“Sneg
me je bio podsetio na Boga. Podsetio me je sneg na to koliko je ovaj svet
tajanstven i lep; na to da je življenje, u suštini, sreća.” (Orhan
Pamuk, Sneg, str. 112)
Dokumentarac „RTV“-a pod nazivom „Bila je to 1994“ još jednom pokazuje da se istorija ponavlja. Iste priče, isti problemi, iste reakcije - samo drugi ljudi. Za nevericu je kako, onda, nakon tako dramatične i ubedljive, otrežnjujuće TV-seanse, užasnute i zgađene mase ne pohrle ka trgovima, zatvore ulice, prekinu sve i traže svetlosti (ali, ne one koju baca “najveća jelka u istoriji”, dar nekog od pokrovitelja iz “zemalja trećeg sveta”!). Verovatno jer se podvrgavaju nekim drugim, zasigurno umirujućim i slatkorečivijim medijskim “terapijama”…Ne mislim da je neprikladno ovako početi jedan praznični tekst, jer je reč o nečemu što više nikako ne možemo izbeći u svojoj svakodnevnici, koliko god primamljiv bio zov “kule od slonovače”. Ali, pored tih nesumnjivo negativnih pojava, još nešto iz godina mog ranog detinjstva je ponovo tu, a ne izaziva ni jezu, ni gnušanje! To je - sneg.
