Nepopravljivo sam detinjasta i mnogo volim Novu godinu i Božić, volim prazničnu euforiju koja sve zahvata tih dana, volim to što na neki način postoji privid da je sve u redu, da je život malo manje težak, a ljudi malo manje loši. U Beogradu su već početkom decembra ukrašene ulice, počele su pretpraznične rasprodaje i sniženja - inače, vrlo neprijatni dogadjaji, zbog čerupanja i otimanja lešinarki (koje sebe vole da zovu "kupoholičarkama") oko nekog komada krpe. Počele su i pojačane akcije lopova (sećate se filma "Sam u kući"?), koji angažovanije džepare po ulicama. Na moju sreću, uzeli su mi "samo" dokumenta, a i da su se dočepali novčanika ne bi se ovajdili, pošto sam siromašni student iz unutrašnjosti... Pao je i sneg, što me posebno raduje, jer mi nekako Nova godina nije to što treba da bude bez snega, bez pravog ambijenta. Prema tzv. "Srpskoj novoj godini" nemam nikakav odnos i nikada je nisam obeležavala, pošto se radi samo o razlici u starom kalendaru i njen se značaj preuveličava.
