среда, 31. мај 2017.

Svaštara, (s)redom: Maj

piše: Isidora Đolović

Da nije ljudi oko mene, koji se i sami vajkaju na sve primetnije, objektivno ubrzanje protoka vremena, ozbiljno bih se zabrinula što mi sa godinama kalendari sve više usavršavaju veštinu munjevitog „samootcepljivanja“ stranica. Dani se za tren oka pretvaraju u mesece, naročito kada vas nosi rutina svakodnevnice i, eto, koliko juče smo se odmarali za zimske praznike, a 2017. je već dogurala do polovine! Na pragu je leto, iako više nego ćudljiva klima čini sve da nam oteža bilo kakvu orijentaciju sa godišnjim dobima, koja se odavno ne smenjuju prepoznatljivom pravilnošću. Rekla bih da je vreme za novu dozu „minijatura“ na različite teme, koje su obeležile ovaj prelazni period.

Banalizovanje medijskog izveštavanja

Francuzi su svog novoizabranog predsednika, Emanuela Makrona, “legitimisali” jedva sedam dana po okončanju kampanje. Za to vreme, inauguracija našeg Velikog Vođe planira se čak dva ipo meseca. Gala-pripremama i njihovom (rekordnom, kako drugačije?) trajanju svakako doprinosi izuzetna zauzetost Aleksandra Vučića koji, za razliku od ležernog Makrona, ipak ne može sebi da dozvoli predah. Toliko pretnji sa strane, nemiri u regionu, unutrašnji rizici, neradnički narod koji se samo žali – pa, ko bi se u takvim prilikama usudio da, čak i radi preuzimanja nove funkcije, napravi pauzu? Sem toga, opraštanje od zvanja premijera nesumnjivo je bolno i teško – ali, bez brige! Kao Gašić, Karić i Miško, vrlo brzo će se premijer-predsednik i Siniša Mali takođe vratiti, u terminatorskom stilu. Verujte u fatamorgane. Uostalom, ni Maja Gojković ne da na sebe, a čeka se još pomilovanje i povratak Mire i sina joj Marka na velika vrata. Dačić sigurno neće dozvoliti da uspomena na Slobu izbledi, a kako je krenulo, neki ga već (doduše, još uvek šapatom) pominju kao „manje zlo“.
Da se ne lažemo, bez uzročno-posledične veze sa (nikad degradiranijim) medijima i njihovom svesrdnom podrškom, bilo bi im svima neuporedivo teže da rade na zombizaciji naroda. Ovako, problemi su isključeni zajedno sa lampicom za kritičku svest. Dozvolili su ispade u vidu par nedeljnika i emisije Zorana Kesića, tek da se održi privid demokratije i ima ko optužiti za vređanje vlasti – ali, sve ostalo daje više nego jasnu sliku. Novinarstvo je spalo na najniže moguće grane; amaterizam, polupismenost i lakrdijaštvo postali obavezne odlike medijskih poslenika, a režimska glasila dominiraju i vode glavnu reč.

U večernjem izdanju “Vesti” televizije B92, koja je (kao jedna od retkih, pogotovo u poređenju sa “Dnevnikom” RTS-a!) koliko-toliko izveštavala o protestima (traju duže od mesec dana, ali, hoće li ih, naposletku, pobediti ignorisanje?), pre nekoliko nedelja ste mogli primetiti odličan primer sve zastupljenije pojave iz podnaslova. O “Protestima protiv diktature” se, istina, nije ćutalo – ali, samo izveštavanje je šturo, svedeno na svega par rečenica iz kojih kao da isijava namera za podsmehom i omalovažavanjem. Primera radi, ističe se da su „demonstranti nosili dasku za peglanje, a podržao ih je bagerista Džo“. Zatim, u pregledu sutrašnje dnevne štampe, već izvesno vreme „Politika“ i „Večernje novosti“ gotovo uopšte nisu uzimane u obzir, kao da ne postoje; „Danas“  je retko na tapetu – ali, zato su tu obavezno najave naslova koje donose „Blic“, „Alo“, „Kurir“, „Informer“ i „Srpski telegraf“! Pitam se, kada je došao trenutak da se najgore smeće od tabloida uzima za relevantan izvor informacija? Da li je moguće da novine sa vulgarnim, očigledno neozbiljnim i zapaljivim tipom napisa postaju naš, mnogima jedini „prozor u svet“? I vrhunac apsurda: odmah nakon gore citirane sprdnje od vesti o protestu, usledio je duplo duži prilog, propraćen snimkom usled, pretpostavljam, većeg značaja za gledaoce i (njihov) život u Srbiji. Radi se o zvaničnoj izjavi Breda Pita povodom razloga za prošlogodišnji razvod od Anđeline Džoli. Tako smo skoro tri minuta slušali kako je „alkohol kriv za sve“, te kako je siroti Bred „spavao na podu“ i sa užasom shvatao da mu se brak raspada. Najavljujući naredni, sportski blok, spikerka nije uspela da suzdrži smeh, valjda ni sama ne verujući šta je to morala (?) da pročita. Zaista, shvata li iko više ozbiljno naše medije i informativni program?
Savet: svedite gledanje televizije na minimum i kada to činite, budite veoma izbirljivi. Isto važi za čitanje novina ili slušanje radija. Potpuno ignorisati medije nije dobro, ali je potrebno unapred se distancirati i nipošto ne uzimati „zdravo za gotovo“ informacije koje do vas dolaze. Postoje odlične kulturno-obrazovne ili debatne emisije, nedeljnici koji neguju pravo novinarstvo, sagovornici i kolumnisti koje vredi čuti, a za šta ste uskraćeni ukoliko se oslanjate samo na „slobodu i širinu“ (a zapravo veštački zatvorenu i po tome skoro podjednako lažnu sliku stvarnosti) elektronskih medija. Malobrojnost vrednih izvora informacija samo doprinosi njihovoj dragocenosti. Okružite se pametnim sadržajima na koje, baš kao i takve ljude, vredi trošiti ovo hitronogo, nezaustavljivo vreme.

Rubrike stare i nove

Pre više od godinu dana, osmislila sam novi koncept svoje blog-stranice i to mi je mnogo pomoglo da se organizujem, ustalim sa objavljivanjem, redefinišem pravac svih ovih “piskaranja”. Posle (nadam se, tek) prvog opisanog godišnjeg kruga, sa velikom radošću primećujem da su se rubrike lepo „primile“ kod čitalaca, dobijam izuzetno podsticajne reakcije i motivisanija sam nego ikada za nove blogo-poduhvate. HVALA vam mnogo na svemu tome, znani i neznani posetioci! Od početka prošle godine, objavila sam više tekstova nego za prethodnih pet godina postojanja bloga, koji mi u ovom trenutku predstavlja glavnu zanimaciju, utehu i prostor nekakvog ličnog napretka (u stilu, pristupu, načinu obrade tema).
Da rezimiramo, do sada i od sada, sredom čitate kolumne, subota je namenjena druženju sa knjigama, dok vam nedeljom preporučujem serije i poneki film. Jedino je „Subota sa knjigom“ redovna i obuhvata prikaze, kao i različite teme o književnosti, izdavaštvu, knjižarstvu, čitanju uopšte. Od ove godine, dodala sam joj rubriku „Ekranizacije“, za koju je rezervisana pretposlednja subota u mesecu. Ostali temati zastupljeni su periodično, kako ne bih preopteretila blog – uvek sam pre za kvalitet nego kvantitet i kada nisam zadovoljna napisanim, ne vidim razlog da se javno sramotim. 

Koncept „Dramske nedelje“ krenuo je sasvim spontano, prošlogodišnjim recenzijama epizoda serije „Bordžije“ i mojom željom da nastavim sa deljenjem utisaka ili možda otkrivanjem sličnih ostvarenja koja bi mogla biti zanimljiva. Još jedan novitet je rubrika 7 filmskih dana iliti mesečni pregled određenih naslova, na koji sam se nakon pozitivnog prijema probnog teksta, pomalo nesigurno odvažila. Kao apsolutni laik, ne pretendujem na ikakvu merodavnost i jedino mogu da vam ponudim: lične impresije, razmišljanja povodom nekog filma ili serije, zapažanja izrečena sa smelošću koju mi pruža (možda i pogrešno) uverenje da se igrani narativ u osnovi ne razlikuje previše od pisanog. Naravno, glavni cilj mi je dati preporuku i što objektivniju ocenu iz ugla običnog gledaoca. Svake prve nedelje čitate o filmovima, a do kraja meseca obično se tu nađe i jedan poseban tekst/analiza igrane serije. Kao tradicionalno se već ustalilo i Odbrojavanje“ do početka sledeće sezone „Game of thrones“, koje uvek prethodi premijeri novog ciklusa HBO-atrakcije i predstavlja osvrt na epizode za nama.
Naposletku, sreda je (osim u slučaju kada je važno da se tekst-omaž pojavi baš određenog datuma) rezervisana za sve druge priče, bila to kolumna društveno-političkog tipa, muzika, svakodnevni život ili neka od povremenih rubrika koje sam u počecima blogovanja započinjala, pa zbog nedostatka vremena ili inspiracije zapostavljala. Jednu od takvih već dugo razmišljam da „oživim“, zove se „Priče o pesmama“ i posebno mi je draga. Zasniva se na nekoj vrsti analize određene numere, spojenoj sa pričom o samom izvođaču, inspiraciji, značenju i kontekstu epohe. Do sada objavljene tekstove možete čitati OVDE – u pitanju su uglavnom hitovi iz osamdesetih/ranih devedesetih (Billy Idol, INXS, Mike Oldfield, Kim Wilde, Richard Marx, itd). Da napomenem, slušanje pesme se podrazumeva, bez toga naprosto nema mnogo smisla čitati. Veoma bih volela da čujem vaša mišljenja o rubrici, komentare i, ukoliko postoji interesovanje za njen nastavak, predloge novih muzičkih priča. Unapred hvala svima na učešću!

Versatile blogger award
Pre izvesnog vremena, na blogovima mojih drugarica po peru i tastaturi, pojavilo se nešto pod nazivom “Versatile blogger award” (=svestranim blogerima). Suština je da nominovani autor preuzme izazov tako što će u svom tekstu navesti sedam činjenica koje do sada nisu, iz rada na blogu (nekoj vrsti lične karte svakog od nas!), bile poznate ili primetne. Kao i obično, kasnim za Aleksandrom, Kaćom i Sarom (čije zanimljive odgovore možete pogledati na ostavljenim linkovima), ali, pošto sam nominovana, opravdavam se onim “bolje ikad, nego nikad”! Dakle, pred vama je nekoliko stavki o zabušantu koji vas zamajava svojim preopširnim prilozima:
1) Po mnogo čemu sam, kaže moja baba, “mimo sav svet”. Primera radi, ne umem da zviždim, da vozim bicikl i pravim balon od žvake – što, pretpostavljam, većina normalnih ljudi radi bez problema. Zbog ovoga mi je oduvek žao, jer nije da nisam pokušavala ili imala želju da naučim! Iako smatram da celoga života stičemo nova znanja i veštine, za pojedine “trikove” ipak verujem da se “matorom keru” ne daju objasniti. 

2) Moj pokojni deda rođen je na isti datum kada je umro Lenjin, a njegov sin – moj otac – na dan Staljinove smrti. Ja, opet, rođendan (naravno, ne i godinu!) delim sa Zdravkom Čolićem, koji je bio omiljeni pevač i najveća mladalačka simpatija moje mame. Kao i mnoge srednjoškolke iz te generacije, sedamdesetih je sakupljala njegove ploče, postere, sve moguće isečke iz novina i maštala da se uda za njega.

3) A ja sam, što me danas pomalo sramota da priznam, u osnovnoj školi bila „zaljubljena“ u fudbalera Filipa Inzagija! Bilo je to u vreme mog strastvenog praćenja italijanske i Lige šampiona, ali i evropskih/svetskih prvenstava. Navijala sam za AC Milan, znala napamet sastave najvećih timova - često bolje od većine dečaka u razredu, skupljala sličice, snimala utakmice (uključujući i legendarno finale UEFA Champions League, kada je Milan na penale pobedio Juventus), ozbiljno razmatrajući profesiju sportskog novinara. 
Danas se navršava tačno deset godina od moje gimnazijske mature. Ova slika nastala je par nedelja kasnije, nakon dodele diploma i uoči polaganja prijemnih ispita za fakultete. Tu je deo odeljenja IV 11 sa najboljim razrednim, a ja sam druga sleva (u zeleno-crnom).

4) Plašim se mraka i patim od klaustrofobije, zbog čega se gotovo nikada ne služim liftom. Kao dete sam se jednom zaglavila i bilo je to prilično traumatično iskustvo. Zlu ne trebalo, od tada stalno pešačim, osim kada je zgrada previsoka – s druge strane, baš nikada ne silazim liftom, jer imam trip da će sleteti u podrum. U međuvremenu, ovo je postala zdrava i korisna navika – posebno dok sam stanovala u studentskom domu ili u beogradskim zgradama bez lifta, a i u boljoj sam kondiciji.
5) Nikada nisam preterano volela meso, pečenje mrzim još od detinjstva, tako da mi ni najmanje nije palo teško da se prebacim na vegetarijansku ishranu. Punih sedam godina sam isključivi „biljojed“ i ne samo što je ta odluka u skladu sa mojom ličnošću i uverenjima, već se osećam laganije, nemam ni najmanju želju za mesom (naprotiv, gadi mi se), a soja, pirinač ili plavi patlidžan su odlična zamena u bureku, punjenoj paprici ili sarmi – verujte, razlika se ne oseti, a zdravije je! Osim ovome, najveći broj poznanika se iščuđava što uopšte ne pijem kafu (niti bilo koji njen oblik) – probala sam i ne vredi, ne dopada mi se ukus.

6) Šta još nikada nisam radila? Farbala kosu (iako sam negde krajem Gimnazije bila u ozbiljnom iskušenju; volim svoju prirodnu nijansu i znam da je posle ne bih uspela vratiti, tako da sam odavno rešila da se ofarbam tek kada osedim. Ionako mnogi misle da se farbam, jer mi je kosa veoma tamna), stavila puder na lice (šminkam jedino oči), odgledala niti jedan deo „Star Wars“-a ili „Star Trek“-a!

7) Mnogo, ali zaista MNOGO gestikuliram (čitajte – mlatim rukama) dok pričam. Zanemarimo na trenutak to što mnogo i uglavnom brzo govorim, ali sa svojim „mlataranjem kao vetrenjača“ često samu sebe nerviram. Pokušavala sam da se iskontrolišem, na faksu sam naučila da ipak ne „razmahujem“ toliko, ali ako mi ruke stoje sasvim mirno, osećam se kao da mi je neko vezao, sputao i misli, pa ne mogu lepo da artikulišem, ni poentiram nameru. Mama mi je ranije pretila vezivanjem ruku, stalno me opominjući, dok najzad nije shvatila da ne vredi, to mi je nekakav „ventil“.

Preporuka “na blic”
Kultni roman Alfreda Deblina nije bez razloga stekao i, tokom vremena dodatno potvrdio takav status. Uvodeći nas direktno u berlinsko podzemlje iz godina čuvene Vajmarske republike, ne samo što problematizuje pitanja mogućnosti čovekovog ponovnog integrisanja u društvo, zločina i kazne, krivice i iskupljenja - već i svim raspoloživim čulnim senzacijama dočarava polufantazmagorični-polunaturalistički, groteskni svet kojim se kreće Franc Biberkopf. Vešto se služeći tehnikom montaže, intertekstualnošću i intermedijalnošću, progovara glasovima radničke klase, marginalaca, ljudi rešenih da se u paklenom svetu izbore za svoje parčence (jedinog mogućeg) raja, ali istovremeno suočenih sa nizom prepreka, u velikoj meri uslovljenih samim istorijskim trenutkom. Dinamičan, zahtevan, nesvakidašnje skrojen, ovaj jedinstveni i dragoceni prikaz nemačke prestonice u prelomnom vremenu, očaraće vas svojom mračnom poezijom.

Muzička tema

Baš kada se činilo da 2017. neće biti toliko malerozna kao crna joj prethodnica, po pitanju desetkovanja umetničkih redova, stigla je vest o smrti Krisa Kornela. Zelenooko čudo od muzičara, bio je jedina (uz Edija Vedera) grunge simpatija meni, zakletoj 80s glamerki, a taj podatak nešto govori! Na “Deluxe music” su, prošlog ponedeljka uveče, hitovima njegovih bendova “Soundgarden”,  “Audioslave”, kao i solo-opusu (sigurno znate Bond temu iz “Kazino Rojal”-a!), posvetili čitav sat “Rock” bloka. Ja sam odabrala fenomenalnu “Hunger strike”, saradnju sa Edijem u okviru grupe “Temple of the dog”. 
Večna ti slava, šmekeru.


8 коментара:

  1. Odlična kolumna Isidora, pre svega izvinjavam se za potencijalne gršeke u kucanju koje su moguće, skršila sam desnu ruku ne osećam prste (glupača je celu noć spavala na njoj) kunem se nije namerno :)
    Ja sam zaboravila da on daje zakletvu dok nisam čula da se baba (koja nije za Vučića da se razumemo) smeje kao luda uđem danas u sobu i ona kaže "Gledaj Nikolića, oprašta se do života" pa eto nasmejah se ako ništa drugo, ona faca je bila presmešna :)
    ali na stranu to mediji su ne samo ovde kod nas već svuda generalni problem, a sa druge strane oni ssu uglavnom tu da ljudima prenesu ono što "žele" da čuju tako imaš strane medije i situaciju gde Amal Kluni, advokat, žena koja je školovanija sto puta od njenog dragog muža i treba da bude u javnosti zato što je uspešna intaligentna žena ne zbog braka, i Amal dođe i kaže "DAnas sam tu da pričam o nasilju nad ženama" npr. a ovo su meidji "Ali čoveče njena haljina je savršena" e tako je i ovo, mediji prenose samo ono što samtraju da narod treba da zna ili žele da narod zna i to je užasno.
    Ja TV ne gledam (to sam pisala baš u postu za subotu) od kad ne gledam lakše mi je samo National Geographic tu imam da se informišem i upoznam lepšu strnau sveta :)
    Moja omiljna rubrika kdo tebe na blogu je "/ filmskih dana" i ako volim kada pričamo o GOT ništa se ne meri sa tom, i radošću koju ja osećam pri čitanju iste, ja sam za da oživiš i muzičku ti slušaš baš kvalitetno i uvek ima nešto novo od tebe da se nauči :)
    Ne kasniš nikako bolje ikad nego nikad uvek :)
    Ja ne znam da vozim biciklu, zapravo nikada nisam naučila uvek mi je bila jeziva, a žvake ne žvaćem jedino umem da zviždim eto da te malo utešim :)
    Sjajna je priča u vezi dede i tate, originalna :)
    Ja se u fudbale ne razumem nikako, ja sam bila jedno od one dece koje su bežali od lopte "ko đavo od krsta" doslovno sam je se plašila ali sam u srednnjoj bila strašno zaljubljena u Nadala tenis mi nije bio strašan hahaha
    Ja sam klaustorfobična lai bez lifta bih riknula, radije prerpim "strah" nego da se penjem peške šanse nema
    Ja ti zavidim na tome što možeš da ne jedeš meso ja da prestanem da ga jedem postala bih sir i krompir bukvalno baš sam probirljiva i dosta stvari ne jedem :)
    Ja sam puder jednom stavila, prvi SW film gledala pre mesec dana ali kosu...nju nikada nisam ofarbala moja kosa je ona koju imam od rođenja (ili bolje rečeno nakon što je opala pa opet izrasla jer hemoterapija izaziva opadanje) :D
    Pa ti si čoveče ja, moja baba se i dan danas smeje kako sam kao mala morala da pokazujem "plavo nebo i zelenu travu" rukama i dan danas to radim, a par puta sam i šljapnula sestre kad su prolazile pored mene zanesene dok govroim :))
    Ja sma znala samo jednu Krisovu pesmu (onu za Kazino Rojal) ali mi je idalje bilo žao baš je bio sjajn muzičar :)
    Odlaičan post i opet izvni za greške u kucanju :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja ne uočih nijednu grešku :), samo piši, hvala ti pre svega mnogo na čitanju i komentarima.:) Ispade i od ove "Svaštare" rubrika, nadam se redovna.:)
      Haha, danas je bilo ludilo, kada su avioni počeli da nadleću kao pred bombardovanje, setih se da je to zbog inauguracije, a kada je brat uključio TV i videh direktan prenos polaganja zakletve, samo sam otišla u drugu sobu i izbojkotovala ludilo...
      Potpuno si u pravu i Amal Kluni je sjajan primer - nažalost, ljudi su većinski toliko površni, da će pre gledati i vrednovati nečije "krpice" nego karijeru i to što pokušava da kaže.
      Hvala ti mnogo, meni je upravo podrška koju dobijam od vas nekoliko najveće "pogonsko gorivo".:)*
      Znači, ima nas još! :) Moji pokušaji da naučim da vozim bicikl bili su tragikomični (čitaj - histerični "instruktori" i višestruko padanje, razbijanje kolena, glave), tako da sam odustala negde pre desete godine. Žvake ne žvaćem, ali sam kao mala obožavala da gledam ljude koji prave balone i molila devojku koja me povremeno čuvala, Anu, da donosi žvake i uči me kako da i ja naduvam balon - bila sam tad mala, možda četiri-pet godina.
      Zezam tatu nekad da je "Staljinova reinkarnacija", čak i brkove ima!
      Od lopte sam isto bežala, vezara sam prava za fizičko, ali sam gledala i navijala.:) Nadal je bio hit i među mojim drugaricama, moja mama ga takođe obožava, a moram priznati da je meni lično gotivniji nego Đoković.
      Drago mi je što ti se tekst svideo i mnogo hvala na čitanju!:)

      Избриши
  2. S obzirom da nisam preterano upoznata sa blogovanjem prvi put imam priliku da čitam tekst ovog tipa-jako mi se dopao, bukvalno sam progutala.

    Prvo da kažem da se slažem sa svim što si napisala vezano za stanje u ovoj našoj napaćenoj državi (spominjasmo i ranije) posebno bih izvojila savet nakon svega...Jako dobro napisano da sam čitajući dobila želju da "vrištim" ljudima o tome, ali je bes i uzbuđenje brzo splasnulo jer sam se setila DA ME NIKO NE BI ČUO, bar oni koji treba da me čuju. Oni kojima mozak radi mogu gledati TV i neće uspeti da se "zaraze" i isto tako oni koji veruju u Velikog Vođu/Malog Aleka ne moraju previše da se trude i prate šta radi-svejedno ga smatraju veličinom. Iz sveg srca želim da se ovaj narod dozove pameti, ali sve više gubim nadu da će se to desiti...Mislim da sam se previše otvorila, zidovi imaju uši, prestajem!

    Takođe ne znam da zviždim a oduvek sam želela, rastužih se sad. :) Da pravim balon od žvake sam nedavno naučila, tako da ne gubi nadu i dalje postoji šansa. Inače sećam se kako mi se sestra, koja je inače četiri godine mlađa, rugala jer je ona znala da ga napravi kao mala.

    Nabolji Milan i Alesandro Nesta, ja sam inače u njega bila zaljubljena...

    Što se tiče farbanja kose, svaka čast, ja sam podlegla pritisku i pokajala se...Ali uspela sam da ponovo vratim moju boju, jako brzo mi raste kosa tako da mi nije bilo teško. Zaključak je NIKAD VIŠE!

    Evo prvi put da se u nečemu ne slažemo-ja sam kofeinski zavisnik. :D

    Tužni Kris Kornel, jako mi je žao, takođe mi je žao njegove porodice...

    Baš mi se svideo tekst, interesantno je koncipiran...Idem sad na linkove da pročitam i tekstove drugih devojaka. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni je drago što si otkrila nove teme i rubrike sa bloga, ima baš mnogo tekstova, pa znam da je praktično nemoguće sve pregledati, ali volim da razmenimo mišljenja po pitanju različitih stvari.:)
      Eto, baš danas smo o tome pričale, pa se neću ponavljati ovde, sve već znaš!

      Dakle, ima nade i za mene!:)
      U Nestu je moja tadašnja najbolja drugarica bila "zaljubljena", pa smo zajedno pratile naše "frajere" - s tim što je Nesta to stvarno i bio. Da, zlatne godine Milana.:)

      Dobro je, meni je period najvećeg iskušenja sa farbanjem bila četvrta godina Gimnazije, posle sam se na faksu sve dvoumila oko izvlačenja pramenova, ali na kraju ostavih kako jeste.

      E, ja pokušala jedno vreme, bukvalno sam nazor pila kafu, dok sam spremala ispite pre nekoliko godina, pa ustajala "s petlovima" - ubedila sam sebe tada kako me kafa razbuđuje, ali autosugestija je čudo, mislim da bi bilo šta imalo isti efektat, a što da se mučim?:)

      I meni, mala su mu deca, baš mi je cela ta priča tužna, pretužna.:(

      Hvala ti mnogo, na čitanju i komentaru.:)

      Избриши
  3. Upalih notepad sa strane pa da krenem polako. :)
    Pre svega sjajno si sve u ovom tekstu objedinila, svaštara je najbolje vrste. :)
    1. Užasavam se današnjih medija, a ne mogu da objasnim npr. baki da to nije tako kao što izgleda jer su svi, počevši od Pinka, pod budnim okom vlasti. Biće da sam ja prespavala, znam da je 30. maj bio u pitanju, ali uopšte nisam videla polaganje zakletve tj. uopšte ga nisam videla već par dana unazad.. Neki dan se mama zapitala ima li taj čovek bar nedelju slobodnu tj. može li nama istu da oslobodi i da nam prostora da predahnemo od njegovog lika i dela bar na jedan dan.. Proteste je čini mi se jedino ok odradio N1, na šta se napravio RTS strašno je i razmišljati.. Rekoše protestanti lepo - vaše pravo da ne znate ništa.
    Kad nešto na TV-u i gledam uglavnom je to RTS3, ako daju neki interesantan dokumentarac ili pak nešto od muzike. Srpska naučna televizija ima dobar program, Portret kod Ivana je interesantna emisija koju rado gledamo. (ima ih i na Jutjubu)

    2.Radujem se svakom novom tekstu! Hvala tebi što pišeš :* Sad će odbrojavanje, još 45 dana do nove sezone. :D
    "Oživi" i staru rubriku, taman da se podsetim muzike koju volim, a verujem da ću čuti i nešto novo.
    P.S. Mama i danas obožava Marxa. <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hej!:)
      Već znaš da su nam babe otprilike u istom fazonu - eto, mene moja juče pita "kako to NA VODI?", kad sam joj spomenula utopijski projekat Velikog Vođe, koji smatram za neodrživu, notornu glupost.
      Najradije bih se potpuno isključila, ali sama svest da ovakva pošast postoji i truje gotovo sve oko mene, iz dana u dan, čini me i radoznalom a i zainteresovanom da bar malo ostanem u toku sa novim lupetanjima.
      Nažalost, mi RTS 3 nemamo :(, iz nekog čudnog razloga kablovska ga nije uvrstila u ponudu, ali ga imaju ovi sa obavljenom digitalizacijom - dakle, moja baba, koja ne gasi "Pink", ironije li...

      Hvala mnogo, mnogo, na podršci i praćenju - moji muskezari su zaslužni, dobro to znate sve, pa samo mogu reći da ću se i ubuduće truditi da sadržaji budu što raznovrsniji i da se nađe za svakog po nešto.:))))

      Избриши
  4. Ja vozim bajs samo zato što ima 3 točka inače šanse nema. Imala sam čak i skuter, ali nisam ja za motorizaciju ma koliko se moj otac trudio.. Ionako sam smotana za saobraćaj, pa bajs dolazi u obzir samo u selu, ovde u gradu nemam ni gde da ga držim. Ja umem da pravim balon od žvake (davno beše, nadam se da još uvek umem :D) Za zviždanje sam ista, ne umem ma koliko da pokušavala.
    Generalno za bilo koji sport imam 2 leve noge, ja ću uvek biti ona kojoj je nos zabijen u knjigu dok po terenu neko trči.. :D
    Rođendan delim sa Borom Čorbom, a generalno mesec sa Dostojevskim. :D

    Svaka ti čast, ja fudbal nit' pratila nit' za ikog sem Bekama i Ronalda znam.
    Lepo ja kažem da nije problem nemati lift, penjem se na peti sprat bez problema, a i održavam kondiciju. Pre sam živela na desetom, pa sam išla liftom, ima tome 6 godina.. Sad me u liftu uhvati mučnina, odvikoh se totalno.
    Vegeterijanski način ishrane sam praktikovala jedno pola godine i odustala, mada gledam da jedem meso što je manje moguće, uvek ću pre nešto na kašiku nego na viljušku. Sočivo volim, ne bih ga verujem ni probala da nisam batalila meso tada, a i hvala bogu ide leto, zeleniša kol'ko voleš. :)
    Full šminku sam stavila na lice 2 puta, za maturu u srednjoj i u svadbu pre nekih 5 godina. Nisam ja za to, svo moje šminkanje svede se na karmin ili sad ovaj tečan mat u crvenoj boji. Ja nisam Star Trek gledala, niti imam želju.

    Ja samo mnogo i brzo govorim što je samo po sebi dovoljno. Inače se vodi polemika ko je po tom pitanju gori, brat ili ja. Njegovo se ponekad osobama koje ne mogu da pohvataju mora prevoditi tj. ponoviti od strane nas koji smo upoznati sa brzinom kojom govori, jer često ne razumeju ni slova dok ja svoje često moram da ponovim sporijim tempom. :D
    Inače kad reče šta nikad ne radim, nikad ne dišem dok pričam ili pijem vodu, pa moram zadihana stati da uhvatim vazduha. :D
    Hvala na preporukama. Kris <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da se prebacim na normalan profil, ćale se nije izlogovao i tek sad videh da je prošli komentar bio pod običnim Google-nalogom.

      Isto, smotana sam samo tako, sport mogu jedino da gledam (i navijam), a luda i neostvarena želja mi je zviždim u prste, onako sa obe ruke, a može i bez.:)
      Bora Čorba, moj zemljak. :) Na moj rođendan, Bože sačuvaj, sve neki ratovi i užasi bili, haha...

      Bogami, potpuno sam ispala iz štosa sa fudbalom, sada sem Mesija i K.Ronalda pojma nemam da nabrojim ni pet aktivnih igrača, haha, ponekad se zadesim u blizini kad tata i brat gledaju utakmicu, pa reagujem u fazonu:"Zar ovaj još igra?"
      Baš tako, em je zdravije, em sigurnije - celoga života sam na četvrtom spratu, a u domu sam bila jedno vreme peti, drugo šesti sprat i dok su ostali "baldisali" već na polovini, meni nikakav problem. Ionako obožavam pešačenje i šetnju.
      Ja sam spanać, grašak, povrće generalno zavolela tek kao brucoš, u menzi - inače, do osamnaeste uopšte nisam ni jela salatu, a sad bez nje ne mogu. Zdrave navike kad stekneš, ostaju za ceo život.:)
      Iskreno, kod ful-šminkanja me prvo odbija pomisao da ću na kraju dana morati da skidam sve te "ratničke boje"...mrzi me, jednostavno. :)

      Haha, isto se i meni ponekad dešava!:) Čak mi mama često kaže:"Nije ni čudo da si tako mršava, potrošiš se samo dok istoročeš sve što imaš."

      Hvala tebi mnogo na čitanju i doprinosu koji daješ blogu. Nemerljiv je!:*

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...