Pravo iz srca

  autor: Isidora Đolović

Neko je nedavno postavio interesantnu ilustraciju tipičnog studentskog kriziranja:

  Dobra strana junske zaokupljenosti štrebanjem jeste potpuna odsečenost od bilo kakve vrste medijskih otrova, uronjenost u neke druge svetove i malo smislenije teme (umetničkim dušama privlačne). Otuda je razlog moje poduže "apstinencije" sa bloga opravdan- polako privodim kraju osnovnu akademsku avanturu, pa me književnost više nego ikad zaokuplja, ako je to uopšte moguće reći za nešto što živite i proživljavate bezmalo od početka konstituisanja svesti o sebi u detinjoj glavi sklonoj sanjarenju. Zaobilaze me glupe teme i rasprave- tek u prolazu dopre koji besmisleni letnji "hit" izveden u još besmislenijem samozvanom spektakl-rijalitiju (a nemoguće je pobeći od toga, pošto najveći deo ovdašnje omladine prati i posle vrti te pesme do granice nervnog sloma), na trafici zapazim knjigu ili kulinarski časopis sa Suljinom glavom u krupnom planu (iskonsko "pusto tursko"!), a što se tiče rada čika Tome-diplome na našem napretku, vlada duboka tišina. (Mala digresija, ozbiljno sam pre mesec dana pokrenula anketu medju društvom, na temu najbizarnijih momenata predizborne kampanje. Za šta biste vi glasali? Sugestivno namrštenog Čanka i tamburicu? Song "Ujedinjenih regiona", jednu od stvari koje izazivaju osećaj sramote što ste uopšte svedoci takve besmislice? Muftiju kao kandidata, što dodje i najlogičnije- mi smo veoma nostalgičan narod?)

hvatanje zaleta nad čučavcem?!?
(apelujem na dobre ljude da joj nežno i saosećajno objasne da je operisana od ritma)

dok je ovaca za strižbu...

  U moju "kulu od slonovače" jedino vrućina redovno navraća- a čitav Studenjak se na razne načine dovija da izdrži ovu žegu, uglavnom praveći promaju po spratovima. Kad prodje ludilo ispita, moći ću na miru da uobličim teme kojih se u medjuvremenu mnogo skupilo, a NISU u vezi sa društvenim aktuelnostima, na svu sreću. 

    Ova jeste- i to više kao nekakva mini-impresija koju sam prosto morala da izbacim. Znate ono kad vam neka glupost sa strane naruši utonulost u najlepše duhovne tekovine civilizacije, čiji je deo i vaš geografsko-kulturno-životni prostor?

    Sramota je koliko malo držimo do sebe kao narod, pa ne možemo bez krajnosti- ili si zatucani Srbenda "seljober-šovinista", ili krelac koji liže, hm...pozadinu drugima, kao da su oni nešto mnogo bolji. Kao i u svakodnevnom životu, na globalnom planu svaki narod pravi prikaz i  krije mane, samo mi  ponosno i u maniru dežurnih lakrdijaša živimo po pravilu-"što na um, to na drum". Ni trunke normalnog, zdravog patriotizma i integriteta, da sutra možeš bačen u bilo koji deo sveta da sa ponosom pričaš o svojoj zemlji. Zato nas svi i vuku za nos. Domanovićeva groteskna vizija jahanja i žigosanja gradjana sada je bliže da se obistini nego ikada. Uskoro bi nas mogli ubediti da smo "tikve bez korena", da živimo opšti plagijat. Pljuju nam, gaze i blate istoriju i kulturu, a mi to isto činimo na još grublji način- ignorisanjem i zanemarivanjem iste. Tuga....

     Jedan Andrić, jedan Selimović, Njegoš i još more izuzetnih stvaralaca izjasnilo se da pripada srpskoj kulturi i tradiciji. Nisu morali. A ipak su nas izabrali. I mi sad dozvoljavamo da komšije prekrajaju volju mrtvih ljudi i skrnave umetnička dela, iz pohlepe za vlašću ili čime god. Ne znam ko mi je ogavniji. Ne znam ko je kome veći krvnik. Znam, ili barem slutim, da Stari Sloveni nisu imali na umu da će se od njihovog doseljavanja na Balkan iz jedinstvenog plemena odroditi toliko grana. I to ne davno, pa da vremenska distanca i nedostatak arhivske gradje bude izgovor. Da se u crnogorskim školama čitaju i izučavaju albanski pisci, a deci zabranjuju sveti Sava i Vuk. Da se "Jama", "Krvava bajka" i "Na Drini ćuprija" ukidaju i kriju, jer nekome odgovara da širi selektivnu amneziju i pravi od naraštaja beslovesne "matrix-piliće". Kao da tragedija nije univerzalna, kao da delo robuje stegama nacionalnog, kao da umetnost nema snagu i moć da se uzdigne i prevazidje njihove ograničene i prizemne, trenutne prohteve na uštrb kojih kvare vekovima gradjeno od strane ljudi kojima nisu ni do ruba nogavice. Al im se može...
"Skrivaš li se, usnula, u toj noći bez dna,
Pticâ zlatnih bezbroju, Snago novog veka?" (A.Rembo)

    A da ne volim Srbiju, bolelo bi me uvo- ovako me, ne patetišem, boli duša.