среда, 18. мај 2016.

„Eurovision“, grešno zadovoljstvo Srba

piše: Isidora Đolović

Svima je, nadam se, poznato da proteklog vikenda završeni "Eurosong (Evrovizija)", još jedna stavka na listi izdataka iz republičkog budžeta (za koji se uglavnom pronalaze sredstva, dok mnogo značajniji kulturni i umetnički projekti godinama ne dolaze na red), ipak nije prestižno takmičenje, niti smotra budućih hitova, velikih zvezda i melodija za sva vremena. Pokretni cirkus za uveseljavanje trećeg staleža diljem Evrope, nešto poput savremenih "hleba i igara" sa puno šljokica i dražesnog kiča namenjenog umornoj radničkoj klasi, opstao je i izrastao u ozbiljnu komercijalnu mašineriju. Ako se s vremena na vreme i čuje nešto zaista vredno, ako na Evroviziji zablista talentovani superstar u najavi (a bilo je i takvih slučajeva), to su tek retki izuzeci. Većinom je u pitanju šareni, razđipani i bučni točak koji se prokotrlja i zaboravi čim, pesnički rečeno, njegove tragove upije prašina druma. Pobedu diktiraju različiti faktori, pri čemu je onaj muzički uglavnom najmanje bitan. Lobira se na veliko i kome to još uvek nije jasno i ubuduće će suviše ozbiljno shvatati ovo takmičenje.
Pa, ipak, ostaje gorak ukus neverice nakon nezasluženo lošeg plasmana naše ovogodišnje predstavnice, talentovane Kruševljanke Sanje Vučić. Pesma “Goodye (Shelter)”, za koju je kao autor zaslužna Ivana Peters (“Negative”), većinu je oduševila već na prvo slušanje. Lično, odavno nisam bila ovako optimistična i ponosna - otprilike, od “Moltive”. Nastup, interpretacija, tekst - sve je zvučalo moćno i izgledalo svetski. I pored toga što koreografija zaista budi asocijacije na Šerifovićkino scensko izvođenje, samo u "Mad Max" ruhu, bilo je efektno i upečatljivo:


Moj drugi favorit bila je Nina Kraljić, pobednica prošlogodišnje hrvatske verzije takmičenja “The Voice”. Njena numera “Lighthouse” opija svojom neobičnošću, a Ninin vokal zvuči kao jedinstveni glas Dolores O’Riordan (“The Cranberries”). I pored toga što je imala bronhitis u trenutku nastupa, zvučala je ubedljivo i odlično. Još jedna sramotna činjenica, završila je na 23. mestu...
Na kraju je, uz novi i potpuno blesavi način glasanja, pobedu odnela Ukrajina, ali koplja je do samog kraja lomila sa Rusijom i Australijom(?!). Ukoliko je neko imao nedoumicu oko političkog zaleđa i raspodele glasova “i po babu i po stričevima”, samo ne po kvalitetu kompozicije - sada je bolje nego ikada poučen. Jedino iritantnije po zdrav razum od ovakvog ishoda, bilo je (standardno, doduše) katastrofalno komentarisanje Duške Vučinić - kao i otkriće da su gledaoci iz Srbije najviše glasova dodelili “majčici Rusiji”, od koje smo za uzvrat dobili “šipak”. Bilo bi lepo da se već jednom osvestimo i shvatimo da, kako je još Laza Kostić pisao pre vek ipo, za Rusiju predstavljamo “siromašnu, dosadnu dalju rođaku”...

Odnos Srbije, pre toga dugo i Jugoslavije, prema "Pesmi Evrovizije" interesantan je i sa psihološko-sociološke strane. Neki pasionirano, tradicionalno prate događaj iz godine u godinu, drugi sa gnušanjem i potcenjivanjem komentarišu, ali potpunog ignorisanja i odsustva stava retko da ima. Da li je razlog taj što je ova manifestacija dugo predstavljala jedini "prozor u svet" prostog komunističkog življa, ili iz sklonosti ka kolektivističkom navijanju i poistovećivanju u bilo kojoj oblasti- jer nam to podiže moral i ubeđuje da smo i sami tu negde, bitni za okolinu, ili prosto navika koja je od pojave žutih zvezdica u krugu i prepoznatljive muzičke podloge na ekranu načinila jedan od jugonostalgičarskih kultova? Svaki odgovor važi.
U međuvremenu, mnogo štošta se izmenilo, jedino je srpska neobična ljubav prema "Pesmi Evrovizije" ostala žilava i posle decenije sankcija ožednelo i ozeblo dočekala dozvolu za povratak, sada sa drugačijim imenom i granicama, na njenu blještavu pozornicu. I pri tom je nastavila shvatati preozbiljno. Tako je svaki naredni izbor u postsankcijskim godinama protekao sa mnogo blamaže, buke i polemike, što je savršeno upotpunilo opšti šund-karakter. 

Na širem planu, konstatovano je već da "Evrovizija" nikada nije ni bila više od scenskog spektakla nižeg registra, uz povremeno odskakanje neke kvalitetne kompozicije. Vreme grupe "ABBA" je davno prošlo, naši jugoslovenski predstavnici danas deluju simpatično isključivo zahvaljući setnim snovima o boljoj prošlosti, a trijumf Marije Šerifović (koliko god pesma bila objektivno dobra, baš kao i njeno izvođenje) ipak je jedan slučaj u dve decenije, puka koincidencija i sreća da se poklope vrednost numere i sud glasača. Iz današnje perspektive, čak i Danijelova famozna "DžuuuUUUUuuuli" suvi je kvalitet prema onome što šaljemo iz godine u godinu, a o Tajči, Bebi Dol, Vajti, Askama, pa i Čolinoj piromanskoj himni i da ne govorimo. Skandalčić sa Breninim pojavljivanjem na "Jugoviziji" i pokušajem da se "Sitnije, Cile, sitnije" uzme u obzir kao mogući kandidat, danas je (kao i mnogo štošta) postao gotovo uobičajena pojava - naime, narodnjaci su sada redovni kandidati na predtakmičenjima, a i granice između narodne i pop muzike nisu uočljive više ni mikroskopom. Podsetimo se svih "bisera" o kojima je retko antipatična i hronično subjektivna Duška Vučinić-Lućić sa toliko žara izveštavala, kao da prati samu Bečku filharmoniju.
Tajči i poslednja mirna jugoslovenska "Evrovizija", čiji smo domaćini bili (nakon pobede zadarske grupe "Riva", 1989.). Inače, ona je bila moja prva omiljena pevačica i kao klinka sam je obožavala. Više o  njoj OVDE.
Imali smo dve Joksimovićeve žalopojke nebuloznog teksta i metiljave interpretacije, propraćene ogromnim samopoštovanjem muzikanta i lamentovanjem nad izmaklim pobedama koje i dalje odjekuje. Od dva sukoba sa doskorašnjom braćom iz Montenegra, poslednji je završen tučom uživo, diskvalifikacijom sa "ESC (Eurovision Song Contest)"-a, a ubrzo i razlazom naših dveju republika. U oba slučaja boj-bend "No Name" bio je u središtu spora. Jelena Tomašević, jedan od najlepših vokala sa ovih prostora, nema sreće sa autorima i njenom raskošnom glasu nikako da prilagode zaista dobru pesmu. Posle dirljivog "Jutra", koje iz gore pomenutih razloga nije predstavljalo SCG (umesto toga, mlađani đetići u firmiranim majicama skakutali su na "Ojha!"), pokušaj da se uspeh ponovi sa "Orom", na domaćem terenu, nije dao očekivani rezultat. Imala je Boru Dugića, medijsku podršku, pamtljivu melodiju, ali, ništa više od toga. Slično je prošla i Nina Radojičić, čija je slatka, pozitivna retro pesmica promašila ili vreme ili takmičenje.
Ekscentrična, jedinstvena Bebi Dol sa već čuvenim "Brazilom" neslavno je prošla u Rimu 1991. (samo jedan poen!), ali je pesma ostala...
Vrhunac grozote usledio je izborom "Cipele" (bila je to retka prilika kada sam se istinski postidela što sam iz Srbije), a onda i prepuštanje tandemu iz pakla, Brega - Marina Tucaković, da sklepaju tri užasavajuće pesme od kojih se etno-repovanje Milana Stankovića na "Balkan-šljivovica-mast-erotika" temu zaorilo salom u Oslu. Marina i njene "šarene pilule za lilule", koje očigledno inspirišu stihove ovdašnjeg najtraženijeg (!) tekstopisca, bile su nezaobilazni faktor i sledeće  godine. Još kada je Mare pre finala "Prvog glasa Srbije" brzinski završio kompoziciju i u zadnjem roku poslao na konkurs, bilo je jasno da izbor baš „one tri“ finalistkinje nije slučajan. Ulazak navrat-nanos sklepane kompozicije „ Ljubav je svuda“ u uži izbor i naposletku pobeda na "Beosong"-u bili su očigledna nameštaljka. E, pa, ako je kratak vremenski rok bio izgovor za onako očajnu pesmu, od domaćeg izbora do polufinalne večeri u Malmeu imali su bezmalo dva meseca fore da doteraju sve ono što im se zameralo: pesmu, kostime, nastup....ali, konačni rezultat je bio još jedna srbadijska blamaža bez premca. Stoga nije iznenadio izostanak našeg predstavnika naredne godine. Pored „bradate žene“ koja(koji?) je nekadašnjoj prestonici Marije Terezije, „carskoj Vieni“ donela „pobedu probe društvene i političke korektnosti“, uz obavezu da ugosti nastupajući pokretni cirkus, samo smo im još mi falili.

Ali, pošto očigledno ne možemo bez Evrovizije, prošle godine je RTS nekako pronašao (nimalo zanemarljiva) sredstva i organizovao još jedno bledo, osrednje takmičenje. Izabrana je talentovana Bojana Stamenov, čijem moćnom glasu i posebnom muzičkom izrazu očekivano nije pružena adekvatna numera, ali, zato su se iznova pokrenule polemike oko šansi koje imamo da trijumfujemo i šta bi nas sve moglo (unapred!) sprečiti u tom poduhvatu. Pevati na srpskom ili engleskom, udvarati se i prilagođavati trendovima ili biti „autentičan“, još uvek je nerešiva enigma. I mada ovo nije nikakva ozbiljna kulturna manifestacija, nikakav prestiž, nikakvo životno pitanje, u ovom trenutku se putem barem tri „spektakularna šou-programa“ (od kojih je predmet ovog teksta samo jedan) nacija zamajava, dok predstavnici vlasti takođe gostuju u televizijskim emisijama, svađajući se, što međusobno, što sa voditeljima i gledaocima. Svuda estrada, svuda - Evrovizija.

Nije ni čudo da talentovane Sanje i Nine u toj priči ostaju na repu kolone. Srećom, kvalitet se prepoznaje, pa ovoga puta ipak možemo s pravom da kažemo kako se, za promenu, NISMO obrukali. 

A evo pesme koju ja smatram jednom od najboljih evrovizijskih, ili su to samo sećanja na rano detinjstvo:


8 коментара:

  1. E jesam se nadala da ćeš da napišeš koje slovo o pesmi Evrovizije i hvala ti na tome, jer apsolutno si sikritikovala kako valja :)
    Ja gledam ESC, više ga gledamiz navike nego što sam preterano zainteresovana za samo takmičenje. Znaš ono kad se okupe svi porodično ispred tv-a (posebno što ja imoja familija u 90% slučajeva ne volimo iste stvari i dok moja sestra gleda turske serije meni kada je upaljen tv obično ide TLC i to retko) ali ESC je jedna stvar kada se nas 4 okupimo i sednemo da gledamo. Tendencija da ne držim patriotku stranu kreće od kada smo poslali Cipelu na takmičenje-kako da navijam za svoju zemlju kada me je sramota od pesme. Zato uvek tražim one na koje se lobira da će da pobede da vidim ko mi se od njih najviše dopada, ali ne glasam (vacanje para) u 90% slučajeva uspela sam da izlobiram na pobednika ali ovaj put sam "navijala" za Švedsku bez obzira što su dečaku bez koreografije predviđali da neće stići ni do top 15 i za mene to je pobeda jer je dogurao do 5-og mesta. Mada novi sistem glasanja je shit nad shit-ovima. Što se naše pesme tiče ja sam znala ishod-isuviše je klasična pesma da dođe na visoku poziciju, kada smo prošle godien poslali gej lobi pesmu sa nastupom od koga me je i dan danas sramota znala sam da idemo u top 10-jer gej lobi je veeliki u evrovizijskom svetu jasno kao dan. Lepa pesma sa super porukom ne doprinosi tom svetu i to je činjenica. Hrvatska je bila iznenađenje 23. mesto a bolja pesma od mnogih-to nisam očekivala. Stvar sa Eurosongom je da tu pobeđuje sve što je ugroženo, čudno ili porsto drugačije. Ukoliko nema ugroženog dela (Ukrajna, Austirja koja by the way ima sjajnu pesmu ali niko nije mislio na pesmu već na Končitu kao pojavu) onda se ide na lobi onih koji mogu da organizuju eurosong-Skandinavci. Švedska, Norvešak i Danska su pre svega zemlje koje nisu u lošim odnosima ni sa jednom državom-što se pokazalo da je najveći odaziv upravo kod njih, a onda imaju love da organizuju ESC kada kod hoće. Mada se meni lično prošlogodišnji pobednik dopao-urbana pesma, fin nastup, mlad momak koji pri tom dobro izgleda zašto da ne, moglo je i gore da bude.
    Problemsa nama je što uvek šaljemo pesme u istom ruhu (pomenula si Željka Maksfaktor i njegove žalopojke sa čime se apsolutno slažem).
    Naši predstavnici zadnjih godina su krajnje ne zadovoljavajući (i slažem se za Milana čovek koji je otišao u Skandinaviju da peva "ovo je Balkan, jer srbi ...) a onda najveća sramota naša u istoriji one 3 i njihova pesmica za decu :)
    Krajnji zaključak je da je Eurosong zapravo veliki show, i ne treba mu davati veću vrednost od toga, kao izbor za mis samo muzički. Što se mene tiče na ovogodišnjem eurosongu najbolji je bio Justin Timberlake iz revijalnog dela a šveđani su uradili dobru organizciju da deluje kao pravi show umesto parade kiča.
    Volim tu pesmu Asukar Moreno baš je dobra. Moja najomiljenija ikada (koja je u finalu završila na nekom 20-25 mestu) je ova
    https://www.youtube.com/watch?v=p8RS0eulXDo
    Izvini što samovoliko odužila ali baš si me inspirisala <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na odličnom, detaljnom komentaru. :))) Slobodno se raspiši, volim da čitam ovakve stvari, vidi se da poznaješ temu i da i te kako imaš šta pametno da kažeš. :)))
      Ja takođe gledam "Evroviziju" iz čiste navike i to poslednjih godina ređe, jer me smara, ali volim da bacim pogled čisto kako bih se, ako ništa drugo, nasmejala. Slažem se da patriotizam zaista nema pokriće kad šaljemo sve same promašaje - meni se izuzev Marijine i ovogodišnje, apsolutno nijedna pesma nije dopala, naprotiv. Skandinavski blok i eventualno Rusija imaju tradicionalno najbolje numere, a i dosta sredstava ulažu u predstavnike, organizaciju, i slično. Lobiranje je postalo neizostavno, mene je iznervirala prošlogodišnja promena teksta Bojanine pesme, koja je na srpskom bila ljubavna, a onda na engleskom - LGBT šlihtanje, plus nastup. Končita je kao pojava kontroverza, pesma je sama po sebi u redu, ali koga briga pored bradate žene...
      Da, zamalo da zaboravim Džastina, ubedljivo najveći utisak. :)
      Nisam obratila pažnju na tu pesmu, hvala ti, baš je dobra. :)
      Proplogodišnja pobednička pesma je kroz ove remikse postala baš hit, a i prethodna predstavnica Švedske je bila odlična ("Euphoria").

      Избриши
    2. Prošlogodišnja promena teksta je i mene iznervirala. Narod u kojem gej ne može slobodno da prošeta ulicom (što ja apsolutno ne podržavam bilo koji vid diksrimninacije ) peva o lobiranju na homoseksualce a nedoa bog da to neko snimi i otpeva ovde na srpskom-linčovali bi ga :)
      JT je pokazao šta je zvezda, nije što ga volim nego jeste čovek zvezda 💜
      Drago mi je da ti se sviđa, ta pesma je dokaz da je ESC veliki lobi i da dobre pesme ne prolaze najbolje a inače među fanovima jedna od omiljenih :)
      Šveđani znaju da pošalju pesmu, mnogo stranih svetskih pesama rade baš njihovi producenit i kad pogledaš gde su rađene pemse vidi se da je dobar deo rađen u Stokholnu zato i postanu hitovi 💜

      Избриши
    3. Pa, to, mi smo strašno liberalni i slobodoumni na rečima i tuđem terenu, a u sopstvenoj zemlji zbog drugačije frizure rizikuješ linč...licemerno i udvorički.
      Džastin je super :))), mnogo me iznenadilo što je nastupio, podigao im je nivo.
      Negde sam čitala da su tri najveća i najjača glasačka bloka: bivši Sovjetski savez, bivša Jugoslavija/Balkan i Skandinavija.
      Šveđani su narod muzike, koliko je samo sjajnih pop i rok izvođača poteklo sa tih prostora (ABBA, Europe, Roxette, A-HA, Malmsteen, da nabrojim samo one koje ja volim).:)))

      Избриши
  2. Evo i mene s komentarom. :)
    Šta da kažem što Sara nije rekla?
    Apsolutno se slažem sa svim izloženim.
    Ja sam počela da pratim od 2004.
    Kukala sam kada su poslali Joksimovića, ignorisala "Balkan" i "Cipelu", pokušavala sam zaboraviti činjenicu odakle su potekli.

    Žao mi je još uvek Harijeve "Lejle", pesma je odlična.
    Gledala sam neki klip na YT, najčešći pobednici za ovih 50+ godina su Luksemburg i Irska.
    Najčešći jezik pesme koji je bedio je bio francuski.

    Grozno mi je što se danas više potencira nastup nego pesma i što se glasa zarad politike..

    Od svih pobednika i gubitnika u glavi će mi ostati ABBA, Džoni Logan s "Hold Me Now", Grčka 2004, 2005, Turska iz 2003, Lordi i Norveška 2009.
    Maru ne računam, naša je.
    To je iz perioda kada sam aktivno pratila..
    Bez obzira što neke nisam čula deset godina, sad da pustim, znala bih tekst! :D

    P.S. Shvatila sam da znam ovu pesmu iz 1990 i slažem se, sjajna je..
    To je bilo doba u kom nije bila bitna tačka ili kostim + koje kakva čudesa.. Išli su da predstave pesmu. :)

    Sjajan tekst!
    Drago mi je da si obradila ovu tematiku.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi na čitanju i odličnom komentaru.:)))

      Podsetila si me na neke pesme koje su se i meni dopale. Potpuno delim utiske.
      Kao kroz maglu se sećam poslednjih jugoslovenskih "Evrovizija", 1991. je hit bio "Brazil" i pesma stvarno još uvek prolazi, zapravo, tek sad kad opet odslušam vidim koliko je bila otkačena.
      "Hajde da ludujemo ove noći" je verovatno prva koju sam ikada naučila. Imala sam čitav performans za goste.:)
      1992. je bila Ekstra Nena, ostala mi je u sećanju i haljina koju je nosila, bela sa otvorenim leđima, a pesma smor, onako, više za neki koktel nego "Evroviziju".
      Onda su nastupile sankcije, pa sve do 2004. ništa.
      Sa Joksimovićem su udavili...zaista mislim da bi mu trebalo dati počasno prvo mesto, samo da više ne kuka...na sve načine pokušava da se uvuče opet na takmičenje i, naravno, pobedi.
      Pa ona Ruslana, o Bože, to je išlo na razglasu tokom svakog velikog odmora, užas...čula sam da je sad politički aktivna.
      Ove kasnije je izlišno komentarisati.
      Tek kad poslušaš ono Brakusovo recitovanje Tucakovićkinih stihova, shvatiš koliko su zapravo debilni.:)
      Izdvojila bih i "Štiklu/Afrika paprika" snajke Severine. Očaj.

      I meni se dopala "Lejla", lepa pesma.:) Kaliopi je pretprošle godine imala fenomenalnu pesmu, ove godine je smorila. Ne mogu da se setim nikog više ko me oduševio.
      Nervira me što su u jednom trenutku svi zaređali sa etno zvukom...neke frule i slično, reciklaža.

      Hvala za triviu.:)))
      Mislim da nivo ABBE niko neće dostići.
      Ako se ne varam, Tursku je 2004. predstavljala ona Sertab, "Every way that I can"? Odlična pesma.
      Grci behu oni ska/pank likovi? Super ritam, vrteli smo tu pesmu celo leto.
      Za Lordi sam navijala i sećam se, kad su pobedili, bila neverica, u školi (bila sam mala crna metalka/rokerka) sutradan pita prof. engleskog kako nam se činio izbor, svi razočarani, ja kažem - super su mi pobednici, zvuče malo kao Alis Kuper, navijala sam za njih. Profesorka će:"Tako sam i mislila...":)
      Norvežanin sa violinom? Baš je bio sladak, fina pesmica.:)
      I dobra mi je bila Dankinja pre neku godinu, ona što liči na Šakiru...
      Šveđanka Lorin me poslednja baš oduševila, "Euphoria".

      Ali zato još uvek imam traume od klinke iz Nemačke, Lene i onog njenog jodlovanja.
      I ukrajinski trans-robot sa nemačkim brojevima...
      Pre godinu-dve su Albanci plagirali Bajagu, znam da sam se pokidala od smeha...vidim poznata mi melodija, "Plavi safir"....

      One godine kad smo mi bili domaćini, bila sam brucoš, 2008. Najbolja drugarica Ana i ja išle smo Beogradom i razgovarale na englenskom, da ne odudaramo, bio pun grad stranaca.:))) Učestvovali su za Finsku neki metalci, sećam se, pevač nam se sviđao, haha...

      Избриши
    2. *engleSKOM. Glupa tastatura.:)))

      Inače, nepravde su (na domaćem terenu) počele kad su osamdesetih Slađana Milošević i Dado Topić izvisili sa "Princezom", a na Evroviziju otišli Vlado Kalember i Izolda Barudžija, sa pesmom koju više niko i ne pamti...

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...