среда, 30. децембар 2015.

Priče o pesmama: Pigmalionova (samo)ubistvena plava

Sve se uklopilo: jedna kratka, ali, nezaboravna ljubav - jedna pesma - jedna ikonična figura i (iza njega ostala) minijaturna pop „Zvončica“. Zvuk i tekst su verni odraz autorove energije i stava o životu, ženama, uživanju, ali i one druge strane, takoreći prokletstva Erosa i Tanatosa sjedinjenih u nezaboravnom Majklu Hačinsu.

piše: Isidora Đolović


Priča je stara, takoreći klasična i u nekom obliku je poznaje gotovo svaka epoha : dobra curica i divlji momak, ona potpada pod njegov šarm i uticaj, postajući ili propalitet ili samosvesna „femme fatale“. Ljubav je tu, zapravo, nosilac jedne od dve mogućnosti: sunovrat ili odskočna daska, pad u promiskuitet ili podstrek da se iz devojačke čaure izmigolji i razvije zanosni leptir ženstvenosti. Opevalo je "Bijelo Dugme" u Bitangi i princezi, Prljavo kazalište u Na Badnje veče, a prisetićemo se Sendi i Denija u „Briljantinu“. 


Australija, druga polovina osamdesetih. Zvezdica u usponu, Kajli Minog (Kylie Minogue, 1968) je od malih nogu nastupala (na pevačkim takmičenjima za mlade talente) i glumila u sapunicama sa sestrom Dani. Osetljiva i nežna, vilenjačkog izgleda i neobičnih crta, ume da zaplače kada producent na snimanju viče na nju zbog zaboravljenog teksta.  Popularnost stiče u serijama „The Henderson kids“ (1985) i „Neighbours“ (1986), gde će joj kolega Džejson Donovan i privatno postati prvi dečko. Onoga trenutka kada u njen život bude zakoračio rokenrol bog australijskih pustinja, ništa više neće biti isto. Po sopstvenom priznanju, Donovan je žestoko zažalio zbog oduke da povede dragu na koncert grupe INXS ("in-excess", više nego simbolično), posle koga su upoznali članove, Njegov dotadašnji idol će mu veoma brzo preoteti devojku, a Džejson je omrzao bend i u narednim godinama, lečeći slomljeno srce, izbegavao da pusti neku njihovu pesmu.
Donovan & Minogue 
Međutim, moralne pridike na stranu, ko bi mogao da okrivi Kajli? Majkl Hačins (Michael Hutchence, 1960-1997), muzičar i povremeno glumac, u tom trenutku je neprikosnovena zvezda i uzor mladih muškaraca, a tiha ženska patnja. Često nazivan "Džim Morison svoje generacije", on zaista ne samo fizički (markantna pojava, crne kovrdže, hod pantera i mešavina umetničke zanesenosti sa uvek budnom vragolastom mišlju), već inteligencijom i posebnom senzibilnošću, vraća na scenu osamdesetih nešto drugačije od blago isfeminiziranih, natapiranih falseto-"frajera". Energičan izvođač, nezajažljivog libida, vodi provokativan privatni život, ne skrivajući sklonost perverzijama. 


Dobro poznat antički mit govori o umetniku Pigmalionu, koji se razočarao u ženski rod, njihovu površnost i lak moral, pa odlučio da stvori sebi saputnicu po meri, pa makar i artificijelnu, nepomičnu, hladnu. Afrodita mu ispunjava želju i daje život skulpturi. Možda je neumornom Hačinsu, poznatom po brojnim vezama i ludim provodima, ovaj jungovski arhetip bio negde u podsvesti kada se zainteresovao za osam godina mlađu, neiskvarenu i u svojoj naivnosti prilično smešnu curicu. Doba "bubblegum" hitića tipa "I should be so lucky" i "Locomotion" bilo je za njom. Naročito nakon što su joj jednom prilikom u torbi na aerodromu „Hitrou“ pronađene lisice!

Svojim uticajem, harizmatični roker je preokrenuo njenu karijeru i život, uopšte; izvajao je (džepnu) Veneru od stidljive „devojčice iz komšiluka“ i pustio je u svet. I danas, ona ima samo reči ljubavi, divljenja i zahvalnosti za pokojnog muzičara i ne krije kako je svesna da bez njegovog presudnog uticaja možda ne bi uspela da se izdvoji čak ni na domaćoj sceni. Umesto toga, postala je moderna heroina pop muzike, nežnija i suptilnija od Madone, talentovanija od Britni, lepša i prirodnija od današnjih napadno-agresivnih „diva“.
Kajli pre...
...i posle upoznavanja Hačinsa
 Ne menja se samo vizuelni aspekt njene karijere - a on balansira između pin-up stila, vamp estetike '60-ih, poput Brižit Bardo i još francuskog stila, pre Vanese Paradi. Počev od albuma „Rhytm of Love“, Kajlin zvuk postaje izazovniji, zreliji, produbljeniji i vodi do niza eksperimenata, sa vrhuncem u tzv. "mračnoj fazi" i legendarnom duetu sa Nikom Kejvom "Where the wild roses grow". U oba slučaja, treba zahvaliti njenom momku, Kada se danas govori o ovom paru, obično se citira Hačinsova stara izjava, iz koje je izdvojena savršeno prikladna i već čuvena fraza - "Corrupting Kylie“(kvariti Kajli), Majklov omiljeni hobi.


                           
"Najbolji način da opišem kako se sa Majklom moj život promenio, jeste da do tada kao da sam nosila “blinkere”(ili “oglave”, “naočnjake” - deo opreme za konje, koja im onemogućava da gledaju sa strane, prim. I.Đ.) i odjednom ih je neko skinuo. Bila je to kombinacija njega, mojih godina, spremnosti i želje da učim o svetu.(...) Uvek je mnogo pisano o tome, o “kvarenju Kajli” i, da, on jeste imao tamnu stranu, ali je takođe bio predivna osoba. Tako načitan, vrlo poetičan...prilično bajronovski tip (“quite Byronesque”). Otvorio mi je oči za umetnost, kulturu, putovanja...za svet drugačijih ljudi, kao i drugu stranu života, ispod površine (fraza u slobodnijem prevodu znači “do najdublje ogoljenosti bića”, prim. I.Đ.)” - iskrena je Kajli.

Osećanja su bila obostrana. Hačinsov brat svedoči o njegovoj potpunoj opčinjenosti i oduševljenosti novom, lepom "igračkom", a prijatelji se prisećaju kako je imao običaj da joj sa drugog kontinenta pošalje faks sa izjavom ljubavi. Doduše, na sličan način joj je javio i da raskida, zbog danske manekenke Helene Kristensen, čime se Kajli vratilo ono telefonsko "davanje korpe" Džejsonu Donovanu. Ipak, nakon dve godine veze, ostali su prijatelji sve do Hačinsove tragične smrti. Ali, da ne žurimo previše ka nemilim događajima koji su usledili, vratimo se na početak i još jednu, ne manje slavnu frazu iz doba 1989-1991.

Pesma Suicide blonde”, jedan od najvećih hitova INXS-a, objavljena je na albumu „X“ iz 1990. godine, kao prvi singl - i odmah uspešan. Bila je to, na neki način, povratnička ploča, snimljena nakon kratke pauze benda, koja je sledila njihovo možda najuspešnije ostvarenje „Kick“ (1987), katapult do konačne internacionalne slave.

Neobičan naslov inspirisala je boja kose Kajli Minog u filmu „Delikventi“ (1989). Frazu „samoubistveno plava“ čula je od devojke zadužene za perike i frizure na setu svog filmskog debija. Reč je o kosi koja je “izblajhana, izbeljena” (dyed), ali dvosmisleno je i “umrla (died) od sopstvene ruke”, budući da je glavi priređena takva "tortura". Simboličnan (auto)destruktivni momenat neodvojiv od seksualnosti, biće inače ključan kod Hačinsa i došao mu je kao poručen. Kada je Kajli polu-šaljivo saopštila: "I'm going suicide blonde today!", ideja je već bila tu. Film je, inače, trebalo da predstavi Kajli u novom, "odraslijem" svetlu - između ostalog, sadržao je i golišave scene, ali, nije postigao očekivani uspeh.
"Suicide blonde" premijerno
Njihov prvi javni izlazak vezuje se upravo za ovu premijeru, priređenu u Sidneju. Na brojnim fotografijama sa događaja, novopečeni ljubavnici izgledaju kao da su upravo izašli iz čuvene diskoteke „Studio 54“! Nosila je izblajhanu, kratku periku (možda baš nijansa na koju pesma referiše?) a-la-Madona iz „True blue“ faze (plus obrve!) i kratku, izazovnu haljinu. Praćena pokroviteljskim, neskriveno fasciniranim pogledom svog zaštitnika, blistala od sreće, samopouzdanja i zaljubljenosti. 

Sve slike iz ovog perioda svedoče o Kajlinoj vezanosti za Majkla, ali i brzim promenama koje je kod nje podsticao. Drugim rečima, otkrivao ju je samoj sebi.

Autori pesme su Hačins i Endru Feris. Naslov je dvosmislen, već pomenuta igra rečima koja asocira na dramatičnu nijansu, ali i ekscentričnost svojstvenu samom frontmenu, bojeći njegov odnos prema lepšem polu i doživljaj njegovih pripadnica. Nadahnuće je žena-uragan, možda i izraz euforije povodom nove veze sa Kajli, otkrićem i uzbudljivim iskustvom koje dele, koje oseća kod nje i potom preuzima. Psihodelija posebno boji stihove treće strofe, kroz kovitlanje boja i senzacija. 
Zvuk je specifično njihov, fanovima benda i te kako prepoznatljiv, čvrst rock sa primesama funk-a. Posebno mu doprinose usna harmonika i lajtmotivski rif, skoro pa prekopiran iz ranije numere „Original sin“ (1984) - baš kao i dominantna erotičnost „u vazduhu“. Ovaj rif je, inače, ustaljeno obeležje producenta Najla Rodžersa, a elektricitet i glamur koji širi primetni su i u pesmi „Notorious“ grupe Duran Duran.

Numera počinje Hačinsovim senzualnim šapatom, koji se ubrzo uzdiže do ekstatičnog krika i u refrenu nastavlja kroz njegov čisti, ubedljivi vokal. Slika “Stripped to the beat, but her clothes stay on” dočarava visoki nivo tenzije, strujanje privlačnosti, ali lišeno proste, vulgarne telesnosti. Tu je prozirnost - a opet nevidljivost ("White light everywhere, but you can't see a thing"), dok “mad-sad moment” vraća mešanje ambivalentnog u doživljaj.
Međustrofe unose malo himničnosti, paganski sakralnoga (“glory to you, glory to you - take me there”), posredovano je božansko iskustvo uzbuđenja. Od početka do kraja energičan tempo ne popušta, ni nakon prividnog “preseka”- zvučni hedonizam, boemija, “morisonovština” nas obuzimaju u ovoj muzičkoj, “adrenalinskoj” vožnji. Uvek zamišljam ambijent diskoteke, gde je u varljivom polumraku prvi put ugledao i ispevao svoj utisak. 




















Kajlin dalji ljubavni život beleži neuspeh za neuspehom. Nije teško zaključiti da nikada nije uspela da preboli Majkla Hačinsa. Činilo se da će se skrasiti uz glumca Olivijea Martineza, zbog koga se preselila u Pariz i počela da uči francuski. Zajedno su prebrodili njen kancer, ali, na kraju se on oženio Hale Beri. U jednom periodu se činilo da će Kajli postati nešto poput Severine, serijska udavača opterećena zaglušujućim otkucavanjem „biološkog sata“. Na svu sreću, do toga nije došlo.

Majkl se, nakon dve propale ljubavi, vezao za ženu koja će ga, smatraju mnogi, bespovratno povesti na put rasula. Paula Yates (1959-2000), velška voditeljka (najpoznatija po emisiji „Big breakfast“), bila je dugogodišnja supruga Boba Geldofa, u vreme afere još uvek udata, majka tri kćerke. Upoznali su se 1985. godine, na snimanju intervjua za njen program "The Tune". Navodno je od Hačinsovog menadžera odmah zatražila da ih poveže, izjavivši „I'm gonna have that boy“ i u narednom periodu ga još dugo proganjajući svojim interesovanjem, do raskida sa Helenom. A kada ga je konačno stigla, počeo je sunovrat, po mnogo čemu nalik Kurtovom i Kortninom. Muža ostavlja 1995, razvod je finalizovan naredne godine - u maju, a u julu se rodila Majklova mezimica, Tiger Lily. Hačins živi za kćerku, smatra je svojim najvećim uspehom. Ogorčeni Geldof započinje sudsku bitku za starateljstvo nad devojčicama, zbog čega Pola mora da ostane u Velikoj Britaniji.

Majklovo „samoubistvo prouzrokovano depresijom i dejstvom opijata“, otkriveno je u sidnejskom hotelu „Ritz-Carlton“, rano ujutru 22. novembra. Čekao je Polin poziv iz Londona, zabrinut što ne može da vidi njihovo zajedničko dete. Pošto je pronađen obešen kaišem, Pola sugeriše mogućnost slučajnog samoubistva, odnosno autoerotic asphyxiation-a (gušenja usled slabog dotoka vazduha u mozak kao metode dostizanja većeg uzbuđenja). Njegove majka i sestra (inače, veoma naklonjene Kajli i toj vezi) tvrde kako ga je Jejtsova u više navrata ucenjivala svojom i detetovom smrću, ukoliko je ne oženi. Usled drame oko starateljstva nad decom iz prvog braka, u istragu i saslušanje uključen je i Geldof. 
Plavokosa Pola se, nakon pokušaja samoubistva 1998. godine (što je naslovu pesme dalo još bizarniji kontekst),  17. septembra 2000. predozirala heroinom - navodno u prostoriji u kojoj je boravila mala Tajger. Nju je usvojio i sa svoja i Polina tri deteta odgajio Bob Geldof. Tu nije kraj nesrećama - njegova i Polina srednja kći, Peaches (1989-2014), takođe model i TV reporter, predozirala se i za sobom ostavila muža i dva mala sina.
 Danas, među fanovima INXS-a postoje jasno podeljena dva tabora - za i protiv Kajli. Jedni smatraju da je njena žalost i malo-malo pa nostalgično osvrtanje na godine sa Majklom patetično, bespotrebno i neopravdano, s obzirom na relativno kratko vreme koje su proveli skupa. Drugi procenjuju neporeciv pozitivan efekat koji je ova ljubav imala na oboje, a sudeći  po kasnijem krahu u Hačinsovom životu, veruju da bi sve bilo drugačije da je ostao sa Kajli. Istinu, nažalost, nikada nećemo saznati.
Ipak, ostala je pesma i jedna lepa, samostalna, mada usamljena "Venera" da čuva uspomenu i sa melanholičnim osmehom - uz po koju suzu - tvrdi kako i dalje "oseća Majklovo prisustvo". 

2 коментара:

  1. Kako divan tekst, još kao klinka sam čitala nešto o njihovoj ljubavnoj priči, a skoro i istraživala za mamu o Hačinsu i Poli, pošto je on bio njen miljenik. Još jednom sjajan tekst. I ja sam u Kajli klanu, obožavam te "tamni princ i devica" tipove ljubavnih priča. :-D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. :)
      Meni su divni (bili), ne mogu da se ne pitam kakve bi bile sudbine svih tih ljudi da se nešto drugačije odigralo, a opet, ko zna....ovako je baš filmski, mada tragično.
      I, da, Hačins je bio hodajuća harizma, a Kajli mi je još uvek preslatka i kao neka vila.
      Drago mi je što ti se tekst dopada. :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...