik. Hahah Pa i ja mislim da Leonardo ima lepših slika, al ta je najpoznatija , pa je zato tu i najveća gužva i ne moze se prići. Inače mi nismo ništa čekali u Luvru brzo smo kupili kartu , a inace je besplatno za članove EU, a u Orseju su nas za dzaba pustili unutra iako nismo iz Evrope navodno. Pa jeste veliki je to grad ima mnogo muzeja i parakova i svašta ima da se obiđe, ne mozeš sve ni stići. Nisam nikad gledala Eurotrip. :) Što se tiče knjiga ne bih ni ja imala duše da ih rasprodam bilo bi mi jako žao.

      Избриши
    5. I to kelneru!:) Strašno, haha...Mada, moja drugarica Andrea je prošla još gore: nju je u Egiptu hteo da kupi neki bogataš, nudio kamile, fabriku oružja i ćup zlata, najozbiljnije. Ona je još onako oniža, sa izraženim oblinama, valjda tip žene koji ih privlači.
      E, ne brinem se, izgleda da previše ličim na Turkinju da bih privukla njihovu pažnju!:))) Moja tetka je drugačija fizički, ima kovrdžavu svetliju kosu, zelenkaste oči, a njima su takve žene, a pogotovo plavuše, kao vanzemaljci. Za mnom se niko ne bi okrenuo, tako da neka "predačka kamuflaža" od onih petsto godina ropstva izgleda pomaže.

      Taj moj drug je inače neviđeni lik, mogu knjigu da napišem o svim ludim idejama koje je sprovodio dok smo bili u Gimnaziji, a inače taj hotel u kome je pričao latinski opisali su mi kao mesto gde u holu drže ogromnu papinu sliku uokvirenu cvećem. Ludilo!

      Odgledaj "Eurotrip", jeste onako američki glupav, ali su situacije u koje ti američki tinejdžeri upadaju urnebesne: sa engleskim navijačima, u redu pred Luvrom, u Vatikanu, Amsterdamu, ali pobedila je poseta Slovačkoj, gde se pojavljuje Rade Šerbedžija.

      Избриши
    6. Hahahahah Mnogo mi je simpatično to za kamile. Dobro je da nije sa Palmom išla na put, on bi je prodo za par kamila sto posto . :') E super pogledaću film. Inače znam lika koji vodi na Eurotrip autobusom ja sam zapravo tako i išla, mogu ti dati broj ako se oćeš raspitati vodi on to svake godine mada svake godine kaze i to da više neće nikog da vodi. Ide se svake godine u Pariz na dva dana plus neki random gradovi usput i jeste malo nezgodno , jer spavaš u busu i nemaš tuš, al da se izdržati.

      Избриши
    7. Kad pominješ Palmu, čitam vesti juče, Dačić bio na nekom okupljanju u Paraliji, pevao Palmi i Jagodincima...komedija.
      Super, ne znam kad ću moći to da priuštim, al' nek stoji: molim te, pošalji, ako ti nije teško u inbox na "Goodreads"-i. Hvala!:)

      Избриши
  2. Draga Isidora, ulepšala si mi ovo tmurno jutro!
    Strast za putovanjima je i kod mene kao buktinja!
    Nešto sa tvog spiska sam obišla, ali dobra većina mi je još uvek samo san.
    I ja, sam kao klinka obožavala sve vezano za Egipat, i kad sam kao studentkinja dobila priliku da jedno leto provedem u Kairu, toliko sam bila opijena tim gradom, da mi je trenutak kad sam osetila da se avion odvojio od piste kairskog aerodroma i poleteo ka Beogradu, jedan od traumatičnijih u životu. Ako ikada budeš imala priliku, (biće, ne sekiraj se i posla i para i prilika) ovaj grad poseti u sopstvenoj režiji, eventualno uz pomoć lokalnih agencija. Do tada će se valjda srediti situacija i poboljšati bezbednost za strance.
    Nikakvi izleti iz Hurgade, Šarm el šeika. Kairo moraš da doživiš na ulicama. Ok, piramide, Sfinga, Kairski muzej(koji je vrlo siromašan jer su im Britanci pokupili 80% eksponata),Koptska četvrt. Ali, treba šetati gradom,i obavezno, ali obavezno bazar!
    U Kairu mi se desila jedna vrlo čudna stvar. Pošto sam boravila u delu gde žive lokalci, odlazak u Heliopolis mi se činio kao povratak kući. Nove, moderne zgrade, više podsećaju na stambenu četvrt nekog evropskog grada.
    Aleksandrija je Mediteran. Kroz nju sam proletela, ali mi se duboko urezala u svest i srce.
    Prag je divan, ali ja sam više bliskoistočno-mediteransko-afrički tip(uf, al' sam ga sročila)
    Više volim da lutam po bazarima i posmatram minarete, zato valjda i toliko čeznem da posetim Istanbul i Sarajevo.
    Barselona je jedna, jedina! Gaudi joj je dao tu posebnost.I nju treba samostalno istražiti.
    Ja bih mogla ovako do prekosutra 😀! Pošto ti je spisak identičan mom, bile bi odlične saputnice😀. Ja bih za početak dodala Budimpeštu. Jednom sam je posetila i u mislima joj se iznova vraćam.
    Naravno, ovo je neka baza, must have list, ali, verovatno,kao i ja, u glavi imaš kilometarsku listu, manjih gradova, ostrva.
    Zadnjih godina je i mene spopala finansijska kriza, pa se prosto pitam kako sam i ovoliko putovala.
    Nekad mi je problem i Beograd ili Novi Sad. Ali, valjda će biti bolje.Putovaćemo mi još.
    Moja baka je prvi put otišla u inostranstvu u 36-oj godini i stigla je da vidi dobar deo Evrope.
    Pozz, 🌹

    ОдговориИзбриши
  3. A, da, i ja sam neke gradove toliko dobro upoznala istražujući, čitajući, da ponekad imam utisak da sam ih posetila😀

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Helena, prvo da ti kažem da si mi baš nedostajala!:))) Mnogo volim tvoje komentare i uživam u njima. Toliko toga sam saznala, a da ne pričam tek o svim savetima i ohrabrenjima koja redovno iz njih "pokupim". Zato, ogromno HVALA!:))))
      Eto, baš sam iz tvojih utisaka i uspomena još više poželela da posetim Kairo, Barselonu, a imaš pravo, bolje da ne počinjemo sa manjim i manje poznatim destinacijama....ne bi bilo kraja spisku!:) Iskreno, ne bih se žalila ni na šta, jer sam svesna da slabo poznajem čak i našu zemlju (eto, jedan od snova, čak prilično dostupnih jer tamo imam dobre prijatelje, jeste Novi Sad! Veruješ li da još nikad nisam bila u Vojvodini, a toliko je volim zbog Balaševićevih pesama i svih divnih ljudi koje poznajem, a da su iz tih krajeva), sve mi je novo, zanimljivo, lepo....:))))
      Putovaćemo, verujem. Važno je ne izgubiti želju. Kad si spomenula baku, setih se moje, koja je tek poslednjih desetak godina, sa udruženjem penzionera iz svog mesta počela da putuje širom zemlje.:) Sad se brat i ja šalimo da je "Milinka obišla više gradova nego mi"! Videla je Đavolju varoš, Mokru Goru, Beograd, Novi Pazar, samo još na moru nije bila. Inače, uvek su mi simpatične one grupe sredovečnih izletnika iz Japana ili Nemačke, koje se redovno mogu sresti na Kalemegdanu. To se zove entuzijazam!:)
      P.S. Budimpešta, da!:) Brat je išao tamo na ekskurziju, mnogo mi se dopada sve što sam čula o gradu. Zagreb mi deluje lepo, Stokholm, Berlin, Engleska, Lisabon....
      Hvala na divnom komentaru!:)))

      Избриши
  4. Tu sam ja, čitam, pratim 😀.
    U zadnje vreme sam se osećala kao jedino dete iz razreda koje nije bilo na ekskurziji. Apsolutno svi pričaju o "Igri prestola", a ja nisam pogledala ni jednu jedinu epizodu.
    Ja sam se dugo bavila sportom, pa sam dosta obilazili Vojvodinu, ali ono o čemu maštam su Dvorci. Ima ekskurzija, na ovim sajtovima za popuste, pa se nešto rešavam da odem.
    Na tim sajtovima ima gomila jedno dnevnih izleta za 10,15 evra, ali, nažalost, svi kreću iz Beograda, tako da teško mogu da se uklopim da u 5 ujutru budem na mestu polaska, a u ponoć jurim prevoz do svog grada.
    Penzonerske žurke i izleti su priča za sebe. Moj komšija se nakon smrti supruge dugo lečio od depresije, medutim, kćerka ga učlani u Udruženje i čovek proputova Srbiju,stigao i do Ostroga, Budve.
    Još čuvam slike iz Grčke, na kojima moj pradeda ponosno pozira sa svojim penzionerima na Zejtinliku. Ali, to su bila neka srećnija vremena, kad su išli i van granica naše zemlje.
    I ja maštam o Zagrebu(moram da obidjem vilu Miroslava i Bele Krlež), samo pre toga planiram da negde iskopam i pročitam "Gričke veštice" onda Ljubljana, a ako nisi, obavezno istraži Ohrid. Četri dana koja sam tamo provela su mi ostala u posebnom sećanju. Pored čarobnog pogleda na jezero, u blizini su nezaobilazna Struga, sv. Naum. Uz put su Skoplje, i nama još uvek, malo poznata planina Mavrovo.
    Preterah, ali stvarno.Ali, ti si kriva, izazivaš😀😀😀.
    Pozz, 🌹

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisi jedina, bez brige :))), a da najavim, "smaraću" sa "Igrom prestola" još četiri nedelje u junu i to je to - naprosto ne mogu da odolim, poslednja sezona je toliko razočarenje.:(
      Knjige su odlične, odmah da ti kažem: serija je sjajna negde do pete sezone, ono posle možeš i da preskočiš.
      Eto, sad je sezona ekskurzija i izleta, pa moj tata praktično svakoga dana ima neku zakazanu turu sa đacima. Uglavnom baš u Vojvodinu ili do Niša. Sakupila sam punu kutiju magneta za frižider iz različitih mesta, a baš su dvorci među najinteresantnijim lokacijama, gledam one brošure i uživam.:)
      E, vidiš, imam ceo komplet "Gričke vještice" na polici, nikako da počnem sa čitanjem. Da si bliže, pozajmila bih ti.:) U svakom slučaju, kakve divne ideje! Uopšte nisi preterala, naprotiv. Mislim da smo svi ovde do sada zabeležili toliko odličnih predloga.:)))

      Избриши
  5. Ovaj kraj nedelje mi je bio dosta turbulentan i rastrzan, tako da tek sad pošteno sedoh. Da uživanje bude veće, čeka me i tekst od prošle nedelje koji mi je nekim čudom promakao.
    Za početak da ti pošaljem poljubac i zagrljaj za tvoj rođendan!💕 Jesam ti ja čestitala, ali mislim na mom blogu. Verovatno nisi ni videla...
    E, ovo ti je lista rođendanskih želja! Predii... iiivno! Divne si gradove odabrala, nema šta... arhitektura, istorija, umetnost,... super!
    Biće, biće svega! Samo ne gubi nadu!
    A što se mene tiče, ja stvarno uživam u ovolikom tvom entuzijazmu.
    Sve ove evropske gradove (pa i neke druge, lepe a ne nabrojane, ali ne i Pariz) sam ili ja ili moji klinci na raznim ekskurzijama upoznali.
    Ja lično nešto nisam fan putovanja. Nemaju godine veze s tim, nikad nisam nešto ni volela. Međutim, ipak imam dve želje. Jedna je Jeruselim, a druga je Rim (Sikstinska kapela me interesuje!).
    Pa, kad i ja mislim da za mene još ima vremena, onda za tebe sigurno ima.
    Pozdrav draga moja! Mnogo ti je lep ovaj rođendanski spisak, stvarno je ideja odlična.
    PS. Meni je Mostar jedan od najlepših Ex-YU gradova.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:))))))*
      Nisam videla, mada jesam onaj divni predrođendanski komentar ispod teksta o Aleksi Šantiću, posle ću trkom da proverim.
      Turbulentno i kod mene, sinusi su me pošteno namučili prethodnih dana, ali ova oaza prijateljstva i pozitivne energije me odmah izleči!:)
      Eeee, da, Rim! I meni je Sikstinska kapela fascinantno zdanje. Jerusalim takođe posebna priča. I Mostar, svakako. Toliko lepote i posebnosti na svakom koraku.
      Kako da čovek izgubi entuzijazam? :)

      Избриши
  6. Predivan post! Kao prvo u vezi tvoje nedoumice samo mogu da kazem 🇷🇺🇷🇺🇷🇺🇷🇺🇷🇺. Ja sam ogroman rusofil! Volim njihovu kulturu i obicaje, isla sam na casove ruskog iz prostog razloga sto volim taj jezik i tad sam imala redovna primanja. Sada planiram da prijavim ruski kao prvi strani jezik na faxu. A sto se tice obilaska gradova, meni Moskva nije dovoljna! Zelim da vidim celu Rusiju i Ukrajinu ( staru Rusiju), svaki mali gradic i seoce. I sto se tice Rusije preporucujem knjigu Ruska 1 i 2 tom od Raderfurda.
    Sto se tice ostalih stavki, zelela bih da vidim Barselonu, zanima me i katalonska i kastiljska (spanska) kultura. Na to se nadovezuje Sarajevo, jer me jako interesuje istorija i kultura Jevreja Sefatda. Planiram da sakupim sve knjige Gordane Kuic, kao i da, u poseti Sarajevu, obavezno posetim sinagogu.
    I sad dolazimo do trenutno najjace opsesije/ interesovanja- Izrael! Da citiram Dzenis iz Prijatelja: OH MY GOD!!! Neverovatno zanimljiva istorija zemlje i naroda, predivan jezik i preduhoviti ljudi!! Moram da priznam da mi je Izrael u bliskom vidokrugu, po pitanju putovanja.
    A da! Sto se tice Barselone preporucujem knjigu Katedrala na moru Ildefonsa Falkonesa, a za Izrael normalno, omiljeni Kison!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:))))
      Verovala sam da ćeš uživati, pa mi je drago što me osećaj nije prevario, a takođe i zbog svih preporuka: čitalačkih, turističkih, umetničkih.:)
      Moram proznati, nedoumice nema, frankofil je nadjačao, ali Rusija je odmah iza, u srcu i duši.:)))) Raderfurd je u planu, možda baš od "Ruske" i krenem, mada, ipak će "Pariz" biti prvi, zbog julskog temata (eto, da otkrijem unapred, trebalo bi da prvi tekst u "mesecu Francuske" bude prikaz tog romana).
      Odlično podsećanje na knjige Gordane Kuić!:)
      Nadam se da ćeš u bliskoj budućnosti ostvariti planove za putovanja iz snova, naročito u Izrael, koji je stvarno fascinantna zemlja. Jezik mi se takođe mnogo dopada, stalno se vraćam njihovoj muzici i izaziva mi neke neopisive doživljaje. Uglavnom, za neki duži naredni period biće tekstova koji će ti sigurno prijati, pošto se dotiču svega pomalo. Živi bili, pa čitali (slušali)!:)
      I Falkonesa "merkam" poodavno. Hvala na čitanju, utiscima i, naravno, svim divnim predlozima: uredno beležim.:)))))

      Избриши
    2. Jedva cekam mesec Francuske, procice ludnica oko prijemnog a i ja cu moci da se posvetim mom blogu vise. I ja sam pocela da slusam izraelsku muziku. Moram da priznam da redovno pratim Evroviziju, koja ne lici ninasta sad, ali aogu da se proberu neki odlicni pevaci i da se nastavi sa pracenjem njihovih karijera.

      Избриши
    3. Iskreno se nadam da će ispasti dobro, imam neke lepe ideje u planu. Taman da se opustiš posle prijemnog, za koji verujem da će proći uspešno i držim fige iz sve snage!:)))
      Prelepa im je muzika, ima neku specifičnu emociju, velikim delom zbog samog jezika koji zvuči tako tužno i moćno. Recimo,Ofra Haza je imala jedan od najlepših glasova koje sam u životu čula.
      Slažem se! "Evrovizija" je pravo pravcato "grešno zadovoljstvo", moram priznati da se, ako ništa drugo, barem dobro ismejem, uz par pesama/nastupa koje redovno mogu da izdvojim kao dobre i vredne pamćenja.:)

      Избриши
  7. Divan post Isidora i osim par gradova (poput Pariza) dosta edukativn u smislu da sam dosta naučila o tebi iz njega.
    Vidiš mene "islamska" verzija istoka nikada nije privlačila ja volim buduističku stanu. Egipat mi se oduvek dopadao i mislim da je sjano istorijsko nasleđe kada samo pomisliš prve civilizacije su nastale tu a faraoni i priče o mumijama i o njima su mi do danas fasinantne.

    Mene kod nas od gradova ex Yu rivlače hrvatski primorski gradovi odnosno Dalamcija (Dubrovnik, Split..) i to je bukvlano to. Sarajevo defitnivno nije bilo nikada na mojoj list ali iz tvog posta vidim da se ti povezuješ da udhom grada što je divno!

    Mislim daje Moskva grad koji je svima manje više na listi. Carski grad, grad u kome je sve lepta. Ja sam u Sankt Petesburg timu oduvek ali se ne bih bunila ni za Moskvu :)

    Uh nema gde ne bih išla po Španiji! Ti ljudi imaju takav duh da moraš da ih voliš! Nema potrebe da se razjašnjavaš zašto si ih stavila na istom mestu osim toga ova dva grada imaju nešto zajedničko-oba grada su deo Evropskeog umetničkog i kulturnog nasleđa. Drugačiji ali svaki na sovj način.

    LA nije za mene. Imamo love-hate vezu. Žalim samo što nisam imala prilike da živim u ranim '70im tada bi bio grad za mene. Od gradova Kalifrnije San Francisko je moj grad definitivno. U Americi celoj to je Njujork (grad noći za dete noći). Ja bih kao prepruku za pesmu išla "Hotel California" jeste i kiše i klasik ali moj ujak kaže najbolja pesma svih vremena!

    MOJ OMILJENI GRAD SA OVE LISTE. Na mojoj listi Kjoto je uvek priv ali tokio zauzima drugo mesto potom ga slede Osaka i Nara! Divan grad koji spaja mirno i urbano. Divna zemlja, divni ljudi, muzika...ma sve je divno u Japanu! I ovde dodajem muzički predlog -Lost in Japan od Šona Mendeza!

    Istanbul je čudo od grada. Velika istorija ga veže a posebno je fascinantno što stoji na dva kontinenta i mislim da bi najveći doživljaj bilo stajenje na mostu jednom nogom u Evropi drugom u Aziji. Kakav doživljaj!

    I sam pragom imam love-htae odnos. Moja baka do dan danas nosi 5 iskustva iznjega sva apsolutno loša a narod je psoebno nervira pa mi bude smešno. Međutim dušu bih dala da ga posetim u vrme praznika!

    Moja sestra Maša je najveći zaljubljenik u Veneciju na ovoj planeti! Za završetak srednje pre neki dan sam joj kupila knjigu "Venecijanska maska" pomozi Bože valjda je dobra! Moj omiljeni grad u Italiji i večito prvo mesto je Rim-moda plus antika. Venecija je sjajno treće mesto iza Firence ali bih volela jako da je posetim celu plus San Marino! Moja muzička preporuka 2Speak softly love" iz Kuma ta pemsa ide uz bilo koje mesto u Italiji a posebno uz ovako starinski grad. Eto i knjiga "Zovi me svojim imenom" nije u Veneciji ali za Italiju leti je odlična.

    Naravno da je Pariz prvi nisam ni sumnjala! Znam koliko ga voliš i moramd apriznam kao večiti "Tim London" počela sam zbog tebe da volim Pariz (zrapravo moderne devojke su mi malo uništile Pariz tokom godina i pretvorile ga u grad gde je Ajfelov toranj-naajmanje interesantna atrakcija- i pogled sa terase na njega sve što treba da vidiš) ja bih volela da posetim kuću Koko Šanel, skoro sam videla slike iz te kuće i divne su.
    ja za numeru biram klasik "La vie en Rose" čuvene Edit Paf. Ceo život zamičjam sebe kako hodam pored sene dok ulični svirači sviraju ovu pesmu.


    Nadam se da ti ne smeta što sam praktično mali post od ovog komentara napisala baš sam se uživela. Baš si me isnirisala sa ovim dodavanjem pesama i graddova, i dala si mi ideju da bih mogla da napraivm sovju varijaciju posta i pesama koje me asocijaruj na određene gradove naravno ako tebi ne smeta :) Svakako odličan post baš sam uživala čitjaući!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga, Saro, odmah da ti kažem: naravno da ne smeta, zapravo, želela sam da čujem predloge i utiske sa strane, a ranije sam ti možda spomenula da me upravo tvoj tekst od prošle ili pretprošle godine, u kome si navela gradove i zemlje koje bi želela da posetiš, inspirisao na ovu listu!:) Drugim rečima, kako je ideja zapravo potekla od tebe, naravno da bih volela da vidim tvoje dopunjene odgovore.:))))

      Bilo je tu još mesta koja sam morala da eliminišem, želeći da ipak stavim one gradove koji, mada možda nisu najlepši, imaju ono nešto što me njima privlači.
      Eto, ovde smo suprotnosti, ja sam skroz za islamsku verziju Istoka, budistička mi je nekako strana, a tek hindu, uh, priznajem da ne bih volela da posetim Indiju jer me sve te zaraze i nedostatak higijene potpuno odbijaju.

      Taj utisak o civilizacijskom nasleđu imala sam u Atini.:) Kada su nas na ekskurziji vodili u obilazak Akropolja, dok su mnogi iz razreda zanovetali što se "penjemo po kamenju" i hteli u šoping, ja sam odmah krenula da zamišljam kako su hiljadama godina ranije na tom istom mestu živeli stari Grci, izvodili obrede u hramovima, kako su bogovi stvarno gledali na smrtnike sa Olimpa (a vrhovi te planine uvek u magli, nema šanse da čovek ne pomisli kako i dan-danas tu borave Zevs i ekipa!), skroz sam se ubacila u neki psihički vremeplov.:))))

      Hrvatsko primorje je i moja slaba strana, jer od rođenja slušam o njemu: naime, moj tata je veoma vezan za taj deo bivše države, služio je vojsku u Zadru, imao prijatelje u Šibeniku i Splitu, a u Dubrovniku je proveo veliki deo života, letovao tamo sve do druge polovine osamdesetih i stan nam je prepun suvenira, monografija, razglednica iz Duborvnika....iznad radnog stola mi čak stoji velika slika panorame grada. P.S. Tetka tvrdi da je ćale hteo da mi da ime Dubravka, ali nije se ništa pitao!:)

      Da, odlično zapažanje, to jeste veza između Barselone i Beča!:)
      Super su ti muzičke asocijacije, sad se setih da bi "California Dreamin'" takođe bila fantastičan izbor, a moram priznati da su San Francisko i Nju Orleans odmah nakon L.A.-ja meni najdraži američki gradovi, ovaj drugi malo više.

      Čula sam da je Prag skup samo tako, ali nek' ide život, jela bih suv hleb i pila vodu samo da provedem koji dan tamo.:)

      E, "Venecijansku masku" planiram da nabavim još od pre nego što je prevedena, sigurna sam da je odličan roman (ista autorka, Rozalind Lejker, pisala je istorijske knjige smeštene u Holandiju i Pariz), tako da ti je poklon za sestru fenomenalan!:)))))
      Inače, meni je Italija posle Francuske omiljena strana zemlja. Sa petnaest godina sam strastveno pratila njihov fudbal, planirala da studiram jezike i živim tamo jednoga dana. I dalje bih volela da obiđem sve, od Milana do Sicilije, uopšte gledano volim Mediteran više od severa Evrope, njihov duh, hranu, muziku...

      Ne mogu opisati kako me usrećilo ovo saznanje da je moja opčinjenost Parizom i Francuskom prešla na još nekoga, HVALA :)))), mogu ti reći da ti utičeš na mene slično po pitanju dalekoistočnih zemalja i Skandinavije (sa Islandom). "La Vie en Rose" je zaista savršeni "soundtrack" svake pomisli na Pariz!

      Hvala tebi, podjednako sam uživala u čitanju odgovora!:))))

      Избриши
    2. Upadam odjednom ponovo na ovaj post ali sam se setila pesme o Parizu i ne znam kako ti je nisam još davno preporučila tebi bi se dopala https://www.youtube.com/watch?v=kOCkne-Bku4 obavezno poslušaj!

      Избриши
    3. O, sjajno, ovo je baš dobro! Hvala, mnogo mi se sviđa!:)))))

      Избриши
  8. Divna tema i divan tekst! :)
    Obozavam putovanja, mislim da nijedno putovanje ne moze da bude promasaj - cak i ako smo se lose proveli, ipak je to jos jedna uspomena i iskustvo.
    Neke gradove sa tvoje liste sam posetile, a ostali su svakako i na mom spisku. Pariz je definitivno najlepsi grad, prosto odise posebnom atmosferom. Ja sam ga posetila samo tokom jednog vikenda, ali nas je rodjak koji je odatle vodio pa smo uspeli da vidimo neke najznacajnije tacke, ukljucujuci Versaj i Monmartr, koji su na mene ostavili najveci utisak. Nadam se da cu se nekad vratiti da obidjem sve sto nisam stigla, a narocito Per Lasez.
    Mogu da kazem da me Azija nesto posebno ne privlaci, ne znam zasto, ali Tokio bih svakako volela da posetim.
    Zelja mi je da obidjem Veliku Britaniju, a posebno Irsku i Skotsku. Od americkih gradiva, pored LA privlace me jos i Njujork, San Francisko i Nju Orleans.
    Volela bih bas i Novi Zeland da vidim, mislim da je priroda tamo fantasticna. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jelena, mnogo hvala, drago mi je što ti se tekst svideo!:))))
      Putovanja su svakako "investicija" koja se uvek isplati. Ne bih imala ništa protiv da, "padnu" li mi neke veće pare u budućnosti, potrošim dobar deo na obilazak svih destinacija iz snova, pa i šire. Nema pogrešnog izbora, svako mesto vredi videti iz nekog razloga.
      Isti delovi Britanije i gradovi Amerike nas privlače.:)
      Novi Zeland sigurno delom i zbog "Gospodara prstenova"? :)

      Избриши
  9. Haha dobro si pogodila, i zbog "Gospodara" me privlaci NZ - tako bih volela da obidjem Hobiton. :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moram priznati da su mi tada privukli pažnju, pa uvek prvo pomislim na one magične lokacije snimanja.:)

      Избриши