среда, 24. фебруар 2016.

Boemstvo buntovnog vizionara

Artur Rembo, divlje dete simbolizma


Autor: Isidora Đolović
Objavljeno 08. novembra 2014. na portalu Bulevar umetnosti, povodom jubileja

Navršava se 160 godina od rođenja „genijalnog derana iz Šarlvila‟, francuskog pesnika koji je izveo revoluciju na planu izraza, slike i odnosa prema konvencijama, blesnuo na književnom nebu poput zvezde repatice i odjezdio u beskraj ostavivši dalekosežni trag – a sve to pre dvadesete godine života.
Pitajući se šta je u osnovi nečijeg stvaralaštva, bivamo i sami upleteni u tajanstvenu mrežu sumnje, promišljanja i asocijacija. Počinjemo da tragamo za uzrocima i izvorima inspiracije, hodajući stopama umetnika i sledeći to klupko što se odmotava prilikom spuštanja u mračne dubine sopstva. Magija književnosti čini da se, opijeni rečima, unesemo, uživimo i istinski srodimo sa svetovima koje nam njihov tvorac otkriva. Na taj način, jednim delom je ispunjena poetska misija: dotaći duše čitalaca, izvesti ih na svetlost otkrića. Njena druga strana tiče se samog autora, koji posredstvom sopstvenog izraza traži izbavljenje i ispunjenje. I ukoliko u tom nastojanju padne kao žrtva, dokle god ostanu oni koji će trag prepoznati i pratiti, nipošto nije bilo uzalud.


Ono što povezuje dvadesetovekovne pesnike poput Vladislava Petkovića Disa, Sergeja Jesenjina, Rada Drainca ili Branka Miljkovića, jeste svojevrsna boemska kob koja prožima njihove stihove i biografije. Svrstavamo ih u grupu tzv. „ukletih pesnika‟, mahom kratkog životnog veka, ali besmrtnog duhovnog nasleđa. Rodonačelnici ove duge linije prvobitno su okupljani oko pokreta francuskih dekadenata i simbolista. Njihova ideologija predstavlja svojevrsni produžetak romantičarskog kulta umetnikove ličnosti. Naime, na prelazu iz XVIII u XIX vek, figura pesnika dobija nove karakteristike, on postaje uzvišeni demijurg, samosvesni i buntovni hodočasnik, prometejski „kradljivac vatre‟, istovremeno heroj i prestupnik. Ovakvu promenu otelotvorili su i do danas njenim modelom ostali Bajron i Šeli. Međutim, trebalo je da prođe gotovo pola veka do pojave kontroverznog i čarobnog Šarla Bodlera, preteče simbolista i začetnika modernog pesništva. Od tada ništa više nije bilo kao pre. Francuska književnost ulazi u uzbudljivo i živopisno razdoblje, kakvo se samo moglo očekivati u tim burnim godinama, nakon serije političkih revolucija i glasno izražene narodne želje za nesputanošću. Novonastale kulturne i društvene prilike, ali i dodir zvezdane, sudbinske predodređenosti, oblikovale su novu pojavu – mladog pesnika koji je bezmalo istog trenutka postao fenomen.

Jedan esej Nikole Bertolina kritički se postavlja prema vremenom izgrađenoj legendi o pesniku, a koja u znatnoj meri oblikuje našu percepciju i često banalizuje shvatanje njegovog opusa, svodeći ga na rezultat kontroverznog životnog puta. Šta uglavnom svi znamo o Rembou? Problematično detinjstvo, odsustvo očinske figure i već legendarna zahtevna majka; dečaštvo u znaku ubrzanog intelektualnog razvoja i rane genijalnosti; nekoliko burnih godina tokom kojih stvara, skandalizuje i izgara; nagli preokret i rastanak sa književnošću, ulazak u trgovačke vode, i krajnje prozaična smrt nalik na Bajronovu (a otprilike i u istoj životnoj dobi). Najčešće se priča zaustavlja na odnosu saVerlenom i uprošćava složena, svestrana umetnikova ličnost. Međutim, možda je rešenje na sasvim drugoj strani – odgonetku krije upravo njegova poezija.



Na književnom planu, već Bodler nagoveštava u kom se pravcu kreću stremljenja novih generacija od pera. U svojoj pesmi „Putovanje‟ iznosi zahtev da se spusti makar i na dno samog pakla, „ne bi li pronašli Novo‟. U skladu sa tim, novouspostavljenu estetiku više ne zadovoljavaju uobičajene pesničke slike. Potreban je drugačiji izraz, originalnija i efektnija rešenja – traženje nepoznatog zahteva novu formu. Rembo je, pogotovo u kasnijim fazama svog stvaralaštva, izrazito hermetičan pesnik. Po sopstvenom priznanju, „sakrio je ključ‟ i nije tražio, ni očekivao od čitalaca da ga protumače, razlože njegovu poeziju. Ideal mu je bilo sazvučje, celovitost, kasnije simbolistički dominantno pružanje raznovrsnih kvaliteta pojavnim stvarima. Primera radi, u njegovom čuvenom i neiscrpno interpretiranom sonetu „Samoglasnici‟, boja je postala kvalitet zvuka, percepcija se širi na sinesteziju.
Iako ga danas svrstavaju u predstavnike simbolizma, Rembo im zapravo prethodi. Zalagao se za stvaranje poezije koja nagoveštava, a ne objašnjava, koja je oslobodila reči pojmovnosti – a zauzvrat ih obogatila čulnošću i muzičko-vizuelnom dinamikom. Smatrao je da je za pesnika neophodno upoznavanje i istraživanje svoje svesti. Njegove ideje intenzitetom i uobličenjem obnavljaju romantičarsku zamisao o pesniku koji je kadar da otvori „dveri imaginacije‟ i sagleda budućnost. „Alhemija reči‟ podrazumeva sposobnost da se bilo koji sadržaj preobrati u nešto lepo i plemenito. Iz tih razloga se nesputano služio ironijom, parodijom, estetikom ružnog, ismevanjem i istovremenim podražavanjem parnasovskog ideala (npr. u „Pesniku povodom cveća‟, upućenoj Teodoru de Banvilu). Dok je ovaj „cinični mali boem‟ s vremenom sve manje mario šta će mu biti objavljeno, njegovi savremenici postepeno otkrivaju i mnogo preuzimaju od njegovih pesničkih postupaka. Na kraju krajeva, nije suvišno pomenuti, „Marina‟ (iz „Iluminacija‟) je prva francuska pesma nastala u slobodnom stihu.

Za Remboovu poeziju karakteristični su efektni i zreli stihovi, stilska uglačanost i preciznost, čak i pri eksperimentisanju. Posedovao je i izražavao nepatvoreni doživljaj prirode, interesovanje za arhetipsko, primitivno, čak varvarsko. Novitet je i ambivalentni lirski subjekt, a za to nam najbolji primer pruža čuvena pesma „Pijani brod‟, u kojoj progovara „iznutra‟, iskazujući potrebu za slobodom i samostalnošću, ali i težnju za samouništenjem. Primetna je i velika autorova načitanost, koja se ispoljava preko mnoštva intertekstualnih veza (npr. „Ofelija‟). Njegova programska pisma predstavljaju prvi autentični manifest moderne poezije. Predstavnik poznog simbolizma, Pol Valeri, ističe da je sva znana literatura pisana „zdravorazumskim jezikom‟ – sem Remboove. Uticao je na dadaiste i nadrealiste, njihovu tehniku tzv. automatskog pisanja i korišćenje zaumnog rečnika. Nagovestio je ekspresionizam i fovizam. Alber Kami će ga nazvati „najvećim pesnikom pobune‟.
Inspirisao je brojne stvaraoce: Pikasa, Ginsberga i Keruaka (predstavnike tzv. „bit-pokreta‟), Nabokova, Henrija Milera, Boba Dilana (interesantni omaž provučen je i kroz film „I'm not there‟), Pati Smit i Džima Morisona (pretpostavlja se da je Remboovim životom nadahnuta pesma „Dorsa‟ „Wild child", na Morisonovu poeziju je bez sumnje višestruko uticao, a sam „Kralj guštera‟ je za sebe govorio da je „Rembo u kožnoj jakni‟). Plagirao ga je čak i Kiki iz „Pilota‟! Na velikom platnu ga je majstorski oživeo Leonardo di Kaprio (na slikama gore; nakon što mu je zapala uloga prvobitno predviđena za prerano preminulog Rivera Finiksa). Ima ga i u briljantnom romanu „O junacima i grobovima‟. Jedan od glavnih likova, Fernando Vidal, sveznanje i ključnu ulogu u svetskom poretku pripisuje „Sekti slepih‟, kao nekakvim zakulisnim upravljačima. Rembo je naveden kao poznavalac njihove veštine zbog svoje čuvene teorije o postizanju (pesničke) vidovitosti. Naime, pošto je uveren da slepima upravo gubitak vida izoštrava ostala čula i dovodi ih u specifično stanje „nadznanja‟, po istoj analogiji smatra Remboa za nekoga ko je morao poznavati ovaj (fiktivni) metod. Dakle, Ernesto Sabato ukršta istorijsko sa fiktivnim, čineći tako umetnuti spis (pronađeni ogled) prividno autentičnim, jer je argumentacija potkrepljena primerom iz realno postojećeg sveta – pa još umetničkog.

Da se vratimo na pitanje s početka teksta, samo zakoračivši i (nadajmo se) zagolicavši maštu nekih budućih čitalaca za Remboovo stvaralaštvo, zaključićemo da je u njegovoj osnovi upravo ona „prejaka reč‟, magična formula za kojom je „alhemičar‟ tragao, prepustivši je u amanet sledbenicima.

* Za priču o Remboovom životu i biografske detalje, pogledajte moj članak koji je objavljen u "Politikinom Zabavniku", broj 3273:  http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/na-djonovima
* Preporučujem i film "Total Eclipse", sa Leonardom DiKapriom u ulozi Remboa i Dejvidom Tjulisom kao Verlenom:  http://www.imdb.com/title/tt0114702/


13 коментара:

  1. Odličan tekst nikada pre priznejem nisam čula za čoveka, ali nakon završenog teksta osećala sam se kao da ga znam ceo život. Obavezno moram da pročitam nešto od njega, mnogo volim revolucionare (Če Gevara je moja zvezda vodilja) i bunt koji oni donose u svakoj reči, obavezno moram da čitam :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, mnogo mi je drago što pored zabavne, sad vršim i edukativnu (hehe, profesorsku, kao što bi i trebalo) ulogu ovim tekstovima. :))))
      Šalu na stranu, drago mi je što si otkrila nešto novo. Rembo je moj najdraži pesnik i, uopšte, volim romantizam i simbolizam - to su književne epohe koje inače izučavam.
      Buntovnici su moja opsesija, još od školskih dana i seminarskog rada o Če Gevari, čiji mi poster još stoji na vratima ormara, onaj legendarni portret na crvenoj pozadini. :)
      Svi su oni duhovni naslednici ovih pesnika, a mi takođe, na neki način.:)

      Pošto voliš filmove, preporučujem ti "Total eclipse", Leo je tu veoma mlad, ali briljira i baš me zanima tvoje mišljenje.:)))

      Избриши
  2. Jao Simbolizam, my favourite.❤
    Moja vrsta književnosti i jedini put kada me je na časovima srpskog uspela dosadna i nimalo maštovita profesorka uspela zainteresovati.
    I Bodler i Rembo, po meni, gube svoju neku magiju preteranim analiziranjem, naročito onim suvoparnim u praktikumima, na koje smo osuđeni tokom srednje škole. Takve poezija se mora osetiti, dozvoliti joj da ostavi trag.
    Divan tekst, za relaciju Morisona i Remboa nisam znala, a ni film nisam gledala što ću morati da ispravim obavezno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala.:)))) Opet istomišljenice!
      Znači, potpuno ista stvar. Romantizam i simbolizam su me osvojili još u školskim danima, pronašla sam sebe tu, odgovarali su mojoj ličnosti. Bodler je bio tema maturskog. :))) I, evo, sad se specijalizujem za tu oblast, XIX vek, od romantizma do moderne. Težim da ih sve povežem u jednu liniju, nasleđa uticaja i senzibiliteta. Baš kao u "Velvet Goldmine".:))))

      Rembo je, inače, moj najdraži pesnik. Izuzetna mi je čast što su u "Zabavniku" objavili moj članak, osećam se kao da sam mu dala neki mali, ali vredan omaž time. Intrigiraju me kako njihova poezija, tako i njihove ličnosti, životi.
      Najlepši kompliment mi je uputila jedna koleginica, koja je nakon čitanja ovog teksta sa "Bulevara" rekla da "oseća kako sam nasledila njihov duh, lutanja i želju za otkrićem". A ja samo pokušavam da ih malo otkrijem ljudima i da prenesem delić svog oduševljenja. :))))

      Hvala ti mnogo. :)))))

      Избриши
    2. Nema na čemu.
      I potpuno je u pravu, nadam se da ćeš nastaviti što više da pišeš i da će tvoje tekstove objaviti još puno puta, jer to u potpunosti zaslužuješ.
      Retkost je u današnje vreme čitati o ovim ličnostima i ovom obliku umetnosti, a retke dragocenosti treba čuvati. :)

      Избриши
    3. Mnogo hvala na podršci. :)))*

      Volela bih da čujem tvoje utiske ili još lepše, pročitam prikaz za "Total eclipse", kad budeš imala vremena da odgledaš. :))) Baš je poseban film, a malo ljudi zna za njega, čak i najveći Leonardovi fanovi.

      Избриши
    4. Obavezno ću pisati čim pogledam, samo treba da me uhvati pravi momenat. :D

      Избриши
  3. Evo mene konačno.
    Divan tekst, poučan.
    O njegovom životu i njegovoj umetnosti koja je dotakla tolike umetnike i na taj se način razgranala, dotakla veći broj ljudi.
    Eto meni prilike da nešto naučim, nikad nisam zalazila u njegovu biografiju.

    Maestralno zaista! Hvala na informacijama.

    P.S. Film ću odgledati uskoro, napraviste mi Ivana i ti listu od 3km. Ali bar znam šta valja :)
    Priznajem da prvi put čujem za film, nisam se bavila Leom pre ''Titanika''(mea culpa), mada je imao sjajnih rola pre toga..

    Divno :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš mi je drago što ti se dopada. Hvala!:)))

      Meni je Rembo uvek bio zanimljiv, najpre zbog brze i kratke karijere, zanimalo me kakav je to čovek koji kao tinejdžer piše genijalnosti, do 25. završi sa književnošću i boemskim životom, povuče se i trguje oružjem negde u afričkoj zabiti. :))
      Osećala sam uvek da postoji mnogo, mnogo više iza te standardne slike maloletnog buntovnika, Verlenovog ljubimca i skandal-majstora pariskih salona. Proučavam ga i tek imam nameru da ga razotkrivam, uz ostale prethodnike i sledbenike...Dotakli su mi dušu, pronašli smo se.:)

      Leo me oduševljava sa otkrivanjem ranih radova, jer vidim koliko je već kao tinejdžer imao talenta i slobode u interpretiranju zahtevnih i kontroverznih rola...preporučujem ovu, "Basketball diaries", "What's eating Gilbert Grape" i "This boy's life". Neverovatan je. :) I mnogo me raduje što je izrastao u glumčinu.

      Избриши
  4. Eh taj romantizam.. Meni je uspavanka Šopenov "Nocturne"
    Toliko topline i emocije u tim notama..

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se. I u muzici i u slikarstvu i u književnosti, romantizam je prekretnica. Doneli su nove poglede na svet, otvorili "vrata imaginacije", oslobodili duh strogih stega logike i razuma. Na toliko mnogo načina, romantizam je oslobodio čovečanstvo, vratio ga: mašti, prirodi, pozitivnom buntovništvu, bajkama i mitu, simbolima....To je izvor i simbolizma i dekadencije i avangarde, hipi revolucije, moderne umetnosti...i veoma, veoma značajna epoha, da ne pominjem samo buđenje nacionalne svesti, oslobodilačke pokrete i samostalnost država, borbu za jezik i književnost, individualnost u najpozitivnijem smislu.

      Mene kolege prozvaše "romantizam".:))) Malo je reći da obožavam sve što jeste i što je prouzrokovao. Srećna sam što sam pronašla svoju oblast interesovanja relativno rano. I sad širim dalje. :))))

      Избриши
  5. kao i uvijek odlican tekst :) ako uspjem gdje nacu film pogeldacu

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...