субота, 26. август 2017.

Subota sa knjigom: Letnji knjiški upitnik

piše: Isidora Đolović

Dok se najtoplije godišnje doba kruni i polako priprema za pakovanje kofera do naredne sezone, iskoristiću još aktuelne letnje dane za jedan tematski upitnik, pozajmljen od Sare. Doba raspusta, godišnjih odmora, putovanja ili opuštanja kod kuće, donosi nam određeni broj potpuno slobodnih sati – koje većina unapred planira da iskoristi za aktivnosti čijih se blagodeti tokom godine uglavnom odriče. Jedna od njih je, za mnoge, čitanje. Možda je „profesionalnim čitaocima“ poput mene (dakle, osobama usko povezanim, zahvaljujući struci, sa pisanom rečju – čije nam „konzumiranje“ predstavlja svakidašnju povlasticu, obavezu, razonodu i misiju, sve to zajedno) teško da poveruju, ali veliki broj ljudi i pored iskrene želje i volje, naprosto ne stiže da se posveti knjzi čak ni u prosečnoj meri. Zbog toga se odlazak na more, planinu ili selo, višečasovna vožnja do odabrane destinacije, dugo popodne kada je od nesnosne žege nemoguće promoliti nos dalje od ulaznih vrata, ili možda obično mirno veče na terasi sa opuštajućim pogledom, često pojavljuje kao jedinstvena prilika za nadoknadu propuštenog.

Jer, čitanje je više nego koristan hobi, sa neprocenjivim, neospornim i nenadoknadivim uticajem na duševno zdravlje i intelektualnu vitalnost. Što se tiče letnjeg čitanja, najčešće određenog pomenutim brojem iznenada raspoloživih časova dokolice viška, zaista nema pravila po pitanju toga koje ćete štivo poneti sa sobom na plažu ili bazen, u park, krevet, autobus...Iako vlada dosta rasprostranjeno uverenje o naročitoj prikladnosti tzv. „lake literature“ (pa sam tako prošle godine imala prilike da u gradskoj biblioteci čujem zahtev jednog člana za nečim iz morske književnosti!), nije isključeno da vam se baš „traži“ Tolstoj umesto Nore Roberts. Tako je majka moje koleginice/prijateljice, pre par godina, ponela na more „50 nijansi sive“ – i već sutradan, zgranuta besmislenošću ovog bestselera, zamolila Jovanu da joj pozajmi svoj „Rat i mir“!

Postoje, takođe, određeni romani (baš kao i filmovi ili serije) koji svojom temom, vremensko-prostornom pozicioniranošću i celokupnom atmosferom savršeno odgovaraju baš tom-i-tom periodu u godini, što znatno olakšava potragu i eventualna dvoumljenja. Na kraju krajeva, važno je pametno iskoristiti vreme, pa ukoliko u vašem slučaju knjiga tome doprinosi, svaki dobar naslov je pravi izbor, nezavisno od žanra, godine izdanja ili predmeta priče.

A šta ja čitam tokom leta i kako uopšte doživljavam povezanost „sunčane ere“ sa uranjanjem u fiktivna carstva? S obzirom da duže od petnaest godina nisam bila na moru i ne mogu sebi da priuštim letovanje u pravom smislu te reči, a već deceniju su mi i raspusti postali tek lepo sećanje -  potpuno apstraktan pojam, za mene leto odavno ne pravi veliku razliku, osim možda psihološki gledano. To znači da uvek postoji svest da je tada, kao i za vreme praznika, dozvoljeno malo se „razobručiti“, pa obično nastojim da gledam i čitam neke stvari koje inače ne bih stizala. Pamtim tačnu godinu u kojoj sam shvatila da će mi leta nadalje uglavnom biti radna – 2004. i raspust na kome je trebalo pročitati „Anu Karenjinu“! Ispostaviće se da su time pomalo najavljene moje studentske godine, tokom kojih su leta bila u znaku ispitnih rokova i odmah zatim spremanja njihovih jesenjih produžetaka – što je u slučaju studija književnosti podrazumevalo mnogo, doslovce MNOGO čitanja, često i mesecima unapred, sa sve beleženjem. Sećam se i kako sam, u junu odbranivši diplomski rad, čitavo leto do jesenjeg upisa na master iskoristila za vraćanje klasicima(tradicionalnim i modernim) koji nam nisu bili u programu, ali ih opšta kultura podrazumeva. Tom prilikom sam nadoknadila propušteno sa Darelom, Šolohovim, Muzilom, Golsvordijem, iznova iščitala “Pesmu Leda i Vatre”…
Druga ascoijacija na leto sa knjigom mi je, nazovimo ga tako, „dnevno čitanje“ iz gimnazijskih dana. Podrazumevalo je da se pre i posle podne, u debeloj hladovini zamračenog stana uortačim sa knjigama, a uveče izlazim sa ljudskim društvom! Počelo je prvog dana raspusta, sa pozajmljenom „Slikom Dorijana Greja“, da bi mi već od naredne godine čitavo leto “na tapetu” bili klasici iz kompleta objavljivanih, u međuvremenu, uz novine, redom – kako i priliči. Još uvek najviše volim da, u zoru, potražim hlad u pozajmnom odeljenju biblioteke.  Toliko o, uz sladoled, omiljenoj razonodi koja prati moja gradska letovanja, a sada prelazim na pitanja. Neka od njih su mi bila posebno zanimljiva i nova. Podrazumeva se, pozvani ste da ih preuzmete, pa odgovorite i sami - rado ću čitati i uporediti.

1. Korice koje knjige te asociraju na leto?

Zanimljivo. Korice većine knjiga koje volim neutralne su i bez slika. Mora se priznati da, u tom pogledu, koliko god često bila banalnog sadržaja, današnja beletristika u izdanjima „Vulkana“ (bivšeg „Alnarija“), „Lagune“ ili „Evro-Book“-a, donosi neke od najboljih primera za dizajn korica – pod uslovom da nisu kič (kao što se, nažalost, uglavnom ispostavi). Tu je moguće pronaći širok dijapazon vizuelnih asocijacija na zimu, leto, grad, Orijent, more...Istina, ponekad slika sa naslovne strane nema veze sa onim o čemu knjiga govori, a neretko je i jedina dobra stvar u vezi sa njom! Opredelila sam se za neke od objavljenih u tom korpusu, koje i sama posedujem u kućnoj biblioteci, plus im je radnja na neki način povezana sa letnjim/priobalnim/rashlađujućim temama. Sam pogled na njih odmah me prenese u takav ambijent, osetim svežinu vetrića sa pučine, čujem šum talasa, vidim nijanse lijandera...Naslovi su ništa manje rečiti: „Mesec nad Firencom“, „Gusareva kći“ i „Karipska misterija“. Sigurno ih ima još, ali, ove su mi prve pale na pamet.

2. Koja knjiga ti obasjava dan? 

Meni je manje-više svaka knjiga razlog da i najgori dan sine, sa bar malo ublaženom tenzijom i bez nerviranja; mislim da je suvišno posebno isticati (onima koji prate blog već poznatu stvar) kakvu i koliku ljubav, životnu radost i ispunjenost književnost predstavlja za mene. Samim tim me mnogo njih, pogotovo iz grupe najomiljenijih, u svakom trenutku može usrećiti (čak i kada im je predmet krajnje sumoran) već činjenicom svog postojanja, ali ću ovom prilikom izdvojiti samo jedan roman. Na moju veliku sreću, primećujem da ga i drugi „knjiški“ blogeri sve češće navode po istom, dobrom utisku, što je mnogo lep dokaz kako prave vrednosti ne zastarevaju. Govorim o Sremčevom klasiku „Pop Ćira i pop Spira“, knjizi neisrcpne vedrine, čiji mi prvi pasus obavezno izmami osmeh i zaista mogu da je čitam hiljadu puta, sa uvek istim uživanjem. Ako ste nekim slučajem propustili da se u školskim danima upoznate sa ovom sjajnom pričom, ne časite ni časa, obećavam zabavno iskustvo za ceo život. Moram reći da mi je, iako imam „ozbiljno“ izdanje u svojoj kolekciji, još uvek najdraže ono iz lektire – sa simpatičnim crtežom na korici. Njega se i dalje, po navici, dohvatim svaki put kada mi se vraća na vojvođanski šor.
I da dopunim odgovor, letnji dan mi obasjavaju i neki drugi naslovi iz detinjstva, kao npr. „Pustolovine Toma Sojera/ Haklberija Fina“, „Robinzon Kruso“ ili „Zvezda rugalica“. Da nam živi, živi blog!, mogu o njima pisati nekom budućom prigodom, ukoliko ste radi da čitate – uostalom, svaki predlog koji dobijem u komentarima, bude uredno zabeležen i kad-tad dođe na red.

3. Knjiga koja na sebi ima žuto?

Razmišljala sam da li da u obzir uzmem: a) knjige koje su CELE žute; b) one na kojima sunčeva boja dominira, ali uz još neke nijanse; c) ili možda one sa limunastom središnjom ilustracijom? Na kraju sam se odlučila za prve – inače, žuta mi nije među dražim bojama, iritiraju me sve previše jarke. Tri su naslova, sasvim različita u svakom pogledu:
„O završetku romana“ je studija koju sam dobila na poklon od svog mentora, prof. Lompara (ujedno i autora), po prijavljivanju diplomskog rada i kao značajan deo stručne literature koju ću tokom istraživanja koristiti. Pisala sam upravo o „Drugoj knjizi Seoba“ Miloša Crnjanskog, kojom se studija i bavi, tako da je poklon bio zaista simboličan. „Seksualne persone: umetnost i dekadencija od Nefertiti do Emili Dikinson“ je više nego interesantna studija Kamil Palje. Prvi deo naslova nije bukvalan, da znate – ali, eto, pogrešno shvaćen, izazivao je zgranute reakcije moje familije („Iju! Kakve ovo perverzije izučavaš?“), dok sam tog leta iz ove knjige, između ostale literature, spremala master-rad. I jedna zaista ZLATNO-ŽUTA, koja mi je bila prva pomisao kada sam pročitala ovo pitanje, izbor je iz čuvene orijentalne zbirke, a zove se „Priče iz 1001 noći“. Objavila je „Mladinska knjiga“ i, iskreno, uopšte ne volim ovo izdanje, previše kičasto, glomazno, komercijalno, parcijalno....za razliku od odličnog „Deretinog“, sa još boljim prevodom Stanislava Vinavera i, što je najvažnije, kompletnim tekstom. Međutim, pošto su moji jedno vreme bili pretplatnici obnovljene „Mladinske knjige“(u SFRJ smo, pre rata, redovno preko njih nabavljali knjige, pa su mi upravo na račun te nostalgije roditelje opet uhvatili u tu mrežu - ovoga puta lošije ponude, ali, bezobrazno skupi i predosadni sa zivkanjem, nuđenjem, itd.) danas imamo nekoliko tih, realno vrlo luksuznih, ali isto tako daleko od neophodnih knjiga. Ako ništa, barem je ovo stvarno jedinstvem primerak...kiča, u našoj kolekciji.
Nisu (sve) baš žute, ali moram da ovde uvrstim komplet odabranih dela Žila Verna. Nijanse i radnja baš su se uklopili u odgovarajuću asocijativnu celinu: leto, sunce, lubenica, kivi, pomorandža, more, palme, Afrika, Indija, okean...

4. Omiljeno štivo za plažu?
Kao što rekoh, godinama (još malo pa – decenijama!) ne idem na plažu, čak ni na bazen i zato će moj odgovor biti u domenu zamišljene situacije/pretpostavke…Mada, nisam sigurna koliko bih se lagodno osećala da mi knjiga bude izložena pesku ili vodi, plus na takvim mestima uvek nešto odvuče pažnju i prosto bi mi bilo žao da se izolujem na taj način. Na plaži bih definitivno, radi potpunog stapanja sa okolinom, čitala neki avanturistički ili „gusarski“ roman. Salgarijevog „Crnog gusara“ ili serijal o Sandokanu, trilogiju Enid Blajton „Ostrvo/more/zamak avanture“, neizostavno „Ostrvo sa blagom“ ili već bilo šta gde se barem deo priče odigrava na žalu i u blizini vodenog, plavog beskraja.

5. Koja akciona knjiga te  naterala da trčiš za sladoledžijom?

Nikad u životu nisam imala prilike da sretnem pravog sladoledžiju poput onih iz američkih filmova, sa pokretnim štandom i kolima čije oglašavanje izvede na kapiju decu iz čitave ulice, pa se formira red, nastane iščekivanje praćeno grajom…Ove “stajaće” prodavce na trgovima i u parkovima ne računam. Šteta, jer tako bih rado, baš kao kakva klinka, potrčala za kolima, zveckajući u džepu sitnišem odvojenim za “Kapri”. Postoji li, uopšte, ovako nešto (još uvek) kod nas?
Shvatila sam da veoma retko, zapravo, gotovo nikada ne čitam akcije ili trilere (baš kao ni “ljubiće”). Nije da sam s vremenom prestala, već ih, jednostavno, nikada nisam ni čitala. Volim i mogu da gledam filmove iz tog žanra, ali čim se medij promeni, više mi nije to-to, izgubi se uverljivost. Kada ih se, jednom u “sto godina” setim, obično se razočaram i utisak bude mlak. Nedavno sam konačno uzela veoma poznat “Francuski poljubac” Erika Van Lustbadera, koji važi za majstora te vrste priča – i smorila se. Knjiga nam, otkad znam za sebe, stoji na polici – ćale je dobio 1990, dok je radio u JNA, kao nagradu od kolektiva za neke zasluge – i gledala sam je celoga života, uverena da će me jednoga dana oduševiti.  Ništa od toga. Sad sve preostale nade polažem u LeKareov kultni “Dečko, dama, kralj, špijun” (izdanje iz osamdesetih, karakterističnog izgleda) – drugih akcija/trilera baš nešto i nemamo u kući.

Ono što me stvarno natera da (u mislima) trčim i dobro se „izlomatam“ jureći za likovima, pre svega su avanture sa dominacijom fantastike, najviše serijal Skota Linča o Gospodstvenom Nitkovu ili Gejmenova „Nikadođija“. Taj tip akcije zaista volim i pratim bez daha.

6. Završetak koje knjige ti se najmanje dopao?

Bilo ih je više, ali trenutno ne mogu baš najbolje da ih prizovem u sećanje. Generalno, ne volim završetke knjiga, jer oni označavaju izlazak iz jednog okruženja za koje se u manjoj ili većoj meri vežemo, naviknemo tokom čitanja. Kao kada se selite, otprilike – uvek je neminovna izvesna mera sete. Ali, pošto ih mora biti, prednost dajem tužnim krajevima, jer su nekako uvek bolje osmišljeni, realističniji. A ubedljivo najviše volim otvorene krajeve!
Što se tiče onih koji su me najviše razočarali, obično su obeleženi rešenjima koja ne prate logiku dotadašnjeg razvoja priče i likova, nego su upadljivo sračunati da udovolje romanesknom obrascu, očekivanjima publike ili kakvom stereotipu. Najskoriji slučaj imala sam sa „Mensfild parkom“ Džejn Ostin, a nisu mi se svidela ni razrešenja priče u Hardijevoj knjizi „Daleko od razuzdane gomile“ i Tolstojevom „Ratu i miru“ (ne zbog piščeve esejističke digresije, nego sudbine pojedinih likova). Isto tako, prvobitni kraj „Velikih očekivanja“ zvuči mnogo bolje i prava je šteta što Dikens, umesto da sledi svoju zamisao, naposletku odlučuje da posluša savet prijatelja i izmeni ga.

7. …a koji  te kraj najviše usrećio?

Kraj knjige me, zbog svega malopre napisanog, retko može usrećiti – osim ako ne pričamo o lošem štivu sa kojim jedva čekam rastanak. S druge strane, koliko god se vezala za junake, tragičan završetak me pre oduševi i zadovolji od usiljenog, veštački skrpljenog hepi-enda, koliko god ovo zvučalo bizarno. Ali, govoreći o završecima koje pamtim kao odlične, svakako prednjači fenomenalni roman „Majstor i Margarita“ – izuzetan u pogledu svega, pa i onako efektnog kraja. Dopada mi se i odjava „Ljubavnika“ M.Diras, kao i zaključak Markesovog kratkog romana „Pukovniku nema ko da piše“.

8. Koje korice knjige te najviše podsećaju na zalazak sunca?
Ponovo se za pomoć obraćam “Laguni” i “Vulkanu”, pošto plasiraju upravo odgovarajući tip korica. Recimo, „Purpurni plašt“ Stele Dafi (drugi deo romana o vizantijskoj carici Teodori; možda se sećate mog prikaza od prošle godine?), „Spaljene senke“ (ovu knjigu imam već odavno, deo je „ulova“ sa neke davne poslesajamske rasprodaje, ali je do sada nisam ni otvorila) i „Zavesti Ingrid Bergman“ (o kojoj sam pisala pretprošle subote).

9. Serijal koji se nadaš da ćeš završiti ovog leta?
Volim serijale, tj. knjige u nastavcima i za njih obično rezervišem leto ili zimu, u zavisnosti od toga koji procenim prikladnim za određeni kontekst čitanja. Tako sam drugi put (ponovljeno, a pre uključivanja u televizijsku seriju) prešla “Pesmu Leda i Vatre”  u leto 2013, sa sve analizama i beleškama. Zimus sam se vratila Pulmanovoj trilogiji „Njegova mračna tkanja“, prethodno - u jesen pročitala Safonovu „Trilogiju magle“, započela sam „Tuđinku“ (i stigla do trećeg toma, koji je poslednji preveden, što pravi „manji“ problem)...Prepreke nastaju kada mi nisu dostupni svi delovi, a kako baš i ne volim da čitam sa prekidima, uglavnom poslednjih godina radije biram knjige iz dva, najviše tri nastavka. Nedostatak vremena isto tako presudno utiče na odluku. Za ovo proleće, zatim i leto, imala sam u planu serijal „Plavi bicikl“ Režin Deforž, međutim, kako stoje stvari, novo odlaganje se možda dodatno razvuče. Ipak, znam šta sigurno neću propustiti ove zime – „Moskovsku sagu“ Vasilija Aksjonova.


6 коментара:

  1. Obožavam da čitam tvoje odgovore na ove upitnike, mislim da niko, ali niko ne pristupa ovom zadatku tako studiozno kao ti :D

    Rekla sam već da ću se potruditi da uguram ovaj tag u raspored, ali ću za neka pitanja stvarno morati da sednem i mućnem glavom, a verovatno i da prekopam po policama u potrazi za koricama koje odgovaraju zadatku.

    Ali jednu stvar moram da prokomentarišem. Pop Ćira i pop Spira! Stvarno je prava nepravda što se ta knjiga tako rano čita, većina ljudi u mom okruženju je pamti kao neku glupost. I ja bih bila jedna od mnogih, sigurno, da nismo morali da je čitamo ponovo na faksu. Smejala sam se kao luda, sećam se da nisam mogla da se suzdržim od kikotanja u autobusu, ljudi su me gledali zbunjeno, naročito zbog toga što mi je u krilu bila ona old school Nolitova crna lektira. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo ti hvala na komplimentu, često pomislim da previše ozbiljno prilazim odgovorima i da smaram, ovo je baš lep podstrek! Hvala!:)))

      Jedva čekam da vidim tvoje odgovore, koji su takođe uvek originalni i neminovno obeleženi našim studiranjem, tačnije tim iskustvom i usađenim pogledom na knjige.

      Isti je bio i moj doživljaj, doduše, knjiga mi se svidela još u osnovnoj školi - sve potpomognuto ekranizacijom, ali na faksu je bilo posebno, tek tad uvidiš koliko je zapravo duhovita i sjajna!:))))

      Избриши
  2. Baš mi je drago da si uradila tag Isidora :)
    Pre svega tvoji uvodni delovi u tagovima su pravo blago, odlično uvedeš i napraviš ceo tekst umesto samo odgovatanja na pitanja :)
    Većina ljudi koristi priliku kada su odmori jer valdja je godina puna obaveza, ja primetim po sebi da daleko manje čitam sada kada moram da spremam septembarski rok :)
    Vidiš jednu stvar sam ja ukapirala ovog leta testirajući malo čitanje kada imaš više slobodnog vremena a to je -zašto ljudi idu više ka "lakoj" literaturi kada imaju vremena da se uključe u priču i da daju mozgu prostora za nešto za kvalitetno. Jer ja npr. radije biram "lakše" štivo kada imam više obaveza jer mi je mozak već dovoljno opterećen :)
    Jaoj sećam se "Pop Ćire i pop Spire" iz dana osnovne škole, baš sam volela tu lektiru nisam je čitala godinama :)
    Ja sam na plažu na jezeru išla ove godine prvi put nakon mnogo godina, ali me je sačekalo hladno vreme i nije prošlo slavno a i knjiga koju mi je baba uzela (onaj odvratni Muso) je bila užasna :)
    Ja sam sladoledžije viđala na Malti kod nas ih vala nikaa nisam videla, i ja ne čitam akciju skoro uopšte :)
    Ni meni se nije dopao rasplet u knjizi "Daleko od Razuzdane gomile" plsu ja sam uvek nekako navijala za Boldvuda pa nisam bial srećna što je Gabrijel ipak bio Hardijev izbor :)
    Moram da se dočepam ove Ingrid Berman kako znam i umem :)
    super tag odlični odgovori :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi, Saro, što me uvek snabdeš odličnim idejama i novim upitnicima, pa uvek imam u rezervi bar dva posebno zanimljiva!:)
      I na pohvali takođe, baš rekoh Sandri, bojala sam se da smaram tim preopširnim uvodnicima i odgovorima...
      U pravu si potpuno, eto, gledam po sebi - da nisamstudirala književnost, mislim da bih čitala bar duplo manje, jednostavno čovek ne stigne, ili nije raspoložen, a i to za lakše štivo i uopšte sadržaje (u vreme obaveza) stoji - npr, ja sam u pauzama učenja uvek gledala isključivo sitkome.
      Potraži "popove", videćeš kako će ti sada kao odrasloj biti još smešniji i zabavniji!
      A vidiš, moj favorit je bio Troj, ma, bilo ko sem sirovine Gabrijela.:)
      E, sigurna sam da će ti se "Ingrid" svideti! Potraži u "Laguni".
      Hvala ti mnogo na čitanju!:)

      Избриши
  3. Pop Ćira i pop Spira <3 Čitala sam je ponovo ovog leta i podelila citat na Instagramu (Bogme, čita i moja Jula iako je mlađa :-D )
    Ja imam love-hate odnos prema Laguni u Vulkanu i njihovim izdanjima - neka su mi vrlo privlačna dok s drugih skrećem pogled u gnušanju.
    Nisam znala za Moskovsku sagu, hvala, ide na spisak!
    Mene leto asocira na Toma Sojera, između ostalog, biblioteku Plava ptica, Samarkand Amina Malufa...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se za sve, od izdavača do asocijacija - valjda su to ta detinja sećanja, kada smo čitali pomenute avanture i edicije, pa ostade za sva vremena.
      Citat je legendaran!:)))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...