среда, 16. март 2016.

Hleba i kulture

Autor: Isidora Đolović
Objavljeno: 18. marta 2015. na portalu Bulevar umetnosti

Da li smo baš toliko željni kulture? Šta znači „narod to voli (traži)?” i u kom kontekstu menja svoj smisao: kada se opravdava forsiranje (ne)kulture ili kada se promoviše (visoka) kultura? Ispitamo li barem površno fenomen „šta je džabe i Bogu je drago‟, zapazićemo da poseduje podužu „narodnu istoriju‟.

Nema narod ‘leba da jede, a ti mi tu pričaš o nekoj „kurtuli‟, kulturi, đavo bi je znao…Al’ može, može, samo ako mi je daju džabe!

Euforija besplatnog teatra i redovi pred JDP-om za jeftine ulaznice, izazvali su podeljene reakcije. Pojedini mediji su jedva dočekali da senzacionalističkim tonom saopšte kako je kultura ponovo u modi, s obzirom na to da kilometarski red ljudi u sred bela radnog dana stoji pred blagajnom teatra i čeka na ulaznicu u Talijin hram. Neki su skeptično zaključili da se radi o uobičajenoj pomami za popustom i da, čast izuzecima, najveći deo okupljenih čine tapkaroši i dežurni lovci na akcije, kojima je najmanje stalo do pozorišta. Odgovorili su im optimistični kulturobranitelji, a slučaj okončali razočarani očevici, ljubitelji pozorišta, koji su svedočili o gužvi, svađama u koloni, primitivnom ponašanju najmanje dostojnom prilici. Pokrenuli su zapitanost: fali li nam zaista kultura u tolikoj meri da je dok nam se, jadna, tokom čitave godine nudi, najstrašniije ignorišemo, al kad dođe do neke „bagatela‟ kampanje ovog tipa, odjednom bi hteli svoj deo! Ne počinje li da neobično nalikuje vikend-akcijama za 99,99 u lancima brojnih megamarketa?


Podsetimo se dosadašnjih „sve za dž‟ pomama. Beše tu besplatna knjiga uz „Večernje novosti‟ („Ime ruže‟, pa prvi tomovi romana „Ana Karenjina‟ i „Rat i mir‟) za koju se otimalo i do koje je bilo teže doći neg’ do srednjovekovnog kamena mudrosti. Već naredna u ediciji beležila je duplo manju prodaju - zbog uobičajene cene. Gubljenje onog čarobnog „gratis‟ uslovilo je poslovičnu odbojnost življa. Na policama je ostao nikad otvoreni Eko, uz krnjeg Tolstoja. Nikada neće saznati kako se okončao životni put nesrećne ljubavnice Vronskog, niti šta je bilo sa Natašom i Bolkonskim. Onda su stigle besplatne japanske sadnice i izazvale tuču na Trgu republike, dokazujući da naše stanovništvo čak i u poodmaklim godinama ima energije da se bori za zdrav život uz egzotičnu biljku. Tradicionalnu senzaciju predstavljaju knjige na Sajmu za deset dinara, uglavnom smeštene u kartonske kutije oko kojih se tiskaju, čupaju, gaze i prepiru posetioci. Njihov sadržaj nije važan, ne više od magičnog, flomasterom napisanog dvocifrenog broja koji mami kupce. Među najskorije (iz simboličnih razloga bilo bi neumesno reći „najsvežije‟!) primere spadaju buđave praznične torte sa kragujevačke pijace. Ne treba zaboraviti gotovo svako sezonsko sniženje u buticima, pri čemu „kupoholičarke-grabljivice‟ izložene komade odeće koriste kao krpe za potiranje, ostavljajući za sobom brda nalik na sadržaje prosečnog neurednog garderobera.
podela sadnica...
Dok se u vreme komunizma rado ulagalo u, ako ništa drugo, barem „kulturnu fasadu‟ prosečne porodice čija su deca studirala nešto poput primenjenog marksizma, od plate su se mesečno nabavljale popularne „knjige na metar‟ (u povezu koji se lepo uklapao uz nijansu regala). Često su „Čvorovići‟ išli u operu da na miru otkunjaju dok se „oni sa bine deru‟, a podmladak je sa školom posećivao bioskopske i pozorišne predstave, redovno vrišteći kada bi se ugasilo svetlo. Danas za „metar knjiga‟ odavno nema više ni para, ni kredita preko firme; nisam sigurna da li đake i dalje vode u pozorište, ali još uvek im je mrak interesantniji od dešavanja na bini; bioskop odavno pripada vremeplovu, a sa Ilijom Čvorovićem delimo paranoje i nestašicu sobnih sijalica. Sa svakom krizom, kultura je, ni kriva ni dužna, u prvom talasu lišavanja „viškova‟. Postaje gotovo uvredljivo, elitistički, folirantski, insistirati na nekakvoj kulturi kad se novčanici, a i živci stanje. Tada nastupa kontraofanziva kiča, šunda i komercijalizacije. Oni su jeftino, vulgarno dopadljivi, pristupačni surogati, ubediće vas da su vam potrebni i da prijaju. Malo po malo, nećete više ni primećivati koliko su besmisleni i uvredljivi.
...imala je i žrtve
Ma, gde sad da čitam tog Tolstojevskog, radila ceo dan, zglobovi mi iščašeni od hladnoće. Zar još i time glavu da opterećujem? Kakav, bre, „Kulturni dnevnik‟? „Politika‟? „NIN‟? E, nije nego – fantaziranje učenih! Ja ti lepo ujutru uz krdžu uznem „Alo‟. Najmanje košta, a vesti kô vesti. Svi prenose isto, samo što ovi pišu onako, narodski, nema filozofiranja. More, i „Kurir‟ („Blic‟ je već elitnije, intelektualnije štivo, prim. aut.). Prelistam one srednje strane, ko je s kim i ostale abrove, crnu hroniku pregledam i to ti je to, sestro slatka! A uveče se odmorim uz „Silu‟, „Dilu‟, „Zvezdice Granda‟ i „Kursadžije‟ – što su oni smešni! Ima i ono: „Menjam ženu‟, „DNK‟, „Sve za ljubav‟, „Paparaco lov‟ – poučno, samo što se mnogo sramote nekad sa tim svojim svađama, ipak ne ide, izaš’o na televizoru, cela te država vidi… I zar imam kad da se opterećujem nekim Tolstojevskim, mani me s tim, dete… Kultura, to je za dokone i imućne.

Na sve strane se negoduje zbog visokih cena najnovijih izdanja knjiga, a u širokom luku se zaobilaze antikvarnice – verovatno nisu dovoljno „u trendu‟. Za to vreme, mladi piju espresso u kafiću na sred Knez Mihailove i furaju najmoderniji „pametni telefon‟. Stalno se govori o „Noći muzeja‟, a najveći broj tih istih ustanova radi tokom čitave godine, uzalud čekajući posetioce. Stalni popusti na pozorišne ulaznice traju takođe svakoga dana u sezoni, mnogi su upravo zahvaljujući njima pogledali veliki broj izvođenja različitih žanrova. Karte za „Pozorište na Terazijama‟ planu istoga dana po puštanju u prodaju, ali, pitanje je koliko tu možemo govoriti o pravoj kulturi. Na blagajni „Kolarca‟ veoma često se mogu preuzeti besplatne ulaznice za koncerte klasične muzike. Radio-stanice, novine, jutarnji programi gotovo svakodnevno najbržima poklanjaju ulaznice za bioskopske premijere, ponekad i najnovija izdanja zanimljivih knjiga, stripova. Biblioteke rade tokom cele godine i mada su, slično pozorištima, članarine skupe za prosečan kućni budžet, postoje određeni periodi kada se i do njih može doći po sniženoj ceni. Ukratko, ne moramo, poput Amerikanaca, čekati da Zakerberg otkrije kako je čitanje korisno ili Opra preporuči neki bestseler, da bi se dohvatili knjige. Ne moramo čekati akciju „99,99‟ da bismo otišli u pozorište. Ko god je željan kulturnog uzdizanja, pronađe i način za to, kao što oni koji se kulturno-umetničkim stvaralaštvom bave svakako to ne čine sračunato samo na jedan određeni dan, već su sa rezultatima svog rada nesebično na raspolaganju zainteresovanima. Međutim, neće vas vući za rukav, jer nametljivost nije u prirodi umetnika – i možda tu greše, jer trku za privlačenje masa dobijaju agresivniji.

Je li, onda, kultura luksuz? Da li je nedostupna? Ako jeste, kako je približiti? Ako nije, zbog čega se stalno ostavlja „za kasnije‟, za nekakve postkrizne dane plemenite dokolice i nebrige? Treba li neko da nam donosi kulturu (šta god pod time shvatali) „pod nos‟, pred vrata, svakoga jutra, ne bi li vremenom MOŽDA naučili živeti sa njom, u mirnoj koegzistenciji? Ili kultura življenja, naprosto, ne zavisi od kriza i popusta? Jedno je sigurno – opstaće ona i bez nas. Mi bez nje – verovatno, ali, ne kao bolji i srećniji.


6 коментара:

  1. Komentar ću najpre početi sa mišljenjem da kod nas zaista svi prenose iste vesti, samo u zavisnosti od toga kome "pripadaju" biraju tonalitet. :D
    Što bi se reklo isto, samo drugo pakovanje, bar što se mene tiče, ne kupujem novine godinama, nekada davno sam volela da čitam Press, ali to vreme je odavno prošlo. Skoro sam negde prelistala neke, mislim da je Nacional u pitanju, zgrozila sam se tim tekstovim, načinom pisanja, obračunavanjem na nivou najgoreg taloga ljudskog društva.
    Sećam se pomame za Ime ruže, jedva sam je nabavila, inače mi je to jedna od dražih akcija, znaš, pisale smo, ne mogu sebi da oprostim kako propustih posle Sagu o Forsajtima. :D
    Sada se uz novine uzima Gijom Muso i razne neke Braunove na trafikama, to ne mogu ni da poklanjaju, a nisam čitalački snob, Musoa sam pokušala, ali jednostavno ne ide, ne dira me ni u mozak, ni u srce. :D
    Ne mislim da je kultura nedostupna, ali mislim da je dosta centralizovana na Beograd, ja živim u blizini, ali je opet potrebno dosta novca za organizovati se, još kada vas ide, dvoje, troje. Mislim da su na primer koncertne karte nepravedno poskupele. Ima dosta povoljnih ulaznica za balet, pozorište, samo mislim da je potrebno uložiti u agresivniju kampanju, da se za te ulaznice sazna, pre nego što se podele političkim kadrovima, pa da dobijemo zevalice u prvim redovima Kocka Oraščića, koji su došli radi slikanja, kao većina naših kvazi poznatih ličnosti.
    Odlutah, super tekst, obožavam kada čitam tvoje komentare o scojalnim temama.

    ОдговориИзбриши
  2. Fenomenalan tekst!
    Istina našeg društva u par redaka.
    P.S. Potpisujem Ivanino mišljenje.

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala!:))))
    I ja se slažem sa Ivanom, prvo o štampi - a sada su toliko banalizovali sve, da prepisuju sa Internet-portala ili prenose statuse sa Fejsa, Tvitera ili Instagrama!
    Ja čitam jedino "Politiku" nedeljom, pošto moji kupuju, ranije sam takođe čitala "Press" - imali su dobar dodatak nedeljom, međutim 99% dnevnih listova sada je dno, ne zna se ko je gori, na nivou su najodvratnijih tabloida.
    Slažem se i za kiosk-izdavaštvo, biće tekst uskoro u sklopu nečega što planiram, samo da prokomentarišem kako je ponuda knjiga stvarno očajna, mada tu i tamo naleti neki dobar naslov.
    Slažem se i za "nedostupnost" kulture, uvek postoje dešavanja, odnosno "ko traži-taj i nađe", ali je s jedne strane potisnuta ovim reklamiranim i forsiranim prostaklukom, a s druge cenama i dostupnošću tzv. "eliti" (nažalost, odavno ne intelektualnoj, nego onima što kunjaju u prvom redu, tapšu u ritmu dok izvedba traje i odlaze na pauzi između činova, jer misle da je kraj....o telefonima i da ne govorim.
    Drugim rečima, potpis na sve - setite se Suzane Mančić koju je oduševilo kako peva BoTIčeli!

    Hvala još jednom na komplimentima. :) Trudiću se da bude još bolje.

    ОдговориИзбриши
  4. Odličan tekst, slažem se sa svim što si napisala
    Ja sam tip koji nikada nije voleo da kroisti nikakve akcije, ni besplatne ulaze i nikada nisam otišla na koncerte koji su besplatni zbog toga što je većina kranula na to samo zato što ne košta ili ne košta ništa, ljudi vole da je džabe pa neka ih ne interesuje "oni su bili" "oni su videli" uvek ću da budem buntovnik za takve stvari nikad neću da budem deo tih :)
    Kultura je us vima nama, način na koji vidimo stvari i način na koji želimo da ih realizujemo i koliko smo sposobni da shvatimo da li je vredno ili ne :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala.:)))
      Odlično rečeno. Sve naruše pretvaranjem u pomodarstvo. Dođu ljudi kojima uopšte nije stalo, još se i guraju, agresivni su i bezobrazni.
      Ko želi da bude u toku, potrudiće se da svakodnevno radi na sebi i bude, u pravom smislu, kulturan. Ne može to ni da se nauči, ni nametne, a ni dodeli džabe...Svako mora da se izbori da je razvije u sebi, a kad u tome uspe, onda postepeno podstiče i okolinu. To je jedino delotvorno. :)

      Избриши
    2. to je ono što ceo život pričam, dolaze samo da budu viđeni 90% ne zna ništa o onome što je došao da vidi
      Svaki ćovek je svestan da prepozna šta valja a šta ne, pitanje je da li ćemo postati uniformisani i raditi ono što rade i drugi ili kako mi mislimo i to se jedino računa :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...