komentariše:
Isidora Đolović
Upravo
u godini za koju su mnogi predviđali Apokalipsu iliti kraj sveta, stigao je „Svet
bez kraja“(World without end), mini-serija iz osam epizoda (od po 45
minuta), nastavak takođe ekranizacije romana Kena Foleta, „Stubovi zemlje“. Sa njom sam vas prošle godine, negde
baš u ovo doba, upoznala kroz dva teksta (možete ih čitati na sledećim
linkovima: predstavljanje i analiza). Ipak, ne dajte se zavarati,
jer ovo nadovezivanje odnosi se tek na prostor zbivanja, dok su ličnosti sasvim
nove, vremenski kontekst takođe, pa dve serije nisu direktno povezane, ni
gledanje jedne uslovljeno poznavanjem priče iz one druge. Međutim, ne može se
reći ni da je teško zaobići ovu činjenicu. Teškoće koje prate svako ostvarenje označeno
kao nastavak već uspešne priče, nisu zaobišle ni ovu adaptaciju Foletovog
istorijskog romana, sa ponovljenim širokim zahvatom društvene slike XIV veka.
Izgleda da je baš to ponovljeno bilo
kobno po povratak u fiktivnu opatiju, oko čije se monumentalne katedrale
ispredala prethodna storija.
Režiju
svih epizoda potpisuje Michael Caton
Jones, muziku Mychael Dana, dok
su producenti Ridley i Tony Scott, ponovo u okviru mreže „Tandem Communications“, a
scenarista John Pielmeier, takođe
“reprizno”. Radnja se odigrava oko 150 godina kasnije, na samom početku Stogodišnjeg rata između Engleske i
Francuske. Ovaj sukob se nalazi u središtu
svih zbivanja, uz pojavu epidemije kuge koja je odnela milione života
širom Evrope, ali i ubrzala krah feudalizma. Glavni muški lik, Mertin Ficdžerald – sin erla od Šajringa, dalji
je potomak Džeka i Aliene iz „Stubova zemlje“ i to je, uz nekoliko aluzija
meštana na pretke, jedina neposredna veza između dve romaneskne priče.
Moram
napomenuti kako, za razliku od „Stubova zemlje“, još uvek nisam pročitala „Svet
bez kraja“ (čije je dvotomno izdanje „Solarisa“ nedavno ponovio „Evro Book“,
ovoga puta u vidu jedne „podebele“ knjige; u svetu je objavljena 2007.), samim
tim je nemoguće da procenim koliko su (brojni) razočarani ljubitelji romana u
pravu pri spominjanju lošeg, čak katastrofalnog rezultata. Ipak, ono što mi se
sve vreme nametalo kao neminovnost, bilo je sagledavanje „Sveta“ kroz prizmu
iskustva sa „Stubovima“, pošto obe serije dele više nego očigledne zajedničke
crte i to često, iz scene u scenu, postaje više nego transparentno.
Priča
Uvodno
objašnjenje stanja u državi glasi: engleski kralj Edvard II poražen je od
strane svoje supruge Izabele (Aure
Atika), poreklom Francuskinje. Ona još na poprištu bitke krunu prenosi
njihovom sinu Edvardu III (Blake Ritson),
u nastavku kujući zaveru sa svojim ljubavnikom, što rezultuje tajanstvenom,
naglom smrću svrgnutog vladara. Niko ne sumnja da je u pitanju ubistvo, ali
isto tako se ne usuđuje ni da svoje pretpostavke izrazi naglas. Sledi “selidba”
do Kingsbridža, gde jedan ranjeni vitez, posle dvoboja, dospeva u opatiju.
Nakon što su mu lokalna isceliteljka Meti Vajs (Indira Varma) i njena mlada učenica Karis (Charlotte Riley) zalečile ranu, dotični - ser Tomas Lengli (Ben Chaplin), saopštava nadbiskupu,
prilično bespogovorno, kako će stupiti u njihov monaški red i to pod
pokroviteljstvom same kraljice. Jasno je da nezvani gost, pronađen u šumi od
strane sinova erla od Šajringa, skriva neku veoma mračnu tajnu, čije ga čuvanje
nagoni na traženje utočišta iza manastirskih zidova. Naime, ser Tomas je bio
poslednji kraljevski tamničar, koji nakon čudne smrti Edvarda II netragom
nestaje.
 |
| Tomas |
Izabelino
ustoličenje odmah privlači koristoljubive sitne plemiće iz čitavog kraljevstva,
a najpreduzimljiviji među njima, ser Roland
(Peter Firth), uspeva da izazove “seču knezova” – u ovoj verziji masovno
vešanje svih viđenijih sugrađana, a sebi pribavi titulu i posede pogubljenog
erla od Šajringa. Osuđenikovi sinovi, upravo ona dvojica mladića iz šume,
dobijaju pomilovanje u vidu dve mogućnosti – da stupe u službu, jedan kao erlov
štitonoša, drugi kao šegrt zidara Elfrika, o čemu će odlučiti javni dvoboj. Za
razliku od njihovog oca, nekada imućni trgovac vunom Edmund (Carlo Rota) uspeva da izbegne omču u
poslednjem trenutku, ponajviše zahvaljujući intervenciji svoje preduzimljive
sestre Petranile (Cyntia Nixon).
 |
| Roland |
Ona
će se, pošto u munjevitom sledu događaja osakaćeni (kazna-nadonada) Edmund ostane
bez supruge, ubrzo useliti u njegov dom i preuzeti udeo u poslovanju. Osim
toga, navodno radi pomoći i “žrtve” za očev finansijski spas, izdejstvovaće
brataničinu udaju za grubog zidara – uprkos Karisinim uzvraćenim simpatijama
prema mladom Mertiku (Tom Weston-Jones).
Potonji, ironijom sudbine, stupa u službu njenog novog supruga, dok mu brat
Ralf (Oliver Jackson-Cohen) postaje
Rolandov “zakleti mač”. Tih dana, put u varoš nanosi Gvendu (Nora von Waldstatten) i njenog brata
Holgera, decu nasilnog plaćenika, odraslu po vojničkim taborima, naučenu na
porodično nasilje i teške uslove života. Kada Ralfovo siledžijsko ponašanje
dovede do sukoba sa mladićem Vulfrikom (Tom
Cullen), čiju je verenicu pokušao da napastvuje, doći će do nekoliko
sudbonosnih poznanstava.
 |
| Vulfrik (gore), Gvenda i Holger (dole) |
Petranila
je i sama udovica, majka prilično nesamostalnog i nesigurnog Godvina (Rupert Evans), zamonašenog u obližnjoj
opatiji i pod protektoratom njenog drugog brata. Nedozrelog sveštenika stric
želi da pošalje na studije medicine u Oksford, iako se ovaj gadi krvi – a sve bi
trebalo da finansira samostan, u kome je muški deo suprotstavljen ženskom,
predvođenim mati Sesilijom (Miranda
Richardson).
 |
| Godvin |
Bilo bi jednostavno, samo da svako ne gleda lični interes i da
pohlepa, koja ih rukovodi, odstupi barem
pred velikim kolektivnim nevoljama. A one se uveliko bliže, dok kraljica
Izabela inicira budući vekovni ratni sukob, pozivajući se na sopstveno pravo
porekla koje polaže na francuski tron. Planove bi mogao da joj pokvari rođeni
sin, jer je mladi prestolonaslednik samo naizgled slab i naivan.
Iako
su ova pitanja u pozadini glavne radnje (okršaja između “malih” individua i
“svemoćnih” institucija u Kingsbridžu), ona neminovno oblikuju druge
podzaplete, jer se sve dešava ljudima ponetim vrtlogom smutnih vremena. Dakle,
radnja se razvija na tri plana: prvi “nastanjuje” kraljevska porodica, drugi
opatija Kingsbridž sa međusobno sukobljenim sveštenstvom, a treći meštani obližnjeg
naselja (vunar Edmund i njegova porodica, erl Džerald sa sinovima, uzurpator
Roland sa sinovima i snahama, te „običan“ svet – plebs, na čiji račun svi
pomenuti, u određenom smislu, žive i rade).
U odnosu na „Stubove zemlje“
Moguće
je prepoznati zaista mnogo “lutajućih motiva” i “opštih mesta”, međutim, znatno
manje uverljivih nego prvi put. To su: lepa i otresita devojka koja prkosi
varoškim stegama; zabranjena ljubav; venčanje silom; korumpirani sveštenici,
rivalstvo braće, kraljeva paranoja, oteti posedi i titule zbog izmišljenih
izdajstava…Čak i profesije su preslikane (trgovci vunom, graditelji,
iscelitelji) – mada, istini za volju, tu nije ni bilo mnogo mesta
improvizaciji. Mertik i Karis su očigledno, čak i fizički, oblikovani po uzoru
na Džeka i Alienu, s tim što je ovoga puta fokus na ženskim likovima, pa tako u
slučaju glavnog para priča neuporedivo više prati Karis nego njenog dragog. Sve
je dosta slabija kopija prethodnice, uključujući i glumu.
Zatim,
ponovo imamo bolesno ambiciozne majke, koje ne prezaju ni od čega, pa ni
najgoreg zločina, zarad prosperiteta svog deteta ili ličnog napretka (takva je
Petranila, takva i Izabela, a po uzoru na Regan Hamli). Petranila, npr, čini
sve kako bi Godvina uzdigla do nadstojnika opatije, ali i zarad svoje prošlosti
sa ser Rolandom (koga će nahuškati protiv neverne, mnogo mlađe supruge
Mardžeri). Gaji čudan, posesivni odnos prema bratu i očigledno jedva čeka da se
otarasi Karis, nakon sestrine iznenadne smrti. Pomalo je incestuozna, a nesumnjivo
previše liberalna za ono doba.
 |
| Petranila |
Uz
Petranilu, ubedljivo najljigaviji lik
je Godvin: mladi „božji čovek“ koji je pogrešno shvatio teološka učenja, kome
čak nedostaje sopstvene ambicije ili lukavstva, ali zato pored brojnih
slabosti, a iz nesigurnosti i čiste zlobe, rado povređuje druge. Oseća pohotu
zamaskiranu fanatičnom mržnjom prema ženama, pa srčano insistira na
pregrađivanju samostana i odvajanja polova među zaređenima. Usled neutažene
strasti prema rođaci Karis, podržaće osudu nevine žene za veštičarenje;
spletkari i ucenjuje boljeg kandidata (Tomas), ne bi li dospeo na čelo opatije;
ne ustručava se ni od otvorene krađe, krivotvorenja i uništavanja materijalnih
dokaza, sudu pred nosem, samo da prigrabi imovinsko pravo nad čitavim
zemljištem. Njegovo izgaranje za Karis pomalo asocira na Frolove reakcije na
Esmeraldu (ukoliko neko nije upućen, reč je o
junacima Igoove „Bogorodičine crkve u Parizu“), naročito u sceni javnog
suđenja.
Tu
je još jedan lik silovatelja, grubijana i bahatog nasilnika – drugim rečima,
ublažena verzija Vilijama Hamlija, Ralf. Zbog očajničke želje da bude priznat i
zapažen, pre svega od strane gospodareve snahe, ledi Filipe (Sarah Gadon), okreće se protiv rođenog
brata i zavičaja, a neutoljene nagone iživljava maltretirajući druge žene
(sticajem okolnosti, obe su bliske Vulfriku, najpre njegova prva verenica Anet,
potom i supruga Gvenda – čiju molbu besramno zloupotrebljava). Čak mu je i
verni pratilac, Alan, sličan Vilijamovom kompanjonu; o obesnim postupcima koje
zajedno sprovode da ne govorimo.
 |
| Ralf |
Nesreća/katastrofa
na nestabilnom mostu, slično onoj koja je u „Stubovima“ čak dva puta zadesila
katedralu, mnogima otvara nove mogućnosti da profitiraju ili se uzdignu na neki
drugi način. Mertik to čini pošteno, afirmišući se kao nadareni arhitekta,
angažovan oko izgradnje novog prelaza preko reke. Jer, most je neophodna,
vitalna tačka, zbog godišnjeg vašara, velikog broja hodočasnika i prometa koji
označava zaradu za čitav okrug.
 |
| Meti i Karis |
Slično
vizionarstvo odlikuje Karis, željnu da pokrene bolnicu/lečilište, ne samo
neophodno Kingsbridžu, već i prostor koji bi joj omogućio da se bavi onim što
najviše voli. Iako je u početku uslovljava ulaskom u red časnih sestara, mati
Sesilija će ipak podržati Karisin poduhvat, sve dok im Godvinove malverzacije
ne budu „sasekle“ izvore finansija, a samu devojku egzistencijalno ugrozile.
Tim povodom dolazimo do problema izrazito brutalnog tretiranja ženskog pola u
onovremenom društvu. Seksizam, zlostavljanje u braku, silovanje na drumu i
nasilje u porodici, raznovrsna profesionalna i ljudska osporavanja, samo su
neki od pokazatelja da su časne sestre, zaista, bile najslobodnije u odnosu na
ostale „Evine kćeri“! Karis je i sama, iako primer jake i samostalne dame u
krajnje nemilosrdnom okruženju, višestruko ucenjivana, dok Gvendin nametnuti
prvi brak pokazuje kako je žena vlasništvo oca ili supružnika, koje se može
prodati ili trampiti za kravu...
Pitanje
trgovine vunom kao aduta nezavisnosti mesta podsetiće nas na Alieninu unosnu
zanimaciju iz „Stubova zemlje“, ali i privrednu delatnost koja je u narednih
vek ipo omogućila mestu da ojača. Izabela, podstaknuta ser Rolandovim
spletkarenjem, pokušava da osujeti ovaj progres, pa u jednom trenutku čak šalje
utajivača Ralfa, što evocira veoma sličnu scenu u kamenolomu, između Toma
„Graditelja“ i Vilijama.
Scena susreta zaljubljenih na obali reke, kraj stabla
drveta, takođe je gotovo identična kao u „Stubovima“, a naš junak kasnije mora
otići u „beli svet“ da traži perspektivu (zaposlenje uz razvijanje svog talenta)
i leči slomljeno srce. Podsetimo se,
Džek je “tabanisao” u Pariz - Mertik će dospeti čak do Firence.
 |
| Mertik |
Rivalstvo
unutar samostana/opatije, između Sesilije i Godvina, ponavlja oprečnost
Valeran-Filip. Iako se stalno poziva na zaostavštinu legendarnog nadbiskupa,
Godvin je pohlepan, povodljiv, loš – i glup. Pa ipak, sve mu olako polazi za
rukom, baš kao i ostalim negativcima, do te mere da se čak i njegova rođena
majka u jednom trenutku, zabezeknuto, uveri kako je „oslobodila
čudovište“. Da uprostim - njih dvoje
„hladnije od leda“ idu unaokolo, trujući sve redom, niko im ništa ne može, a
scene su ponekad do te mere neuverljive i ponašanje providno, da publika sa
ozbiljnim iskušenjem nišani crveno dugmence na daljinskom upravljaču!
Prednosti
1.
Ono što je istinski dobro obrađeno, upravo su pitanja medicine i inkvizicije, kao ogledalo sukoba između
crkve/vlasti sa narodnom slobodom, odraz problema nepravde, apsurda i pokretača
raznih ogrešenja o zdravorazumske zakone, samo zbog ličnih sujeta i sklonosti.
Meti i Karis predstavljaju jednu “struju” u lečenju, a brat Džozef (David Bradley) sa svojim zastarelim predlozima drugu, pa se pomalo neozbiljno
pitanje “izmet ili vino?” sasvim opravdano poteže u kontekstu njihovih metoda.
Nažalost, tada kao i sada, zadrtost je odnosila prevagu, što će ser Tomasa
koštati ruke, a neke druge i života, jer ni kada im na vrata zakuca “crna
smrt”, mnogi neće prezati da nauku nazovu “veštičarenjem”.
2. Muzika
je solidna, “srednjovekovna”, sa viteškim ugođajem. Nedostaje veličanstvena
tema Trevora Morisa koja je pratila animiranu uvodnu špicu “Stubova”, a opet,
odsustvo očekivanog uvoda ima svojih
draži i neuobičajena svedenost nije umanjila celokupni utisak.
3.
Pojedini likovi, među kojima se
najviše ističe slobodoumna Karis,
osoba koja želi bolji svet i nesputano prkosi okovima sredine. Upornošću, stiže
čak do kralja, a videćemo je i kao pionira kartoteke! Njena ljubav sa Mertikom
je, možda baš zato, nekako neistaknuta i bleda, uprkos očiglednoj snazi i
postojanosti – naime, muški deo tandema je izrazito skrajnut. Plus im, doduše,
ide na nekonvencionalnost, ali činjenica je da je oboje glumaca preterano
“drveno”, mada se lepa Šarlot Rajli – privatno gospođa Hardi (udata za Toma) –
evidentno trudi.
Sa druge strane, par koji pobira najviše simpatija i podrške,
za mene su Vulfrik i Gvenda, čije je
poznanstvo od početka sjajno osmišljeno i razvijano. Tako ih prvo vidimo dok ga
ona brani od javnog, nezasluženog poniženja i podržava u najtežim trenucima,
mada je i sama prošla kroz mnoge strahote; a potom i kao bračni par opterećen
svakidašnjim problemima i razmiricama oko novca, dece...
Zatim, tu su ser Tomas, vitez-pokajnik, jedan od
malobrojnih zaista intrigantnih junaka, istovremeno žrtva zajednice i borac za
vernost sopstvenim principima; i odvažna opatica-sokolarka Sesilija, u tumačenju uvek sjajne Mirande Ričardson.
4.
Vizuelno, kostimi i prostor, bilo da
su u pitanju pitoma okolina gradića ili prizori sa francuskog bojišta.
Zanimljivost:
obratite pažnju na biskupa Henrija iz šeste epizode, kod koga Karis dolazi na
pregovore. Ne vidimo ga (zbog karantina na snazi), ali mu čujemo glas i vidimo
siluetu. To je David Oakes, koji u
“Stubovima” ima jednu od najzapaženijih uloga, ovde u cameo gostovanju.
Mane
1.
Kao što rekoh, ponovljivost i
neuverljivost, koja čini da sve skupa ostavlja utisak neuspele kopije “Stubova
zemlje”.
2.
Tome doprinosi koliko sama priča, toliko i preglumljavanje
- izdvojila bih, kao naročito užasan,
lik kraljice Izabele. Mada je glumačka ekipa i ovde internacionalna, sa
nekoliko veoma zvučnih imena, nije ni prići „Stubovima zemlje“ (gde su, uz
iskusne Ijana Mekšejna, Rufusa Sjuela, Donalda Saterlenda i Metjua Mekfejdena,
takoreći debitovali Edi Redmejn, Hejli Atvel, Sem Klaflin i Dejvid Ouks,
izgradivši kasnije prilično uspešne karijere). Primera radi, ovde Sintija
Nikson – najpoznatija po ulozi u veoma uticajnoj, urbanoj seriji „Seks i grad“
– predstavlja donekle pozitivno iznenađuje u „kostimiranom“ okruženju, ali njen
lik i dalje nije ni prići Regan Hamli, na čijem je modelu evidentno izgrađen.
2.
Hronologija: ne smeta baš toliko što
preleće, ali nekad prođu decenije, a
pojedini roditelji ne izgledaju starije od svoje dece! Ponovo posebno
prozivam Izabelu…
3.
Na vizuelnom planu, ženske perike!
Filipa izgleda kao sa dvora Marije Antoanete, dok su ostalim junakinjama kose
prekomerno duge, zapuštene i “plastaste” (ili “senaste”?).
4.
Mislim da su homoseksualni sveštenici i kaluđerice koje ponavljaju scenu kraj
logorske vatre iz filma „Moj privatni Ajdaho“, ipak suvišan omaž modernosti, baš kao i pitanje vesele majke Petrunele
upućene sinu-svešteniku:“Masturbiraš li još uvek?“ (inače, podsetićemo ga se i
iz „Stubova“, gde Džeka majka-šumska veštica ispituje isto)
 |
| nevaljala sestra Meir! |
5.
Kraljevo sujeverje koje motiviše konačnu odluku da se krene u pohod na Pariz,
uprkos prethodnom dugom protivljenju, naivno je i brzopleto uvedeno u priču.
6.
Previše naknadnih saznanja o godinama skrivanim očinstvima, što unosi
bespotreban sapuničarski element. Srednjovekovni
savet plus: imate dva sina i ne znate kako podeliti imanje, a da se jedna
strana ne oseti oštećenom u odnosu na drugu? Bez brige, došlo je vreme da
obelodanite kako je stariji, zapravo, dete lokalnog vlastelina – i problem je
rešen, može po baraka obama!
Hit rečenica: “Misliš
da te ovo boli, a zamisli kako je tek u paklu!” (dobroćudna, mlada časna sestra
pokušava da se našali sa dečakom, dok mu previja opečenu ruku)
Zaključak
Prva
epizoda je dosta nevešto izvedena, nakon čega se utisak donekle popravlja u
nastavku. Međutim, sve do kraja naprosto nameće uporedni pristup u svetlu
“Stubova zemlje”, a na štetu nastavka. To, ipak, ne znači da je sama priča nezanimljiva,
iako sadrži mnogo tipičnih, opštih mesta i prepoznatljivih, unekoliko prilično
predvidljivih tačaka zapleta. Problemi na koje ukazuje su, ponegde previše
zaoštreno i stoga preterano izneti, ipak univerzalne prirode – a istovremeno
karakteristični za odabrani srednji vek. Prvenstveno je u središtu pitanje
istrajnosti i opstanka na koliko-toliko časnom putu, u svetu prepunom nesigurnosti,
stalnih promena odnosa vladajućih snaga, korupcije i licemerja, poroka
zamaskiranih u dobre namere i plemenite ciljeve.
Karakteristično
za Foleta, protagonisti su jasno crno-belo profilisani, odvojeni od antagonista
pretežnom nemogućnošću uočavanja nijanse ili opravdavanja postupaka likova
(koji greše) nekom dubljom, pokretačkom
logikom. I ovoga puta je zahvaćen veći vremenski opseg, pa radnja često pokriva
čitave godine, sa ogromnim vremenskim preskocima, ali onog trenutka kada se
naviknete i počnete da „povezujete konce“ identiteta i funkcija svih uključenih
figura, neće biti većih problema sa praćenjem. Ako ništa drugo, barem će se isplatiti zbog fantastičnog obrta u pretposlednjoj epizodi i vrlo upečatljivog epiloga. Vrednosna ocena: 7, 5