субота, 29. јул 2017.

Subota sa knjigom: “Visoke planine Portugalije”

piše: Isidora Đolović
Roman-triptih pisca Jana Martela, do sada najpoznatijeg po uspešnom i ubrzo ekranizovanom delu “Pijev život”, znalački je skopljen iz celina koje samo na prvi pogled nemaju veze jedna sa drugom. U uvodnoj priči, pod naslovom "Bez kuće", upoznajemo mladog Tomasa koji, u potrazi za tajanstvenom relikvijom za koju je saznao iz opskurnog dnevnika izvesnog oca Ulisa, pozajmljenim automobilom bogatog ujaka luta zabitima svoje zemlje. Početak je dvadesetog veka (tačnije, 1904. godina), pa vozilo, sa kojim muku muči, predstavlja apsolutnu novotariju i svojevrsno čudo u očima meštana sela kroz koja prolazi, hitajući u Visoke planine Portugalije, gde bi trebalo da se nalazi jedno kontroverzno raspeće. Tomas u ovoj misiji traži utehu nakon teškog emotivnog gubitka, smrti ljubavnice i malog sina, koja ga je doslovce naterala da svetu okrene leđa (hodajući unatrag!).

Druga pripovest "Put kući", koja se nadovezuje na krajnje neočekivan ishod junakovog pohoda, prati patologa opčinjenog romanima Agate Kristi, na dežurstvu u novogodišnjoj noći. Nešto malo nakon što je otkucala Nova 1939, primiće neobičnu posetu i izvršiti jednu još čudniju autopsiju - koja sadrži tragove neophodne za razumevanje prethodnog dela tročlane literarne slagalice.
Naposletku, knjigu zatvara celina nazvana "Kuća", u kojoj, gotovo vek kasnije, kanadski senator-udovac Piter ostavlja sve i seli se u postojbinu svojih roditelja, praćen jedino ljubimcem-šimpanzom. Odavno započeto klupko misterije počinje da se odmotava, kao da se samo čekalo na trećeg protagonistu da privede kraju višedecenijsku pustolovinu.

Blagi nadrealizam, uz magijski realizam (podstaknut, možda, već činjenicom da je dobar deo radnje smešten u Portugaliji), predstavlja najveću čar knjige. Tri priče su istovremeno vrlo zanimljive zasebne celine, ali tako nenapadno, fino povezane motivima gubitka voljene osobe, hodanja unatraške i majmuna, da prosto morate uživati u gubljenju i ponovnom povezivanju niti pustolovine sa vrlo neizvesnim ishodom. Ideja je, usudiću se da primetim, prilično smela, jer preispituje pitanja podnošenja patnje i izvore utehe, dotičući se religije na dosta "neoficijelan" način.

Lično mi je srednja priča, o patologu Euzebiju, najefektnija - blago rečeno bizarna, neočekivana, sa fenomenalnim obrtom (u vidu otkrića istine o Mariji, njegovoj supruzi), potpuno ludom autopsijom (pri čemu se do kraja pitamo da li je san ili java, jer, naprosto prebacuje u nekakvo fantastično stanje svesti) i briljantnom paralelom između Jevanđelja i krimi romana Agate Kristi (koja me, iskreno, najviše oduševila, a taj odeljak stvarno "oborio s nogu").

Međutim, emotivno su me više uzdrmale okvirne priče, posebno prva - Tomasova; dok mi je Piter sa svojim ljubimcem bio najbliži i najviše sam se vezala za praćenje njegovog puta. Ono što sam takođe uočila, uz pomenute simbole i značenjske "mamce", jeste činjenica da svaka od tri priče poseduje određeni "magijski predmet": automobil, kofer i, ovde doduše živo biće, majmuna - koji izazivaju pažnju, čuđenje okoline i donose svom (barem isprva nevoljnom) vlasniku mnoštvo zavrzlama, nevolja, ali i dragocenih otkrića. Pored toga, Visoke planine Portugalije kao geografski pojam i konačno odredište, svojim opisom potpuno odudarajući od imena koje nose, uklapaju se u predočeni svet varki, neočekivanih obrta, zamagljenih vidika. Ideja o izgubljenom raspeću je veoma zanimljiva, kao i način na koji se tajna kroz decenije prenosi s jednog kraja sveta na drugi, naizgled potpuno nepovezano, a ipak se na kraju "kockice slože", sa sve mitskim iberijskim nosorogom!

Iako likovi prolaze kroz izuzetno ozbiljne emotivne i psihičke lomove, tužni ton priče protkan je čestim momentima apsurda, komike, čak i groteske, koji unekoliko ublažavaju, ali istovremeno unose ravnotežu. Primera radi, muke nesrećnog Tomasa sa svrabom, gorivom i znatiželjnim starosedeocima predela kroz koje prolazi bile su više nego živopisne, dok Piter, s druge strane, ponavlja otprilike sličnu situaciju, malo više robinzonovski, ali daleko uspešnije. Značajan je i sam način imenovanja odeljaka, s obzirom da takođe postepeno vodi razrešenju. Struktura romana je originalna, stil majstorski i istančan, a ideja vrlo izazovna, te će vas svakako podstaći na razmišljanje, ostavljajući snažan utisak.


6 коментара:

  1. Kao i uvek sa tvojom preporukom eto meni nove knjige na listi za čitanje. :*
    Magijski realizam je za mene uvek dobitna kombinacija.
    Videh da Laguna uskoro izdaje i Pijev život, sreća pa još uvek film nisam gledala.. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisam ni ja gledala film, ali ne sumnjam u Anga Lija, volim njegova ranija ostvarenja.:)
      Martel vrlo zanimljivo i dobro piše, pa mislim da te mi roman neće razočarati.
      Hvala na čitanju!:)

      Избриши
  2. Divan prikaz!

    Mnogo volim ovu knjigu, od trenutka kada sam došla do dela u kojem Tomas okreće leđa svetu, znala sam da će biti posebna. I jeste. Meni je, iskreno, bolja od "Pijevog života", iako je i ona na mene ostavila baš, baš snažan utisak (film mi je, s druge strane, bio totalno bezveze). U svakom slučaju, Martel je pisac koji će mi i u budućnosti biti na radaru.

    I meni je druga priča bila najupečatljivija. Stvarno mislim da nisam pročitala ništa slično (a čitala sam SVAŠTA :D). Sve u svemu, i od mene najiskrenija preporuka.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. HVALA, a iskreno mislim da nisam nadmašila tvoj prikaz, koji mi je i bio, po običaju, najbolja preporuka!:)))))
      Sledećo mi je na tapetu "Pijev život", jer Martel predstavlja baš pravo pravcato književno otkriće - i još jednom hvala tebi i tvom blogu na tome.:)

      Избриши
  3. Odoše gosti konačno mogu da čitam i da komentarišem :)
    PReporučila si mi ovu Martelovu knjigu još kada sam pominjala ""Pijev život" još od tada sam je ubeležila i vrlo rado ću da je potražim i pročitam. Ja sam čitala Pijev Život njegov. Izuzetno neobična i zanimljiva knjiga sa dinamičnim stilom i odličnim poukama i sjajnim pripovedanjem i odličnim mislima ako naiđeš na nju preporučujem da je pročitaš sjajana je :)

    ОдговориИзбриши
  4. Eto, unakrsne preporuzke, obavezno ću potražiti "Pijev život" - i knjigu i film, jer mi se mnogo dopalo kako Martel piše i definitivno mi je sada među najinteresantnijim savremenim autorima.
    Javi utiske!:)
    Hvala ti na čitanju i komentaru.:)

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...