субота, 24. март 2018.

Subota sa knjigom: Svi naši porazi

piše: Isidora Đolović

Svako burno poglavlje istorije ima svoje lice - i naličje. O onom prvom, uzvišenom i dostojanstvenom na pomalo razmetljiv način, govore priče znamenitih ličnosti. Ono drugo, ne manje krvavo i potresno, čine male, privatne povesti. Zanemareni, marginalizovani, na različite načine izmanipulisani – starci, deca i žene, barem u umetnički (pre)oblikovanoj stvarnosti dobijaju svoje pravo oglašavanja, izricanja bolnih, bespoštednih istina o nama. Ironije li, upravo na ove društvene “grupe” usmerena su manipulativna obećanja, strategije i kandže političkih vođa, velikih i malih, ali danas, na devetnaestu godišnjicu NATO bombardovanja, nećemo o tome. Ako ljudi ne pamte, pamte knjige….a neke od njih i sasvim dobro svedoče o ponovljivosti naših uzaludnih žrtava i zabluda, čineći nas savršenim plenom za neke nove zloupotrebe, nesvesnim da okupator ne mora uvek doći preko granice i biti tuđeg roda, a da sem teritorije, može oduzeti i ljudsko dostojanstvo.

Iz perspektive "gunja i šajkače" dolazi priča “Knjige o Milutinu” Danka Popovića. Milutin je srpski seljak, Solunac i domaćin, učesnik presudnih događaja prve polovine prošlog veka, jednostavni - a starovremski mudar glas naroda koji je izgubio sve u vrtlogu velikih zbivanja, nikad do kraja ne shvativši ZAŠTO, ali ćutke i trpeljivo podnoseći sudbinu. Milutin je stradalnik, pa zato roman svojim naslovom aludira na biblijsku "Knjigu o Jovu". Takođe je i muški pandan Mihailovićeve Petrije, čijim glasom kao da na samom završetku progovara njegova supruga Živana. Dok Petrija plete svoj sumorni venac od običnog - a iskonskog udesa ženskog principa u patrijarhalnoj sredini, Milutin oličava muški, ratnički i zemljoradnički, čija je tragedija tiha i nedopustivo zanemarena.

Šta je, sinovče, ne sviđa ti se ovo što ja govorim? A šta si ti mislio? Kako si ti to zamišljao srpskog seljaka, baš bi volo da znam.

Sasvim drugačijim, a jednako bolno iskrenim glasom progovara proza Vladimira Kecmanovića, čiji je najbolji primer sada već kultni roman “Top je bio vreo”. Sažeto, koncizno, precizno, jer, kako drugačije izraziti užase pred očima dečaka-naratora, koji u paklu ratom zatvorenog Sarajeva za kratko vreme postaje siroče? Nakon što granata razori porodični stan, junak dospeva pod zaštitu komšinice Hatidže (muslimanske "majke Hrabrosti"), pa komšije Nikole (i njegove supruge Mitre; tih "ljudi-zombija", možda najtragičnijih figura u romanu) i otkriva sasvim novi svet užasa i beznađa. To je svet u kome knjige služe jedino za potpalu, deca ne veruju u bajke - ali veruju u moć oružja, a nasilje i agresivnost postaju jedini ponuđeni model ponašanja. Zanemeo, tumarajući kroz anarhiju do juče svojih, zavičajnih ulica, dečak odrasta prisilno i prerano. Kecmanovićev svedeni, "iscepkani" izraz uspeva da prenese i doživljaj i osećanje na način koji je za ovaj kontekst najlogičniji, najprirodniji. Jer, snažan udarac obično ošamuti, pa se čovek (barem neko vreme) kroz život kreće poput grogiranog boksera. A izbacuje li išta kolektiv iz ravnoteže kao bratoubilački rat?

Toliko razmatrani završetak (u odnosu na filmsku verziju) više je nego efektan. To je sirovi, oslobođeni bes, to je gromoglasni KRIK zlom zatrovane i gubicima izranjavane duše. Likovi u romanu, bili zločinci ili njihove žrtve, tumaraju u krugu tiranije i priželjkuju bilo kakav izlaz. Svako reaguje kako može, neko se povlači (poput Milana, u klaustrofobični prostor ormara, sanjajući istovremeno prelazak na drugu obalu reke), drugi se odaju lutanju, kriminalu i iživljavanju. Tragedija uništenog detinjstva i ovladavanje nasilničkih poriva nevinom detinjom dušom (tako sjajno obrađeno u Goldingovom "Gospodaru muva", npr), do tačke kada želi da zapuca na grad i uspomene od revolta i izgubljenosti u gnevu, dovoljno je efektna antiratna poruka. Autor cilja u samu suštinu i pogađa je, beskompromisno, besprekorno.

Učimo li na greškama?
izvor: http://www.koreni.rs

4 коментара:

  1. Odličan prikaz! Nisam ni sumnjala da ćeš ovakvu tužnu godišnjicu propratiti prigodnim osvrtom na minule događaje. Ne jednom sam kroz tvoje tekstove osetila tu tvoju snažnu potrebu da doprineseš povećanju svesti i savesti ovog naroda. Pozdravljam angažovanje i trud!
    Ima ovde još jedna, meni fantastično neobična slučajnost: naime jutros sam pripremila 3 knjige koje bih mogla sledeće da čitam - Knjiga o Milutinu, Helena ili o nemiru i Top je bio vreo. Iako sam upotrebila opšteprihvaćenu reč "slučajnost", potpuno sam uverena da ta reč opisuje pojam koji ne postoji ... Pozdrav i do čitanja :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mislila sam da ne objavljujem ništa, jer zaista nisam stigla da pripremim - ali, pobedio je osećaj odgovornosti i navike, tako da "iskopah" dva prikaza od ranije, koje nigde sem na "Goodreads"-u nisam objavila, pa ih spojih u celinu, nekako (nadam se, ne toliko nezgrapno) povezujući sa simbolikom jučerašnjeg datuma. Hvala na čitanju i komplimentima!:)

      Избриши
  2. Sjajan post i sjajno predstavljanje knjige. Ja imam, tu sreću da se ne sećam bombardovanja ali radije ne želim ni da čitam o tome bar ne trenutno nekako mi mračne teme ne prijaju. Ja sam imala oko 6 godina kada se sve to desilo ali se tih dana nikako ne sećam kao da ima prekid filma pojma nemam, u svakom slučaju sjajan recenzija knjige ako jednom budem bila spremna za nešto tako teže definivino ću je potražiti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro, ali ovo nisu knjige o bombardovanju, samo se namestilo da post kucam na godišnjicu toga rata, pa sam (očigledno nevešto) povezala sve naše istorijske nedaće i nepromenljivi mentalitet u jedan kontekst...
      I u pitanju su dve knjige, ne jedna. "Knjiga o Milutinu" prati Prvi svetski, a "Top je bio vreo" rat u Bosni 1992-1995...
      Hvala na čitanju, u svakom slučaju.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...