O autoru

Isidora Đolović

Petar Pan sa olovkom. Nezaposleni komparatista, nepopravljivi nostalgičar, duhovno dete neke druge epohe. Kosmopolita, frankofil, vremeplovka, feministkinja, panslavistkinja, a pre i iznad svega: svoja. Književnost mi je najveća ljubav, videti Pariz životni san, a kreativna uposlenost svakidašnja potreba. Volim umetnost, istoriju (naročito XIX veka), osamdesete, Beograd, hevi metal/rokenrol/glam, klasični (u književnosti) i novi romantizam (u modi i muzici), gramofonske ploče, jesenje lišće, dinamiku i neonska svetla gradova, tišinu i mir stvaralačkog procesa, inspirativne, autentične i iskrene ličnosti, sve boje i raznolikosti života. Praktikujem budno sanjarenje, negujem kritičku misao i ratujem sa vetrenjačama.

Ovo je stranica posvećena delima, pojavama i ljudima koje smatram posebno vrednim spominjanja i slavljenja, ali i skretanju pažnje na ne tako lepe i dobre stvari kojih je naša svakodnevnica prepuna, a koje nepravedno zasenjuju već spomenute. Svaki tekst na blogu je autorski, pa vas molim da u slučaju korišćenja odlomaka ili celokupnog članka navedete moje ime. Što se fotografija (ne računajući one iz lične arhive) i snimaka tiče, ne posedujem nikakva prava na njih, niti ih koristim u komercijalne svrhe. Tu su radi ilustracije i upotpunjavanja teksta.

Postoje opravdani razlozi zbog kojih ne koristim društvene mreže, pa bih najlepše zamolila sve posetioce bloga da poštuju granice pristojnosti i privatnosti autora. Ukoliko se bilo kome, iz bilo kog razloga, ne dopada ono o čemu pišem ili način na koji to činim: široko im polje internetsko, šta drugo da kažem. Posle par veoma loših iskustava sa izvesnim čitaocima, kako bih sačuvala svoj mir, bila sam prinuđena da do daljeg onemogućim opciju ostavljanja komentara.

Hvala svima na razumevanju, pažnji i izdvojenom vremenu!