недеља, 25. фебруар 2018.

„Nemanjići“(2018), istorijski promašaj

komentariše: Isidora Đolović

Ko je Srbin i srpskoga roda
i od srpske krvi i kolena,
a pokudi dične “Nemanjiće”-
Od ruke mu ništa ne rodilo:
ni u polju bjelica pšenica,
ni u brdu vinova lozica!
Pa, ipak, počelo je, kao i većina srpskih snova, sa silnim poletom i još većim očekivanjima. Najava snimanja igrane serije o dinastiji koja je najduže vladala srpskom državom, lozi ktitora, zakonodavaca, arhiepiskopa, svetaca, ali i kontroverznih ličnosti, sa izvora o njihovim životima danas neraskidivo spojenih uz mitove, izazvala je opravdano oduševljenje. Bili smo ushićeni što, napokon, dobijamo domaću verziju svetski odavno popularnih, romantizovanih istorijsko-političkih drama o porodicama na vlasti, dokaz da nisu jedino Tjudorovi i Stjuarti, Romanovi, Medičijevi i Bordžije, Habzburzi i otomanski sultani, ono zanimljivo što evropska istorija može da ponudi za pouku i zabavu. Srpski srednji vek obiluje pričama i ličnostima čija živopisnost prevazilazi najbolju fikciju: od odbeglog Rastka, preko raspusnog kralja Milutina i zlosrećnog mu sina, Stefana Dečanskog, do cara Dušana Silnog; od francuske snahe Jelene Anžujske do maloletne Vizantinke, princeze Simonide; od činjenica do preuveličane legende. Za razliku od suseda, dobro su primetili mnogi, mi nemamo potrebe za izmišljanjem vladara i domaštavanjem hronika. Obilje materijala samo je čekalo na adekvatnu obradu, naročito imajući u vidu da su poslednja filmska ostvarenja na temu naše istorije pre ropstva pod Turcima, snimana još u vreme SFRJ. Ispostaviće se kako su upravo te stare, dobre kostimirane drame (poput „Banović Strahinje“ Vatroslava Mimice, „Boja na Kosovu“ Zdravka Šotre ili niza televizijskih serija o devetnaestovekovnim, prelomnim događajima iz nacionalne prošlosti) ostale u svakom pogledu nedostižan obrazac. „Nemanjići: Rađanje kraljevine“, dugo očekivana priča iz života rodonačelnika slavne porodice, unapred smelo nazivana srpskom Igrom prestola, zaista nas je iznenadila i zaprepastila – ali, neprijatno. Sa tim razočaranjem, zakoračili smo u novu godinu.

Kao da nije bio dovoljan početni brodolom, nakon kakvog se, u svetu, snimanje ostatka sezone uglavnom obustavlja, arogantno preokrenuvši negativan publicitet u “veliko interesovanje”, insistirajući na tome da se “samo zlobnicima nije svidela prva epizoda“ (parafraziram scenaristu Gordana Mihića), putem nakićenog trejlera besomučno reklamirajući „epski spektakl“ i „najskuplji projekat u istoriji srpske televizije“, RTS nam je napokon isporučio, navodno prerađenu i poboljšanu, pilot-epizodu srpskog čuda, naslovljenu „Pod zastavom Vizantije“. Utisak i pored dorada nije bitno izmenjen, no, krenimo redom.

Da će gledanost prošlog vikenda biti velika, od početka nije dovođeno u pitanje. S obzirom na većinski loše reakcije i sprdnju koja je usledila nakon novogodišnje premijere „pilota“, mnogi su u subotu uveče iz čiste znatiželje zauzeli mesta pred malim ekranima. Može se prilično sigurno pretpostaviti, podsticaj je predstavljalo nekoliko razloga: 1. (znati)želja da se i sami uvere je li zaista TOLIKO loše; 2. nada kako je nešto STVARNO izmenjeno na bolje; 3. obzir da se  ispoštuje „milenijumski“ projekat i, sa radošću i nadama svih nas,  dugo očekivana, potrebna dramatizacija priče o konstitutivnom periodu za našu državu i svetorodnoj vladarskoj lozi koja ga je, tokom zadivljujuća dva veka, predano (iz)gradila; 4. uvažavanje uspomene na, u međuvremenu, preminulog Nebojše Glogovca, koji uz Dragana Mićanovića i Vojina Ćetkovića predstavlja jedinu istinski obećavajuću, svetlu tačku sezone u najavi. Sve ostalo je, nažalost, bilo poražavajuće.
Podsećajući nas kako, narodski rečeno, „od babe devojka ne biva“ (da se ne koristim sad onim drugim, uspešnijim i direktnijim poređenjem između pite i...khm, fekalija), ni od nesrećne uvodne epizode nije moglo nastati nešto barem iole pristojno. Mada su je skratili za dobrih dvadeset minuta, izbacivši gotovo sva problematična mesta (što znači da su, ipak, uvažene primedbe te iste „laičke, zlonamerne, uvek nezadovoljne“ publike!), još uvek sve ukupno izgleda beznadežno jeftino, ispod proseka, nekako sirotinjski i jadno, neuverljivo – a ne mislim (samo) na budžet i vizuelizaciju! Projekat oskudeva u idejama, ili barem njihovoj adekvatnoj primeni, dostojnoj teme i uloženih, za naše prilike i podneblje basnoslovnih sredstava. Gluma je ostala očajna, scenario slab – na momente čak pamfletski, dijalozi paraju uši svojom besmislenošću, scene bitaka naivne, a sve ukupno mnogo više nalik dokumentarnom programu ili (amaterskoj) školskoj priredbi, nego dramskoj priči. Uvođenje okvira u vidu naracije, izvedene glasom Vojina Ćetkovića (stariji Stefan Prvovenčani), jeste popravilo opštu sliku, ali i pojačalo spomenuti utisak dokumentarističke prirode svega. Istina, ono najgore je uglavnom eliminisano, međutim, epizoda tek sada deluje zbrzano, nepovezano, nezanimljivo, bez ikakvog završnog „mamca“, kojim bi zainteresovala gledaoca za dalji tok priče. Izbačeni materijal, opet, zasigurno će ući u antologiju najvećih gluposti i gafova!

Da ne bude sve odmah sama negativa, od sramotno malo dobrih strana ostvarenja, mogu se izdvojiti muzika (anđeoski glas Divne Ljubojević na uvodnoj špici) i kostimi, uz kadrove prirode/ambijent na otvorenom. Između glumačkih izvedbi, jedino se Goran Sultanović (učenjačka luda Prosigoj, premda na ozbiljnoj granici karikaturalnosti) i donekle Mladen Nelević (Stefan Nemanja), mogu nazvati pristojnim. 
Zanimljivo je da su ove dve uloge prvobitno bile namenjene, pa ponuđene Voji Brajoviću i Žarku Lauševiću, koji su, međutim, odbili učešće u projektu. Pozitivno je, svakako, „forsiranje teme“, odnosno, oživljavanje interesovanja za dinastiju Nemanjić, usled čega se priče o njenim članovima objavljuju čak i na portalima zabavnog tipa, „recepti sa srednjovekovne trpeze“ osvanuli su na stranicama ženskih časopisa, radi polemike se listaju školski udžbenici i priseća (nesavladanog) gradiva...Samim tim, šira javnost dobija šansu da nauči nešto iz (uprošćene) istorije.

Dete bapče ili udomljeni maltezer?

Daleko više je mana, počev od potpuno promašenog kastinga, koji karakteriše snažna ukalupljenost većeg dela glumaca u neke ranije uloge. Zbog toga ih je gotovo nemoguće posmatrati na drugi način, uprkos istorijskom „ruhu“ u koje su odeveni. Prednjači Meto Jovanovski kao potpuno iskarikirani vizantijski car Manojlo Komnin, a u stopu ga sledi Dubravka Mijatović (meni, inače, oduvek simpatična, još od filma „Tri palme za dve bitange i ribicu“), koja Nemanjinu suprugu Anu glumi gotovo identično kao Milenu Malešević u seriji „Moj rođak sa sela“. Spisak seže (i vrhunac doseže) sve do, blago rečeno, užasnog „krug dvojke“ podmlatka. Razgovori protagonista, zahvaljujući tome, svedeni su ili na neuverljivo deklamovanje ili (u kontekstu epohe) potpuno nerealnu razmenu rečenica, dok je gluma „ukočena“ i neprirodna. Maleni Rastko, dok plače u kolevci i traži od roditelja da ga uzmu u naručje, najubedljiji je član ekipe!

Iako se izgubilo Nemanjino tapšanje zagrcnutog Komnina po leđima, maratonska molitva Svetom Đorđu u onom „bunaru“ skraćena je za tri četvrtine, nema glupavog „bre“ dijaloga između Vukana i Stefana dok krišom, „sa tavana“, posmatraju dolazak posetilaca, nema spominjanja Rastkovog „pričanja pticama“, niti pokliča „Za krst časni i slobodu zlatnu!“, koji se Nemanji omakao pred šakom jada naroda, sličnog SNS-simpatizerima sa uličnog mitinga...ipak su nam ostale kao fol-paganske maškare oko vatre, klinci koji samo što ne izvale:“Znači, ćale, smaraš!“, uz nezaboravne Dudine – pardon, Anine, replike: „Ja bih je zadržala. Da momci imaju još jednu sestru. - Hajde nam sad pevaj malo.“ (o Raški, izmišljenoj usvojenici i budućoj ljubavi prvog nemanjićkog kralja), „Opet jedete prstima?“ (nakon čega mama kao sa reklame sinovima pruža legendarne viljuške), „On je tebi najmiliji. A i ti njemu.“ (za Rastka, koga jedino očev zagrljaj može da smiri – dakle, nije taj srednjovekovni velikaš bio baš neotesana, zauzeta „cepanica“!) Bilo bi šteta ne spomenuti „dobrodošlicu na dvor“, koju manji dečak (verovatno Vukan?) za stolom upućuje siročetu.

Idemo dalje: Nemanjina braća deluju poput klovnova-komedijaša, dok puze pred Komninom „so bugarski akcenot“. Bojni pokliči su smešni, parole nekad otvoreno propagandne, što ne čudi, s obzirom da se ovih dana, u moru reakcija, može čuti i: „Ko ne voli/ne gleda Nemanjiće, nije pravi Srbin!“, nešto slično „Kneževoj kletvi“ koju sam uzela slobodu da (šaljivo) modifikujem na samom početku teksta.
Uzdajući se u drugu epizodu, jer, sve i svako zaslužuje novu šansu, odgledala sam i tu, ovoga puta možemo reći pravu premijeru. Zanemarila sam to što Draganu Bujoševiću, Gordanu Mihiću, režiseru Marku Marinkoviću i ostalima koji snose odgovornost, nije palo na pamet da se pokorno, uz izvinjenje, obrate auditorijumu: „Oprostite, pogrešili smo, pružite nam priliku da vam popravimo mišljenje!“ Koga briga? Uostalom, generalni sponzor je „Probiotic forte“(!), što predstavlja još jedan izvor smeha i sprdačine na taj račun, a očito nam je potrebno sredstvo da svarimo nezanemarljivu količinu uvreda, što verbalnih – od strane nemanjobranitelja, što onih za inteligenciju – pristiglih sa malog ekrana.

Mada sam molila kućnog zaštitnika, Svetog Georgija, 
da i mene izbavi....

...kao što su i najveći entuzijasti među nama strahovali, druga šansa nazvana „Miroslavljevo jevanđelje“, bila je uzaludna. Početni zaključci su nastavkom samo dodatno utemeljeni. Prethodno je RTS, u svakom izdanju „Vesti“ i „Dnevnika“, slavodobitno objavljivao kako su „Nemanjići“ ubedljivo srušili sve rekorde gledanosti za to veče (nije suvišno primetiti, isto tvrdi i „Pink“ u vezi sa novom serijom Radoša Bajića, „Šifra Despot“, koja je negde u isto vreme premijerno prikazana, te predstavlja glavnu rejting-konkurenciju „Rađanju kraljevine“). Ova činjenica će, naravno, ostati nepromenjena, s obzirom da smo sada dobili novu kostimiranu komediju, dugo nakon „Crnog Gruje“, a da li je gledanost postignuta zahvaljujući pozitivnom ili negativnom prijemu kod publike, nadležnima je manje važno.

Početak i kraj osvrta na drugi „popravni“, a zapravo jad i bedu velikaša, glasio bi poput presude: scenaristi oduzeti pravo da ubuduće piše i javno plasira bilo koji svoj “kreativni” pokušaj! Prosto je neverovatno za Gordana Mihića da napravi ovako loš, gotovo parodičan tekst. To, na nesreću, nije jedino u čemu “NEMAnjići” (u skladu sa porodičnim imenom) oskudevaju – ali je, istini za volju, najupadljivije. Slušajući razgovore likova, osećala sam kako mi sive ćelije u mozgu lagano odumiru, jedna po jedna.

Odakle, uopšte, početi? Spoznajom da je novogodišnji “padobranac” (nazovimo tako deo “pilot” materijala) ipak preživeo i, spušten u drugu epizodu, odmah nas dočekao u vidu scene (anahronog) kola na livadi, odmah za njom Stefanovog razgovora sa Nemanjom o “debeloj vizantijskoj princezi, Evdokiji, koju bi da im uvale”? Od sinova koji drsko upadaju Nemanji u reč tokom zvaničnih audijencija? Ili činjenice da devojčice pohađaju nastavu, zajedno sa braćom, pa ih čak i ležerno pozivaju, ulaskom u sobu (pardon, odaju): „Hej, stig'o učitelj!“ Kao da gledamo „Sinđeliće“, pa još Vukan upozorava Stefana, opazivši flert u najavi, kako mu veza sa Raškom ne bi bila pametan izbor?!? Od posete porodice (kao sa reklame za „Nutella“ doručak) manastirskom skriptorijumu, gde malog Rastka (bukvalno) OZARI svet(l)o „Miroslavljevo jevanđelje“ (za one kojima je scena promakla, knjiga isijava, što je novi u nizu jeftinih efekata)?
Pređimo odmah na izraze koji zaparaju uši istog trenutka pošto ih glumci, svojim nezgrapnim naglaskom i intonacijom izgovore. Ne kažem da je trebalo uvoditi staroslovenski u scenario, ali zar se srednjovekovnom čoveku zbilja moglo omaći: čak štaviše (nepravilno ČAK i danas, kamoli kod ondašnjih emisara, valjda iole učenih ljudi?); mislim da njega to baš vuče; oni tancaju; naš otac ne želi titule; običan grebator; Nemačka je Nemačka! (povodom pregovora sa Fridrihom Barbarosom); kakav moj županski dvor; teraj se; braća Nemanjići koji idu na zabave, mnogo izlaze; miris ženske puti, ženskih bedara...miris ženskih nogu (ovo učitelj nabraja Rastku, kao razloge zašto se ne zamonašiti) i, sada već legendarno, pričvrlji nešto! Uprkos prvobitnoj nameri, navedeno deluje kao humor, dok scene ciljane „duhovitosti“ ispadaju naprosto idiotske: poput one sa dočekom zanemoćalog glasnika u oklopu, što, uprkos tome, brblja „200 na sat“.

Pored užasnog scenarija, najupadljivije je to što scene, naprosto, nisu dobro povezane. Ne postoji kontinuitet, ne smenjuju se logično, niti prirodno nadovezuju jedna na drugu. Usled toga, priča, umesto da „teče“, dodatno zbunjuje. Sa scene „maškara“ koje đipaju ispred „dvora“ tvrdokornog hrišćanina Nemanje, odmah se prelazi na scenu bitke – a kako se obe odigravaju u noćnoj atmosferi, isprva je teško razabrati zašto, zaboga, do maločas razigrana omladina najednom poteže oružje? Na stranu to što mladi Vukan, sa visoko podignutim mačem, neodoljivo podseća na huligana s bakljom u ruci...Tako naglo smenjivanje kadrova ostavlja konfuzni utisak skraćivanja i preskoka. Radnja je na pojedinim mestima očigledno „sečena“, zbrzana i nejasna, prepričava se kroz dijaloge i monološke sekvence, „nabacano“ iznošenje podataka ili bespotrebno opisivanje očiglednog (npr, kada na samom početku druge epizode, u uvodnoj sceni prijema, Ana objašnjava svojoj deci: „Ovo je vaš otac, ono su njegova braća. Oni su se izmirili.“). „Dvorska igranka“ pojačava utisak da gledamo maskenbal tinejdžera iz, recimo, „Lajanja na zvezde“. Za to vreme, roditelji unutra razgovaraju o duhovnosti sa Rastkom, pri čemu ga Ana (Dubravka) posmatra tako da samo što ne izgovori: „Mališa, sine!“ (ponovo aludiram na njenu ulogu u seriji „Moj rođak sa sela“, koju, uzgred-budi-rečeno, potpisuje isti reditelj)
Zatim, karakterizacija je – nula! Tačnije, ne postoji. Likovi su jednodimenzionalni, bezizražajni, potpuno bezlični; nekad na granici karikature (Komnin, Prosigoj, izaslanici), drugi put sa uvek istim izrazom lica (Nemanja). Primera radi, moja reakcija na obaveštenje o smrti Manojla Komnina bila je:“Odlično! Samo da više ne slušamo onaj naglasak!“ Ne vidimo, niti barem naslućujemo njihovu motivaciju, pobude za određene postupke – npr, kod Rastka, da pobegne na Svetu goru ili kod njegove braće, za rivalstvo u najavi. Umesto toga, daju nam se eksplicitna objašnjenja, kao u jeftinom dokumentarcu, kroz govorne deonice likova.
U ulogama tinejdžera Vukana, Stefana i Raške, prepoznaćete perspektivne glumce nove generacije: Milana Marića (aktuelni Dovlatov u istoimenom ruskom filmu), Miloša Đurovića (Princip iz „Branio sam Mladu Bosnu“) i Jovanu Gavrilović (uveliko cenjena i nagrađivana za pozorišne uloge). Oni se trude, baš kao i simpatični Andrej Pipović u ulozi mladog Rastka (ponovo najpozitivnijeg iznenađenja od svega prikazanog), ali dobili su površan tekst, sa malo mogućnosti da izraze svoj talenat i time podignu nivo serije. 
Ipak, jedno se mora priznati, delce nije baš sasvim lišeno obrazovnog karaktera! Zahvaljujući „Nemanjićima“, naučila sam novi izraz – pričvrljiti, na koji (evo, priznajem!) i pored završenog Filološkog fakulteta i dugogodišnjeg susretanja sa najraznovrsnijim varijacijama u našem jeziku, do sada ne naiđoh. Hvala Prosigoju i gospodinu Mihiću, koji tvrdi kako je u pitanju „narodski izraz“, iz svakodnevnog govora, nimalo nepodesan i vulgaran.

Ima li istorijskih odstupanja u toliko hvaljenim stranim serijama istog žanra, zbog kojih nas prozivaju kao “nezadovoljne izdajice” kojima je “tuđe uvek slađe”? Naravno da ima! Setimo se samo brojnih nelogičnosti iz “Vikinga” (poput feminističkog manifesta Džudit od Veseksa, ili kopilanstva budućeg kralja Alfreda Velikog), izazovnih haljina Henrijevih kraljica u “Tjudorovima”, ili različitih iskoraka u budućnost kod “Bordžija”…vrhunac bi bila serija “Reign”, koju, doduše, niko i ne shvata ozbiljno. Ima li kod stranaca primera promašenog kastinga? Da. Ali, te slabosti obično počnu da se ispoljavaju nakon treće ili četvrte sezone, pa smetaju kao očigledan pad kvaliteta u odnosu na briljantne početke. Ovde su sa gafovima krenuli od samog uvoda, nemajući odakle da nazaduju!
Čega to nema u “NEMAnjićima”, a što stranim serijama “vadi prosek”, omogućavajući da im (čak šta)više puta progledamo kroz prste zbog određenih nebuloza? Za početak, pomenimo odsustvo uzbudljive priče. Nedostaje intrigantna radnja u najavi, nema dobro oblikovanih likova, fali kontinuiteta dešavanja, a pre svega uverljive glume. Budimo iskreni, serija je loša i (beznadežno) dosadna. Posebno je za tugu i nevericu što isti čovek potpisuje scenario kultnog “Sivog doma” i ove NEMAštine kreativnosti, ideja, posvećenog rada.

A zašto nam to smeta? Verovali ili ne, publiku ne čine (samo) zlonamernici koji sitničare i “traže dlaku u jajetu”. Nismo svi ljudi “diskutabilnog obrazovanja”, što kritikuju “čak i velikana Novaka Đokovića”, sve „na nivou ogovaranja“ i potpuno nehrišćanskog zaboravljanja da „ne smemo suditi, da nam ne bi sudili“ – po rečima Slobode Mićalović (gledaćemo je kasnije, u ulozi Ane Dandolo). Nismo tog kapaciteta da, poput Malog Aleka samo na osnovu „petnaestak minuta“ (koliko Vođa stidljivo priznaje da je odgledao, a potom, ničim izazvan, ističe kako „nema veze sa snimanjem i nije umešan u nastanak serije“?!) procenimo kako je „maksimum koji su pružili“ dovoljan da garantuje kvalitet, pa se uveliko planira snimanje druge sezone. Ali, nismo ni potpuno utučeni, pa da ne primetimo nesrazmeru između viđenog i obećanog. Provocira nas što je uopšte na sva zvona reklamiran, promovisan, najavljivan kao projekat od nacionalnog, društvenog, kulturnog, maltene prosvetiteljskog značaja, kada očigledno nije uloženo dovoljno – ne novca, čak ni vremena, već naprosto truda i ozbiljnosti. Potrošena su ogromna sredstva, a dobili smo na brzinu, više nego površno, neozbiljno „sklepanu“ sezonu od trinaest epizoda. Svako poštovanje, makar dobrih namera kojima su se rukovodili, umanjuje jasna arogancija autora, matične televizije i jednog dela ekipe (koji se, do sada, javno izjasnio povodom kritika). Odbijajući da prihvate kako je njihovo “TV čedo” nedovoljno dobro, nedostojno ulaganja i obećanja narodu, posežu za uvredama i prozivkama neistomišljenika, insistirajući na svojim uverenjima poput partijaša u predizbornoj kampanji. Ona se, uzgred, na gradskom nivou takođe zahuktala, pa mislite i o tome pomalo, u kontekstu drevne politike “hleba i  igara”. 
Odmah nakon „ponovljene premijere“, na istom kanalu, emitovan je Bajićev uradak „Braća po babine linije“, dok je serija „Medičijevi: Gospodari Firence“ (inače, odličan primer za uporedno praćenje) namerno skrajnuta na RTS 2 (doduše, sat vremena kasnije) – dakle, sve je jasno! Važno je ukazati na slabosti “Nemanjića”, ako ništa drugo, barem jer narod više ne sme da “guta šta mu se servira”, naročito ne skupe splačine, nevešto maskirane u kavijar. Ovom prilikom najiskrenije apelujem na Javni servis da, umesto milionitog repriziranja sabranih dela Siniše Pavića i Radoša Bajića, u udarnom terminu od 20 h emituju seriju „VukKaradžić“. Mnogima bi to bila prva prilika za susret sa DOBROM istorijskom - a našom - pričom i OZBILJNIM projektom (dovoljno je istaći, nagrađenim prestižnim Gran Prijem u Rimu), ali i dokaz kako smo, eto, ipak (nekada bili) kadri da snimimo tako nešto. Neka je emituju ili neposredno po završetku „Nemanjića“ (nedeljom), ili već dok sezona traje, ali radnim danima – čisto kako bi poredbeni efekat bio jači. 
Naravno, ako se usude.

37 коментара:

  1. Opet si me slatko nasmejala na momente. :D Nemam TV pa nisam pratila seriju, a zelela sam posto su u zadnjih pola godine u Kulturnom dnevniku svaki cas gostovali stvaraoci serije i toliko mi uzbudjenja priredili da sam po prvi put zazalila sto nemam TV. A vidim da izgleda nemam za cim da zalim. Stvarno ne mogu da shvatim da su tako neozbiljno shvatili ovaj projekat i nasu istoriju, a gluma me ne iznenadjuje. U skoro svakom nasem filmu deklamuju, lose glume i uvek sam se pitala da li je to do reditelja ili prosto nasi glumci ne umeju da glume. Zato i ne gledam domace filmove. Naravno, ima izuzetaka medju njima (i glumcima i filmovima). Ako nekada naidjem na neku epizodu, pogledacu da vidim to cudo i svojim ocima, ali tvom utisku verujem. Zaista odlican prikaz! Koliko si dobro predstavila seriju, prosto sam mogla da cujem glumce i njihove replike dok sam posmatrala fotografije. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre svega, hvala ti mnogo na pohvali za tekst - kao laik i običan gledalac, uvek se, pišući o serijama ili filmovima, pribojavam da se nisam previše odvažila, preterano drsko, da ocenjujem nešto što nije "moj teren", ali mi je drago što ti se tekst svideo.:) Poslednjih par godina često pišem recenzije različitih (stranih) serija sličnog žanra, pa ako te zanima i imaš vremena, pod oznakom "TV serije" su, možda nađeš neki zanimljiv predlog:
      https://alittlerunaway.blogspot.rs/search/label/TV%20serije

      Što se "Nemanjića" tiče, zaista ne propuštaš ništa bitno, sem ukoliko se nisi uželela kakve istorijske komedije u stilu "Crnog Gruje", jer zaista ne vidim na koji drugi način ovo može da se gleda, tj. shvati ozbiljno. Sinoć sam propustila treću epizodu, nekako ne vidim razlog da silim sebe na praćenje nečega u nadi da će, možda, od četvrte-pete-pedesete epizode nešto da bude malo bolje. Tako sam i "Santa Mariju della Salute" otkačila pre polovine, od "Vikinga" sam odustala na sredini četvrte sezone - čim postane preglupo, batalim, nisam uvek raspoložena za (nenamerne) parodije...
      Moja mama je sinoć uhvatila, kaže, scenu u kojoj Dubravka Mijatović veze i, kaže, čim je progovorila, prebaci žena kanal: "Znam samo da su bili neki izrazi skroz nerealni za to doba. Meni je ono dosadno i mnogo glupo!" - eto, mišljenje žene od pedeset i kusur godina, koja je čak i ekranizacije Mir Jam i "Selo gori..." odgledala do kraja!

      Što se tiče utiska o našem gluištu danas, slažem se, moj je identičan: postoje izuzeci, pojedinci koji se veoma trude u nemogućim uslovima, rade i održavaju svoja postignuća na visokom nivou, ali većina je ispod proseka, a rogantna preko svake mere. Uporedi samo nove generacije glumaca sa onim ranijim, uzmi činjenicu da su do sredine devedesetih nastala antologijska ostvarenja, sa GLUMČINAMA, pa sve bude nekako tužno i obeshrabrujuće...

      Избриши
  2. Imaće jaku istorijsku seriju kad budu dali npr. Đorđu Kadijeviću da režira, znači na kukovo leto.

    Ovakvi poduhvati se godinama pripremaju, Kjubrik je sa timom stručnih ljudi proučavao svu moguću građu za film o Napoleonu, koji na kraju nije ni snimljen. A kod nas su autori toliko nadobudni da misle da će publika da padne u nesvest čim se Vojin i Sloboda pojave u kostimima.

    Pitam se kakvu opštu kulturu imaju ti ljudi kada im u dijalozima iz 12. veka ne bodu uši ti izrazi koje si pomenula.

    Očigledno da srpski "stvaraoci" nisu ništa naučili iz Šotrinih gafova sa "opticajem", "magnetom" i drugim anahronizmima iz Boja na Kosovu.

    A Mihić mi tek nije jasan. Nekad je imao dobrih radova, ali i neke opasne blamove, očigledno je da je on ipak teška prevara od scenariste.

    90% mlade garde je sramota za tradiciju srpskog glumišta. Kao da im je važno samo da lepo izgledaju. Glasovi katastrofa. Stara garda kad progovori momentalno te uvuče u filmsku iluziju.

    Jebote, za mnogo manji novac Žan Žak Ano je snimio Ime ruže. A šta mi imamo? Jedva zašećernu limunadu bez muda i mašte.

    Izvinjavam se damama na upotrebi vulgarnih kvalifikacija ovog traćenja važnih istorijskih tema.



    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo ti hvala na sjajnom komentaru, pre svega KONSTRUKTIVNOM. Ne mogu, a da se ne složim sa svime navedenim. Kadijević, koji je genije i majstor, uz to iskusan (spomenuti "Vuk Karadžić", pa nek je samo tu seriju snimio, dovoljno je!), već se izjašnjavao dok je ovo čudo nastajalo, upozoravajući ih da takav poduhvat iziskuje mnogo vremena, istraživanja i ozbiljnog rada. Sad se živi brzo, stvara površno, važno je pokupiti sredstva, podeliti uloge i zaduženja po rodbinskoj, prijateljskoj ili političkoj osnovi, pa "vozi"...narod prihvata, jer, kao, "nema bolje", "daj šta daš"...onda imamo Slobodu iu svakoj ulozi, eto, glumiće i u "Korenima" i to ni manje, ni više, nego Simku Katić.
      "Boj na Kosovu" je, uz sve (mnogobrojne) mane, imao odličan dramski tekst Ljubomira Simovića i bardove poput Žutića, Tadića, Tanasija Uzunovića uz (tada) mlađe Lauša, Lečića, Cvetkovića, da iznesu svoje uloge tako da i sada mi kosovske junake zamišljamo po njihovom liku i glasu.
      Sredstva su samo deo problema, bez njih se može napraviti kvalitetan film/serija, ako je ekipa uigrana, profesionalna i nadahnuta, ako je ideja briljantna, za šta si i sam naveo primere. Međutim, dokle god je glavno ubaciti u svaki svoj film/seriju netalentovanu ćerku (Ivanu) i glumce sa kojima si radio, pa sad, koga briga što nisu za tu ulogu, "provereni" su ti - sve pada u vodu.
      Za propuste se, verovatno s pravom, nadaju da ih mnogi neće ni primetiti, a ovi koji primete, uglavnom će ćutati.:(

      Избриши
    2. Krenula serija "Kraj dinastije Obrenović" od 9 ujutru na RTS1, uhvatih jutros drugu epizodu i ono je neuporedivo, kakav tekst, gluma, sve je za hvatanje beležaka ekipi "Nemanjića", a snimano '95. u najgoroj oskudici....

      Избриши
  3. Svaka čast! Stvarno si propratila ove epizode, uočila greške i napisala utiske sa adekvatnim argumentima. Iskreno, nakon polovine prve epizode sam, razočarana, odustala od serije. Odavno nismo napravili veći promašaj u ovom pravcu. Kostimi i uvodna špica mi se veoma dopadaju, ali gotovo sve ostalo me razočaralo. Uloge kao da su nasumično dodeljene (Pogotovu supruga Stefana Nemanje..), a gluma neprirodna.
    Sam scenario grebe uši, a ono "pričvrljiti" upućeno Rastku Nemanjiću ne mogu da izbacim iz glave. Mogli su barem govorno da se unesu u to doba.
    Propuste u vidu istorijskih činjenica ne vredi komentarisati, ovakva serija treba da edukuje one koji ne znaju,a ne da ih uči pogrešno.
    Potpuno ne profesionalno odrađeno,a moglo je biti itekako kvalitetno...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da dodam i to kako ne mogu razumeti svu tu buku oko serije, najave i ostale marketniške trikove, a još manje brojne pozitivne komentare koje svakodnevno slušam...

      Избриши
    2. Mnogo hvala na čitanju i komentaru, drago mi je što ti se tekst svideo i što vidim da definitivno nisam jedina koja je ozbiljno razočarana serijom. Uopšte ne mislim da moramo nešto da tolerišemo samo zato što je naše, posebno ne kada je u to uloženo ovako mnogo novca, reklame, očekivanja...i slažem se u svemu što si napisala. Zaista sam želela da pružim ovoj priči šansu, ali, kao što kažeš, već na prvoj epizodi smo mogli da vidimo koliko je loše urađena i tu ne može biti nekog radikalnog pomaka.:(
      Kad spominješ Svetog Savu, juče sam baš čula da se u trećoj epizodi (koju nisam odgledala) mladi Rastko zamonašio ispred freske Sv. Save i Sv. Simeona! Ne znam, meni su to nedopustivi propusti, čak i ukoliko se autori vode (pogrešnim) mišljenjem da "mnogi gledaoci ne znaju istoriju i ne razumeju su toliko, pa neće ni primetiti"...
      Ti pozitivni komentari verovatno dolaze od ljudi sa izuzetno niskim kriterijumom, ili od nerealno dobronamernih osoba, ili od onih koji su za to plaćeni/bilo kakvim interesom podstaknuti - nemam drugo objašnjenje, zaista.

      Избриши
  4. Odličan post. Uživala sam u brutalnoj iskrenosti, i jako mi se dopada što nisi štedela na rečima u vezi ovog projekta. Ja sam pogledala malo druge epizode (čisto da budem uključena na tvoju sugestiju), i odustala kada sam čula Beogradski akcenat. Prvo zašto izmisliše usvojenu kćerku? Drugo kad već pominju tolike pare mogli su bar malo da ih bolje iskoriste. Juče sam imala prilike da pratim šta ljudi sa tvitera pišu i umrla kada sam pročitala da neko nagovara Rastka da skida merak, i da se Sava zamonašio ispod freske Sv. Save. Dakle promašaj decenije, a šteta sa takvom ekipom mogli su mnogo bolje da iskoriste.
    P.S umrla sma na ovo "On je tebi najmiliji a i ti njemu" znači dal je neko napisao nešto tako a da nije bio pijan ne verujem. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Veruj mi, Saro, bilo je tu još mnogo toga da se napiše, ali sam se zaustavila na šestoj Word-strani, da ne preteram!:) Možda ću još pisati, ako uopšte nastavim sa gledanjem serije, tj. kad budem raspoložena za parodiju - čula sam da se u trećoj epizodi nastavlja sa ludilom, baš to monašenje ispred sopstvene freske (koje i sama pominješ), onda "čukljevi" Stefana Nemanje, "skidanje mraka", itd.
      Raška ne samo što je izmišljena i ubsčena kao usvojena sestra, nego će kasnije postati druga žena Stefana Prvovenčanog! Haos!
      Hvala tebi na čitanju i komentaru!:))))

      Избриши
    2. Pazi, da se ne lažemo, i u filmu "Čovek sa gvozdenom maskom" mladi Luj XIV u jednom trenutku stoji pred sopstvenim portretom iz starijih dana - ali, taj film ima fenomenalne glumce, uzbudljivu priču, očaravajuće kostime i u svakom pogledu je ozbiljniji, ma neuporediv sa ovim našim pokušajem...dakle, greške i propusti se daju istolerisati kada ima nešto da ih iskupi, nadoknadi.

      Избриши
  5. Sad sam pogeldla kraj trece epizode i Savino monasenje (moze da se vidi na RTS Planeti i da se premotava po volji) i sumnjam da je ono sv. Sava. Nikada nisam videla onakav prikaz sv. Save sa uzdignutom rukom i necim u ruci (koplje, neko zezlo ili nesto slicno) a i ime iznad glave je predugacko da bi bilo Savino. Kao istoricar umetnosti, ne bih rekla da je ono predstava sv. Save, mada jeste da figura pored podseca na sv. Simeona, ne mora da znaci ni da je to on jer nije jedini velikoshimnik u nasem predanju, tako da ima i drugih svetaca u slicnoj garderobi. I, ako ne gresim, postoji svega nekoliko sacuvanih fresaka sv. Save, i to u Milesevi i Studenici, a ovaj u seriji nije nijedan od njih.

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala na informaciji.:) Zaista ne znam, nisam gledala treću epizodu, samo u komentarima prenosimo ono što smo primetili da drugi po Internetu pišu o problematičnoj sceni.:) Kamo sreće, doduše, da je to jedina nelogičnost i mana...

    ОдговориИзбриши
  7. Zvezdana, izgleda da ipak jeste on, evo, ovde se bolje vidi:
    http://www.kurir.rs/data/images/2018/02/26/23/1418307_crna-reka-oko-1580-1_ff.jpg?ver=1519685509
    Manastir Crna reka, a natpis je "Sveti Sava srpski", verovatno zato ti se učinio predugačkim.:)

    ОдговориИзбриши
  8. Iju! :D Hahahaha! Vidi stvarno! Iz onog ugla u seriji mi se ucinilo kao da drzi neko koplje u ruci, kad ono krst! :D Kasniji zivopis pa i ikonografija malo drugacija. Moja greska! O:) Onda ne znam kako ne nadjose neku drugu crkvu za snimanje! Strasno!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kaže Gordan Mihić nešto u stilu:"Nisam bio tog dana na snimanju, možda to i jeste Sv. Sava, ali, nema veze, ništa strašno - ovo je visoko profesionalno urađena serija!"
      Za (kasnije izbačeni) poklič "Za krst časni i slobodu zlatnu" se NE SEĆA da ga je uneo u scenario...
      Sramota me umesto njih! Ako to nije bezobrazluk, ne znam šta je...:(

      Избриши
  9. Ne znam šta bih dodala, a da u tekstu već nisi spomenula. Ova serija je meni savršena ilustracija one poslovice - „tresla se gora, rodio se miš”.
    Negde još pred početak emitovanja na osnovu trejlera sam stekla utisak da će serija biti spora i dosadna, ali baš da će biti aljkavo uradjena, tome se nisam nadala, i to je ono što mi najviše smeta. Sve si rekla - ravni likovi, nezanimljiva radnja (kad je ima), prosto bolni klišei u dijalogu (npr. kada Ana u prvoj epizodi upozorava Nemanju da ne ide kod braće jer „ima loš predosećaj”, uporno blebetanje o bratskoj ljubavi između Stefana i Vukana - anticipacije da ti se smuči), nekako neozbiljan, ako mogu tako da kažem „daj šta daš” pristup (razumem ja da scene bitaka nisu jednostavne za snimanje, ali ako nema sredstava ili čega već, valjda postoji način da to ne bude tako očigledno), i još propusta bez kojih se zaista moglo. Glumu ne bih da komentarišem, jer kada čujem tekst, razumem da glumci i nisu imali baš sa čime da rade, a što se neprilagođavanja govora onim vremenima tiče (zabave, veze, pričvrljivanja itd.), ne bi mi tako smetalo kada bi sve to bilo sa merom, čega ovde nema ni u naznakama.

    Zaista šteta što je ovakav rezultat, makar kada su prve epizode u pitanju (neka ostane 1% poverenja da će se do kraja desiti neko čudo). Cela dinastija Nemanjića je rudnik zlata što se materijala za umetničko oblikovanje tiče, ali na osnovu ovoga što smo dobili stiče se potpuno drugačiji utisak...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jovana, hvala na divnoj dopuni teksta, šta da ti kažem - delim stav. Moglo bi se na mnogo toga "zažmuriti" da je barem tekst dobar ili gluma ili priča sama po sebi...zaboravila sam da spomenem, npr, potpuno odsustvo tzv. "cliffhanger"-a, onog podsticaja na kraju epizode da uopšte pratimo dalje, te neizvesnosti zbog koje bi iščekivali sledeću epizodu. I amaterski, neprofesionalan pristup koji se nisu potrudili ničim da zabašure, to mi takođe "bode oči". Ali, od svega, mislim da gledaoce (nezadovoljne) najviše provocira drski, bahati stav autora serije, to odsustvo obraza da se suče sa sopstvenom neozbiljnošću, nego pokušavaju da uguše svaki kritički stav i insistiraju na "maksimumu" koji su pružili, u fazonu."Šta vi, glupi narode, znate? Tražili ste - gledajte!" Eto, baš tako mi sve ovo deluje.
      Čak su i Bajićevu "Ravnu Goru" ukinuli posle katastrofalne prve sezone, iako su svi pokušavali da "proguraju" seriju kao čudo neviđeno. Mislim da reprize već niko i ne gleda.
      Međutim, za ovo se uveliko priprema druga sezona, a načuh da planiraju pokrivanje radnje sve do 1389. godine....što bi bilo fantastično, da je na (mnogo) višem nivou.
      Scene bitaka su mogli "doraditi" kompjuterski, kad već nije bilo adekvatnih uslova ili sredstava, to bar nije problem, niko me neće ubediti da nemamo znalce iz te oblasti.
      Ponovo ću uporediti sa "Krajem dinastije Obrenović", gde je u očito oskudnim uslovima snimljena sjajna drama, a Tihomir Stanić i Ljiljana Blagojević bili više nego uverljivi, čak briljantni.
      Đorđe Kadijević je baš nedavno pričao o GODINAMA pripreme i kasnije rada, koje su uložili u snimanje "Vuka Karadžića". A s obzirom da su "Nemanjići" ciljano izbačeni sada, takođe povodom obeležavanja jubileja, MORALO je sve biti mnogo, mnogo ozbiljnije urađeno.

      Избриши
    2. Ta ideja o stvaranju serijala do 1389. imaće smisla samo ako nauče na greškama koje su nagomilali u ovoj prvoj sezoni, mada mi njihovo nipodaštavanje svake sugestije i odbijanje da se preuzme odgovornost ne ulivaju nadu.
      „Kraj dinastije Obrenović” upravo prikazuju u jutarnjem terminu i pratim je sa uživanjem, a „Vuka Karadžića” sam više puta gledala kroz srednju i kroz studiranje. Naročito dok sam slušala predmete iz narodne književnosti i iz književnosti tog perioda sam mogla da uočim koliko je pažljivo pisana serija i kako su činjenice nenametiljivo utkane u priču, da ne bodu oči (ovde su MORALI da istaknu famozne viljuške i da im posvete celu scenu). Te su serije dokaz da se može - kad se hoće i ume.
      Ovako su, suprotno nameri da predstave jedan od najbogatijih perioda naše istorije, uspeli samo da izvuku u prvi plan ono ružno iz nas - nesposobnost da se priznaju i prihvate sopstvene greške.

      Избриши
    3. Delim mišljenje, teško je očekivati da na greškama uče oni koji te iste greške ne žele da uopšte vide, kamoli priznaju, već bahato negiraju bilo kakvo "otaljavanje" posla. Opet, to je odraz stanja u društvu, koje guši kritičku misao i zdravorazumski pogled na stvari, proglašavajući ih "izdajničkim", "zlonamernim", "amaterskim"...
      Gledam ponovo "Obrenoviće", gledala sam i "Vuka" i "Aleksu Šantića" više puta, gledala bih opet, jer su serije za uživanje i učenje, odlično potkovane činjenicama, sasvim dovoljno romantizovane, da budu uživanje gledaocima, a pritom ih i obrazuju.
      Seti se samo Bojićeve drame "Kraljeva jesen", koja je čista fikcija, a ipak tako dobro predstavlja princezu Simonidu, ostarelog Milutina, odsutnog Stefana Dečanskog..."a u ruci veštog scenariste biće svaka scena ubojita".:)
      Samo nam je kratko pamćenje, a i volja za istraživanjem slaba, pa se hvalimo mediokritetskim "domaćim zadacima" umesto da uzmemo NOLIT-ovu "Srpsku dramu u 25 knjiga", materijala koliko hoćeš.:)

      Избриши
  10. Au, kako si ti ovome ozbiljno pristupila :)
    Spremam se od nedelje da sednem i pročitam tekst, i evo me, konačno.

    Ne znam ni šta bih komentarisala. I slep i gluv bi shvatio KOLIKO je serija loša. Gluma je na nivou neke dramske sekcije iz vrtića, ljudi koji su radili na seriji očigledno nisu u toku sa dešavanjima, čim im je ovo na nivou najboljih svetskih ostvarenja, a istoričari koji su konsultovani verovatno imaju diplome jednako validne kao... pa, znaš već ko, da ih sad ne nabrajam.

    Hajde i da lošu glumu ostavimo po strani, pošto je jasno kao dan kako su uloge deljene. Nema nijednog glumca koji ovih dana laje po opoziciji, a koliko čujem, i oni koji nemaju toliko dugačak jezik su uloge odbili. Na osnovu ovoga što sam ja gledala do sada, Ćetković se izdvaja kao talenat neviđenih razmera, a to dovoljno govori o ostatku ekipe.

    Ono što meni najviše bode oči jeste to što je ovo istorijska serija, a deluje kao maskenbal na Dorćolu. Kao što si i sama rekla, naravno da niko nije očekivao da glumci zaista govore onako kako se tada govorilo (bili bi nam potrebni titlovi), ali eto, Ćetković je ipak pokazao da se može zvučati "starinski", a opet biti razumljiv. Sa druge strane, niko nije očekivao ni da smo se "hapsili" u 12. veku, kao ni da smo se "blokirali".

    I kao šlag na torti - Rastko koji se zamonašio ispred ikone na kojoj su Sava i Simeon. Šta dalje komentarisati :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hehe, ne znam da li me više inspiriše oduševljenje ili razočaranje, ovde je dominirao transfer blama (i srama), a bogami i "pravednički gnev". Hvala ti mnogo na sjajnom komentaru, dopunila si tekst i neki opšti utisak koji, koliko vidim, svi manje-više imamo. A ukoliko neko misli da ovo forsiranje uprkos kritikama i izvrtanje nezadovoljstva publike u "rekordnu gledanost" nemaju veze sa "boljitkom" i manipulisanjem "ovcama" za kakve nas, očito "oni" smatraju - pomalo mu zavidim, u blaženom neznanju se lakše živi!:)
      Ozbiljno, meni je ovo prava parodija, a opet pomislim, hej, čak su i u "Posetiocima" obratili više pažnje na detalje i učinili koliko-toliko verodostojnim, pa npr. Smrda Mudić ne govori u istom registru kao Godfroa...dok su ovde svi na "ti", maltene, kakva etikecija, kakva staleška pravila...
      Odlično rečeno, "maskenbal na Dorćolu". Te maske su, uz muziku, uglavnom i jedino što valja.:)

      Избриши
    2. Pa vidi, ovo što su napravili tako lepo ilustruje trenutno stanje u zemlji, da je to prosto neverovatno. Bukvalno sve što naprave je idiotski, a kada se neko usudi da kaže da je idiotski, nazivaju ga mrziteljem Srbije. Ne znam ni šta smo drugo mogli da očekujemo :)

      I ma koliko se zezali na tu temu, ipak nije smešno. I ovaj cirkus nas je, nažalost, poprilično skupo koštao.

      Избриши
    3. "Hleba i igara".:( Slažem se, nije ovo sad "teorija zavere", samo treba malo povezati stvari..."Nemanjići", pevajuća fontana, Beograd na vodi: besmislena, sumnjivog kvaliteta, bezobrazno skupa Potemkinova sela za naivne i zaplašene.

      Ili, prosto rečeno: pričvrljiše nas, baš!

      Избриши
  11. Jao, baš mi je žao što je ovako ispalo. Ja još nisam stigla da pogledam nijednu epizodu, a sada se i ne usuđujem. Inače izbegavam novija ostvarenja zbog poplave mladih glumaca bez grama talenta (mada ni oni malo stariji nisu svećke, poput Slobode, koja mi je lepa žena, ali nkakva glumica).
    Ja sam prvi put čula za glagol pričvrljiti u Hariju Poteru, ono kad vežbaju ''prebacivanje'', pa im kažu da pripaze da se ne pričvrlje tj. da im ne ostane jedan deo tela na jednoj lokaciji, a ostatak na drugoj :-D

    ОдговориИзбриши
  12. Одговори
    1. Odgledaj barem zbog smeha, a i zanimaju me tvoji utisci, iskreno bih volela i da čujem poneko možda drugačije mišljenje, da se nekome nešto dopada i slično. :)
      Sloboda je lepa i mila, ali nema neki veliki opseg glumačkih mogućnosti, da se tako izrazim - dobro joj "leže" uloge ljupkih ženica poput Anđelke u "Ranjenom orlu" ili Sofije u "Čizmašima", nije mi za ovako nešto. Sad su je angažovali i za seriju "Koreni" po romanu Dobrice Ćosića i to za ulogu Simke Katić...tek tu ne mogu da je zamislim, baš nikako.
      Čini mi se da od nje i Vojina pokušavaju da naprave nove Milenu Dravić i Dragana Nikolića...
      E, sad kad pominješ, moraću da prelistam "Harija", potpuno sam ispustila iz vida taj glagol - jel u izdanjima "Narodne knjige" ili novijim? Ne mogu da verujem!:))))
      Mnogo hvala na čitanju.:)

      Избриши
    2. Sećam se da se ta reč pominje u Polukrvnom Princu (imam Evrobukovo izdanje; prvi put sam čitala u izdanju Narodne knjige, ali se ne sećam da li je i tamo isti prevod - Vesna i Draško su više puta menjali svoj prevod, toliko da su mi se smučile izmene. Npr. u novim, ilustrovanim izdanjima Harija Potera, drugačije su preveli imena nekih likova, što mi se uopšte nije svidelo - npr. Skobers je postao Krastica, a Flafi je Pufnica)

      Избриши
    3. Eto, nisam čitala poslednje dve knjige (otprilike baš otkako ih je preuzeo "Evro"), znači, zato mi i nije bilo poznato.
      Hvala na pojašnjenju!:) Mislim da sad nema šanse da budem ozbiljna kad budem čitala redom serijal i naiđem na taj izraz...stalno ću u glavi čuti Prosigoja!:)
      Mene izmene prevoda na koji sam navikla isto često zbune, koliko god možda bile više u duhu našeg jezika, tako da te razumem.

      Избриши
  13. Nisam gledala seriju, ali ono malo što sam na TV-u uhvatila za vreme druge premijere pilot epizode, možda nije dovoljno da bih sudila, mi je bilo i tragično i komično u istoj meri. Kao da su napisali domaći na putu do škole ili učili na odmoru pred kontrolni. Sramota, reklamirali su je kao da je Boing 747, a ispade avion za komarce. :D Rečnik im je skandalozno primeren epohi, nema šta.
    Jao "Vuk Karadžić", nisam je gledala sto godina, a divna je serija, divna! Uhvatila sam i ja jutros "Obrenoviće", o razlici u kvalitetu ne vredi ni govoriti, vidljivo je iz aviona. Mislim da je danas generalno problem što se svi samo uzdaju u reklame i promocije, pa "nemaju vremena" da obrate pažnju na kvalitet. Što je vredno svake osude.

    Hvala na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja se, veruj mi, još "lomim" da li da nastavim sa gledanjem, toliki mazohista baš i nisam, a opet, odavno me nešto nije ovoliko zasmejavalo (i naizmenično, u više navrata postidelo!). Od "Santa Maria della Salute" sam odustala na četvrtoj epizodi i nije mi žao, mada je onaj kičerica-epilog " 'vatanja na oblaku" Zlatne maline vredan, isto i od "Vikinga" odustadoh čim su postali negledljivi od količine nebuloza, ali možda ću im se jednom vratiti i istrpeti čisto smeha radi...i "Vrati se, Zone" ide u tom paketu!:)
      Da, baš tako, a bez šale pojedine školske priredbe u seoskim izmeštenim odeljenjima su ozbiljnije isplanirane i realizovane od ovoga!:(
      Eto, uživala sam jutros opet, Ljiljana kao kraljica Draga, Stanić kao "Saša", ne zna se ko je bolji, a tekst - kao da čitam dobar roman, ma neuporedivo....i to se emituje u 9 ujutru, kada većina radi ili spava, dok "udarni termin" dobijaju ovakvi "skarabudži".
      A zamisli tek divote kad se budu pojavili Ivana Mihić, pokojni bata Đoša i "Violeta striptizeta"! Još samo fale Lidija Vukićević i Milica Milša...
      Sve zbrzati, pokupiti novac i onda dobro prodati svoj bedni proizvod, suština danas. A koliko će trajati, nikog ne zanima. I obavezno na svaku konstruktivnu, opravdanu zamerku, početi sa "gicanjem" i tešiti se da dolazi od strane "zlobnika". :(

      Hvala tebi.:))))

      Избриши
  14. Isidora, kad si vec pomenula Mihajloviceve Cizmase, ni tu se nisu proslavili,tacno sam znao da ce da prave neku sentimentalnu ljubavnu pricu, sto Cizmasi svakako nisu, pa sam ekspresno batalio gledanje da se ne bih nervirao (kasnije sam ipak naleteo na Bercekovu scenu, ali dobro, bilo je vec reci o staroj gardi).

    Cizmase pominjem u istom kosu kao i Nemanjice, jer je to modus operandi danasnjih filmskih-tv radnika u Srbiji, nazalost.

    Od literarnih predlozaka pokusavaju da naprave nesto sto oni nisu, i ne samo to, vec ni ne umeju da naprave ono sto bi hteli.

    Na primer, zamislite da su od Sivog doma pokusavali naprave limunadu o postenju, ucenju, vrednom radu sa obaveznim hepi-endom, na sta bi to licilo?

    Ili serija Zaboravljeni - mozda i najbolja kod nas - koja je zapravo prikazivana u kombinaciji sa filmom Pocetni udarac, gde takodje ima teskih scena i opet bez hepi-enda, ne zato sto je Darko Bajic mizantrop, vec zato sto u temama koje je obradjivao ne moze ni da ga bude; niti je ekipa htela da se udvara publici, sto je prva stvar koji su autori Nemanjica ocigledno imali na umu.

    Dakle, surova epoha, gde je odsecanje jezika bilo uobicajena stvar, gde su se oslepljivali konkurenti za presto, gde su se ugovarali neprirodni brakovi zarad politickih interesa.

    S obzirom da su imali i budzet kako se prica, mogli smo da imamo opasnu seriju koja bi mogla da stane rame uz rame sa mnogim evropskim serijama, umesto toga dobili smo nesto sto ima za cilj da se svidi domacoj svetini, da se nikome ne zameri, i da romantizuje epohu.


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Potpuno se slažem u svemu :); osim za "Čizmaše", meni je ta serija bila sasvim OK i dosta prijatno iznenađenje, npr. u pogledu glume malog Dragičevića do samog kraja, a ponajviše načina na koji su zaokružili samu priču (koja je, kao što znaš, nedovršena jer Mihailović nikad nije nastavio roman). U tom smislu mi je bila dobra, kao i npr. mini-serija "Branio sam Mladu Bosnu". Ništa spektakularno, ali pristojno, naročito u poređenju sa ostatkom savremene domaće ponude. "Montevideo" je isto tako "limunada na kub", ali ne može se poreći kako je Bjelogrlić na neuobičajeno visokom nivou sve "upakovao" i snimio...radujem se "Senkama na Balkanu" upravo iz tog razloga. "Jagodići" npr. su, uprkos često lošoj glumi i nekim krupnijim nedostacima, takođe sasvim pristojna i zanimljiva serija.

      Sve ostalo stoji...ozbiljnost, pristup, profesionalnost, ne mogu se (čast izuzecima) ni uporediti sa nekadašnjim. To je, očigledno, obeležje doba u kome živimo: brzo, "ofrlje", bez udubljivanja (tj. vremena za to!), "uzmi pare i beži"....

      Избриши
  15. Obično volim da napišem opširan komentar, ali ovog puta nažalost nemam šta da dodam...
    Slažem se od reči do reči i svaka ti čast na ovako sadržajnom tekstu! Pre svega mi se dopada što si se trudila da izvučeš neke pozitivne strane, koliko ih god malo bilo...Znam da nisi krenula da gledaš samo da bi tražila mane i baš iz toga razloga meni ovaj tekst ima težinu…
    Greške su prevelike, čak i vređaju…Koliko god se ja nadala će smenom generacije (dolazak Glogovca i Ćetković) doći do nekog pomaka mislim da ovako plitak scenario ne može niko spasiti…
    Zaista mi je žao što je ovako ispalo, treću epizodu još uvek nisam pogledala, ne znam ni da li da se usudim…
    Još jednom da kažem da je tekst ODLIČAN, pun konkretnih primera, argumenata, poređenja...Da ne ispadneš posle zlonamernik “diskutabilnog obrazovanja”…

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ivo, nas dve smo već razgovarale o svemu ovome i znaš vrlo dobro koliko smo obe dugo iščekivale seriju o Nemanjićima, radovale se, ali mislim da je moralo da se sačeka barem još par godina, ako već nisu mogli da pruže više od "svog maksimuma", koji očigledno i nije neki...Kritike bi trebalo da budu uvek dobronamerne, konstruktivne, sa ciljem da pomognu i poboljšaju stvari, time se uvek i sama vodim - besmisleno mi je krenuti od negative i samo na negativi insistirati, hajde da vidimo šta se može izvući, nemoguće je da baš ništa ne valja. Eto, meni je ovde lepa muzika, kostimi su dobri, sviđa mi se priroda, scene iz trejlera sa planinama, vodopadima, vizuelno je sasvim OK, mladi glumac koji igra Rastka je odličan i bukvalno kao da glumi u drugom ostvarenju, a izmontirali ih zajedno; vidim da su angažovani pojedini odlični glumci - Glogovac, Mićanović, Tanasije Uzunović...ali, malo je to, premalo za ovako krupan zalogaj.
      Ne znam hoću li gledati dalje, mislim da ću pružiti šansu još trećoj i četvrtoj epizodi, ali ne nadam se ničemu.
      Imali su pokušaj, ispao je promašaj. Ali, mnogo skup.
      Hvala mnogo na čitanju i komentaru.:)

      Избриши
  16. Ја сам после прве две епизоде престала да гледам. Од најављиваног епског спектакла до произведеног епског дебакла.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odlično rečeno! Moj tata istrajava, mada se obično tek petnaest minuta pre kraja epizode seti da je uopšte na programu, pa uključi televizor - toliko o zanimljivosti serije...
      Znam ljude koji gledaju samo da bi "lovili" lapsuse i "bisere". Malo koga sam čula da se STVARNO pohvalno izrazio o "Nemanjićima". Ali, to ne sprečava RTS da insistira na rekordnoj gledanosti i već priprema drugu sezonu.

      Hvala mnogo na čitanju!:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...