понедељак, 03. април 2017.

Jutro posle

piše: Isidora Đolović

Ako hoćeš sliku o budućnosti, zamisli čizmu koja gazi ljudsko lice - zauvek. (Džordž Orvel)
Koristoljublje, a ne pravdoljublje.
Strah, a ne savest.
Isprani um, a ne razum.
Očekivanje da neko drugi uradi posao za tebe.
Ograđivanje od sopstvene odgovornosti za budućnost, jer je tako „jednostavnije“.

Srbija se, po svemu sudeći, izjasnila - i to upadljivo većinski. Šta god bili uzroci ovakvog rezultata, tako nam je i na žalbu više niko nema prava. Ni vi, „iskreni“ podržavaoci AV-6, kojima je bilo lakše da konformistički ostanete na sigurnoj, koliko god problematičnoj strani. Ni vi, apstinenti, što ste se pod različitim izgovorima ogradili od svog ljudskog i građanskog prava. Ni vi, opozicijo, što niste mogli ili želeli da se složite i podržite jednog kandidata. A ni mi, naivčine, zavarane utiskom da se nezadovoljstvo koje je tinjalo može rasplamsati u odvažnu pobunu.

Sada bar znamo, svi, kako je u Srbiji ta iskra slobodarstva ugašena. Možda zaista, od početka, nije ni bilo realne šanse - pa ipak, „proljeće je otpočelo s nadom“…

Šta preostaje? Obnavljanje stranih jezika i pasoš u ruke, pa stopama osvešćenh, izgubljenih generacija koje su jedino tražile mogućnost da se njihovi kvaliteti i ljudsko dostojanstvo poštuju. A zadovoljnima srećna bila izabrana vlast i prijatan sendvič (ili čime god da su počašćeni za lojalnost). Aleksandru Vučiću iskrene čestitke na veštini, jer nije mala stvar potčiniti gotovo celu naciju. Više ne mora ni trunku da sumnja hoće li vladati bez mnogo teškoća. Poslušnici nedodirljivog poslušnika su ispunili dužnost.

I svaki put kada se, u narednih pet godina, budete dosetili da tu nešto ne štima, samo ponovite Balaševićeve stihove: „Nama je dobro, taman kako smo zaslužili!“ Sa trubačima, vatrometom, povratnikom Karićem, Vođinom zahvalnicom na ivici suza radosnica - a sve najavljeno uvodnim obraćanjem lažnog doktora nauka, Nebojše Stefanovića, ovo nam je obznanjeno ni dva sata po zatvaranju biračkih mesta.

Utešna je spoznaja da nas, DRUGIH, još uvek ima - ali, bojim se, nikada dovoljno za istinski p(re)okret. Povodljivi su oduvek prirodna većina, a povodi najčešće loši. Tek, po „prvi put u istoriji“ (dodajmo još jednu stavku na listu Vođinih trijumfa), zbilja smo nedostojni naših nesalomivih predaka. Jer, postoji trenutak kada je nečinjenje jednako činjenju pogrešnog. 



4 коментара:

  1. Ja sam (opet) nekompetentna da komentarišem jer ja vesti niti čitam niti gledam...ali tebe cenim i pre svega želim da kroz komentar podržim tekst koji je dobar :)
    Ispostavilo se da mogu da glasam (sa indeksom), te sam išla i glasala fala Bogu ne za valdajuću partiju jer i ako meni lično nije loše jasno je da je ljduima oko mene loše. Međutim (i nemoj pogrešno molim te da me shvatiš jer ne mislim ništa loše života mi) diže mi se kosa na glavi kada čujem reč "pasoš", samo zato što to nije primarno rešenje. I znam većina (pa Ameri su kad je Tramp poedio srušili sajt Kanade za dobijanje državljanstva) odmah vidi negativni ali ovi izbori su probudili vernika čak i u meni. Taj Vučić je imao redčinu stranaka ispisanih pored imena, a Beli koji je do juče bio anonimus je dosojio 10% (propao je Jeremić i Šešelj) sam -bez kampanje,bez jedne jednie podrške -ako to nije svetlos ne znam štaje. Druga stvar je imamo jaku opoziciju (ja sma uz opoziciju) čovek akoji po priv put ima ideju -biće bolje napravio se pomak. Treća stvar je što penzionerima treba zabraniti (valjda ne zvučim užasno) da glasaju jer im TV popije mozak (moja baba je penzioner za Jankovića je glasala ) i glasaju. Ne posotji sila (ovo uzmi sa rezervom jer ja nikada do sada nisam tražila posao imam još godinu na fakultetu plus dve godine za notara ili advokata, dakle ja sam na fakultetu još tri pa dve godine stažiranja posao mi je daleko) koja bi me naterala da budem "građanin drugog reda" i da perem čaše u Berlinu i ceo dan stojim na nogama, jer ja, ti i svi mladi ZASLUŽUJEMO da živimo normalno u svojoj zemlji. Ja lično krizu ne mogu da kažem da osećam nemam za letovanja, ne mogu da kupim 3-4 knjige mesećno ali ja plaćam veliku školarinu i svesna sam koliko to pojede novac. Rešenje nije bežanje, rešenje su protesti, štrajkovi, borba. Juće sam razmišljala šta to mene tera da se ne ukljućim i odgovor je -ne želim da se nerviram, sebično ili ne ali tako je, a onda i šta bih ja menjala u državi shvatila da nije samo problem u vlasti to sam ja analizirala juče kada sam razmišljala šta bih menjala. Ljudi su ti koji su se prodali za sendviče, za neku pozoiju... Problem je što ti, ja..imamo osnovnu kuluturu a mnogi je nemaju pa idu "preko reda" (u svakom smislu te reči), što onaj koji je glasniji i koji je speman da gazi preko mrtvih bolje uspe, što ljudi kupuju novine sa naslonom stranom golih grudi starlete (i to DNEVNE) i onda ona uspe u životu a mi gledamo ko siročići. Ne treba (samo) menjati vlast, po mom mišljenju gori su ljudi treba mejnati ljude.
    Sorry malo sam odužila :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Saro, pre svega MNOGO HVALA na divnom i iskrenom komentaru, uvek se raspiši do mile volje, jer je reakcija najbolja nagrada za svaki tekst.:)
      Pre svega, drago mi je što si glasala, jer je dobro poznato šta se dešava sa neiskorišćenim listićima, pa iako se druge vrste "muljanja" ne mogu izbeći, barem znamo da smo učinili koliko je bilo do nas.
      Što se tiče pominjanja pasoša, priznajem da sam preterala i, evo, već večeras mi taj deo izgleda suviše dramatično - ali, ako je za opravdanje, tekst je "izleteo" iz mene u afektu, pošto sam čitavo prošlo veče bila nezapamćeno razočarana, a probudila sam se tužna. Naravno da nije rešenje bekstvo, ali ukoliko se u inostranstvu pružaju adekvatni uslovi za bavljenje oblašću koja te zanima (kao u mom slučaju), takva odluka bi ionako postojala nezavisno od vladajuće figure.
      Moja porodica je glasala za Jankovića, sa izuzetkom brata koji je podržao Belog.
      Opozicija je bila nesložna i rascepkana, što joj je došlo glave, ali nezadovoljstvo koje je planulo već danas popodne kroz masovne proteste u Beogradu, Novom Sadu, Nišu (sutra će biti i u Čačku), uglavnom mladih, politički neutralnih, ali složnih protiv diktature, vraća nadu i motivaciju.
      Ja sam takođe uvek, UVEK za borbu, makar to bilo i kroz tekstove, pa me raduje što moja generacija i mlađi, poput tebe, imaju dovoljno svesti i snage da se takođe ne daju.
      A vlast je, naposletku, uglavnom onakva kakvu oni koji su je birali (podsvesno) žele i zaslužuju.
      Mnogo hvala na čitanju i dozi optimizma koju uvek, nezavisno od teme, uliješ.:))))

      Избриши
    2. Ma ja sam konkretno mislila na one ishitrene odluke (što obično podrazumeva kad neko krene da se hvata za pasoš) pre svega jer mi je žao da se ljudi predaju i da se ne bore za budućnost na taj način osećam se da su oni pobedili. Meni je sada krivo što se nisam ukljućila malo i što nisam znala ko je Saša Janković i koliko je intaligentan već sam shvatila u izbornoj noći, kod nas kući je bitno bilo da se ne podrže -Vučić, Jeremić i Šešelj pa je baba glasala za Jankovića a ja za Belog samo zato što je za mene Beli pretstalvjao bunt naroda i glas nas mladih i htela sam da ovim idjotima natrljam na nos da anonimus može da dobije podršku, ali sam sada kompletno uz opoziciju :) Kod mene su protesti najavljeni za danas htela sam da idem ali probudila sam se sa strašno sam prehlađena (ne odvajam se od maramice) a kiša pljušti pa baba ne dozvoljava da idem, ali živim blizu mesta gde se održava pa ću ako treba preko prozora da vičem. Ja možda preterujem sa tom pozitivnom stranom ali šta da radim ja sam neko ko i kada je najcrnje veruje da sutrašni dan kad svane biće bolje, drago mi je da sam barem malo to prenela i tebi :)

      Избриши
    3. Razumemo se. :) Ja se potpuno slazem sa tobom i drago mi je sto si ovako lepo obrazlozila svoj stav, kao i sto si uprkos apoliticnosti iskoristila svoj pravo glasa na pravi nacin, jer to pokazuje kako ima nade za sve nas, ima pametnih i kulturnih mladih ljudi koji ne zele da dopuste da se neko igra njihovom buducnoscu.
      Potpisujem sve!
      Bila sam danas na protestu. Predivno je videti tako mnogo mladih, srednjoskolaca, studenata, profesora, kako mirno, a odlucno, izrazavaju svoj bunt. Ti klinci su po deset godina mladji od mene, a svi delimo istu energiju.
      Evo kako je izgledalo:
      http://ozonpress.net/drustvo/protest-protiv-diktature-u-cacku-foto/

      P.S. Ti si uvek majstor za pozitivu!:)))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...