субота, 16. јун 2018.

Subota sa knjigom: “Diznijev” knjiški upitnik


piše: Isidora Đolović
 
Kada dođe vreme za predah od prikaza i recenzija pojedinačnih dela ili ideje naprosto (trenutno) zataje – što takođe predstavlja normalnu i sasvim ljudsku pojavu, nema boljeg rešenja od upitnika o knjigama. To je istovremeno način da se podsetimo nekih zanimljivih dela, a uz to možda drugima damo korisnu preporuku ili ideju. Ponovo je Sara bila izvor inspiracije (u linku je prečica ka njenim odgovorima; zahvalnost se podrazumeva!), dok su tema književni junaci, raspoređeni na osnovu kategorija iz „Diznijevih“ animiranih filmova. Pitanja su interesantna i zabavna, a svako ko želi pozvan je da ih preuzme.
Književni likovi su upravo ono što, uz samu priču, obično čini najznačajniji adut jednog uspelog dela. Putem (anti)junaka, pisac dobija priliku da iznese određene ideje, njihovim očima posmatramo predstavljeni svet, dobijamo mogućnost poistovećivanja ili snažne odbojnosti, a naročito dobro i upečatljivo oblikovane ličnosti dugo pamtimo, po njima i zbog njih  se vezujući za samu knjigu (čiji su deo). Uostalom, roman bez radnje može imati sasvim dovoljno smisla ukoliko mu se u središtu nalazi harizmatična, intrigantna figura. Putovanje sa likovima, zavirivanje u njihove umove i srca, na izvestan način je susretanje sa nama samima, suočavanje sa stvarima koje, možda, drugačije ne bi uočili, ni bili voljni da priznamo. Književni junak je srce i duša priče koju naseljava. Privlačeći pažnju, bilo to na pozitivan ili negativan način, obezbeđuje besmrtnost knjizi – samim tim i sebi u njoj.


Glavni junak jedne knjige uvek se nalazi u središtu i mog (profesionalnog) interesovanja, kao istinski fenomen čija se složenost i raznovrsnost može pratiti kroz čitavu istoriju književnosti. Psihologija likova jeste nešto što me, lično, najviše inspiriše prilikom analiza, ono u čemu pronalazim najveći istraživački podsticaj. Shodno tome, imam par sasvim konkretnih tipskih likova, tj. njihovih (pod)grupa, kojima sam se bavila u dosadašnjem školovanju (završnim radovima, pre svega), a nadam se da ću i u budućnosti. Ali, vratimo se današnjem upitniku, koji na zabavan način bira klasifikaciju inspirisanu najpoznatijim protagonistima (i antagonistima!) iz Diznijeve radionice. Kao što svi znamo, ovi crtaći su uglavnom inspirisani konkretnim bajkama (narodnim ili autorskim) i pripovednom prozom, tako da obavezno uključuju izvestan broj (istaknutih) likova jasne uloge i profilisanosti. Njihovu povlašćenu poziciju, između ostalog, otkriva već činjenica da im se ime našlo u naslovu ili je njime nedvosmisleno sugerisano. Počnimo detinjasto prisećanje nekih prilično ozbijnih fiktivnih pojava, po svom uticaju ponekad stvarnijih od ljudi koji nas okružuju. Napomena: sličice ne prate odgovore, već su u vezi sa formulacijom pitanja.

1.Mala Sirena: Lik koji je van svog elementa i oseća se "kao riba na suvom"

Ovo je interesantno pitanje, jer se može shvatiti na razne načine i meni je prva na pamet pala Ema Bovari. Mada nije klasičan primer “autsajdera”, ona predstavlja pravo oličenje nesnađenosti, suviše odbojna i prizemna da bi bila zaista tragična, a ipak teške sudbine usled nepopravljivosti položaja u koji se dovela. Floberovi mediokriteti su već dobro poznata, nadugo i  naširoko proučavana literarna pojava, međutim, Emin život je verovatno najdrastičnija, najtužnija priča među njima. Dakako, ona spada i u tip preljubnice, ali je od npr. Ane Karenjine (sa kojom najčešće i dolazi do upoređivanja) razlikuje odsustvo snage karaktera, koja bi joj pribavila barem auru dostojanstva uprkos propadanju. Ema je beznadežno površna žena, nezainteresovana majka, loša supruga i snebivljiva ljubavnica, u zabludi utoliko strašnijoj što nepostojeća snaga njene ličnosti sprečava bilo kakvu mogućnost iskrene empatije prema njoj, čak ni opravdanosti (pre)velikih očekivanja koja neprestano postavlja između sebe i sveta. Ona je neodlučna, uvek rastrzana između nekoliko zamišljenih mogućnosti - pri čemu nijedna ne predstavlja uporište, iz prostog razloga što budalasta gospođa Bovari ne zna šta želi. 

2. Pepeljuga: Lik koji je prošao kroz veliku transformaciju
Pišući o ličnostima čija je promena od prvog do završnog  poglavlja upadljiva do radikalna, autor mora biti na oprezu kako bi je učinio što uverljivijom, motivisanom i opravdanom. Često se primećuje da nijedna „klica“ nema mnogo šansi da se primi, ukoliko za to u ličnosti nije već postojalo iole pogodno tle. Sklona sam da se složim. Moj izbor u ovom slučaju pada na Kloda Froloa, u knjizi “Bogorodičina crkva u Parizu” znatno složenije i podrobnije prikazanog nego što je slučaj u bilo kojoj od kasnijih adaptacija tog dela. Viktor Igo nam strpljivo pruža uvid u njegovu predistoriju, tako da možemo pratiti način i razloge pretvaranja previše odgovornog mladića u zlobnog, fanatičnog sveštenika. Neizbežno je spomenuti i ser Džejmija Lanistera, kao verovatno najupadljiviji noviji primer dobro izvedenog prelaza i usložnjavanja jednog lika – iz stereotipnog, arogantnog viteza bez vrline, do čoveka u pravom smislu te reči, osvetljenog svim mogućim nijansama. Obrt u načinu posmatranja njegovog lika je uveliko čuven i, rekla bih, pravilo, bez obzira da li ste čitalac serijala Džordža R.R. Martina ili gledate njegovu televizijsku verziju. 


3. Kralj Lavova: Lik kome se nešto traumatično dogodilo u detinjstvu

Ne moramo tragati mnogo dalje od Igoove galerije mračnih sudbina, traumatičnih iskustava i tužnih zapleta. Kozeta, Gavroš, Kvazimodo...sve sami primeri maltetirane dece. I Gvinplen iliti Čovek koji se smeje, žrtva je višestrukog nasilja već u ranom životnom razdoblju: otet, prodat, unakažen, pa napušten – a ni kasnije neće biti bolje sreće, umnogome zahvaljujući davno nanetom fizičkom deformitetu.

4. Lepotica i Zver:  "Zverska" (velika) knjiga  koja te je zastrašila ali si na kraju shvatila da je prelepa
Iskustvo me naučilo da nema nepoloživih ispita niti nemoguće teških romana, jer je sve to, zaista, stvar pojedinačnog doživljaja i ukusa, a razlikuje se od slučaja do slučaja. Kada su me najviše zastrašivali i nešto predstavljali komplikovanijim nego što verovatno jeste, ishod uglavnom nije mogao biti pozitivniji. Šolohovljev roman “Tihi Don”i “Aleksandrijski kvartet” Lorensa Darela, svaki od po četiri toma, na svoj način su me začarali i odmah zauzeli mesto na listi omiljenih. Upozoravana na njihov komplikovani stil, dosadnjikavost, nečitljivost, brutalnosti, nisam dozvolila da me išta odbije od ovih knjiga. U suprotnom bih bila na nenadoknadivom gubitku. 

5. Snežana i sedam patuljaka: Knjiga sa eklektičnim likovima

Nepisano pravilo za stvaranje kvalitetnog romana podrazumeva piščevu sposobnost da stvori što raznovrsniji svet, izražen kroz ništa manje šaroliku skupinu ličnosti. U “Velikom ratu” Aleksandra Gatalice, na ogromnom prostornom planu i tokom četiri godine, prodefilovalo je bezbroj istorijskih i izmišljenih likova. Manov “Čarobni breg, na manjem planu, naravno, spaja neobičnu skupinu posve različitih ljudi, koje će mladi Hans Kastorp upoznati kao deo  sanatorijuma u švajcarskim Alpima. Došavši u posetu rođaku, ostaće neplanirano i preko svake mere dugo, zarobljen magnetizmom priče, baš kao i mi. Polemike koje se vode, posebno između Nafte i Setembrinija, samo su jedan od razloga što obavezno nameravam da se vratim ovom veličanstvenom romanu, koji svima najiskrenije preporučujem.


6. Uspavana Lepotica: Knjiga koja te  uspavala tokom čitanja

Nerado priznajem - postoje pisci koje inače mnogo volim, ali se dogodi da mi nešto iz njihovog opusa uopšte ne prija. Isto tako, neki drugi mi probude prevelika nadanja, podsticana njihovim ugledom, pa me onda propisno razočaraju. Postoji nešto gore od osrednje ili knjige koja nije sasvim dorasla početnoj ideji, a to je DOSADNA knjiga. Moram reći da me Orhan Pamuk, koliko god volela njegove romane, nekad smori podjednako kao što u drugim prilikama zna da oduševi. Porodična saga „Dževdet-beg i njegovi sinovi“, autorov debi često upoređivan sa „Budenbrokovima“, jedno je od takvih razočarenja. Doduše, ne gore od Gastona Lerua! S obzirom da obožavam samu zamisao i sve adaptacije „Fantoma iz opere“, roman me zapanjio osrednjošću, ali tek me krimići (ovde bukvalno pod znacima navoda!) „Tajna žute sobe“ i „Miris gospođe u crnini“ stvarno dotukoše. Jedva sam držala oči otvorene i blage veze nemam šta sam pročitala. Onakvu zbrku (i to nimalo pozitivno) ni Šerlok Holms lično ne bi razjasnio, kamoli piščev vunderkind Rultabij.

7. Aladin:  Lik kome se želja ostvarila bilo da je na kraju imala dobre ili loše posledice
Romani „Šagrinska koža“ (Balzak) i daleko poznatija „Slika Dorijana Greja“ (Vajld) bave se istom temom, koju je moguće sažeti u izreku „Pazi šta želiš...možda ti se ispuni.“ Služeći se motivom kobnog magijskog predmeta, odnosno, nepromišljeno izrečene želje koja njenog nosioca zauvek vezuje za talisman užasa, obe priče prate dvojicu ambicioznih mladića koje iznenada stečena moć vodi putem (samo)uništenja, zločina i prokletstva. Dorijanu i Rafaelu su se njihove želje zaista obistinile na najgori mogući način, a začarani krug mogao biti prekinut samo po cenu života, usput povlačeći u propast sve one koji im se, srcem pre svega, iole približe. U svakom slučaju, čak i pored nevesele (ali, nesumnjivo poučne!) radnje, ovo su dela vredna (barem  jednog) čitanja. Nemojte ih propustiti, ja im se svako malo vraćam.


8. Mulan:  Lik koji se pretvara da je nešto što nije
Ako ćemo slediti doslovno značenje pojma pretvaranja, to je neodoljivi kameleon Lok Lamora. Pripadnik i glavna zvezda bande Gospodstvenih nitkova, iz istoimene književne sage Skota Linča, kao vodeću – i najkorisniju – karakteristiku poseduje upravo neupadljivost lica. Njegove crte su toliko obične i „blede“, izmiču čak i najprostijem opisu, pa mu je veoma lako skliznuti u bilo koju ulogu: a prerušavanje jeste osnova delatnosti Lokove družine. Čak ni njegovo pravo ime nije poznato, dok pseudonim Lamora znači “senka”, sasvim odgovarajući čoveku bez lica, neuhvatljivog identiteta. Što se tiče književnih licemera, izdvojila bih Rebeku „Beki“ Šarp, (anti)junakinju Tekerijevog klasika „Vašar taštine“. Sredina XIX veka kroz realistički roman donosi pravu poplavu slavoljubivih ličnosti, koje ne prezaju ni od čega zarad napredovanja na društvenoj lestvici, uz manje ili više podnetih duševnih patnji i žrtava. Riđokosa Beki je od retkih ženskih predstavnika tog tipa junaka, ali njene strategije nisu ništa manje „muške“ i odvažne. Inače, odlično ju je odigrala Riz Viterspun, ali to ostavljam za neku buduću rubriku “Ekranizacije”.

9. Toy Story:  Lik iz knjige koji bi volela da oživi
Ponovo bi, da nije ovog “Priča o igračkama” konteksta,  moglo da se protumači dvosmisleno: „oživi“ u realnosti ili oživi (ustane iz mrtvih) u datoj knjizi? Odlučiću se za ovo prvo, između ostalog i zarad izbegavanja “spojlera” za posetioce. Od svih fiktivnih miljenika stvarnosti bih najradije prevela Ivana Karamazova. Sa njim bi svakako bilo zanimljivo porazgovarati!

10. Disney Descendants : Tvoj omiljeni negativac
Već sam pominjala kako me fascinira činjenica da su negativni junaci, u bilo kom obliku fikcije, uglavnom mnogo bolje, kompleksnije, zabavnije i razumljivije osmišljeni. Moj omiljeni književni (proto)tip je tzv. bajronovski junak, a svi su oni (ruku na srce) dozlaboga mrzovoljni, pokvareni, naporni i, uz najbolju volju, teško im je pronaći iskupljujuća svojstva. Neka to ovoga puta bude Hitklif, koji je zločinac, mučitelj, divlja priroda – ali i napaćena, nemirna duša. Njegova ljubav sa Keti je tortura, patnja bez kraja, ali i čista sila, strast bez zadnjih namera i računa, večna, mada agonična odanost. Otuda demonizam ovog junaka ujedno predstavlja mračnu harizmu, dok razdiruća emocija postaje privrženost koja dotiče, boli i, na neki morbidan način, imponuje. Ili je možda, ipak, svemu kriv Ralf Fajns u “Orkanskim visovima” iz 1992?!?

12 коментара:

  1. Jao, pa ovo je baš zanimljivo, ali čini mi se da zahteva mnoooogo više razmišljanja od prethodnih upitnika koje smo popunjavali. Definitivno ga stavljam na listu za neki od narednih postova. Hvala (i tebi i Sari koja je neiscrpna riznica zanimljivih booktagova)!

    U poslednje vreme sam se malo mučila sa pisanjem recenzija, a ovakvi postovi su pravi spas za te sušne periode :))

    P.S. Nikada se neću načuditi koliko različito mišljenje imamo o "Tihom Donu" :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi,baš bih volela da vidim tvoje odgovore i drago mi je da ti se dopadaju pitanja!:) A jeste, moram priznati da mi nije bilo uopšte lako da se setim svih likova, pa sam na kraju išla po principu šta mi prvo padne na pamet. Stvarno zahteva više razmišljanja.

      Što se "Tihog Dona" tiče, veruj mi da se i sama čudim, jer je sve ljude čije preporuke "na slepo" prihvatam i mišljenje baš cenim, ova knjiga najgore smorila - uglavnom nisu stigli ni do drugog toma! Tu računam i razrednog, najbolju drugaricu, mnoge kolege...kad sam počela i sama, očekivala sam da mi se uopšte ne svidi, ali na kraju sam sva četiri toma pročitala za manje od sedam dana i to "u jednom dahu", svideli su mi se i likovi, jedino bih možda malo drugačije osmislila kraj, ali, da, bilo je to jedno od meni lično najvećih čitalačkih iznenađenja.:)

      Избриши
  2. Dizni i knjige, savršena kombinacija. :) Ja se sebi ne mogu načuditi što upitnik već nisam uradila, deluje mi baš interesantan. Ti si, naravno, podsetila na neke klasike koji mi još uvek predstoje. Primetim da mi u poslednje vreme klasici najviše pašu, a bogu hvala ima ih toliko da mi štiva nikad ne zafali. :)

    „Putovanje sa likovima, zavirivanje u njihove umove i srca, na izvestan način je susretanje sa nama samima, suočavanje sa stvarima koje, možda, drugačije ne bi uočili, ni bili voljni da priznamo. Književni junak je srce i duša priče koju naseljava. Privlačeći pažnju, bilo to na pozitivan ili negativan način, obezbeđuje besmrtnost knjizi – samim tim i sebi u njoj.“ - DIVNO REČENO! Ujedno može poslužiti i kao koncizan odgovor na pitanje: Zašto čitaš?

    Veruješ li da sam „Mulan“ prvi put odgledala tek prošlog leta? Kako sam se samo smejala.. Edi je genije! Potpisujem deseto pitanje, bajronovski junaci su uživanje za čitati, sva ta previranja i duševni nemiri, nikad mi dosadno nije. Rejf je savršeni Hitklif, mada ni Olivije nije bio za bacanje (uprkos činjenici da film pokriva samo 16 poglavlja).

    Hvala na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Kaćo, mnogo mi je drago što ti se tekst dopao, jedva čekam i tvoje odgovore - razumemo se, magija boravka u svetu knjige je nešto što samo oni koji su je iskusili mogu zaista da razumeju (i cene)!:)
      Srećom, lista nikad nije bez novih naslova, uvek postoji još brdo nepročitanih koje čekaju, ali i onih što prosto zahtevaju reprizu.
      Nisam gledala "Mulan" od osnovne škole, planiram uskoro - Edi je kralj!:)
      Dodajmo tu i Hardija, a što se Fajnsa tiče, zaboravih da je bio i Onjegin na velikom platnu, baš mu dobro stoji bajronizam, nema šta!:))))

      Избриши
    2. Fajnsov Onjegin je divan, a tek Liv u ulozi Tatjane. ❤

      Избриши
    3. Da, Liv je prekrasna, baš kako sam i zamišljala Tatjanu.:)
      A bogami, dobro su se uklopili Lena i Tobi kao Olga i Lenski!:)

      Избриши
  3. Jao, osećala sam se kao na času! Bez obzira što naivno zvuči (Dizni), tekst nije nimalo naivan. Bogme, ovako kvalitetan tekst stvarno zahteva profesionalca u ovom polju ili jako puno razmišljanja i prisećanja. Svaka tebi čast (po stoti put, ali svaki put više nego zasluženo). Stvarno si me mnogo čega podsetila! Pozdrav, do čitanja :)

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala, ovo je stvarno (malo preteran) kompliment, čak mi je i neprijatno!:) Uvek kažem, profesionalac ću biti onoga dana kada me za ono za šta sam se školovala budu plaćali i stvarno vrednovali, a do tada sam, kao i mnogi (a pronalazim sve više predivnih blogova na slične teme) ljubitelji književnosti,samo entuzijasta što deli svoj hobi sa drugima. Srećna sam kada vidim da mi polazi za rukom. HVALA od srca!:)))))

    ОдговориИзбриши
  5. A, sad baš neću da te pustim da prođeš s tim stavom skromnosti! Prvo, profesionalac je onaj koji se za nešto školovao i koji to znanje primenjuje u nekoj oblasti! Na tvom primeru - ti se JESI školovala i to jako posvećeno i kvalitetno što tvoj prosek i svedoči, a ovakav blog JESTE nešto iz domena književnosti. Prema tome, ti i tvoje koleginice jeste ovde profesionalci. Pojam novca i pojam profesionalca nije u vezi 1:1. (Suprotan primer: ima kafanskih pevačica koje zgrću brdo novca, a nit` su se školovale, nit` pevaju kako treba - one nisu profesionalci u smislu profesije).
    Nekome može da se svidi moje pisanije, može da bude zadovoljan mojim izborom knjiga, može da bude saglasan s mojim ocenama, ... ali ja sam i dalje amater u ovoj oblasti. Prema tome, shvati ovo kao prijateljski ukor.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U pravu si, kao i uvek. Hvala na roditeljskom, prijateljskom, iskustvenom, a pre svega OPRAVDANOM ukoru.:))))

      Избриши
  6. Isidora uživala sam u ovom uptiniku. Uvke izvučem nove preporuke iz tvojih odgovora zato jako volim kad radiš ove tagove. Još više od toga volim što nisi "škrta" sa odgovorom već uvek sve lepo objasniš. Baš sam uživala. DRago mi je što si odradila!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi na idejama za sve ove upitnike, baš smo se Sandra i ja nedavno složile da si nam proveren izvor inspiracije!:)
      Posebno mi je drago što mogu da pružim nove preporuke, a kada je u pitanju opširnost odgovora, nekako gledam da sve bude u službi teksta, a ne klasičan "leksikon" (pitanje-kratak odgovor. Pošto nisam ja (tj. moja ličnost) ono zbog čega ljudi čitaju blog, nego sam sadržaj, gledam da to bude u prvom planu.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...