субота, 06. јануар 2018.

Godina sa knjigom

piše: Isidora Đolović

Kada godina krene u ponedeljak, to je lep signal da bi mogla biti u znaku vrednog rada, organizovanosti i reda svojstvenog počecima. Među najčešćim novogodišnjim odlukama (tzv. New-year's resolutions), nalazi se i ona kako ćemo više vremena posvetiti kulturi, pri čemu se posebno ističe stavka „više čitanja“. Pa, zašto nam baš famozni ponedeljak kao njeno obeležje, simboličan koliko je to samo moguće, ne bi ovoga puta poslužio kao dobar izgovor da se što više potrudimo i primenimo takav plan?
U proteklih desetak dana gotovo da nema bloga posvećenog, makar delimično, knjigama i književnosti, a da se na njemu nije mogao pročitati godišnji rezime autora po pitanju najboljeg, najgoreg ili uopšte „overenog“ štiva. Koliko uživam u čitanju preseka literarnih zanimacija i najsvetlijih utisaka svojih blogokoleginica, toliko se jedva odupirem instinktivnoj odbojnosti da budem ponovljiva i objavim „još jedan u nizu sličnih“, tematskih tekstova koji su se, verujem, tako svuda viđani, mnogima uveliko smučili. Ono što me sprečava da odustanem od davno skovanog plana, jeste poštovanje neke vrste tradicije, započete prvim prošlogodišnjim tekstom (OVDE), pa zato ipak predstavljam lični godišnji pregled pročitanog. Na Badnji dan, predlažem da odvojite vreme - olovku u ruke, pa pribeležite poneku zanimljivu preporuku.

Oduvek sam imala svojevrsne „dnevnike čitanja“, vodila evidenciju o naslovima pozajmljenim iz biblioteke, tako da je u pitanju dugogodišnja, još iz ranih školskih dana preostala navika. Otkako sam otkrila „Goodreads“, ujedno jedini vid (uslovno rečeno) društvene mreže na kome imam nalog i koji me zainteresovao, praćenje ličnog  čitalačkog učinka postalo je znatno jednostavnije, zabavnije i podsticajnije. Sama mogućnost da svoje utiske gotovo istog trena podelite sa prijateljima; uporedite viđenja i doživljaj dela; dobijete preporuke za knjige koje bi vam, u nekim drugim okolnostima, ko zna do kada ostale nepoznate; ali i učestvujete u tzv. „čitalačkom izazovu“, motiviše i čini sam proces kretanja kroz svet književnosti lagodnijim.

Iako možda tako ne deluje, zaista nikada ne „jurim“ brojku pročitanih knjiga, baš kao što ni u studentskim danima nisam ciljala na visoku ocenu, već su same dolazile – a moje je bilo da se u najvećoj mogućoj meri potrudim. Obično pred sebe postavim okruglu „stotku“, ali je isto tako  obavezno prebacim, pošto mi prosek već dugo predstavlja oko deset knjiga mesečno. Ove godine, hvala „Goodreads“-u na preciznosti, moj učinak iznosi 136 naslova, pet manje nego prethodne. Postoji i razlog za to, jer, poslednjih par meseci zbog posla nisam stizala toliko da čitam, odnosno, čitala sam u slobodno vreme, ali, srazmerno njegovoj oskudnosti, prilično sporo. Ipak, veoma sam zadovoljna pročitanim, bilo je mnogo raznovrsnih priča, žanrova, autora, vrednosnih ocena i ni za jednu knjigu, ukljućujući one najslabije napisane, ne mogu reći da je predstavljala „gubitak vremena“.

Ono što je još, za mene lično, bilo značajno glasi: u godini za nama, napokon sam sredila kućnu biblioteku i izvršila popis naslova, što mi je oduzelo prilično vremena, ali i predstavljalo pravo uživanje. Sa tim „projektom“ ću vas, nadam se, bliže upoznati već u toku ovogodišnjih subotnjih druženja sa knjigom, kroz sliku i reč, a u nekoj vrsti „feljtona“ (poput trodelnog „Najdraža knjiga iz detinjstva“, koji mi je pričinio veliko zadovoljstvo šetnje privatnom čitalačkom istorijom, a i reakcije su bile vrlo povoljne). Moja lična čitaonica u ovom trenutku broji nešto preko 1900 naslova i malo je reći da sam ponosna na tu činjenicu, jer su je gradile godine i decenije ljubavi, posvećenosti, upornosti, traganja i iskrenog „službovanja“ knjizi.

S obzirom da sam tokom čitave 2017. pisala prikaze i recenzije određenog broja dela koja su me, pozitivno ili negativno, na to podsticala, ovoga puta ih neću ponavljati. Sledi (što je moguće ) kraći osvrt na ostatak moje godine sa knjigom i sve ono što je, vredno spominjanja, iz nje ostalo.

Početak
Godinu sam započela romanom Dejvida Mičela – “Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta”. Baš kao “Atlas oblaka” i “Nevidljivi sati”, očarao me, pre svega svojom specifičnom strukturom i neobičnim stilom koji krasi ovog pisca. Od januarskih favorita, izdvojila bih „Marginalca“ i „Muzej nesvakidašnjih bića“, o kojima sam već pisala, uz zaključak da je zima ubedljivo najzahvalnije doba za čitanje pomalo čudesnih, bizarnih, pa i grotesknih priča, a sva nabrojana dela odgovaraju ovom kriterijumu. U januaru sam se konačno upoznala i sa famoznom „Tuđinkom“ Dajane Gabaldon (serija mi tek predstoji), koja mi je bila zanimljiva, ali više iritantna zbog nepotrebno učestalih i dugih seksualnih odeljaka. Već nastavak, „Vilin konjic u ćilibaru“, popravio je utisak, tako da se unapred radujem čitanju trećeg dela, „Putnik“, koliko je kod nas (za sada) i prevedeno. Manje nepotrebne “meke pornografije”, mnogo više istorijskih zavrzlama, Pariz, Džejmi koji za promenu nije savršen... drugi deo mi se neuporedivo više dopao, pa ga od srca preporučujem svima koji se dvoume da li da nastave sa serijalom. 

Istorijski romani

Jedan od mojih omiljenih žanrova uvek “pati” od rizika da skrene u kliše, osrednjost, pa i potpunu nebulozu (važi za pisani, kao i vizuelni medij). Uprkos tome, fikcija ili poludokumentarna, romansirana proza smeštena u prošle epohe uvek će mi biti neka vrsta „grešnog zadovoljstva“ i volim da joj se vratim barem jednom u mesec dana. Od ovogodišnjih naslova, izdvajaju se „Tajni život Vilijema Šekspira“ Džuda Morgana, „Nevidljivi svedok“ Karmen Posadas i „Ričardova kraljica“ Filipe Gregori. Prva knjiga i pored izvesnih većih, nefaktografskih sloboda, na prilično zanimljiv i lep način pokušava da prikaže život najvećeg dramskog pisca na svetu, uz paralelni uvid u svest njegove supruge Ane Hatavej. Delo Posadasove je još jedna u nizu izmaštanih mogućnosti epiloga nikad okončane misterije smrti poslednjih ruskih vladara iz dinastije Romanov, s tim što joj svežinu daje veći i nešto originalniji portet Grigorija Raspućina i zanimljiv pripovedački glas. Treći roman, iz serijala „Rodbinski ratovi“, pruža nam staru priču iz nove tačke gledišta, ovoga puta je u pitanju Ana Nevil – koju sam zavolela još u seriji „Bela kraljica“, pa me ni knjiga nije razočarala. Van svake konkurencije ostaje „Ahilov pev“. 

Klasici

Ove godine se nisam (nažalost) previše vraćala klasicima koje obično svrstavamo u “lektiru”, više sam se trudila da pokrijem oblast tzv. modernih klasika, kao i onih dela koja važe za legendarna, a do sada su mi izmicala. Izdvojila bih romane “Bog malih stvari”, “Beli hotel”, “Fukoovo klatno”, “Veliki Mon” i “Beskrajna priča”. Svaki na svoj način je izuzetan i ostavili su snažan utisak. Prednjači, ipak, Saramagovo “Jevanđelje po Isusu Hristu”. Pre svega, veoma hrabra knjiga koja zahteva skoro jednako hrabrog čitaoca. Vidim da neki u njoj nalaze samo "bogohuljenje" i "kontroverzu", a ne i savršeni stil pripovedanja (te duge rečenice u biblijskom maniru, a često pune smešno kolokvijalnih izraza), inteligentno problematizovanje kanona i sjajno sprovedenu osnovnu ideju da se dobro poznata priča sagleda iz alternativnog ugla. 

Beletristika
U ovom slučaju, pojedine mnogohvaljene knjige su me zaista opustile, ispunile optimizmom i probudile zapitanost – “Šta sam toliko dugo čekala?” Pre svih, “Otmenost ježa” Mjuriel Barberi je nešto što bih svakome preporučila, kao pravi primer elegantne, mudre, a pristupačne, prave savremene francuske “škole” pisanja. “Visoke planine Portugalije”, “Jedne zimske noći”,“Igraj, igraj, igraj” – još jedan biser iz opusa mog starog znanca i ljubimca Harukija Murakamija, „Obitelj“, kao i „Bel Kanto“ En Pačet, ulepšali su mi čitalačku sezonu. Ja sam, doduše, prilično subjektivna kada je o Murakamiju reč, pa svakoj njegovoj knjizi dajem visoku ocenu (dobro, samo mi se "Kafka na obali mora" nije dopala), jer ima nešto u njegovom stilu što me pridobija na prvu, atmosfera potpuno obavije, a opisi hrane i reference na muziku, posebno džez i rok, već zaštitni znak, I samoj mi mnogo znače. Takođe, hoteli me kao prostori inače oduvek intrigiraju i zanimaju. Sve u svemu, dobra knjiga - plus sam se slatko smejala naratorovoj netrpeljivosti prema Boj Džordžu i komentarima tipa "Adam Ant? Glupo ime."

Studije, monografije, (Auto)Biografije
Struka me naučila da volim teorijska dela i uživam u njima, ujedno se služeći tim obrascem za sopstvena istraživanja. Nažalost, ove godine sam se neplanirano udaljila od profesije, ali to ne znači da nisam čitala baš ništa iz oblasti nefikcije. Izdvojila bih fantastičnu studiju Pavela Basinskog „Lav Tolstoj: Bekstvo iz raja“, koja na izuzetno zanimljiv, siguran i ubedljiv način rekonstruiše poslednje dane života gorostasa iz Jasne Poljane, ali se bavi i njegovim celokupnim vekom, radom, stvaralaštvom i presudnim odnosom sa suprugom Sofijom. Na sličnim osnovama, ali slabijeg stila, postavljena je knjiga “Jedanaest dana: Misteriozni nestanak Agate Kristi” Džareda Kejda. Clio je uvek provereno rešenje kada tražite dobre stručne knjige iz oblasti kulture i istorije, a moj izbor su prošle godine bile: „Kafka“, „Virdžinija Vulf“ i „Dilan i Koen: Pesnici rokenrola“. Takođe, volim dobro napisane (auto)biografije muzičara, pa je jedna od najdražih knjiga 2017. na mojoj listi svakako „Život“ Kita Ričardsa. Čuvenog gitaristu „Roling Stounsa“ svi znamo kao vrsnog rokera, ali, pokazalo se da je ništa manje zabavan i vešt pripovedač, koji me „provozao“ kroz svoju uzbudljivu životnu priču tako da mi je bilo iskreno žao kada sam došla do poslednjeg poglavlja.

Književnost za decu

Kao pravi pravcati Petar Pan, uglavnom ne priznajem podelu na “odraslu” i “klinačku” književnost, pa se rado vraćam štivu u kome sam se gubila kao dete. Zahvaljujući saradnji sa izdavačkom kućom „Klett“, ove godine sam imala dobar izgovor da se vratim „Hobitu“ posle nekih petnaestak leta od prvog čitanja, ali i da otkrijem neke novije, čarobne svetove, poput onih iz romana Ivane Nešić („Zelenbabini darovi“ i „Tajna nemuštog jezika“), Agi i Ema“ Igora Kolarova, „Gospodar lopova“ Kornelije Funke“ ili „Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke“ neprikosnovenog Ljube Ršumovića.

Prvi susreti

Ove godine sam konačno sklopila poznanstvo sa Mihaelom Endeom (“Beskrajna priča”), Stivenom Kingom (“Godišnja doba”) i Rjuom Murakamijem (“U miso supi”), na veliko uživanje i zadovoljstvo. Ovo su sigurno pisci čija ću dela nastaviti da tražim.

Ali, bilo je tu i nešto potpuno neočekivano – Mir Jam sa “Ranjenim orlom”! Pokušajte da zamislite moje leto: radovi u stanu, pa nema ni vremena ni mesta, a bogami ni šta za čitanje (jer se kućna biblioteka sređuje i "popisuje"), ali nečim se mora zabaviti u predahu. Iskopam ovo, mama uzimala ranije na kiosku i znate šta? Stereotipno je, sladunjavo i površno do bola, ali ako je Mir-Jam nešto znala, to je da dočara atmosferu vremena i prostora. Opisi mora, šumadijskih sela ili makedonskih varoši su jako lepi, a moguće je dobro rekonstruisati duh epohe, uz to zna da razvije dijalog. Ne verujem da ću čitati išta drugo od nje, ali ova mi je knjižica fino prekratila vreme i skrenula pažnju sa vrućine. Imajući u vidu kakav se šund danas potura, ovo je veoma slatka i bukvalno čestita knjižica, koliko god nama danas delovala naivno postupanja i rezoni junaka. Ko ne očekuje neki književni kvalitet, može baš lepo da odluta, a da je žena znala da piše - pa, iskreno, znala je. Eto, donedavno sam među prvima ismevala njen "bidermajer" stil i mada zaista mislim da je više od jednog-dva romana ponovljivo i zamorno, definitivno sam sada znatno blagonaklonija. 

Precenjeno
Iako sam mislila da ga se neću latiti, s obzirom na euforiju koja se podigla nakon pojave serije, ipak sam slučajno naišla na “Američke bogove” u biblioteci, pa ih pozajmila, svesna koliko je to retka prilika. Šta da kažem, razočarala sam se, verovatno previše očekujući od knjige i reputacije autora, čija ostala dela, inače, zaista mnogo volim. Likovi nisu dovoljno uverljivi, posebno mi je Senka bio beskrajno dosadan i bezličan, na momente knjiga morbidna, ali recimo ti "međučinovi" su sjajni i epizode u Lejksajdu, uključujući živopisne meštane i ono završno poglavlje takođe...od Gejmena su mi znatno draže i bolje "Nikadođija" i "Zvezdana prašina", ali, dobro, on fino piše i zna da zadrži čitaočevu pažnju. Isti utisak izvikanosti ostavili su mi „Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar i „Francuski poljubac“ Erika Van Lusbadera.

Apsolutni favorit
Već “Mali čoveče, šta sada?” me pridobio, ali “Svako umire sam”, najpoznatiji i najbolji roman nemačkog književnika Hansa Falade, „oduvao“ me, žargonski rečeno i zato s pravom nosi titulu pobednika godine. Pisan namenski, neposredno po završetku Drugog svetskog rata, ovaj, u svakom smislu velelepni roman objavljen je tek posthumno, decenijama od svog nastanka, a piscu je doneo mnogo problema, kontroverzi i napora. Teško je poverovati da je ovako složena, mučna, osetljiva tema naprosto „izletela“ iz autora, koji je napisao za svega par meseci, ali, verujte na reč, tako se i čita: i pored potresnih, brutalnih, bolnih scena, ne možete se odvojiti od priče. A ona prati stariji berlinski bračni par, koji po gubitku sina jedinca na ratištu, odlučuje da krene u borbu protiv Hitlerovog režima. Tako će Oto i Ana Kvangel, do tada mirni i neupadljivi ljudi, godinama ostavljati anonimna pisamca i pamflete na javnim mestima, pozivajući na otpor, buđenje narodne svesti i ukazujući na sve pogubne strane Firerovih akcija. Naravno, njihova subverzivna delatnost probudiće mnoge duhove i izazvati pažnju različitih ljudi, od policije i rukovodstava preduzeća, do suseda, poznanika, ličnosti svih staleža i kompetencija. Još jednom uzimajući za svoje protagoniste „male“, jednostavne osobe, Falada na majstorski način razvija sliku celokupnog društva u ukazuje na neophodnost budne kritičke misli. Zlo opstaje, između ostalog, jer dobri ljudi ne reaguju i to je, rekla bih, osnovna poenta knjige koju bi svako, ali baš SVAKO morao pročitati. 

Završnica

Nemam običaj da prenesem knjigu u narednu godinu i to me, kada se desi, obično mnogo iznervira, s obzirom da volim zatvaranje poglavlja u svakom smislu. Ali, ovoga puta nisam imala izbora, što zbog mnogih obaveza, što usled obimnosti romana “Martin Čazlvit” Čarlsa Dikensa. Ipak, kako sam ga pre par dana završila i bio mi je više nego zanimljiv, mogu reći da početak čitalačke godine obećava…

Lista najboljih/utisci godine:

10. Umberto Eko – Fukoovo klatno
9. Mihael Ende – Beskrajna priča
8. En Pačet – Bel Kanto
7. Dajana Gabaldon – Vilin konjic u ćilibaru
6. Medlin Miler – Ahilov pev / Sajmon Sibag Montefjore – Jedne zimske noći
5. Suzana Klark – Džonatan Strejndž i gospodin Norel
4. Arundati Roj – Bog malih stvari
3. Žoze Saramago – Jevanđelje po Isusu Hristu
2. Orhan Pamuk – Istanbul: Uspomene i grad/ Čudan osećaj u meni
1. Hans Falada – Svako umire sam

Rubrika “Subota sa knjigom” na ovaj način ulazi u drugu godinu postojanja. Želim da od srca zahvalim svim čitaocima, koji su odvojili svoje vreme i poklanjali pažnju tekstovima. Podrškom, komentarima i predlozima, omogućavate da se, ne samo konkretna rubrika, već život celokupnog bloga, održi i produži. Ljubavi prema pisamoj reči i ideja za nove tekstove u njenu slavu mi nikada ne fali, međutim, budimo iskreni – tek zbog svih Vas i Vašeg interesovanja, moja “piskaranja” imaju smisla. HVALA!

16 коментара:

  1. Drago mi je da ovde vidim neke naslove koje sam kupila zahvaljujući tvojim recenzijama. Tu prvenstveno mislim na "Muzej nesvakidašnjih bića" i "Otmenost ježa", koje ću čitati u ovoj godini.

    Nabrojala si dosta knjiga koje i sama volim, a zanimljivo mi je sve to oko Gejmena, vidim da je dosta ljudi u poslednje vreme razočarano "Američkim bogovima". Ja sam knjigu čitala davno, i još uvek mi je znantno bolja od svih ostalih njegovih koje sam imala priliku da čitam (mada i nisam neki njegov fan, recimo "Nikadođija" mi je bila baš bezveze).

    Ja bih među precenjene stavila "Bog malih stvari". Čitala sam je pre par godina, na preporuku koleginice, i čini mi se da sam jedna od retkih koju ta knjiga nije dotakla ni ič. Slična je stvar i sa Murakamijem, mada mi njegovi obožavaoci stalno govore da sam se zeznula sa izborom knjiga i da su sve ostale mnogo bolje (čitala sam "Igraj" i "Kad padne noć").

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, nadam se da će se i tebi dopasti spomenute knjige, tj. da nisam omanula sa preporukom.:)
      A vidiš, meni je "Nikadođija" odlična, mada generalno smatram da ljudi precenjuju Gejmena, koji piše fino, pitko i interesantno, ali (barem po mom mišljenju) nije kvalitetom ni inovativnošću u samom vrhu autora fantazijske literature, pre je prijemčiv, pa valjda zato mnoštvu ljudi drag.
      "Bog malih stvari" je knjiga koja zaista ne prija svima, pa me i ne čudi da nam se utisci tu potpuno razilaze - npr, koleginica je nedavno pročitala baš na moju preporuku i oduševila se, a opet, ona inače voli magijski realizam i "Sto godina samoće" koji su meni grozni). Murakami je donekle ponovljiv, pa ti prosto "legne" ili ne - npr. meni su dva koja ti ne voliš njegov vrhunac, posebno "Kad padne noć", pa u tom smislu već vidim da bi ti se ostale još manje svidele. :)

      Избриши
  2. Ma da, odavno sam odustala od Murakamija, kao i od mnogih drugih popularnih autora. Navikla sam da budem crna ovca, nije to ništa čudno :)
    I ja volim magijski realizam, ali ne "po svaku cenu". Ruždija, recimo, obožavam, dok Markesa ne mogu da smislim :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Isto, može da prođe, ali ne uvek.
      Nekad mi magijski realizam stvarno prija, kao npr. kod Izabele Aljende, (uslovno) Sabata, Kortasara, dok od Markesa zapravo samo "Sto godina samoće" ne trpim, ostali romani su mi uglavnom u redu.:)

      Избриши
  3. Čim sam videla Bel kanto znala sam da ću uživati u tekstu. :D
    Pozdravljam originalnost ovog posta, jer je nekako najlakše objaviti listu, prosto pregled zahteva više posvete, strpljenja i inspiracije.
    Nikako da uzmem da čitam Atlas oblak, priznajem da se plašim, jer film obožavam, a svi kažu da se knjiga razlikuje, a nekako se bojim da će mi biti previše kompleksna. Moram to nekako da prevaziđem. :D
    Divno za Beskrajnu priču, ja planiram da joj se uskoro vratim, od Kinga bih ti preporučila Zelenu milju, Dalas 63 i Salemovo, jer sam i sama početnik kada je on u pitanju, a ovi romani su me "oduvali" definitivno. Spremam se da pročitam IT ove godine, čega se ježim unapred zbog nebuloznog kraja i meni lično odvratne scene za koju sam već čula. Mislim da King ima zanimljive ideje, ali da često uprska kraj, jer odlazi u nebuloze, mada i sam priznaje da se pola svojih knjiga ni ne seća. :D
    Joj srce mi puno za moju ljubimicu Mir- Jam, to ja godinama ljudima pričam, ako je to šund, dajte nam više šunda. Vrhunska književnost nije, naročito imajući u vidu naše pisce, ali, baš kao što kažeš, tako atmosferične i sve je tako nevino, lepo i pristojno, stvarno kada bih birala da živim u svetu iz knjige bila bi to Mir- Jam ili Ana iz Grin Gejblsa, da odmorim dušu.:D Meni se čak Ranjeni orao najmanje dopada zbog kraja, devojka, koja je izgubila nevinost može da smota dobrog frajera, tek kada on postane invalid.
    Ja ti preporučujem Nepobedivo srce i moju omiljenu Greh njene mame, come to the dark side we have cookies. :D
    Što se tiče Američkih bogova nisam odmakla dalje od sto strana koliko mi je bila dosadna.
    Sjajan pregled, jednostavno sjajan.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala!:) Čak sam mislila da nisam dovoljno obrazložila svoje izbore pojedinih knjiga, ali i ovako je tekst preterano dug.
      Uzmi "Atlas", ne ustručavaj se - istina je da ima razlika u odnosu na film, a sve idu u korist knjige, koja je mnogo bolja, ali uopšte nije TOLIKO komplikovana, jer poglavlja/odeljci" idu poput "žabica" na vodi - od kraja do centra/sredine i nazad (ne znam kako drugačije da opišem, "širi" se i sužava poput krugova), zanimljiv postupak, ali ne preterano komplikovan, brzo "uđeš" u štos.
      Hvala na preporukama za Kinga, baš sam sa ovom koleginicom koja je njegov veliki fan pričala o tome, ja se, bogami, ne bih usudila za "It", jer inače imam odbojnost prema klovnovima, a i horor mi kao žanr nikako ne prija.
      Haha, baš tako - realno, Mir Jam je akademik za Nore, Sandre, Danijele Stil i ostale, jer barem divno opisuje i stvarno zna da sklopi priču, žena je bila novinar, pa kad već hoćeš laganicu - ovo je pravi izbor, nevino, lepo, prijatno, simpatično naivno.:)
      Verujem za "Američke bogove", eto, meni brat hvali seriju, pa ću je verovatno pogledati, knjiga me baš razočarala.
      Hvala ti još jednom!:)))

      Избриши
  4. Divan tekst, hvala unapred na preporukama. :* Ja nikako da se latim "Tuđinke" dok sam seriju ispratila, ostade mi još par epizoda da završim treću sezonu. Vidiš, sad se setih da imam Saramagovo "Slepilo", s prvim čitanjem nisam daleko odmakla, mogla bih mu pružiti drugu šansu. Sama tematika "Jevanđelja" mi pak deluje interesantno, da ne kažem intrigatno, još kad je alternativni ugao u pitanju, biće da je nešto što bi mi se dopalo. Murakamijem ću se više pozabaviti svakako, prva na redu će verovatno biti "Norveška šuma", nju imam u biblioteci. Nefikciju retko kad čitam, tvoje preporuke sam utefterisala, naročito me zanima Virdžinija, ali i Dilan i Koen. O Endeu sam čula sve najbolje, ide i on na listu. Što se Kinga tiče, čitala sam samo "Keri" i nije mi se naročito dopala, odgledala novi "IT" neki dan, ali "Godišnja doba" planiram čitati. (Preporučujem seriju "Stranger Things", jeste naučna fantastika, ali divan omaž osamdesetima). Od Mir-Jam sam čitala Orla i što reče Ivana, priča mi se najmanje dopada, "Nepobedivo srce" i "Greh njene majke". Naspram današnjih knjiga za razbibrigu, one su zasebna kategorija. "Američke bogove" ne planiram čitati, sva ta prašina oko serije i podeljenih mišljenja oko romana, a uglavnom sam nailazila na negativne utiske, su me "odgovorili". "Džonatan Strejndž i gospodin Norel", "Ahilov pev" i "Muzej nesvakidašnjih bića" su mi isto u planu u skorijoj budućnosti, poslednje dve naročito.
    Hvala tebi na ovom i svim divnim tekstovima, pređašnjim i budućim. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Kaćo!:) Mi smo već više puta komentarisale ove knjige i pisce, samo bih se nadovezala da je, iz sličnog tematskog kruga kao "Jevanđelje" fenomenalan Kazancakisov roman "Poslednje iskušenje" (i Skrosezeova ekranizacija), kao i zanimljivi roman "Zvao sam se Juda". "Stranger things" sam već skinula obe sezone, još po Ivaninoj preporuci, pa ću krenuti ovih dana sa gledanjem, pa idu utisci. :)))

      Избриши
  5. Divan razime isidora:)
    Detaljan, precizan :)
    Pre svega kad pogledam tvoju brojku "onesvestim se" ženo božija meni bi trebalo 100 godina toliko knjiga da pročitam u toku godine SVAKA ČAST
    Nismo imale prilike da pričamo o Američkim Bogovima ali kada ih već pominješ ovde da kažem da nam se mišljenja poklapaju. Meni je Senka najneharizmatičniji lik na planeti čovek koji je glavni lik a bez koga bi knjiga ladno mogla da prođe i niko da ne primeti ali ja volim Sredu/odina on je brutalan lik. Seriju prepručujem glumac ima više harizme (i vala majci prija oku) a režija i je brutalna :) Obavezno gledaj ako nisi.
    Inače uskoro planiram da se vratim Agati treba mi nešto da mi zabavi mozak :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro!:)
      Šta da ti kažem, "utrenirana" sam.:) Najozbiljnije, nisam ni ja čitala nešto mnogo godišnje dok nisam krenula na fakultet, a onda, ta silna literatura, lektira, nekako pređe u naviku, plus naučiš da čitaš brzo, a i pamtiš detalje, pa nekako i ta lestvica počne da se podiže. Na dobrom si putu, moram ti reći!:)
      Da, potpuno se slažem, meni su Sreda i oni slovenski manijaci :) - Černobog i Zarje, bili najzanimljivi. Obavezno ću pogledati seriju, brat mi kaže da je dobra, pa komentarišemo.:)
      Obavezno uzmi Agatu, ja sam baš danas završila "Karipsku zagonetku" - istina, više volim Poaroa od gđice Marpl - ali, baš je lagano štivo, a ipak uposli vijuge.:)

      Избриши
  6. Sa tvog spiska sam pročitala Fukoovo klatno, Beskrajnu priču i Bog malih stvari. Sve 3 imam u kućnoj biblioteci. Ove prve dve sam pročitala baš, baš davno tako da se, sem nekih fragmenata, više ničega i ne sećam. Jedino što nikad ne zaboravljam je to da li su mi se svidele ili ne. Ove su mi se, definitivno, svidele. Ono što me posebno inspiriše su zlato, srebro i bronza. Na Saramaga se meračim već neko vreme, Sandra me je lepo uputila kako da krenem. Pamuka sam probala pre više godina, ali sam ga ubrzo zatvorila: nisam imala vremena i kocentracije da ispratim njegovo pisanje. Jednostavno, osetila sam da nisam dovoljno dobar čitalac za tako velikog pisca. Ne sumnjam da ćemo se nas dvoje još sresti. Što se tiče Falade, mislim da će mi on biti na spisku za Sajam knjiga. Taman da dotad pročitam ovo sa mojih polica.
    PS1. Nije iz ovog teksta, već iz nekog komentara od pre par dana: Luzitanija! Jedva čekam tvoju recenziju. Ja sam je dobila za rođendan, ali sem par nasumičnih odeljaka, više nisam čitala.
    PS2. Baš si me nasmejala sa onim da voliš knjigu da završiš kad i kalendarsku godinu. Čudo jedno šta živ čovek sebi nametne, ničim izazvan. Svesna si i da takve male i nebitne stvari izazivaju stres - Hoću li stići? Jao nisam stigla, a mogla sam samo da nisam ovo ili ono ... Nema ljutiš, moje su namere iskrene, mada može da izgleda kao popovanje! Sad mi se čini da bi ja toga trebalo da se oslobodim. Pozdravljam te, do čitanja!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala mnogo, na čitanju i komentaru, a posebno mi je milo što čujem da si dobila inspiraciju za neka nova čitalačka upoznavanja i otkrića. Mislim da te Pamuk i Falada neće razočarati, a Sandra nas je već savršeno pripremila za Saramaga!:)
      Da, silno sam se obradovala ugledavši "Luzitaniju" na pultu u pozajmnom odeljenju i odmah sam je ugrabila, jer, veruj mi na reč, barem godinu dana od proglašenja dobitnika NIN-ove nagrade, nema teorije doći do knjige! Biće prikaz, obavezno, radujem se unapred čitanju, jer mi tema deluje vrlo zanimljivo, uz to me fascinira činjenica da je debitantski roman.
      Sad sam u nekoj fazi domaćih, "NIN" autora, što nominovanih, što nagrađivanih, nadoknađujem propušteno, valjda...
      Hehe, nije baš da namećem sebi, zaista ne, ni cifru pročitanih knjiga ni rokove, ne volim da budem pod pritiskom (mada pod njime, opet, nekako najbolje funkcionišem i najefikasnija sam - zaistavština iz studentskih dana i savladavanja ispitnih rokova, šta li). Nažalost, ja jesam poprilično opsesivno-kompulsivna osoba, bolujem od preterane pedaterije, robovanja spiskovima i držanja sopstvenog života pod kontrolom (mešavina Monike iz "Prijatelja" i Šeldona iz "Štrebera", kako nekad volim da se našalim), tako da nemam šta da se ljutim, to jesam ja i svesna sam da veliki deo stresa samoj sebi "pakujem".:)

      Избриши
  7. Sinoć sam, prateći link sa nekog bloga završila na blogu ružičaste Mademoiselle. Nije da sam ga baš sad prvi put videla, ali ranije nisam ništa čitala. Mislila sam da je osoba tek krenula u srednju školu, pa šta ću onda ja tamo? Sinoć odlučih - čitam 2 cela posta! Naravno da su to bili nekakvi upitnici, ali nema veze. Mene je stomak boleo od smeha! Ne sećam se kada sam se tako dobro zabavljala. Izuzetno "specifično" napisano za nekog ko sebe "vidi kao pisca", taj sklop rečenica me je bacao u nesvest.
    Shvatam ja da sam "bocnula" u tvoje omiljeno blogersko "čedo" i da rizikujem da ćeš me oduvati kao onog Knjiškog moljca, ali ovo je jače od mene. Poenta cele ove dosadašnje priče još nije ni počela, ovo je bio uvod.
    I onda, odjednom, preplavljuje me sasvim suprotan osećaj - počinjem da čitam komentare. Tvoje, naravno! Ostala sam zapanjena sa koliko ljubavi i pažnje ti objašnjavaš onoj koja sebe vidi kao pisca svu lepotu Andrića, da Selimović ne gubi na dubini i širini zato što ga svi citiraju, a na ono jednačenje suglasnika po zvučnosti sam načisto otkinula ...
    Ja ne znam kakav ti posao priželjkuješ, ali ja te vidim (i od sveg srca ti želim) da radiš na fakultetu, da novim generacijama studenata preneseš tu svoju ljubav prema književnosti. Ti za to imaš i snage i harizme, a biće uskoro i doktorska diploma! Najsrdačniji pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  8. Hvala na iskrenosti!:)
    To je blog naše Sare.:) Ona je jedna izuzetno vredna, posvećena, inteligentna i hrabra devojka, koja, istina, stalno pravi te nesrećne greške u kucanju i konstrukcijama, ali ja sam tu da joj svesrdno pomažem i budem često surovi "lektor/korektor", zato što u njenim temama, posvećenosti blogu, razmišljanjima, vidim potencijal i želim da doprinesem da radeći na sebi, korigujući te formalne nedostatke, napreduje i ostvari svoje mogućnosti. Zahvaljujući blogu, stekla sam nekoliko neočekivanih prijateljstava, ti ljudi mi mnogo znače i uvek sam tu da dobronamerno "priskočim". Pruži joj šansu, odlično piše o filmovima i serijama, ima analitičko oko, zagrebi ispod površine i možda ćeš u njoj prepoznati ono što ja jesam.:)

    Nikako, nema razloga da te "oduvam", nisam takva osoba, stav delim i sama sam hiljadu puta Sari prebacila iste stvari koje primećuješ, čak je i ozbiljno, onako sestrinski izgrdila, a slučaj sa Knjiškim moljcem je sasvim drugačiji, devojka ostavlja utisak nadobudne osobe, a nije ništa pismenija, originalnija, bolja od drugih blogera.

    Pa, rad na fakultetu je zaista bio moj najveći san, ili u Institutu, bavljenje istorijom književnosti, naučnim radom... ali, nažalost, to nije izvodljivo, barem u ovom trenutku i ko zna do kada, za provincijalku poput mene, bez neophodnih veza, umeća laktanja i mnogo sreće. Nije dovoljan samo prosek, zalaganje, želja za radom, ali dobro...ako mi se vrati motivisanost, nadam se da ću se barem vratiti doktoratu.:)
    MNOGO, mnogo HZVALA na podršci, iskrenosti i komentarima, u kojima uvek uživam.:)

    ОдговориИзбриши
  9. Vidi, što se Sare tiče, ja joj želim baš onako puno, puno sreće. Što se tiče filmova i serija, ja ne čitam ni tvoje recenzije na tu temu, a ne da ću njene. Posle mi je nešto došlo do mozga da sam ja nju videla na TV-u. Bila je reportaža o deci koja su se izlečila od raka. Znam da sam pomislila, kako je lepa ova devojka, ko bi rekao da je bila tako strašno bolesna.
    A sad da malo opletem po tebi (ha, ha nisam dugo): doktorat ćeš završiti, na fakultetu ćeš raditi. Tačka. Svakoga dana zamišljaj sebe kako već živiš to što voliš. To valjda nije teško? Kontam da će doktorat biti prvi, obavezno mi javi mi na mail, hoću da se radujem. Nemoj me ostavljati da ja sama verujem u tebe!!! Pozdravljam te od srca.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala i tebi, što kažu - "iz tvojih usta u Božje uši!" Zaista se nadam da će ova pozitivna energija koju mi ulivaš "prizvati" mnogo lepih stvari! Neizmerno HVALA!:)))))))))))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...