| autor: Isidora Đolović | ||
| April u Beogradu je božanstven, čak i sa kišom, čak i sa u nedogled produženim danom šale. Lepo je smejati se, ali, kad kez predje u zgrčenu grimasu.... |
Zahuktava se predizborna kampanja. Za neupućene srećnike,
objasniću šta ona podrazumeva: veštačke osmehe sa bilborda, protivrečne
izjave i uletanje u usta samima sebi (ali, imajmo razumevanja, lažovima
je najteže - nikad ne mogu do detalja da zapamte i ponove svoj iskaz. Dok
istina uvek ima samo jednu verziju.), laktanje u jurišu na fotelju,
besomučne imbecilne reklame - i meni omiljeno: grljenje krava i ovaca, te
slikanje sa njima. Kandidati će se do Djurdjevdana majmunisati i
lomatati po njivama, ispod kranova na gradilištu, nositi kacige,
junačkim rukama zahvatati grumenje majčice zemlje, ulizivati se
pastvi...dok ne ode cirkus. I, nažalost, mnogi NISU predstavu shvatili
do sad....
 |
Posebno me uveseljava kampanja Boleta Lepog, u kojoj se po
principu "lud, zbunjen, udaren" nastupa sa selektivno-kolektivnom
amnezijom: "istina, bili smo na vlasti, ali, vi zamislite da su to bili
neki drugi, pa nas izglasajte opet, a mi ćemo stvarno biti drugačiji!"
Za svaku priču po jedna maska- pravi "različak", nema šta, ili- ako je
po onoj Vukovoj- "isto to, samo malo drukčije"!
