субота, 24. јун 2017.

Subota sa knjigom: “Izazivam te!” upitnik

piše: Isidora Đolović

Baš kada sam pomislila da je na planu čitalačkih navika već sve rečeno, iskrsao je još jedan upitnik koji se, mada sadrži nekoliko od ranije ponovljenih stavki, zasniva na pojedinim novim, a zanimljivim pitanjima. Pretpostavljam da njegov neobični naziv dolazi od tri početna uslova koje bi ispitanici morali da ispune, a ta pravila glase:

*MORAŠ DA BUDEŠ ISKREN/A,
*NE MOŽEŠ DA NE ODGOVORIŠ NA PITANJE,
*MORAŠ DA “TAGUJEŠ” BAR JOŠ ČETVORO LJUDI.
Odmah ću reći, iz opravdanih razloga kršim poslednja dva. Naime, s obzirom da poprilično kasnim u odnosu na vreme aktuelnosti ankete (kako su na nju odgovarale Sandra, Ivana, Sara i Kaća, čitajte na ostavljenim linkovima), zaista više nemam koga da „tagujem“! Ipak, svakako sam se zabavila kroz upoznavanje njihovih čitalačkih navika i opredeljenja, a podrazumeva se da ste i vi slobodni da komentarišete i izrazite svoje stavove. I drugo, bila sam primorana da ipak izostavim jedno od ponuđenih pitanja, pošto se naprosto nije uklapalo – reč je o stavki koja se odnosi na Dena Brauna (uzgred, pitanje za neznanog sastavljača, zašto baš ovaj autor?). Odgovor je kratak i dajem ga odmah: ne, nisam čitala ništa od dotičnog pisca, niti planiram. Naposletku, u jedno ne morate sumnjati, a to je (na prvom mestu tražena) iskrenost pri izricanju bilo kog mišljenja. Do sada ste ionako već navikli na to kao imperativ u svemu što pišem, makar mi išlo i na štetu, a naročito ne vidim razlog da se bude neiskren prilikom opuštene govorancije o nečemu što volimo, knjigama. Pa, da počnem!

1. Koja knjiga je najduže na tvojoj polici nepročitana?

Ima ih više koje čekaju pogodno vreme, uglavnom su to primeri iz beletristike, pošto stručnu literaturu ne mogu da odlažem pod sličnim izgovorima. Za neke naprosto još uvek nisam našla vremena, neke me ne privlače pa ih lako „rotiram“ sa određenim privlačnijim, prečim naslovima, a za neke jednostavno još uvek nisam spremna (slično kao u slučaju filma „Šindlerova lista“). Prve mi padaju na pamet “Ruska zima” i serijal “Grička vještica”, za koje godinama dobijam preporuke i stvarno planiram da ih kad-tad pročitam, ali, istovremeno se plašim da sam ih uveliko “prerasla”, pa neću imati pravi doživljaj. Zatim, Tolstojevo “Vaskrsenje” najozbiljnije nameravam da ove godine konačno uvrstim na listu pređenih klasika. “Godina prođe, dan nikad” je nešto što odavno obećavam mami da ću pročitati, jer ona obožava Lauševića i mnogo joj se dopala knjiga, pa vidim da bi joj to značilo, a meni možda promeni predubeđenje koje gajim.
2. Koju knjigu sada čitaš, koja je poslednja knjiga koju si pročitao/la i koju knjigu ćeš čitati sledeću?

Pre nekoliko dana pročitala sam vrlo interesantno delo pod nazivom “Kuća videla i senke”, za koje ćete dobiti “preporuku na blic” već ove srede. Trenutno čitam roman “Lutajući Bokelj” Nikole Malovića i osim što ima vrlo složenu i zanimljivu ideju u središtu, baš mi dobro dođe na ovim vrućinčinama. Sem toga, odavno sam želela da pročitam nešto Malovićevo, jer mi se mnogo dopadaju njegove kolumne iz “Nedeljnika”, tako da ću obavezno kasnije uzeti “Jedro nade”, kao i zbirku pripovedaka “Prugastoplave storije”. Sledeća na redu će verovatno biti Tuševljakovićeva “Senka naše želje” i pošto me sažetak radnje sa korica dobro zaintrigirao, pretpostavljam da će uslediti prikaz.

3. Koju knjigu svi vole ali je ti mrziš?

Kao što su svi koji prate moj blog možda uspeli da zaključe, to su romani “Sto godina samoće” i “Lolita”. Zašto, obrazložila sam u nekom od ranijih upitnika, pa da se ne ponavljam.

4. Za koju knjigu uporno govoriš da ćeš pročitati ali verovatno nećeš?

Mislim da je to “Kradljivica knjiga”, jer me ama baš ništa ne motiviše, niti privlači.
5. Koju knjigu čuvaš za penziju?

“Zlatno runo” Borislava Pekića! Valjda ću do tada imati dovoljno vremena, iskustva i intelektualne zrelosti koju (imam utisak) da zahteva.

6. Poslednja stranica: virneš li pozadi da saznaš kraj ili čitaš redom?

Ranije sam imala običaj da, ovlaš, bacim pogled na poslednji pasus – tek krajem oka, da uhvatim ime  svog omiljenog junaka i budem sigurna da ćemo se što duže “družiti”, ali odavno više to ne radim. Nije sad da mi “spojleri” značajno kvare doživljaj pri čitanju, uvek kažem da mi nije bitno samo ŠTA, već i KAKO se desilo. Ali, nema razloga ni da komplikujem, kao što neka od mojih blogodrugarica reče – naprosto ubrzam tempo čitanja.

7. Izjave zahvalnosti: traćenje papira i mastila ili zanimljiv dodatak?

Samim tim što je pisac našao za shodno da svoj tekst dopuni propratnim napomenama, bile to posvete, uvodne zabeleške, bibliografija (spisak korišćene literature) ili, u ovom slučaju, izjave zahvalnosti, znači da su one legitimni deo knjige i imaju svoju funkciju. Čitam sve, redom, od prologa do kratke piščeve biografije, jer mi to pomaže da sklopim celovitu sliku o osobi koja stoji iza dela, njegovim naporima da do određenih podataka dođe, ponekad stvaralačkom postupku…I kada se izjave zahvalnosti svode na beskonačan spisak imena, svejedno ga iščitam, tražeći koje poznato. U svakom slučaju bi ih trebalo ispoštovati. Ni reklame mi nisu “zaludno traćenje papira”, kamoli nešto što je sam autor uneo – niko nas “ne bije po ušima” da ih čitamo.
8. S kojim likom iz knjige bi se zamenio/la?

Moji omiljeni junaci su uglavnom toliko patili, svaka eventualna pustolovina plaćena je dvostrukom cenom, tako da se – koliko god ih volela, divila im se ili oduševljavala – teško može reći da bi im rado bila u koži! Recimo: Aljoša Karamazov – zbog dobrote i čiste duše; Margarita Nikolajevna – jer je upoznala veliku, istinsku snagu nadahnuća, ljubavi, žrtve, odricanja, pride prošetavši kroz nekoliko dimenzija sveta, ludilo, bahanalije i neviđenu zbrku, do konačnog mira; ali, mislim da bih najradije bila Aša Grejdžoj (dakle, NE Jara iz serije, jer su u pitanju praktično dva različita lika!), jer je žena-pirat, samostalna kul mačka sa uvrnutom familijom i izuzetnom veštinom preživljavanja.

9. Imaš li knjigu koja te podseća na nešto u tvom životu (mesto, vreme, osobu)?

Mislim da je normalno, kada posedujete veći broj knjiga, da skoro svaka od njih ima sasvim određenu, sopstvenu istoriju. Na svakoj svojoj knjizi uredno zabeležim datum, pa ih kasnije mogu precizno vezati za vreme, mesto ili osobu koja mi ih je poklonila, otkrila, preporučila. Knjige iz detinjstva, naravno, bude asocijacije na odrastanje, one iz lektire na školovanje i polaganja ispita, rođendanski pokloni sami po sebi govore kroz zabeležene posvete. Ako bih izdvajala, ovako na prvu, “Lesi se vraća kući” me zauvek podseća na pokojnu najbolju drugaricu iz osnovne škole, Anđelu, koja je taj roman mnogo volela kada smo bile klinke. “Rat i mir”, “Uliks” i “Čarobni breg” asociraju na leto kada sam spremala jedan od najtežih i najobimnijih ispita, Opštu književnost III, u krajnje ludim uslovima – delom kod babe u Guči, za vreme seljanijade zvane Sabor trubača (morala sam da joj pomažem oko gostiju), a delom u Studenjaku – dok je sa okolnih terasa treštao ništa gori “melos”, od koga su milozvučnije bile čavke u pet ujutru…”Muzika i tišina” me asocira na Anu, koja je toliko obožavala ovaj roman, da sam joj ga jedne godine kupila za rođendan (kao i svaka najbolja prijateljica/cimerka!), a “Opasne veze” na jedno popodne kada sam, posle vežbi, ispred fakulteta pazarila to isto, retko izdanje kod uličnog prodavca (uz domaće lektire “U registraturi” i Kranjčevićeve pesme). Mislim da je to čak jedina knjiga sa likovima iz ekranizacije (Mišel Fajfer, Džon Malkovič i Glen Klouz) na koricama, koju imam, a budući da je objavljena još ranih devedesetih, očito današnja moda i nije tako nova.

10. Koja knjiga je bila s tobom na najviše mesta?

Svi provincijski studenti književnosti razumeju kako je kada knjige zauzmu više od polovine kofera. Skoro da nema naslova koji nije putovao sa mnom! Najveću kilometražu je, možda, prevalila Vajldova “Slika Dorijana Greja”. S obzirom da uvek čitam nešto drugo i (meni) novo, retko se jedna knjiga više od dva puta zadesila u prtljagu, ali Vajldov roman mi je među omiljenima, uz to i među najkraćima sa te liste, tako da sam ga često čitala, tumačila i vukla sa sobom.

11. Lektira koju si mrzeo/la u srednjoj školi ali je ispala dobra posle dve godine?

Miloš Crnjanski i Rastko Petrović, bilo šta iz njihovog opusa. Koliko su mi u Gimnaziji bili odbojni, nerazumljivi i mračni, toliko sam se kasnije, na studijama, oduševila ovim piscima i njihovim delima. Crnjanski mi je čak bio i tema diplomskog, mislim da nije potreban bolji dokaz zaokreta, hvala sjajnim profesorima koji su znali da nam na pravi način približe srpsku književnost. Inače, meni je teško radikalno promeniti mišljenje, tako da one lektire koje nisam volela i osećala bliskim u školskim danima, uglavnom nisam ni kasnije počela da simpatišem. Srećom, malo ih je (“Stranac”, “Čekajući Godoa”, Isidora Sekulić…), ja sam od onih “štrebera” koji su i čitali i voleli literaturu iz programa, čak sam uvek tražila i dodatne naslove, “na svoju ruku”.

12. Polovne ili nove knjige?

Svejedno, mada poslednjih sedam-osam godina mnogo, mnogo više nabavljam polovne knjige. Počelo je na fakultetu, što zbog već poznatog “sirotanskog” studentskog budžeta, što zbog njihove veće dostupnosti i jednostavne činjenice da su neophodne knjige iz stručne literature i lektire objavljivane još u vreme SFRJ. Zaista retko kupujem nova izdanja, osim ukoliko nisu jedini dostupni prevodi u pitanju i tada uglavnom koristim popuste, akcije, sajamske rasprodaje. Nove knjige su, naprosto, previše skupe u poređenju sa antikvarnim, kvalitet prevoda i poveza je neuporedivo slabiji, a uglavnom za cenu jedne nove mogu da kupim čitav komplet skoro po savršeno očuvanih starih – računica je jasna. To ne znači da imam bilo kakve predrasude prema modernom izdavaštvu, naprotiv, samo su moja čitalačka interesovanja takva da ih u većoj meri zadovoljavaju one ranije. Knjige su, naravno, knjige i podjednako me opija miris sveže odštampanih i onih „drevnih“ – dokle god mogu da ih prelistam, stavim pod jastuk i držim u rukama, godina izdanja je potpuno nevažna.
13. Da li ti se nekada film dopao više od knjige?

Da, npr. “Kum” i “Sati”, o čemu je takođe bilo reči u prethodnim upitnicima.

14. Da li si zbog neke knjige bio/la gladan/na, isključujući kuvare?

Nisam gurman, tako da retko ogladnim zbog kuvara ili gastronomskih časopisa. Čak mi je isticanje velikih fotografija hrane na pekarama ili restoranima uglavnom gadno, posebno kada je u pitanju meso. Možda je čudno, ali, meni apetit teško može da probudi nešto vizuelno, nasuprot mirisu hrane. E, sad, prva knjiga zbog koje sam ogladnela bila je “Hajdi” – i to ne slikovnica, nego baš roman Johane Špiri. Toga se odlično sećam, iako mislim da nisam još krenula ni u školu, zapravo, još uvek mi “pođe voda na usta” od opisa svežeg kajmaka i sira kod junakinjinog  dede na selu, u švajcarskim planinama. Iz ovoga je jasno i zašto nikada neću postati vegan!
Onda su, nešto kasnije, stigli “Pet prijatelja” (serijal Enid Blajton, najaktuelniji tokom zimskih raspusta), pretpostavljam da svi koji su ih čitali pamte čuvene sendviče i sok od đumbira? U novije vreme, Dž. R. R. Martin definitivno posvećuje mnogo pažnje deskripciji gozbenih đakonija (netipično za epsku fantastiku) i to odlično radi. Takođe, u obzir dolazi bilo šta iz pera Džoane Haris (pa, pogledajte samo naslove: „Čokolada“, „Kupinovo vino“, „Pet četvrtina pomorandže“).
15. Čiju ćeš preporuku za čitanje uvek prihvatiti?

Svojih profesora/mentora i nekoliko prijatelja/kolega (pre svih, Ane i Jovane). Iako to ne znači i da će se njihov ukus uvek poklopiti sa mojim (što je, na kraju krajeva, nemoguće – svi imamo jedinstveni, neponovljivi doživljaj pročitanog koji se teško prenosi, uprkos najdobronamernijim pokušajima, na druge), barem sam sigurna da ću dobiti dobru i proverenu preporuku za kvalitetno delo. Uostalom, knjiga vredna čitanja to ostaje i kada nam se baš ne dopadne, jer je stvar ličnog senzibiliteta u kojoj ćemo meri biti uzdrmani ili ravnodušni pred njenim sadržajem. Tako da značajnom i korisnom smatram svaku preporuku koja nije tek povlađivanje trenutnom pomodarstvu, već argumentovano i iskreno deljenje prijatnog čitalačkog iskustva.


4 коментара:

  1. Jej evo i tvojih odgovra na tag!
    Ja sam baš uživala kada sam ga sama pisala pa i sada kada sam čitala tvoje odgovore :)Svako od nas ima te knjige koje stalno odlaže, nema sikiracije kad dođe pravo vreme :)
    Ja Lolitu jako volim mada mi je teško da je čitam jer je u nedostatku bolje reči, ozbilno bolesna :)
    E vidiš ta "Kradljiica knjiga" ni mene ama najmanje ne privlači, gledala sam film i mora da sam jedna od retkih koji nisu imali nikakvu želju da je pročitaju :)
    Ja se teško suzdržavam da ne gvirnem, ali se trudim da ne radim to da bih ostavila tu neku nit iščekivanja, inače mi spoiler ne smeta ni za filmove/serije bože moj zezne se čovek pa oda nije smak sveta :)
    Aša je baš cool izbor lika za zamenu i jako originalan odgovor ja mislim da sam ja Arwen zbog Aragona inač mi je ovo genijaln odgovr :)
    Dvino je kako si prošla kroz uspomenu sa knjigama :)
    Bitna je dobra knjiga, nije bitno kakva je sve dok je čitava :)
    Odličan tag, uživala sam :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ostavila sam ga za kasnije namerno, meni je isto bio pravo osveženje, jer smo već ispucali valjda sve originalnije i zanimljivije tag-ove o knjigama, ovde bar nije bilo TOLIKO ponavljanja!:))))
      Možda je sa mnom i "Lolitom" stvar u tome što zaista, koliko god da je Nabokov bez ikakvog spora ODLIČNO napisao taj roman, kod mene to nema efekat kao kod većine. Nisam uopšte "oborena s nogu", a bolesni glavni lik i tema me još više nerviraju. Ne osporavam vrednost ove knjige, nikako, ali kad vidim koliko je svi oko mene obožavaju, pomislim da sam stvarno "crna ovca".:)
      Mislim da je i Ivana počela "Kradljivicu", pa nije nastavila, jer joj je bila nezanimljiva. Eto, meni stoji na polici već par godina, netaknuta, pre ću odgledati film, kako mi se čini.
      E, isto, bukvalno sam "izdresirala" sebe da ne virkam!
      Obožavam Ašu još od prvog čitanja, gusarka u duši, nema šta :), a Aruena je predivna, pa još kad je igra Liv - sjajan lik.

      Hvala ti!:)

      Избриши
  2. Konačno je i kod tebe upitnik stigao na red. Moram da prokomentarišem samo dve stvari!

    Prva, famozni Markes koga svi toliko vole, a zapravo ne znam nikoga ko ga zaista voli. Zapravo, vrlo često nailazim na njegovo ime u negativnom kontekstu (ili kao nedovršene knjige, ili u toj rubrici "svi ga vole, samo ja ne"). "Sto godina samoće" je jedna od retkih knjiga koje nikada nisam završila i posle nisam ni pokušavala da ga čitam. Gledala sam "Ljubav u doba kolere", mislila sam da će me film zainteresovati da se upoznam sa njegovim opusom, ali ne, ništa od toga.

    A "Kradljivica knjiga" je stvarno lepa knjiga, jedna od onih koje zaista zaslužuju hajp, tako da ti preporučujem da je ipak ne otpišeš zbog toga. Ja sam je davno čitala, čim je izašla, privukle su me korice (pre nego što su se odlučili za one filmske) i baš sam uživala. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nekako uvek kasnim jer, iskreno, ne volim da, kad svi zaređaju sa istim temama, budem deo "čopora". Možda je malo kontraški, ali volim da se "ohlade" utisci.:)

      Vidiš, kada sam studirala, bukvalno nije bilo osobe koja nije bila "oduševljena" ovim romanom, barem na rečima, pa su me uglavnom gledali kao čudaka zbog mog nesviđanja istog...jedva sam je završila, a ni to nisam učinila na vreme i baš je izvukoh kao treće pitanje na ispitu, tako da sam na kraju samo zbog Markesa dobila devet. Ali, nije mi zato mrska, naprosto je ne volim - s druge strane, "Ljubav u doba kolere" i "Pukovniku nema ko da piše" su mi se baš svidele, pa ti ih najiskrenije preporučujem.

      Hvala na preporuci, uzeću je u obzir za ubuduće, naprosto me u ovom trenutku baš ne "vuče"...

      Hvala na čitanju!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...