субота, 08. април 2017.

Subota sa knjigom: Prustov upitnik

piše: Isidora Đolović

Između velikog broja, već pomodnih, upitnika, brzo dolazi (barem kod mene) do zasićenja. Najveći razlog za to je ponovljivost pitanja, tako da sam bila prilično sigurna da sam već „ispucala“ sve zalihe iole originalnih i interesantnih. Na sreću ili možda obavezu, ispostavilo se da nisam u pravu, jer sam u međuvremenu otkrila par novih-starih koji su delovali dovoljno podsticajno, pa ću se u narednim mesecima potruditi da ih „doziram“. Danas sam se odlučila za jedan, ne toliko književni koliko književnički, s obzirom na poreklo kojim se diči. Dugo već postoji namera da ga uradim, ali sam se pribojavala da bi to, usled njegove veoma lične prirode, moglo delovati nekako egocentrično. Kako god bilo, predstavljam vam tzv. Prustov upitnik, preteču današnjih „leksikona“ i izrade različitih novinskih profila poznatih ličnosti, a bogami (barem tako kažu) i vrlo pouzdanu osnovu za malu psihološku analizu svakoga od nas. S obzirom da se ne radi o uobičajenom „tag“-u, neću nikoga „označiti“ - mada bi naša Sara, koja danas slavi rođendan (pa eto lepe simbolike!), mogla da ga preuzme - ali, svakako ste svi pozvani da uradite svoju verziju, rado ću čitati odgovore na pitanja kojima ni sam autor ciklusa „U potrazi za izgubljenim vremenom“ nije odoleo.

Dakle, kao što mu naziv govori, reč je o legendarnom skupu od tridesetak (broj stalno varira, pa ćete tako negde naći samo dvadeset, a negde i do trideset pet) pitanja, na koja je slavni francuski pisac Marsel Prust odgovorio još kao tinejdžer, 1890. godine. Radilo se o sadržaju spomenara/ispovednog albuma njegove prijateljice Antoanete For (kćerke političara i budućeg predsednika Feliksa Fora), originalno na engleskom jeziku i izuzetno omiljenog među tamošnjim življem. Sklon introspekciji, što će kasnije na jedinstven način razviti u svom životnom delu (ukoliko još uvek niste, od srca preporučujem da (se) za početak nađete „U Svanovom kraju“, garantujem da će vam te madlenice u čaju ostati jedna od najživljih literarnih asocijacija), mladi genije ostavio je dragoceno svedočanstvo o svojoj istančanoj prirodi već u ovom rukopisu, otkrivenom (tek) 1924. i danas smatranim „viktorijanskim testom ličnosti“. 

Do današnjeg vremena, ovaj vid sagledavanja (ili možda razotkrivanja) nas samih dosegao je kultni status, prvenstveno zahvaljujući časopisima koji su ga oberučke prihvatili i „podvrgli“ mu brojne slavne ličnosti. Na globalnom planu, svakako ga je najviše proslavio Vanity Fair, sa izjavama mnogih i te kako inspirativnih ljudi poput Dejvida Bouvija (štaviše, jedan od njegovih odgovora možete pročitati na ovoj stranici, desno, kao svojevrsni moto!). Kod nas ga Nedeljnik već dugo svrstava među stalne rubrike, u kojima se zabavnom testu podvrgavaju različiti sagovornici iz medijskog života. Postoje, inače, različite varijante ovog upitnika i malo koja sadrži istovetna pitanja, tako da sam „prečistila“ eventualne duplikate (po smislu), izdvojivši ona najzanimljivija.

1.    Moja vizija o  savršenoj  sreći
Sloboda da se bavim onim što želim, tamo gde želim. Možda zvučim megalomanski, ali verujem da ipak nisam neskromna. Moje potrebe nikada nisu bile u nužnoj vezi sa materijalnim, iako se, ironije li, finansijski faktor obično ispostavi kao presudan za ostvarenje mnogih snova. Takođe, kao što je Sabato (između ostalih) pisao, verovatno i ne postoji nekakva sveobuhvatna sreća - već je reč o malim, svakodnevnim trenucima koji često neregistrovani prođu kraj nas, pa ih naknadno prepoznajemo kao srećne. Uglavnom, tu bih se verovatno najviše složila sa Virdžinijom Vulf: preduslov za stvaralaštvo je kolika-tolika novčana nezavisnost i sopstvena soba. Pošto ništa od toga još uvek nisam stekla, vizija o sreći ostaje baš to - samo vizija, neuhvatljiva i daleka.

2.    Moj najveći strah
Sputanost bilo koje vrste. Bojim se neslobode, prinude, prisile, gubitka kontrole nad sopstvenim životom. Ograničenosti vremenom, tuđim uticajem, sveopštom prolaznošću, sopstvenom krivicom.

3.    Glavna odlika moje ličnosti
Uglavnom se svodi na jedno, mada je to neophodno opisati kroz više određenja: istrajnost, principijelnost, tvrdoglavost, impulsivnost.

4.     Lična osobina koja me najviše nervira
To što imam izuzetno “kratak fitilj” i još uvek nisam “istrenirala” sebe dovoljno da ne odreagujem na tuđi bezobrazluk, provokacije i pokušaje da me isprovociraju. Previše stvari me pogađa i sklona sam da sve(t) posmatram dramatično.

5.    Moji heroji u realnosti
Postoji mnogo ličnosti kojima se divim, što iz oblasti javnog života (umetnici, mislioci, duhovnici), što iz svakodnevnice (profesori/mentori, prijatelji, ali i svi “obični” ljudi velikog srca i hrabrosti). Nikada nisam imala idole, smatram takvo poistovećivanje negativnom, pogrešnom sklonošću, ali zato heroja/uzora imam uvek i mnogo. Oni su neophodna zvezda vodilja. 
Ipak, ubedljivo najveći heroj mi je MOJ TATA (negde sam pročitala kako “otac” i “tata” nisu isto, jer ovo prvo je prosta biološka činjenica i uopšte ne podrazumeva drugo, status za koji se ipak mora izboriti), čovek koji me naučio svemu dobrom i kome dugujem, barem prva i najvažnija, ukazivanja na značaj principa, moralnosti i duhovnih vrednosti. On se zove Dragan Đolović, diplomirani je turizmolog i pedagog, u mladosti hipik, celoga života opozicionar i neko ko će uvek biti moj najveći uzor, pa tek iza njega svi drugi, a nije ih malo, divljenja vredni ljudi.

6.    Moja najveća ekstravagantnost
Što bi rekla moja baba, “celoga života moraš biti mimo sav svet”, tako da je teško reći šta je zaista kod mene ekstravagantno. Naime, ukoliko pitate “prosečan” narod iz bliskog okruženja, reći će vam da “nisam baš tačna”, a bogami još u školi sam važila za “čudakinju”, “ekscentrika” i osobenjaka. Doduše, nikad ne pričam sama sa sobom ukoliko postoji mogućnost prisustva drugih ili kada sam napolju; oblačenje mi nije toliko upadljivo, mada se svakako izdvaja; niti imam neke preterano neobične sklonosti. Ako se, u današnjem smislu, celokupni stav, puko fizičko prisustvo dok duhom neprekidno lutam, sanjarenje i neuklapanje u standarde pragmatičnog okruženja smatraju neobičnim, čak provokativnim, onda je to-to. Sve ili ništa, Nikako nisam pozer.

7.    Šta smatram najprecenjenijom osobinom?
Tzv. “sposobnost/snalažljivost”, koja je u našem narodu posebno visoko kotirana, a podrazumeva neskrivenu podmuklost i odsustvo bilo kakvih načela. Od ovih “pozitivnijih”, opet pogrešno imenovanu “prizemnost”, jer to pre svega NIJE kompliment, ne u smislu koji mu ljudi pridaju svakodnevnom upotrebom (zapravo su prizemni ljudi ograničeni i priprosti, a ne uravnoteženi, pristupačni) - kao i skromnost, koja lako prelazi u krajnost (važnije je, čini mi se, biti realan i umeren).

8.  U kojim prilikama lažem?
Otkako sam odrasla, trudim se da ne lažem nikad, a istini za volju, to mi nije teško jer sam prirodno “operisana” od bilo kakve folirantske sposobnosti. Što bi rekao moj brat, “na licu ti se vidi kad nešto pokušaš da izvrdaš”, tako da bih bila katastrofalan prevarant ili lopov, mene bi odmah uhvatili. Kada baš ne mogu da izbegnem pribegavanje bezazlenoj laži (ako tako nešto uopšte postoji!), obično je reč o nečemu što nije suštinski bitno, ali u tom trenutku može da povredi ili naljuti nekoga ko mi je drag. Moguće je da se samo tešim ili izgovaram, ali pre nego laganjem, takve situacije zovem prećutkivanjem.

9.   Trenutno razmišljam o...
O prethodnom pitanju, ali i mogućem odgovoru na naredno. Obično sam potpuno usredsređena na ono što radim. Čim misli krenu da vrludaju, bolje je napraviti pauzu ili preći na nešto drugo.

10.   Mane koji mi pričinjavaju najviše zadovoljstva
Nedostaci me izluđuju i čine nesrećnom, zaista nisam neko ko nalazi zadovoljstvo u patnji, kamoli sopstvenoj. Perfekcionista sam i bolesno samokritična, pa bih najradije potpuno “istrebila” sve iritantne osobine, ali opet, bez njih to ne bih bila ja. Podnosim ih, po nuždi stvari. 

11.   Kvaliteti koje cenim kod muškarca
Hrabrost, pouzdanost, poštenje. Muškarac bi trebalo da bude zaštitnik, oslonac i ne mislim da ijedna feministička ideja to isključuje.

12.     Kvaliteti koje cenim kod žene
Kao što rekoh, mada sam uvek za ravnopravnost polova, uopšte ne smatram da su muški i ženski princip sasvim istovetni, niti bi to trebalo da budu. Svakako, žena je takođe čovek, u smislu ljudskog bića, ali dok od muškarca nekako prirodno očekuješ srčanost, kod žena je poželjno da su izražene  blagost, emotivnost i požrtvovanost, kao preimućstva prirođena našem polu.

13.  Fraze koje previše koristim
“U principu/u suštini”. Nemam pojma zašto, valjda kao poštapalicu prilikom poentiranja nečega, jer sam sklona objašnjavanju.

14.  Kada i gde sam bila najsrećnija?
Sećanje je čudo, pogotovo kada govorimo o srećnim trenucima, zato što imamo (nesvesnu) sklonost da sve što je prošlo “prečistimo” od negativnosti, pamteći samo lepe stvari. Tako, npr, detinjstvo, školsko ili tinejdžersko doba uglavnom pamtimo kao bezbrižno, opušteno vreme (naročito u odnosu na kasnije obaveze i odgovornosti!), iako je bilo daleko od toga, barem u našoj ondašnjoj svesti. Ipak, mislim da bez dvoumljenja mogu reći kako je za mene to bilo vreme studiranja, pre svega godine 2008-2010. i stanovanje na Zvezdari (Učiteljskom naselju), sa Anom. Jedini period bez gazdarica, studentskih domova, prevelikih finansijskih muka i odricanja. Nije bilo savršeno, ali sam tada bila najsrećnija - u Beogradu, kao student, dok se još uvek činilo da mi život nudi neku perspektivu.

15.   Dar prirode koji bih želela da imam
Spretnost, muzikalnost, talenat za stvaranje umetnosti (a ne samo analiziranje, komentarisanje i proučavanje iste). Možda ništa nije veći izvor frustracija, nego kad nisi u mogućnosti da neposredno doprineseš onome što te oduševljava i što voliš svim srcem.

16.   Kada bi mogla da promeniš jednu stvar kod sebe, šta bi to bilo?
Uglavnom sam već rekla, kroz prethodna pitanja. Na planu karakternih osobina, dala bih sebi znatno više strpljenja i odmerenosti u reakcijama. Fizički, volela bih da sam manje smotana i smušena, celom pojavom - a opet, to dolazi od psihičke nesigurnosti i manjka samopouzdanja.

17.   Moje najveće postignuće
Iskreno se nadam da je najveće postignuće (doktorat i karijera o kojoj sanjam) tek preda mnom. Za sada, to su svakako obe diplome (osnovnih i master studija), kao i to što sam dokazala pre svega sebi, a onda i okolini, da “ja to mogu”. Još više mi znače jer su rezultat velikog rada, ogromne ljubavi prema književnosti i spoznaje do koje sam došla nakon lošeg početka studija: raščistila sam sa sobom šta želim, u čemu se pronalazim, čime bih volela da se bavim više od svega. Kada to otkrijete, sve krene.

18.   Zemlja u kojoj želim da živim
Francuska (Pariz) ili Amerika (Kalifornija).

19.   Moje najveće blago
Slobodoumnost, mladost duha i duše, suštinski životni entuzijazam koja me ne napušta ni u periodima najveće depresije, malodušnosti, razočaranosti.

20.  Šta bi bila moja najveća nesreća?
Osujećenost i osuđenost na mediokritetski ostatak života. Ponekad se pitam jesam li je već dotakla, a onda se setim kako postoji mnogo ljudi kojima je pedeset puta gore nego meni, pa se prekorim zbog razmaženosti i nastavim dalje. Ali, definitivno je krah svih nada i razočarenje onim što ti je bilo životni smisao, najveća nesreća koja bi me mogla zadesiti, gora čak i od gubitka zdravlja (jer jedno obično povlači drugo za sobom).

21. Tvoja omiljena zanimacija
Čitanje, pisanje, slušanje muzike, posmatranje sveta oko mene, putovanja u mislima, kreativnost svake vrste.

22.  Moja omiljena boja
Ljubičasta (tamna), tamno plava i crvena. Ne mogu da se odlučim samo za jednu, sve tri su mi bitne.

23.  Moja omiljena ptica
Orao. Tako je veličanstven, moćan i slobodan.

24.   Šta najviše ceniš kod prijatelja?
Iskrenost. Ostalo je sekundarno i ne toliko bitno. Prijateljstvo merim otvorenošću, ona je baza na kojoj se dalje gradi sve drugo.

25.  Moji omiljeni pisci
Emil Zola, Onore de Balzak, Viktor Igo. Miloš Crnjanski, Bora Stanković, Ivo Andrić.

26.   Moji omiljeni pesnici
Šarl Bodler, Artur Rembo, lord Bajron, Persi Biš Šeli, dva Aleksandra - Puškin i Blok. Milutin Bojić, Đura Jakšić.

27.  Moji omiljeni kompozitori
Vagner i Čajkovski, što je svojevsni paradoks, s obzirom da se njih dvojica privatno, a ni profesionalno, nisu podnosili.

28.   Moji omiljeni slikari
Ežen Delakroa, Džon Vilijam Voterhaus, Teodor Žeriko, Gustav Klimt, Alfons Muha, Anri de Tuluz-Lotrek. Svaka sličnost sa najdražim periodom u književnosti, pa i istorijskom epohom uopšte, prirodna je i podrazumevajuća (romantizam - simbolizam/secesija)!

29.   Мој najdraži književni junak
Žilijen Sorel, Sofka (nigde ne piše da mora biti samo muški lik!), Ivan Karamazov i Evgenije Onjegin. Ponovo ne mogu da se odlučim.

30.   Istorijska ličnost kojoj se divim
Mnogo ih je, jer volim istoriju. Inače, na ova pitanja o ličnostima, odgovor mogu dati i sličice sa desne strane na mom blogu, svojevsrni profil-kolaž. Recimo da me oduvek fasciniraju (mada ne svi iz istih razloga): Gavrilo Princip, Če Gevara, knez Mihailo Obrenović, Napoleon, Kleopatra, Ana Bolen.

31.   Moja omiljena imena
Talija (od ženskih)  i Artur (od muških). Volim imena koja ZVUČE (lepo) i ZNAČE (nešto dobro i moćno). Recimo, dopada mi se ime Kristina, a od slovenskih ću uvek voleti ime Vladimir.

32.   Šta najviše mrziš
Licemerje i laž, snobizam bilo koje vrste, zavist. Inače nisam sklona mržnji, obično koristim izraz “prezir”, “gnušanje” ili “neodobravanje”, ali u ovom slučaju zaista nemam bolje rešenje.

33.  Moja najveća greška
Što nisam slušala i dovoljno poštovala roditelje, nego sam, umesto toga, tražila razumevanje i kompenzaciju u prijateljstvima koja su se pokazala nedostojnim i nedovoljnim. Na svu sreću, gledam da uvek učim iz svojih grešaka. Smatram da nema lošeg ili sramotnog iskustva, dokle god smo spremni da izvučemo pouku i krenemo dalje pametniji. Znam da, bez neuspeha i pogrešnih procena, verovatno ne bih bila to što sam danas, a ne napredovati je još gore nego ispasti, u nekom trenutku, budalast i glup.

34.   Kako bih želela da umrem
Zapravo, ne bih želela - mada je večnost (bar ovozemaljska) sigurno veoma dosadna, haha - tačnije, ne pre nego što ostvarim svoje planove i ispunim (pretpostavljenu) svrhu svog postojanja. A nakon toga, neka bude npr. u snu ili tako da ne osetim. Bez mučenja, bez svesti i šoka.

35.   Moj moto

Njegošev stih: Bez muke se pjesna ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova.


8 коментара:

  1. Odličan tag! Imaću ga, svakako, u vidu za budućnost. U velikoj većini pitanja mišljenje nam se poklapa (gle čuda ;)), naročito broj 15. (a sad mi se gleda i film, pa pustih pre istog ceo soundtrack).

    Hvala ti na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi, Kaćo, na čitanju i komentaru.:*
      Samo, mala ispravka, ovo NIJE "tag" (zato sam u uvodu i naglasila - s obzirom da se radi o upitniku s kraja XIX veka, mislim da je nedopustivo stavljati ga u kategoriju savremebe Internet-zanimacije.
      Jedva čekam tvoje odgovore!:)

      Избриши
  2. Divan tag još jeutros na mobilnom u krevetu sam ga pročitala moram da ga uradim tokom maja (za april sam rezervisala Ivanin tag), mnogo su mi se dopala pitanja i tvoji odgovri :)
    Slažem se sa opisom savršene sreće, tako nešto bi i moj odgovor bio. Ja imam -nemam svoju sobu. Zapravo imam svoju sobu a pošto đživim u dvosobnom stanu (ne raćunajući kuhinju, kupatilo...) a imam dve mlađe sestre preko dana čak i kada sam sama u sitoj je nemoguće da se koncentrišem na kreativno pisanje. Blog i nekako napišem. Moja tajna je pisanje noću, ti znaš da sam ja noćna ptica pa mi nije teško da sedim i pišem noću :)
    Ja se plašim da je moj najveći strah snobovski ali u principu svodi se na to da ostanem "običan čovek" koji nikao neće ostaviti trag na ovom svetu :)
    Istrajnost je jako dobra odlika, svaka čast na tome :)
    Vidiš mene kod mene (ne najviše ali prilično) nervira što sam tolerantna teram sebe da planem jer mogu mnogo da tolerišem a neću da budem budeala :)
    Divno je što ti je tata heroj. Svaka čast (otac i tata nije isto svakako zamisli kakav je moj kada ga ja oslovljavam sa donator... umesto bilo čega od ta dva).
    Snalažljivost je svet pretvorio u dobru osobinu zbog krize, muka mi je od toga da mi se neko hvali kako se "snašao"
    Laž je veliki pojam ja mogu da kažem da ja lažem jedino kada govorim razlog zbog kog kasnim -sramota me je da priznam da nisam baš najodgovrnija po pitanju vremena pa onda uvek kažem -jao uprljala sam pantalone pa sam morala da menjam, čekala sam lift... nisu strašne laži ali ne ponosim se :)
    Ja sam odrasla u kući punoj ženskih osoba. Nekako stavovi u mojoj porodici su previše orjentisani ka ženama da ne znam ni šta bih rekla da cenim kod muškaraca, kada budem radila moraću doobro da razmislim
    Au sad kad opisa šta se očekuje uglavnom kod muškaraca a šta kod žena shvatila sam da je moj mozak muški (pre sam srčana nego blaga) :D
    Jaoj 14. će da me stavi na debelo razmišljanje :D
    Ja sam muzikalna (čujem, završila sam nižu za klavir) ali kad pevam ni jedan jedini ton ne ubodem (a o boji glasa da ne govorim, znači gavran bolje zvuči nego ja) i strašno patim zbog toga :)
    Mladost duha je najveće blago koje neko može da ima, gledam devojke mojih godina koje se ponašaju kao tetke i žene i shvatam "bože ja sam srećna što imam dozu neozbiljnosti i dečiji pogled na život"
    Šta ću ja sa pticom da radim ja se smo vrabca ne plašim hahaha
    Sjajan moto :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na čitanju, drago mi je što ti je bio zabavan i jedva čekam da vidim tvoju verziju upitnika!:))))
      Ja ću Ivanin u junu, a u maju ide jedan u vezi sa crtanim filmovima.
      Da, imamo zaista mnogo zajedničkih stavova i crta.
      Haha, taj "snobovski" strah delimo, potpuno te razumem!:)
      Znaš kako, to "snašao se" obično podrazumeva - "podvalio je". Neka hvala, bolje da ostanem "nesnađena", kad vidim kakvi se sve svrstavaju u tu kategoriju...
      Haha, jel ima i ono klasično "pas mi je pojeo domaći"?
      A kod mene sasvim obrnuto, muški svet 90 % (tri brata plus mnogo rođaka), čak i ono malo žena, mislim na najbliže (obe tetke) ima taj "muški mozak" - baš kao i ja - jedino je mama baš tipična žena.
      Da, opet ista stvar i kod mene, uopšte, baš nimalo nisam ženski tip, pre "led-ledeni" i neko ko potpuno muški razmišlja, reaguje, funkcioniše. Ratoborna sam, a ne utešiteljka.
      Jaoooo, ništa mi ne pričaj, ja sam ista - imam sluha, ali mi je boja glasa očajna, još je i piskutav, visokofrekventan, od same sebe me blam da zapevam.
      Baš tako, pojedini su starci već sa 20, a znam matorane koji su vitalni kao tinejdžeri, pre svega zahvaljujući svom stavu i energiji.
      Hvala još jednom.:))))

      Избриши
  3. Super post!
    Pratim te pa ako zelis uzvrati: http://janead.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  4. Nailazila sam na ovaj upitnik i uvek mi je drago da dodatno "upoznam" blogere koje pratim, ali kod mene ovaj post videti nećete :D

    Ne samo što odskače od teme bloga, već mi je nekako na momente previše ličan i ne bi mi bilo prijatno da se tek tako otvorim internet svetu. Zato svaka čast na hrabrosti (normalnim ljudima to možda ne deluje kao hrabrost, ali meni deluje) :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš tako ga i ja doživljavam, ovo je verovatno najličniji post koji će se i pojaviti ovde :), ali, naprosto mu nisam odolela - a i s obzirom da je blog prava "svaštara", nekako ga uglavih.:) Drago mi je da ti je bio zanimljiv! Hvala na čitanju i komentaru.:*

      P.S. Bogami, stvarno mi je trebalo hrabrosti.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...