среда, 04. април 2018.

“Mystery Blogger Award” upitnik

odgovara: Isidora Đolović
Pre izvesnog vremena, Sara me nominovala za ovaj interesantni upitnik, na čemu joj, kao i na istom prilikom izrečenom divnom komplimentu u okviru obrazloženja izbora sledećih kandidata, od srca zahvaljujem. Pošto sam istu verziju “anketice” nešto ranije videla kod Miljane, autorke još jedne stranice koju rado i sa zanimanjem pratim, drage volje sam prihvatila izazov. Doduše, ostalo je nejasno o kakvoj se (mogućoj) nagradi radi, kao i zašto je baš “misteriozni” bloger u pitanju, pa bih bila zahvalna ukoliko bi mi neko objasnio. Kako god bilo, igra je uvek zanimljiva, a  pravila glase:

- Podeli logo Mystery nagrade (u naslovu posta) i pravilnik.
- Budi ljubazna i zahvali onome ko te je nominovao.
- Reci svojim čitaocima tri stvari o sebi.
- Odgovori na postavljena pitanja.
- Iznenadi i nominuj 10 do 20 drugih blogera i obavesti ih o tome.
- Postavi im pet pitanja. Nije nužno biti ozbiljan i ne postoje glupa pitanja.
- I za kraj, malo samoreklame – podeli link do svog najboljeg posta/postova.

Prve dve stavke su ispunjene, pa možemo krenuti dalje, redom. Nadam se da ću vas zabaviti.

Tri činjenice o mojoj malenkosti

Ovaj tip upitnika mi nije stran, s obzirom da je prošle godine blogosferom cirkulisao jedan sličan, “Versatille blogger award”, na koji sam odgovorila u sklopu mesečne kolumne (OVDE), a po svojoj koncepciji dosta podseća na ovaj današnji. Takođe, na veliki broj pitanja koja slede, već sam imala prilike da (u nešto izmenjenom obliku) odgovaram u sklopu Prustovog upitnika, tako da na ostavljenim linkovima možete sve to pročitati, da se ne ponavljam. Pokušavajući da se setim još koje pojedinosti, a da je već nisam podelila sa čitaocima (što mi, inače, nije nimalo lako, jer sam povučena osoba i ne volim da se eksponiram više nego što je neophodno), izdvojila sam sledeće:
1. Ne volim da spavam. Rano ustajem, aktivna sam po ceo dan, trudim se da legnem bar neko vreme pre ponoći i nikada nisam, još od obdaništa, koristila onu tako izvikanu “popodnevnu dremku”. Pokušala sam jednom, nakon nekog napornog ispita i probudila se još umornija, do kraja tog dana ne uspevajući da se rasanim. Od tada sam “zabatalila” svaki sličan pokušaj. Naprosto, smatram da je Bog s razlogom dao noć za san, a dan za rad i tako funkcionišem još od školskih dana. Dosta sam disciplinovana, gotovo “vojnički”, što mi, moram priznati, zaista prija i izgubila bih se bez poštovanja svog rasporeda. Isto tako, nisam spavalica, čak to doživljavam kao gubljenje (ionako dragocenog) vremena, pa obično odmorim koliko mi je neophodno i, “napunivši baterije”, već “jurim” u nove poduhvate. Često se probudim usred noći, smislivši neku rečenicu ili koncept za tekst, a duže od sedam-osam sati spavam jedino kad se baš razbolim.
2. Do devetnaeste godine gotovo uopšte nisam jela salate. Verujte, ovo je čak i meni (danas) za nevericu, ali bilo je dana kada nisam htela ni da probam paradajz, krastavac, cveklu, kupus-salatu, sve ono što (osim krastavca, na koji se još nisam navikla) danas obožavam. S obzirom da  sam se od ranog detinjstva „prežderavala“ suhomesnatim proizvodima i kremićem (iz kantice, kašikom!), prosto me čudi kako sam uvek bila mršava. Verovatno su mi se u međuvremenu sve te nezdrave namirnice toliko smučile, da ih poslednjih deset-petnaest godina ne mogu videti ni na slici! Kao što obično biva, sa upisom na fakultet, selidbom u drugi grad i ručkovima u menzi (jer za „fast-food“ nisam imala ni novca, ni nekih sklonosti), zavolela sam grašak, pire, spanać, kuvanu šargarepu, salate, a donelo mi je sve to i prelazak na vegetarijansku ishranu, generalno mnogo zdravije životne navike i bolju sliku organizma.
3. Ježim se kada neko grebe stiropor! Većina ljudi koje poznajem ne podnosi zvuk grebanja escajgom o tanjir ili drugi komad pribora za jelo (posebno viljuškom), iskočili bi iz sopstvene kože u tim situacijama, iščupali uši, samo da agonija ne traje ni minut duže! Meni je ovaj zvuk takođe skoro pa sasvim nepodnošljiv, međutim, postoji nešto još gore (a nije zubarska “bušilica!”)…i bizarnije. U pitanju je grebanje stiropora. Još od školskih dana i časova likovnog ili tehničkog, kada smo ovaj materijal koristili za raznorazne “rukotvorine”, mogu samo da se zgrčim, zapušim uši i stresem se.

Miljanina pitanja

Evo jedne prijatnije stavke, jer mi već pripremljena pitanja daju “odrešene ruke” i priliku da se iznenadim. Doduše, varijante nekih od njih već su prisutne u gore spomenutim upitnicima, pa vas ponovo upućujem na te linkove. I naravno, raspričana kakva jesam, nisam odolela, a da ne odgovorim na OBA “bloka” pitanja – dakle, Sarinih (koja je nominovala mene) i Miljaninih (koja je nominovala nju), jer su mi se, naprosto, sva podjednako svidela. Zaista nisam mogla da se odlučim, pa se zato nadam da ni vas neće mnogo “ugnjaviti” ovakva, duplirana verzija!

1.Koje alkoholno piće ti budi najlepše uspomene?
Kao što sam jednom prilikom pisala, uopšte ne pijem kafu, gazirano, ni alkohol. To ne znači da nisam probala pomenute vrste pića, samo mi se, eto, nisu svidela ili mi nije prešlo u naviku da ih konzumiram neko duže vreme. Alkohol sam, istina, povremeno, pila kao mlađa – u svojim tinejdžerskim danima izlazaka na svirke, kada je bilo “tako cool” delovati ozbiljno dok glumataš opasnog rokera sa cigaretom u jednoj ruci, a flašom piva u drugoj. Doduše, nikada se nisam stvarno napila, jer mi je to uvek bilo degutantno, naročito kod ženskih osoba, a i užasavam se mogućnosti da izgubim kontrolu nad sobom, pa lupetam gluposti i ponašam se neprimereno. Nazovite me “drvenom Marijom”, šta mogu, takva sam bila i ostala. Uglavnom, cigarete su bile aktuelne možda jedno celo polugodište u drugom razredu srednje škole, dok me roditelji nisu “uhvatili”, dajući mi savršen izgovor da prekinem sa tim u samom startu, dok još nisam čestito ni naučila da zaista uvučem dim u pluća. Isto važi za alkohol – rakije se gnušam, pivo mi je oduvek bilo gorko i bez nekog ozbiljnog dejstva, ali sam zato volela “slatkasta” pića poput crnog vina, “Pelinkovca”, “Bakardi brizera” i sličnih likerčića. Kao student sam ih već potpuno zamenila “Švepsom”, “Koktom” ili povremeno “Koka Kolom” u sklopu izlazaka. Ali, eto, recimo da mi je taj “Bakardi” ostao u posebno simpatičnom sećanju, jer sam ga prvi (i jedini) put pila prilikom svog, opet, prvog (i jedinog – Crnu Goru ne računam, u vreme kada sam tamo išla, još nije bila inostranstvo) boravka “preko grane” – na ekskurziji u Grčkoj. Društvo iz odeljenja se smestilo u Tininoj sobi, pa smo pijuckali, svako iz svoje flaše, glumatali hipike i forsirali nekakvo “obeznanjivanje”.

2. Rad kog slikara obožavaš?
Moji najdraži slikari su Ežen Delakroa i Gustav Klimt, pripadnici dveju epoha koje inače obožavam u umetnosti i istoriji uopšte. Možda je kliše, ali slika “Sloboda predvodi narod” je jedno od dela koja na mene neobično snažno utiču. Ispuni me prkosnim nabojem, pogodi onu romantičarsku crtu i prenese svoju univerzalnu poruku. S druge strane, Klimtov izraz savršeno svedoči o periodu i sredini u kojoj je stvarao, dekadentnom Beču, uz apsolutnu jedinstvenost vizuelnog identiteta, koja mu, kao malo kom “likovnjaku” omogućuje momentalnu prepoznatljivost.  

3. Koju naviku nikako ne uspevaš da uvedeš u svoju rutinu?
Definitivno bih morala naučiti da se više odmaram i opustim. Sve je to lako reći, ali nešto komplikovanije sprovesti u delo, a naročito uvesti u svakodnevnu praksu. Volela bih da budem spontanija i fleksibilnija, da manje robujem planu i programu, umesto što se nerviram čim nešto ne ide kako sam zamislila. Previše brinem.

4. Ime koje pesme bi bilo sjajan naslov za film o tvom životu?
“She’s like the wind”(Patrick Swayze) ili “Izgledala je malo čudno”(Bijelo dugme). Ne samo naslov, cele pesme -  pri čemu čak blagu prednost u tom pogledu ima druga.

5. Šta najviše voliš da kuvaš? (recept je poželjan!)
Nažalost, ne kuvam - nije to sad nešto čime se ponosim, samo, do sada nisam imala potrebe, a ni interesovanja da savladam više od osnova kulinarstva. Dakle, znam da skuvam supicu iz kesice, čaj, kafu (sumnjivog kvaliteta, budući da je ne pijem i ne mogu da procenim koliko je dobra ili ne), da obarim jaje (prženje ide već malo teže), spremim špagete/nudle….i to je otprilike to. Mama mi često zamera i smatra da je sramota što, na pragu tridesete, ne pokazujem zanimanje za kuvanje, kao ni npr. vožnju. Međutim, ako je ikakvo opravdanje, upravo usled činjenice da živim sa roditeljima i da imam majku koja fantastično kuva, a da sam tokom godina studiranja i samostalnog života jela u studentskoj menzi ili zagrevala hranu koju su mi slali od kuće, do sada nije bilo prilike da naučim. Tešim se činjenicom u koju najiskrenije verujem – sve se da savladati kada te nužda natera. Primera radi, moja tetka je tek sa pedeset godina počela da kuva.

Sarina pitanja

1. Koja je tvoja destinacija iz snova?  
Pretpostavljam da sam već dosadna svima koji me iole dobro poznaju, ali grad iz mojih snova je bio i ostao Pariz. I, naravno, svesna sam da moj Pariz, koji sam upoznala i zavolela kroz knjige odavno više ne postoji, pa bih se, posetim li ga ikada, verovatno razočarala – ali, nije li to slučaj sa svim mestima, neminovni usud prolaznosti i promena koje vreme donosi sa sobom? Pomirila sam se, zato, sa tim da putujem u mislima, rečima, mašti, jer izgleda da svaki drugi vid ovog hobija mora da podrazumeva fenomen lažne nostalgije “Midnight in Paris” efekat, lepo dočaran u istoimenom filmu Vudija Alena. Pored grada svetlosti, godinama sanjam da vidim Veneciju, pa Prag, pa sve ostalo. Volela bih da putujem…

2.Kada bi jedan lik iz knjige bio narator tvog života, ko bi to bio? 

Istina, Sofka iz Stankovićeve “Nečiste krvi” ili Čedomir Ilić iz istoimenog romana Milutina Uskokovića ni u sopstvenim pričama nisu naratori, al’ po nekoj sličnosti percipiranja sopstva i sveta što nas okružuje, mislim da bi oni bili najbolji izbor.

3.Da možeš da putuješ kroz vreme, u koji istorijski period bi najradije otišla? 

Nema dileme, bio bi to kasni devetnaesti vek ili osamdesete godine ovog za nama. Periodi koji me od malih nogu neobjašnjivo fasciniraju i koje, usudiću se da kažem, osećam do naježenosti.

4.Svi mi imamo grešna zadovoljstva, reci mi jedno svoje? 

Bilo je neko slično pitanje u prethodnim upitnicima i, kao što tada rekoh, nemam baš neka grešna zadovoljstva u pravom smislu te reči, pošto se zaista ne stidim ničega što volim i u čemu povremeno uživam kao izvoru razbibrige. Nemam poroke, čak ni slatkiše ne mogu svrstati u ovu kategoriju, jer naprosto ne preterujem. Moja tajna uživancija su definitivno tinejdžerski filmovi i “one hit wonder” numere iz osamdesetih i devedesetih! Znači, sve one komedijice od “Teen witch” do “Cinderella story”, kao i pesme koje izvode Sandra, Modern talking, Kajagoogoo, čak i pesmice “Makarena” ili ona od Las ketchup probude mi nostalgiju za detinjstvom, vedrinu i razdraganost. Na stranu katastrofalan modni fazon, većina ovih stvari je u poređenju sa današnjom ispraznošću nedostižan kvalitet, zato i traju.
5.I za kraj, podeli sa čitaocima pesmu koja te trenutno tera da ustaneš na noge i đuskaš? 
U ovom trenutku, ali i svakom drugom, kralj fank zvuka Dino Dvornik – “Ti si mi u mislima”.

Nominacije i zadaci

Preambiciozno zvuči nominovati “10 do 20 drugih blogera”, mada ne sumnjam da veliki broj njih to može. Ja niti pratim toliko stranica, niti uopšte mogu da označim toliko adekvatnih sagovornika, ali zato biram sjajnu petorku: Jovana sa bloga Između korica, Aleksandra – naša divna autorka stranice Books and lilies, matematičarka koja odlično barata rečima u okviru bloga Živim obilje  knjiga, kao i moje Katarina (Totally random & co) i Ivana (The stuff dreams are made of). Znam da su neke od njih već “tagovane”, ali nikad nije previše podsticaja! E, sad, u pravilniku piše kako “ne postoje glupa pitanja”, u šta baš nisam sigurna kada je o meni reč, ali, svejedno ću ih postaviti.

1. Kad porastem biću Kengur! – prvo zanimanje o kome ste maštali kao deca i da li ste, nekim srećnim slučajem, uspeli da ostvarite svoj san?

2. Ne veruj u idole, kaže pesma – ali, životni uzori/heroji su nešto drugo. Imate li ih i ko su oni?

3. Nikad ne reci nikad, često ćete čuti – ipak, postoji li nešto na šta ste sigurni da, zaista, ni pod kojim uslovima ne biste pristali?

4. Slabo divanim mađarski – a koji vi strani jezik govorite, ili biste želeli/nameravate da naučite?

5. Da li si ikad vodio ljubav na podijumu za ples? – (OK, nećemo biti toliko direktni!) Omiljena filmska replika, ili bar najupečatljivija, koju često koristite?

Usta moja, hvalite me!
Teško da ima samoreklamiranju manje sklone osobe nego što sam ja; takođe je izrazito nezahvalno odabrati najbolji tekst, jer mislim da konačna reč i ocena ipak pripadaju čitaocu. Onog trenutka kada nešto napišem i objavim, postaje dostupno za svaku kritiku, pohvalu, sugestiju. Često članak u koji sam uložila najviše truda, srca, interesovanja, ostane bez ijednog komentara ili bilo kakve povratne reakcije, a neki (opet, prema mom subjektivnom osećaju) prosečan dobije sijaset pohvala. Evo, izdvojiću par najdražih, na koje sam ujedno najviše ponosna:

“Četvrt veka od tužnog rastanka” o Draženu Ričlu Ziji;

“…And River ran through it” o Riveru Finiksu (oba su doživela i svoje štampano, skraćeno izdanje, zbog čega sam presrećna);

Rezime druge sezone “Bordžija” (od svih analiza epizoda, čini mi se najanalitičnije i najbolje sročenom).

Što se književnih prikaza tiče, tu već stvarno ne mogu da se opredelim, prepuštam reč Vama, dragi čitaoci. Meni je svaki podjednako mio. Iskrena da budem, svoje najbolje tekstove objavljivala sam u štampi, a ne na blogu, ali kako ne ispunjavaju kriterijum koji se ovim zadatkom traži, o njima ću nekom drugom prilikom.

Pa, šta kažete, jesam li bila dovoljno “misteriozna”? Hoću li dobiti nagradu ili ‘ću da izađem na televizor?  I da ne zaboravim, srećan Dan studenata!

13 коментара:

  1. E pa da i ja tebi otkrijem jednu tajnu: svako jutro (radni dan) počinjem nekim čajem s kriškom limuna i čitanjem tvog bloga. Link me prvo odvede na "Subota s knjigom" (uzgred, Luzitanija nema upisanu tu oznaku), pa onda odem na "Svi postovi". I eto meni danas iznenađenja! Čitam redom tekst, svratim i do Miljane, a da mi na pamet nije palo da ću i svoje ime da ugledam! Hvala ti što misliš na mene, ali ja trenutno osećam samo neku tremu. Znam da će i to proći, velika sam ja! Pozdravljam te :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa, to je zaista veliki, veliki kompliment i, bez preterivanja, znajući to sve ovo pisanje i objavljivanje dobija svoju punu svrhu. HVALA!:) Moram priznati, ponovo, uz ogromnu motivaciju stvara mi i prijatan osećaj odgovornosti da ulažem maksimum.
      Hvala mnogo, znaš li da uopšte nisam primetila, obično te oznake unosim po inerciji, nemam pojma kako je sad promakla. Ispravljeno!:)
      Nema potrebe za tremom, ovo je zabava i način da se bolje upoznamo, saznamo svašta interesantno, nasmejemo i, rekla bih, pokupimo štošta korisno jedni od drugih. Jedva čekam odgovore!:)
      I tebi, hvala na vernoj podršci, ulepšala si mi jutro sada.:)

      Избриши
  2. U nekim sferama zivota, ti i ja zaista imamo slicnosti. Ni ja ne spavam popodne, koristim frazu moje koleginice: "Spavacu kad umrem!" :D Do mojih 20ih godina jela sam tek poneko povrce, a vecinu sam projela tek nakon udaje, u trudnoci zbog bebe. :D Kafu i alkohol ne pijem, probala sam oba, nisam odusevljena. Od kafe mi je muka, a alkohol popijem malo kad su neki praznici... toliko. Sto se kuvanja tice, a i ostalih kucnih poslova, nisam znala ama bas nista da radim. Moja mama se naradila od svoje 12-te godine kod svoje majke pa je mene htela da pristedi. Mada je pokusavala da me nauci da skuvam ponesto, ali to se bas i nije "lepilo" za mene. Kako sam se udala, naucila sam da kuvam, a kucne poslove delim sa suprugom, tako da nikad nije kasno. ;) A putovanja... njih nikad nije dosta... eh, koje bih sve destinacije zelela da posetim! Ali, dobro, kad pogledam svoju generaciju, ja sam jos i dosta putovala, bila sam u nekih 10ak zemalja Evrope, ali se nadam da cu imati mogucnosti da posetim jos ponesto kasnije u zivotu. Odlican post! Uzivala sam citajuci ga! Pozdrav! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zanimljivo, koristim istu izreku, a moram priznati da mi nikada nisu bili jasni ni ljudi koji se bude kasno, npr. oko podneva pa nadalje (a imam takve i u kući!). Meni je dan koji počne na sredini - izgubljen dan, a najveći deo obaveza pozavršavam u toku prepodneva.
      Uh, dobro je, znači nisam baš toliki čudak!:)))
      Meni je žao što nisam odrastala u istom vremenu, a ni sredini kao moja mama, jer su ona i tetka još u osnovnoj školi naučile da šiju, vezu, pletu, kuvaju i tako razvile neke kreativne hobije koji su im omogućile da same sebi prave garderobu, npr, dakle nije to bio onj domaćica-Pepeljuga fazon, nego te osposobe da radiš u svoju korist. S druge strane, ja sam imala neke drugačije aktivnosti i interesovanja, pa se ne žalim, samo mi se čini da su kasnije generacije uopšte manje pokazivale interesovanje za takve stvari...
      Kao neko kome je otac turizmolog, videla sam začuđujuće malo Srbije, a kamoli sveta. Nije bilo do mene, šta da se radi - neke stvari ti se ne daju, pa možeš da ih želiš koliko hoćeš, ne vredi. Hvala umetnosti što mi je omogućila da putujem u mislima.:)
      Hvala ti mnogo na čitanju!:)))

      Избриши
    2. Da ne bude zabune, reč je o tetki - majčinoj sestri, u tekstu pominjem drugi, tatinu sestru, koja je kasno naučila da kuva. Na nju, inače, karakterom najviše ličim, kažu.:)

      Избриши
  3. Hvala ti na prvoj nominaciji! Do sada se nisam naročito zanimala ovom vrstom blogerskih igrica, ali čini mi se da bi moglo biti zabavno, pa ću se potruditi da do nedelje odgovorim na zadatke i objavim ih.

    Bilo je zanimljivo čitati tvoje odgovore, čak sam se u nekolicini njih i pronašla. Npr. i ja se trudim da rano ustajem, takođe ne podnosim zvuk grebanja i sečenja stiropora (i debljeg kartona, dodala bih) - imam osećaj da mi svaka moždana ćelija utrne od njega, a nisam ni ljubitelj alkohola i, da budem iskrena, ne razumem baš ni taj stav da je za dobar provod neophodno piće. Isto, što je meni veoma zanimljivo, svojevrsno poistovećivanje sa Čedomirom Ilićem, iako je to kod mene (možda prilikom prvog čitanja na trećoj godini više nego sada) delovalo prilično onespokojavajuće, no što sam ga rado prihvatala kao svog književnog „dvojnika”. Ipak, to i jeste jedna od stvari koje, po mom mišljenju, izdvajaju kvalitetna dela od onih manje kvalitetnih: teraju te da se zamisliš nad samim sobom i preispitaš neke strane sopstvene ličnosti.

    Sve pohvale za muzički izbor!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi na divnom odgovoru!:) Sa nestrpljenjem čekam tvoju verziju upitnika, a raduju me ove sličnosti, takođe se slažem sa definicijom književnog "dvojnika", to su upravo one situacije kada te sličnost i nivo prepoznavanja zaprepasti, poprilično i onespokoji, ali pre svega svedoči o uverljivosti i veštini pisca da nas veže (trajno!) za svoje delo. Da u njemu pronađemo sebe.
      P.S. Isto, smatram da je ono "nema pravog provoda bez alkohola i narodnjaka" čista glupost, kao i fraza "od Silvane do Nirvane".

      Избриши
  4. Isidora hvala na odgovorima, odličan post i baš sam uživala čitajući (sad sam tek našla mira da kucam haha) :D
    Za salate sam se šokirala odmah da ti kažem pazi ja jedem samo šopsku i zelenu salatu i kupus ali znajući da si pasionirani vegetarijanac me je šokiralo, evo iznećuti da nisi jedini "ćudak" ja jedem kečap, i čeri paradajz i hlbom uzimam ono što pusti u šopskoj ali sam paradajzn ne volim nikako (ne volim kad se ljušti kora to na čerjjuu nema jer je mali pa taj jedem), dok moja sestra Mina jede isti ali ne jede ni čeri a kečap da ne vidi očima (mada ja volim samo pica kečap origano mi fali blagi mi je sladunjav) :D
    Ja general no ne volim da spavam...popodne ali ujutru volim i to dugo, dugo, dugo. Ja sam i u školi bila tip koji se teško budio i kako dođe vikend/raspust... bilo šta eto mene u 12 popodne (i to ako mi se posreći da ustanem tad to se smatralo i dan danas "ranijim" ustajanjem), ali popodne-puškom da me neko godni šanse nema.
    Meni je definitivno najgori kreda po suvoj tabli (ako razumeš šta hoću da kažem) slavila sam dan kada sam završila srendju jednom sam kada me je neka proferka izvela na tablu a nije dala da se nakvasi ista istrčala iz učionice od sopstvenog zvuka grebanja table.
    Opuštanje (kao odmoriš se bar dok spavaš to je lakše) je generalno jako teško, i ljudi su naivni ako misle drugačije, prosto posebno ako si u grču često bude mnogo komplikovano da se opustiš, veruj mi ja sam sebi uvela dnevno po 30 minuta gde slušam relax playlistu i bukvlano kuliram i još ne umem da se opsutim :)
    Ja sam rekla već u sovjim odgovorima-nit znam nit volim niti sam neki zagovornik da svako žensko treba da zna da kuva. Sa druge strane nisam bila ni fan vožnje ali pošto su moji insistirali tu sam popustila.
    Uh sajjani istorijski periodi, ja bih takođe generalno preskočila ratne periode nema tu ničeg interesantnog kod mene bi dominirale '20-e i kasne '60-e (ali samo u Americi da se razumemo) ali mi se i ovo dopada :)
    Teen filmovi su i moje grešno zadovoljstvo gledala sam ih mnogo bez obzira što je velika većina bila izuzetno glupa :D
    Puštam ovu pesmu Dina Dvornika i đuskam, BTW Srećan Uskrs :)
    Hvala što si odgovorila na izazov :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hej, jedem ja salate, ovo je bilo PRE nego što sam prešla na vegetarijansku ishranu, dakle, dok sam bila dete i tinejdžerka.:) Iskreno, sada bih verovatno umrla od gladi bez voća i povrća, tako da mi je drago što sam svoje nezdrave navike "iživela" kao dete.
      Jaooooooooo, kreda na tabli, u pravu si, potpuno sam na to zaboravila. Grozno, slažem se. A uvek se setim Barta Simpsona i onog kaznenog ispisivanja rečenica.:)
      I tebi srećan ROĐENDAN :)))) i Uskrs, uživaj u ovom lepom, sunčanom danu i hvala mnogo na inspiraciji, idejama, čitanju!:)

      Избриши
  5. Živa sam. :) Nikako da se dočepam računara, pa da se javim. Uživala sam čitajući tvoje odgovore, ja ću odgovoriti na pitanja ovih dana (verovatno već danas zasučem rukave, red bi bio).
    Do svoje 16. nisam pila jogurt, dobar deo povrća sam prvi put probala u dvadesetoj, a masline jedem tek nekoliko godina dok postoje i pojedini specijaliteti za koje znam da ih nikad ni probati neću - pihtije tu prednjače, jednostavno ne mogu ni da ih gledam, a kamoli jedem. Divim se tvojoj istrajnosti kada je način ishrane u pitanju, ja sam izdržala svega 5 meseci vegeterijanskog načina života. Nisam se trudila da osmislim raznovrstan jelovnik već sam, pretežno, jela uvek iste obroke, vrtela ih u krug, pa su mi se smučili, te sam odustala.

    Mislim da će mi od celog upitnika najteže pasti da osmislim novu turu pitanja, tvoja su mi genijalna. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Kaćo!:)))
      Bez opterećenja, izgleda da su nam svima ovi prolećni dani doneli buđenje iz hibernacije, tako da su obaveze sustigle. Važno je da smo tu, kad god to bilo, nema žurbe.:)
      Primetila sam da mnogi od nas "kasno" pređu na neke namirnice, valjda jer kao klinci preferiramo instant-hranu, grickalice, slatkiše, to kao da je neko pravilo. Ima ona izreka "Pihtije idu s godinama" - kod mene, doduše, one nisu, ali neke druge stvari definitivno jesu tek sa vremenom došle na jelovnik. A što se tiče vegetarijanstva, mislim da sam imala olakšavajuću okolnost u činjenici da nikada nisam volela meso, pa mi nije bilo teško da ga se odreknem. Gledam na to kao na ostavljanje cigareta, npr. Jednom kad prestaneš, posle više nemaš želju da probaš, čak ti se sloši i od samog mirisa.
      Jedva čekam da čitam tvoje odgovore! :)

      Избриши
  6. Jaooo, kakav divan tag (hvala što si me se setila), svakako ću ga uraditi. I moja kafa je sumnjiva jer ne pijem i, iskreno, uvek se ponadam da mi gosti neće tražiti i da će se zadovoljiti sokom ili čajem (ali nismo u Engleskoj, pa ništa od toga) jer ne volim da ih razočaram. Doduše, muž mi je pre izvesnog vremena održao ''kratak kurs kuvanja kafe'', pa je sad možda nešto bolja. Eurokrem se jede kašikom iz kantice, nego kako? :-D
    ''Ne tupi, Frede'' - otkad to nisam videla

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo, mnogo hvala - drago mi je što ti se svideo upitnik i jedva čekam tvoje odgovore!:))) Birala sam inspirativne i drage blogere, od kojih uvek saznam nešto lepo i novo!
      Haha, nadam se da je kurs bio uspešan! Nekako, čim nešto ne piješ, nemaš osećaj i teško je proceniti, pa ti je barem potreban pouzdan degustator.
      Nego šta, krem iz kantice, "Plazma" u mleku, klasika.:)))
      Isto, oduševio me gif, jer baš volim ovaj film, a davno sam gledala, dugo ga nisu reprizirali, nažalost.:(

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...