субота, 02. фебруар 2019.

Subota sa knjigom: „Doktor Proktor i velika krađa zlata“

piše: Isidora Đolović

Norvežanin Ju Nesbe proslavio se žanrom trilera. Njegovi romani, pogotovo oni iz svojevrsnog korpusa o Hariju Huleu, značajno su doprineli rastućoj popularnosti skandinavskih „krimića“ kod čitalaca širom sveta. Prepoznatljivo mračnoj estetici, junacima koje više opisuje predznak anti i neumivenoj, direktnoj slici društva pokretanog perverznim pobudama, Nesbe ostaje veran i kada se bavi npr. reinterpretiranjem klasične drame („Magbet“, u okviru projekta Hogart Šekspir). Može li se sve to uopšte povezati sa pisanjem knjiga za decu, pa još podjednako omiljenih, ekranizovanih i prilično zabavnih? Bićete iznenađeni izvodljivošću datog poduhvata, o kojoj svedoči ubedljiv primer zvani „Doktor Proktor i velika krađa zlata“ (Odiseja, 2018; orig. „Doktor Proktor og det store gullrøveriet”, 2012).

Zaista nije redak slučaj da autori, uveliko afirmisani u jednom stvaralačkom domenu, požele da se dokažu i na nekom drugom, najčešće potpuno drugačijem polju. Ju Nesbe ne predstavlja izuzetak. Međutim, još ređi su oni koji udaljavanjem od sigurnih voda ostanu na površini,  ponekad čak i prevazilazeći uspeh postignut „primarnom“ delatnošću, a tu je Nesbe i te kako među malobrojnim srećnicima. „Nimalo začuđujuće“, neko bi rekao, s obzirom da se školovani ekonomista do sada oprobao i kao novinar, muzičar, sportista. Ipak, tek na nagovor kćerke Selme, ali i sopstvene neodoljive želje da se malo opusti i „otkači“, započeo je serijal o neobičnom triju boraca protiv belosvetske nepravde. Prva knjiga objavljena je pre dvanaest godina, oborivši sve rekorde u nacionalnoj kategoriji pisanog stvaralaštva za mlade. Upoznavši Viktora Proktora, njegove „asistente“ Lisu i Buleta, svet je osvojen. Za „Doktor Proktorovim prdiprahom“ (knjigom koja već naslovom pokazuje rešenost da se bez ikakvih kočnica pozabavi svim mogućim načinima izazivanja smeha) usledila su četiri nastavka. I baš je pretposlednji (peti još čeka prevod) poslužio kao savršen ogledni uzorak na sajamskoj radionici izdavačke kuće „Odiseja“ (o čemu je bilo spomena OVDE), posvećenoj adekvatnom promovisanju, vrednovanju i približavanju dečje književnosti. Da je upravo Nesbe ispunio (pred)uslove za ambasadora među savremenim piscima koji se obraćaju klicima, uveriće nas već prve strane njegovih knjiga.

Ukratko rečeno, protagonisti ovog maštovitog, duhovitog, namerno što apsurdnijeg i vrlo angažovanog serijala, sasvim su netipični heroji. Dr Proktor je pronalazač stvari bez vidljivog (a ruku na srce i NEvidljivog) upotrebnog smisla. Lisa je pametna, ali daleko od popularne u razredu, pa i sopstvenoj porodici. Bule se upravo doselio u njihovu ulicu, od početka postavši,  onako sitan, slabašan i „šargarepičasto“ riđ, meta dežurnih siledžija. Tri marginalca će se, očekivano, prepoznati i udružiti u zajedničkim poduhvatima, koji vode čas unazad kroz vreme, čas do samih kosmičkih prostranstava. Neka vas, uprkos svemu, ne zavara karikaturalni, fantastični, namerno krajnje alogični siže. Baš kao što to čini svojim trilerima za odrasle čitaoce, Nesbe pronalazi način da pošalje, iako uvijenu u smeh i prenesena značenja, poruku tolerancije, slobode i ispravnosti kao konačnog cilja za svakoga od nas.

Zarad toga će dvostruko adresiranje knjige (koja se obraća, na više nivoa, različitim grupama čitalaca), jasna angažovanost i društvena kritika sve vreme biti vodeća obeležja avantura izumitelja prdipraha i vremeplovne kade, uključujući i temu današnjeg teksta. Ovoga puta, dužnost će ih odvesti na Ostrvo, gde agente Skotland Jarda parališe strah od bande pljačkaša. U pitanju su ozloglašena braća Kranč Alfi, Beti i Vili, međutim, “mozak” zločinačke delatnosti je njihova majka, šapnuo je Helge i oprezno pogledao oko sebe. Poznata je kao najgora stvar koja je zadesila London još od velike kuge 1665. godine. S obzirom da im je poslednja meta bila Norveška banka, uznemireni guverner Tur nekako uspeva da skrene pažnju kralja, do tada zaokupljenu gledanjem sportskih vesti. To podrazumeva odvajanje od goruće senzacije, izveštaja o Maksimusu Rubljovu, vlasniku Čelčester sitija. Ovaj tajkun želi da, pre finala Kupa, pazari Ibranaldoveza - naskupljeg, najboljeg i najrazmaženijeg fudbalera na svetu. Guverner mora da, pre inspekcije koju će izvršiti Svetska banka, u sef vrati (jednu jedinu preostalu) zlatnu polugu iz nacionalnih rezervi. U suprotnom, državi preti bankrot: ne samo što će postati siromašni kao Švedska, nego još gore, kao Istočna Austrija
Konačno alarmiran, kralj poziva Tajnu službu garde da skupa izvagaju rešenje. Između ostalog, biće predloženo angažovanje najpoznatijeg Nesbeovog junaka, što je tek jedan od metatekstualnih primera:

Kao prvo, imamo ovog tipa. Zove se Hari i, po svemu sudeći, neverovatan je detektiv. Nažalost, trenutno nije u zemlji.

Kažu da je u Hong Kongu, puši opijum. To je loša navika, Vaše Veličanstvo.

Nakon kraćeg razmatranja, izbor pada na nepobedivi trio. Njihov zadatak je da se, u jeku fudbalske groznice, nekako „prošvercuju“ među protivničke redove. 

I već uvodni pasus, sročen u maniru najveštijih usmenih pripovedača (pričalaca) zarobljava pažnju direktnim obraćanjem i stavljanjem čitaoca pred izazov: je li dovoljno hrabar da nastavi dalje? Iskoraci u neposredno zapodevanje komunikacije javiće se na još nekoliko mesta u tekstu (recimo, kada agenti Tajne službe budu pitali kralja: „A šta ako sve ovo čita neko ispod osamnaest godina?“ ili još otvorenije, pošto odeljak najavi na sledeći način: Baš ovo poglavlje nema naslov. Nadam se da ćete preživeti.) Pored toga, pokazuje lepotu Nesbeovog stila, pa ne mogu da odolim citiranju čitavog odlomka:

Noć je u Oslu, i kiša pada po tihom, usnulom gradu. A da li je baš sasvim usnuo? Kap kiše pada na časovnik kule Gradske skupštine, neko vreme se grčevito drži za vrh velike kazaljke, a onda popušta i pada dvadeset metara naniže. Pogađa asfalt uz mek pljusak i otiče duž tramvajskih šina s ostalim kapima. Ako bismo sada ispratili tu kap koja se zaputila ka poklopcu šahta u gradskoj noći, u tišini bismo načuli prigušeni zvuk. A kad kap procuri kroz rupicu poklopca i slije se u kanalizacioni sistem Osla, gde je mrak još gušće nabijen, taj prigušeni zvuk postao bi razgovetniji. I onda bismo zajedno s tom kapi zaplovili štrokavom, smrdljivom kanalizacionom vodom, kroz cevi – neke male i uzane, neke tako velike da se u njima možete uspraviti – cevi što vode tamo-amo daleko ispod tog sasvim skromnog i malog velegrada koji je prestonica Norveške. A polako, kako nas taj probavni sistem odvodi sve dublje u utrobu Osla, zvuk se pojačava. (str. 5-6)

U zaplet su direktno uklopljeni brojni intertekstualni i parodični elementi. Navedimo samo ime paba: Lav, hrčak i strašno nakrivljena volovska kola gospodina Blesangtona koji je nekada prodavao ražano pivo dole kod starog mlina. Počev od pseudonima koje naši „istražitelji“ biraju (Šerl, gospođica Okholms i Roni Makaroni), preko Muzeja voštanih figura Madam Turet i stadiona Vobli, pa do agenata Još tajnije službe Njenog kraljevskog veličanstva (koji se zovu Džekil i Hajd), nailazićemo na različite vrste humora, u zavisnosti od adresata (čitaoca kome je aluzija upućena). Dok će deci svakako najzanimljivije biti igre rečima i, povremeno čak opscena komika, stariji će lako prepoznavati savremene teme (fudbalski transferi, tajkuni, navijači, pranje novca, nesposobne vlade), ali i selidbe motiva i likova (porodica Kranč ima uzor u Daltonovima, a još dalje u likovima Kejt Barker poznatije kao „Ma Bejker“ i njenim sinovima). 
pisac, prilikom posete Srbiji; izvor: novosti.rs
Izvori komike su, takođe: transkribovan engleski; poliglotske pilule; rakolovac kao trener Rotenhama (raspala šunka) - „najgoreg kluba u Maloj i Velikoj Britaniji“. Sem univerzalne, prisutna je lokalna satira, poput plombi koje su „pojele“ norveški budžet. Nesbe se ne ustručava od podsmevanja stereotipnim viđenjima, kako svog, tako i drugih naroda, a ne zaobilazi ni sopstveno pisanje: I ovo je sad toliko uzbudljivo da sigurno deluje potpuno idiotski ovde završiti poglavlje, ali baš to mislim da uradim. (str. 131)  Izraz „mamina kuhinja“ dobiće sasvim novo značenje nakon degustiranja grdobine sa rendanim noktima, dedinog izbljuvka i birmingemskog pudinga. Kad „zagusti“, čak i moneta Monopolinezije ima bankovnu vrednost,  a  motiv (dečjeg) nasilja, kroz tzv. crveni poker, stilizovan je tako da ne deluje previše strašno.

Veliki doprinos pružaju ilustracije Ane Petrović, namenski rađene za potrebe domaćeg prevoda. One su u funkciji komentara teksta (slično kao kod Ištvana Lakatoša), pri čemu ne remete čitanje, već su - nalik vinjetama – raspoređene na uglovima listova, prate tok radnje i pomažu orijentaciji, upotpunjujući doživljaj priče. I kada izgleda da preteruje, autor to čini u službi neobuzdanog, grlatog smeha iz duše, koji sasvim verno odražava njegovo nesputano pisanje. Tako pismeno podetinjivši, Ju Nesbe je izmaštao alternativnu dimenziju bekstva od  tamne strane života kojom se bavi kroz svoje trilere. Ona je, dakako, prisutna kao predmet otpora Proktorove družine, s tom razlikom da je moguće pobediti, najneverovatnijim sredstvima, svakome od nas - ma kako „mali, slab i neprihvaćen“ izgledao.


* Svoj primerak knjige dobila sam od izdavačke kuće „Odiseja“, u zamenu za OBJEKTIVNU recenziju. Samim tim, naglašavam kako ukazano poverenje i prilika za saradnju ni na koji način nisu oblikovali moje utiske o prikazanom romanu.

* Ukoliko vas je tekst zainteresovao, više o knjizi pogledajte na njihovoj zvaničnoj stranici.

16 коментара:

  1. Baš sam se pitala kada će ova knjiga doći na red! Odlična ti je recenzija, treba li to još naglašavati? (Ja mislim da treba reći svaki put, te zato to i činim, hehe!) 😀
    Ju, je jedan, izgleda, skroz gotivan tip. Moram reći da nisam ništa njegovo čitala, ali kad neko u širokoj populaciji ljudi izaziva samo pozitivne komentare, onda se vredi osvrnuti na takvog čoveka.
    Volim talentovane, pametne, društveno osveštene... Tačno se vidi da je lik svestan da svoj doprinos "poboljšanju sveta" može da da samo kroz ono što najbolje radi - piše! To je me je i navelo da pročitam neke intervjue, i slično., da ga čak preporučim (možeš misliti da preporučujem pisca koga nisam čitala!) 😉
    PS. Drago mi je što nisi mogla da odoliš pa si dala jedan pošten komad citata.
    Juuupi, prvi komentar je moj!
    Dobro jutro ti želim i ljubim te ja💋💕!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moram priznati da me Sandra podstakla, tako da njoj preusmeravam sve pohvale i zasluge!:)
      Da, Ju je stvarno faca. Iz svega pročitanog/pogledanog, od intervjua do samih dela, nema dileme da se čovek stoprocentno daje svom radu, a ipak ne pravi od toga "veći od života" spektakl, iako bi mogao, svestran je i vešt za desetku. Od srca preporučujem njegove trilere, kao neko ko obično zaobilazi taj žanr, moram reći da me prijatno iznenadilo koliko su dobri i drugačiji. Ali, tek ove dečje su me oduševile, jer se tu vidi kakav je neko pisac, kroz odlomke poput ovog citiranog.

      Jutro je "moje vreme", a prvi komentar već tradicionalno tvoj. Ranoranilački pozdrav!:)*

      Избриши
  2. Odličan tekst! :)
    Od Nesbea sam za sada pročitala pet knjiga, od čega četiri iz ovog serijala i samo jednu za odrasle. Jeste da je u pitanju ,,Magbet" pa možda sud nije baš pošten, ali više mi se dopada kako piše za decu. Ovaj poslednji deo mi je, zajedno sa ,,Vremeplovnom kadom", omiljeni, što je baš zanimljivo, s obzirom na to da serijali često imaju tendenciju pada kvaliteta sa svakim novim nastavkom. A još kad u obzir uzmemo i činjenicu da je Nesbe planirao da serijal ima samo tri dela (pa je nakon kukanja dece za nastavcima obećao još koji), onda je iznenađenje još veće. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala :), pre svega, što si mi otkrila ovaj deo njegovog stvaralaštva, a onda me i podstakla da napišem svoje viđenje. Baš je prijatno iznenađenje, mada ima i dodirnih tačaka sa njegovim "odraslim" opusom, naročito u sklonosti prema čudacima kao glavnim likovima. "Magbeta" još nisam pročitala, ali živo me interesuje kako je ispalo. A sve ostale delove "Proktora" ću sa uživanjem čitati, mnogo je zanimljiva i duhovita ideja!:)

      Избриши
  3. Super je tekst.😀 Knjiga deljje jako veselo i zabavno i jako mi se dopada odlomak baš sam se iznenadila, jer njsam nikad čitala Nesbea, a izgleda da on baš dobro piše. Nekako sam bila previše sumnjičava , jer je hit u Laguni , pa mi je delovalo previše neverovatno da nešto jako dobro bude hit u Laguni, mada izdaju oni i sjajne savremene knjige i neke klasike obično sve one budu nezapažene u odnosu na neke tralala romane. Ipak ću morati da pročitam neku njegovu knjigu i dam mu šansu, jer sam ga nepravedno otpisala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:) Da, Nesbe je odličan pisac i jedan od onih koji su zasluženo popularni. Takođe, valja biti pošten prema "Laguni", oni (oduvek) objavljuju prilično dobre i kvalitetne knjige, ali, nažalost, zna se šta se najbolje prodaje. Izuzetaka svakako ima, pa na njih vredi skrenuti pažnju, kao ovde.

      Избриши
  4. Jako dobar post. Knjiga mi deluje optimistično i mada mi je čudno da čitam ilsutracije (uvek) ova mi deluje zanimljivo i interesantno. Nikada nisam čula za autora pre ali sam voljna da bacim pogled! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro.:) Knjiga je veoma zabavna i blesava, a dobri su i njegovi (Nesbeovi) trileri. Prosto mi je čudno da nisi čula za njega, veoma je popularan i u "Laguni" su mu romani uvek visoko rangirani. Mislim da je on, uz Lašona (autora trilogije "Milenijum"), praktično sinonim za skandinavski krimi-žanr.

      Избриши
  5. Ja sam do skoro krila da mnogo volim dečije knjige,jer mi je delovalo pomalo nezrelo. Imala sam predivno detinjstvo ispunjeno redovnim odlascima u dečiju biblioteku(sa dekom) koja je smeštena u jednoj staroj, adaptiranoj vili. Sve te Andersenove bajke, Pipi Duga Čarapa, Družina Pere Kvržice, Tragom brodskog dnevnika, Magareće godine... Šetnja izmedju polica za mene je bio iskorak u drugi univerzum.
    Drugarice umeju da me opomenu da često pominjem uspomene na baku i deku, naš zajednički život. Ali oni su me naučili da čitam i volim knjige i to je, za mene, nešto najdragocenije što su mogli da mi pruže.
    Agata Kristi je jednom rekla:"Najsrećnija stvar koja može da vam se dogodi u životu jeste srećno detinjstvo".
    Zato i danas aktivno pratim dečiju književnost. Novi junaci, prelepe ilustracije, reizdanje starih Dogodovština i Družina.
    Knjigu ću sigurno prelistati. Zainteresovale su me ove urnebesna ilustracije.
    Više ne krijem tu svoju ljubav,i ponosim se što sam uspela da sačuvam dete u sebi, a dvoipogodišnji bratanac mi je sad glavni izgovor, kao, trebaće ova knjiga za njega.
    Pozz, 🌹

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Helena, mnogo me dirnuo tvoj komentar, jer sam se prepoznala u svakoj rečenici. Malo je reći da te razumem! I u ovim godinama, obožavam knjige za decu, (stare) crtane filmove, ponekad me bude sramota jer će mnogi doneti zaključak da sam "nezrela", ali zapravo nemam predrasude i smatram da na taj način čuvamo vezu sa onim detinjim, neislkvarenim u nama i otkrivamo uvek nove slojeve vrednosti u tim knjigama. A isto sam uverena da ću, jednoga dana, načisto da podetinjim sa svojim nećacima, eto mi izgovora.
      P.S. Spomenuh li plišane igračkice, koje i dalje skupljam i raspoređujem na policima?

      A za tebe, evo serije od tri teksta, baš na temu koju pominješ, umesto daljeg komentara.:*

      https://alittlerunaway.blogspot.com/search/label/najdra%C5%BEa%20knjiga%20iz%20detinjstva

      Избриши
    2. Plišane igračkce su posebna priča😃.Nedavno sam u Maxi-ju kupila 4 čokoladna mleka samo da bih dobila kravicu za 1 dinar.
      Pročitala bih ove tekstove ali nešto ne mogu da otvorim 😕.

      Избриши
    3. To je to! Kad se setim skupljanja veverica iz "Koka Kole" (koju čak i ne pijem! Brat mi je davao zatvarače), po celom gradu tražila sam da kompletiram..)

      Kopiraj link i prenesi u novi "prozor" ili potraži na desnoj strani spisak tema (ispod "Arhiva članaka" stoji "Oznake"), a u njima "najdraža knjiga iz detinjstva". 18. stavka. Nadam se da sam pomogla.:)

      Избриши
  6. Ako mi verujes, pukla mi je usna od smeha kada sam procitala naziv onog paba! :D A nasmejali su me i ostali odlomci. Putovanje one kapljice sam bas dobro vizualizovala, a ove knjige idu odmah na moj spisak! Hvala ti na divnoj recenziji. Bas se oseca da ti se knjiga veoma dopala. :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi,najlepše je kada tekst ispuni svoju ulogu preporuke, a knjiga je stvarno urnebesna i opuštena.:)))

      Избриши
  7. Obigravam oko Nesbea već dugo, privukli su mi pažnju neki njegovi naslovi („Magbet” naročito, jer je to ujedno i moj omiljeni Šekspirov komad), ali nikako da prelomim i uzmem nešto da pročitam. Možda je tu bilo i (ničim potkrepljenih) predrasuda, da je čitava fama pre rezultat dobrog marketinga nego dobre književnosti. Zato mi je neizmerno drago što nisi odolela citiranju odlomka o kapi kiše, jer me je kupio - ono ne može neko ko ne zna da piše! Uz to, pročitala sam (ili čula) negde jednu misao sa kojom se u potpunosti slažem: da su DOBRA književna dela za decu ona u kojima podjednako mogu uživati i deca i odrasli, a na osnovu tvoje analize stekla sam utisak da je „Doktor Proktor” upravo takav. Znači, za famu je ovoga puta (za promenu) ipak zaslužna dobra književnost! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Iz potpuno istog razloga dugo sam zaobilazila "odraslog" Nesbea. Ne preferiram žanr trilera, ali kada sam dala šansu prvoj, za desetak dana sam pročitala četiti njegove knjige. Dovoljno rečeno!:) "Magbet" mi još nije stigao na dvevni red, ali vrlo sam znatiželjna. Međutim, sa ovim serijalom za decu me potpuno pridobio i smatram da je istina kako upravo tu, na najčešće potcenjenom terenu "neozbiljnog pisanja", jedan stvaralac pokazuje šta sve može.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...