недеља, 25. децембар 2016.

Praznični filmovi

piše: Isidora Đolović


Vreme novogodišnjih i božićnih praznika predstavlja, za većinu, predah od uobičajenje jurnjave, doba svođenja računa i privremenog izmeštanja iz stresne svakodnevnice. Tokom tih nekoliko dana, a u najboljem slučaju par sedmica, dobijamo neoboriv alibi za lenčarenje, opuštanje i provođenje vremena kod kuće, u krugu porodice. Od sredine prošlog veka, televizor je postao gotovo ravnopravni član prosečnog domaćinstva, pa će vam mnogi reći kako savršeno praznično jutro i prvih par dana januara, zamišljaju upravo ovako: uz ostatke svečarske trpeze (nezaobilazna ruska salata!) i filmski maraton.
Da izađu u susret ovakvim očekivanjima - a koja su, opet, sami oblikovali i podsticali (začarani krug!) sugestivnim sadržajima najpoznatijih ostvarenja iz razbibriga-žanrova, pobrinuće se gotovo svi televizijski kanali. Najpre na kablovskoj, već početkom decembra kreće odbrojavanje, kroz praznične reklame, špice, repertoar. Do samog dočeka, već će se i lokalni programi zaodenuti novogodišnjim ruhom, uz obaveznu, šeretski nakrivljenu dedamrazovsku kapicu, lampion ili vejuće pahuljice na svom uobičajenom logou. Ni bioskopske aktuelnosti ne odudaraju od trenda, pa se baš ovih dana reklamira komedija „Christmas Office Party“, a tu je i novi izlet u svet iz pera Džoan Rouling („Fantastic beasts and where to find them“). Dakle, jasno je kako  sfera pokretnih slika ima značajno i jasno određeno mesto u kreiranju opšte euforije.

Natempirano objavljivanje filmskih ostvarenja sa prazničnim temama ili barem odgovarajućim dekorom i atmosferom, postalo je sastavni deo doprinošenja velikom komercijalnom potencijalu Božića i Nove godine. Potrošači naprosto „vape“ za novim dozama svetlucavosti, ušuškanosti i optimizma, a odlično prolaze sve vrste koketiranja sa prazničnom estetikom. Potpuno drugi nivo posvećenosti cilju dostiže televizija, čiji je zadatak odgovorniji i složeniji. Imajući u vidu da znatan deo populacije upravo uz TV program dočekuje Novu godinu, kao i to što su slobodni dani vreme puno rasute pažnje koju valja na nešto usredsrediti (a time pomoći da mediji postignu  priželjkivani rejting), već tradicionalno se osmišljava specijalan praznični program. O njegovom sadržaju i kvalitetu, doduše, sa razlogom možemo prodiskutovati, naročito kada se radi o izboru filmova kojima će zabaviti gledaoce u vreme odmora. Trend nemaštovitosti i ponovljivosti, što sve skupa rezultuje monotonijom ponude, iz sezone u sezonu kao da samo raste. Ili se to naš doživljaj, uz stečeno iskustvo, promenio, pa bolje uočavamo i bivamo stroži nego nekada?

Nema sumnje da reagovanje na praznične radosti sa godinama i odrastanjem mora pretrpeti promene. Dok smo bili klinci, oduševljavala nas je sama činjenica da se tokom nekoliko posebnih  dana, naš svet kompletno preobrazi. Pre svega, nema škole; dozvoljeno nam je da duže ostanemo budni; tu su pokloni, naročita klopa, rezultati odricanja roditelja da bi nam stvorili bar nekakav ugođaj sličan rođendanskom; napolju sneg samo zove na zimske aktivnosti poput grudvanja, sankanja, klizanja i pravljenja Sneška ili igloa pod komšijskom terasom u prizemlju. Povrh svega, tu su filmovi po ceo dan - i to probrani naslovi koje nemamo prilike da gledamo u toku godine, barem ne tako često. Može li se poželeti više?
Obično je ritual novogodišnje radosti započinjao koji dan pre 30. decembra, kićenjem jelke, slanjem čestitki i sastavljanjem spiska želja u nadi da će roditelji imati sluha (a još više sredstava) za barem neku od stavki. Na sam dan dočeka, pre podne smo se okupljali u školskoj učionici, da pred zimski raspust priredimo žurku od sat-dva. Stolovi su uredno pomerani do zida, središnji prostor bi se raščistio, doneli sokovi, grickalice i kasete. Sve je unapred bilo okićeno ukrasima „ručne izrade“ (=sa časova likovnog!) i balonima pazarenim „na veliko“ kod omiljenog dućandžije Mikija, preko puta. Izđuskali bi tako, uz hitove tipa „Oči boje duge“, „Ženi nam se Vukota“, „Hej, Dak, ti si mrak“ ili „Gaće“ od Tap 011, mada se znala provući „Nirvana“, koju su slušala starija braća i sestre pojedinih drugova iz razreda. Ne mali broj dece pokušavao je da „uvali“ Cecu ili Miru Škorić, ali, na svu sreću, tada su prosvetari većinom još marili za granice primerenosti.

U skladu sa svečanošću prilike, nosili smo „novogodišnje“ džempere sa motivima irvasa, jelkica ili legendarnom norveškom šarom. U povratku kući (uglavnom smo svi bili deca iz kraja i stanovali u nekom od blokova u blizini osnovne škole „Milica Pavlović“), upadali smo do kolena u pravi, gusti, čisto beli sneg, nadglasavali se, otkidali dugačke i savršeno „kristalne“ ledenice sa oluka (ovo je bila posebno omiljena zanimacija), dogovarajući se za naredne dane sa „kliskom“ ili saonicama na padini kod ljuljaški. Grickao se tzv. „zimski sladoled“, pored koga smo kod Mikija od džeparca kupovali lampione u obliku Deda Mrazića raznobojnih „uniformi“, a jedne godine i nikad više pojavile su se „Milky Way“ čokoladice u obliku zvezda. Srećom, sačuvala sam kesicu, inače bih verovala da sam ih možda umislila. 
A kod kuće, kao što rekoh, jedna od najvećih uživancija bilo je znatiželjno pregledanje novinskog dodatka TV programa, sa sve podvlačenjem naslova pod „obavezno pogledati!“ U ta tri dana nakon dočeka, bili bi razvrstavani uzbudljivi i žanrovski raznovrsni filmovi - od klasika do premijera, od komedija do epskih ostvarenja. Jutro je obično započinjalo emitovanjem mjuzikla „Meri Popins“ ili „Moje pesme, moji snovi“, a crtaći su bili neizbežni i svaki Diznijev se sasvim dobro uklapao. Lepota kinematografije upoznavala se kroz proverena ostvarenja „Prohujalo sa vihorom“, „Doktor Živago“ ili „Sibirski berberin“, a nije manjkalo akcija (francuska franšiza „Taksi“ i  Besonov „Peti element“), ni komedija („Jingle all the way“, „Jumanji“ i naravno „Home alone“). Pravu poslasticu predstavljali su „Edward Scissorhands“, „Beetlejuice“, „Mermaids“ , tada relativno često prikazivani, ali već deceniju ipo potpuno zapostavljeni filmovi.

Posebnu priču činili su praznični specijali serija, koji su nam dodatno približavali svet glavnih likova, pa smo tako pratili Rodnijevo i Del Bojevo slavlje u „Mućkama“, kao i peripetije u Njujorku sa junacima sitkoma „Prijatelji“ i „Vil i Grejs“. Za pravoslavni Božić, obavezno bi usledili „religijski epovi“ kao „Ben Hur“, „Deset Božjih zapovesti“, „Quo vadis“ ili „Priča nad pričama“ (isto je važilo za Uskrs), ali i domaće televizijske drame zasnovane na motivima pripovedaka srpskih realista. Stasavajući, sve manje vremena provodili smo uz „sokoćalo“, jer se za doček izlazilo i često noćilo kod drugarica. Ipak, konstanta je ostao maraton, u međuvremenu lansiranih, trilogije „Gospodar prstenova“ i prvih delova „Harija Potera“. I dalje se podrazumeva prenos novogodišnjeg koncerta iz Beča, kao najlepši uvod u prvi januarski dan. A kako se, za sve to vreme, menjao program i na šta danas liči?

Dovoljno je i letimičnim pregledom primetiti kako svake godine ponuda postaje sve oskudnija i otrcanija. Pod „premijerama“ se podrazumevaju i poturaju već „bajati“ naslovi, repertoar  gotovo da se i ne razlikuje od uobičajenog, sa izuzetkom previše tzv. „narodnih veselja“. Imam utisak da je „grandiozna“ pošast zagospodarila svim kanalima, prisutni su čak i na nacionalnoj televiziji, pa i sam izbor filmova je skliznuo ka populizmu i udvaranju najširim slojevima publike - sa najprimitivnijim prohtevima. Tako je, iz meni nedokučivih razloga, nezaobilazan praznični film postao „Hajde da se volimo“ sa svim nastavcima, uz milionito repriziranje „Žikine dinastije“ i specijale „najgledanijih serija u istoriji“, tj. praznovanja u Petlovcu i Mačkovoj kafani. Za Božić, zna se, „Zona Zamfirova“ u udarnom terminu RTS-a, eventualno rotirana sa „Ivkovom slavom“ ili „Ranjenim orlom“, dovoljno da vam čak i kvalitetna adaptacija poput prve „izađe na nos“ nakon petstotog ponavljanja. To je sve. Preslikava se barem šest godina unazad i biće da u moj utisak nije umešan samo nostalgični, preuveličavajući osvrt na prošlost.

Na svu sreću, a zahvaljujući prednostima Interneta (protiv koga, sudeći po viđenom, televizija isključivo sopstvenom odgovornošću gubi rat), postalo je moguće kompletno ignorisati servirani horor-repertoar, pa stvoriti ugođaj samostalnim izborom iz, hvala Bogu, bogate ponude „fabrike celuloidnih snova“. Već prema ukusu, ono što je uobičajeno za tzv. „praznične filmove“, pre svega je ikonografija (okićene kuće, jelka, čarape uz kamin, imela, irvasi, lampioni, sneg), vremenski kontekst dešavanja (uoči ili neposredno nakon praznika), poruka koju nose i osećanje zajedništva, poznatosti, zbližavanja koje pobuđuju. Najveći broj čine poprilično sladunjavi porodični ili ljubavni, drugu grupu predstavljaju komedije, a ostatak zbrka od bukvalno svega što, prema bilo kom kriterijumu, sadrži nešto „božićno“. Zbog toga se i moj izbor zasniva na mešavini podrazumevajućeg „kanona“ i, možda pomalo neočekivanih, ličnih asocijacija. U nastavku teksta, predložiću vam izvestan broj različitih, a prazničnim motivima povezanih filmova, pa se nadam da će lista biti, ako ništa drugo, barem zanimljiva.

Primetićete da pojedini naslovi dele mesta i razlog tome je nemogućnost da bilo koji odbacim čiste savesti; takođe, nema klasika „It’s a wonderfull life“ i „White Christmas“ (jer ih, na sramotu, nikada do sada nisam odgledala i kako se baš danas emituju na televiziji, planiram da napokon nadoknadim propušteno), izostali su „Grinč“ (koga, naprosto, ne volim) i „Gremlini“ (moja majka je pogrešno mislila da dete od četiri godine može da ovo gleda bez posledica, tako da se do dana današnjeg ježim čak i od „Furby“-ja. A delovali su tako slatki i mali!).

* Bonus

- Kuguarsi: Novogodišnja bajka za odraslu decu (2000) - mlađe generacije verovatno ne pamte i možda bi se „smorili“ da sada na Youtube-u odgledaju ovaj praznični specijal genijalnog Dragana Jovanovića i njegovih „Kuguarsa“, ali, verujte na reč, bio je to jedan od najboljih novogodišnjih programa u mom detinjstvu. Ako želite da se dobro ismejete vuku-dizelašu sa kajlom oko vrata, smotanoj Crvenkapi koja non-stop žvaće žvaku i govori slengom, babi, prasićima, taksisti koji je replika kultnog De Nirovog, u najkraćem - zanimljivoj parodiji najpoznatijih bajki, obavezno potražite. Replike iz emisije se i dalje pamte, fazoni poput Svinjogojstvo i Daj glavu, baba! ušli su u svakodnevni govor.
- Kako je propao rokenrol (1989) - tačnije, drugi (središnji) deo ovog odličnog omnibusa. Priča pod naslovom „Nije sve u ljubavi, ima nešto i u lovi“ odigrava se u novogodišnjoj noći, kada na kućnoj žurci-maskenbalu Barbara (Anica Dobra) upoznaje neodoljivog Darka „Drakulu“ (Nebojša Bakočević). Mnogo dobre muzike, pravog beogradskog urbanog duha, nezaboravnih fora (kao što je improvizacija Preverove pesme, konstatacija „Red bi bio da kreneš kući, došla si još prošle godine!“ ili čuveno „Gledaćemo video dok se ne rastope boje“) i enterijera (dovoljno je reći - stan zagriženog fana klasičnih horora!), dovoljna su preporuka za ovo, u svakom smislu šmekersko ostvarenje.
- The Polar express (2004) - nedavno sam, u tekstu o prazničnim melodijama, spomenula prepoznatljive „Coca Cola“ reklame, kroz koji uglavnom juri svetiljkama obasjan crveni kamion, dok zadivljeni ljudi i deca istrčavaju na ulicu da bi ga što duže i dalje pratili pogledom. Ova slika je bila moja prva asocijacija kada se pojavio animirani 3D film o avanturi dečaka koji nije verovao u postojanje Deda Mraza, sve dok ga neobični voz nije poveo ka neslućenim otkrićima.
- serijal „Harry Potter“ - jer Božić već petnaest godina naprosto nije isti bez ovih knjiga i filmova, ili barem prva tri dela! Ne samo što značajan deo radnje obuhvata vreme praznika u Hogvortsu, već je celokupni ambijent u koji su dešavanja smeštena tako bajkovit, zavejan i okićen. Prvi film, „Hari Poter i kamen mudrosti“, gledala sam sa bratom u bioskopu upravo negde oko Nove godine, tako da je doživljaj zauvek ostao povezan sa neponovljivom magijom svečane dvorane u školi za čarobnjake. Pravo je vreme da se upriliči jedan Poter-maraton, a vidim da su društvene mreže i portali već „eksplodirali“ od postavljanja slika, snimaka i top-lista u vezi sa serijalom (što, istini za volju, pomalo iritira).
- Bridget Jones diary (2001) - i, naravno, ko bi mogao izostaviti luckastu gospođicu Džouns! Kako knjigu, tako i film, uokviruje praznično vreme, kada Bridžet (Rene Zelveger) najpre donosi novogodišnje odluke, a potom i (nakon niza urnebesnih pokušaja da ih sprovede u delo ili se, barem, suzdrži od previše blamiranja) sumira učinak. Bez obzira da li praznujete usamljeni i očajni, ili se smrzavate sprečavajući gospodina Savršenog da se izgubi u vejavici, sa neodoljivom junakinjom se u određenom trenutku svaka od nas mogla poistovetiti i mislim da je u tome tajna velikog uspeha zamisli autorke Helen Filding. Osim Bridžetine nezaboravne, pijane interpretacije standarda Maraje Keri i Selin Dion, ubedljivi hit je džemper Marka Darsija (Kolin Firt)!
* Lista

10) The Preacher’s wife (1996) / Miracle on 34th street (1994)

Porodica i snaga vere u nemoguće, u osnovi su oba filma. U „Sveštenikovoj ženi“, dosetljivi anđeo Dadli (Denzel Vošington) poslat je dobrom i vrednom, ali usled brojnih teškoća u svom radu na pomoći zajednici, već posustalom pastoru Henriju Bigsu. Dadlijev zadatak je da, pomogne Bigsu u jačanju vere, ali i ponovnom zbližavanju sa suprugom Džulijom (Vitni Hjuston), međutim, šarmantni neznanac ubrzo postaje sumnjičav njihovom najbližem okruženju, posebno kada prijateljstvo sa Džulijom, inače talentovanom pevačicom koja se posvetila porodici i napustila klupsku scenu, počne da prerasta u simpatije. Priča se odvija kroz naraciju dečaka Džeremaje, Henrijevog i Džulijinog sina.
Na detinjoj veri od koje odrasli mogu mnogo da nauče, samo kada bi želeli da je se prisete, zasnovan je i rimejk klasika iz 1947. godine, „Čudo u 34. ulici“. Smeštena takođe u Njujork, radnja prati suđenje čoveku koji se predstavlja kao Kris Kringl, nepravično optuženom za  incident, a koje pokreće ne samo sukob interesa korporacijskih moćnika i običnog sveta, već i stavlja na probu uverenja nadležne Dori Voker (Elizabet Perkins). Ona je samohrana majka, čija šestogodišnja kći Suzan (Mara Vilson, curica poznata po ulogama u „Matildi“ i „Gospođi Dautfajer“) ne veruje u Deda Mraza, ali je na dobrom putu da promeni mišljenje.

9) The Family man (2000)/ Trading places (1983)

Obrazac filma u kome glavne uloge igraju Nikolas Kejdž i Tea Lioni, klasičan je i nešto modifikovan, ali svejedno ubedljiv i svež. Uspešni, imućni i ambiciozni samac Džek Kembel, nakon neobičnog susreta na Badnje veče, sutradan se budi i otkriva da je oženjen svojom srednjoškolskom ljubavi Kejt, sa kojom živi u predgrađu i ima dvoje dece, a čitav dotadašnji život i karijera u krugovima Volstrita su izbrisani. Ovaj alternativni scenario, naravno, ima za cilj da mu pokaže kako je njegova biografija mogla da izgleda i podstakne ga na preispitivanje za čime žali, a šta je izvor istinske sreće.
Drugo ostvarenje, komedija „Kolo sreće“, takođe se bavi alternacijom, ali bukvalnom. Usled opklade dvojice milionera da je moguće napraviti uspešnog poslovnog čoveka od tipičnog marginalca, nadobudni Luis Vintorp (Den Ejkrojd) će na prevaru biti zamenjen sitnim kriminalcem Bili Rej Valentajnom (Edi Marfi), što dovodi do niza neprijatnih, ali urnebesnih situacija.

8) Rudolph, the red-nosed reindeer (1998) / Annabelle’s wish (1997)

Dva crtaća koja dosta dugo nisam primetila u sklopu programske šeme, dok su u mom detinjstvu bili često emitovani. Obe priče nose poruku da je sve moguće ostvariti uz snažnu veru, dobro srce i pomoć iskrenih prijatelja. Animacija je preslatka, radnja primerena i vrlo motivišuća kako deci, tako i nama koji odbijamo da odrastemo, čak ne krijem da me još uvek prilično potrese. Dok „Rudolf“ sledi klasičnu priču o irvasu crvenog nosa koji se, uprkos svom odudaranju od srodnika, uspeva izboriti za mesto na čelu Deda Mrazove praznične zaprege, druga priča je o telencetu Anabeli, koje sanja da obavlja isti posao.

7) Love, actually (2003)

Mislim da se u slučaju omnibusa „U stvari, ljubav“ radi o retkom primeru novijeg filma koji je, skoro odmah po izlasku, stekao neoborivi status prave praznične komedije. Nekoliko ukrštenih životnih priča, čije protagoniste tumače neka od najzvučnijih glumačkih imena današnjice (Alan Rikman, Lijam Nison, Kolin Firt, Ema Tompson, Hju Grant, Kira Najtli), jednoglasno prenose poruke ljubavi i solidarnosti, prihvatanja i utehe. Naravno, zarazni refren obrade numere „Love is all around“ pratiće vas cele zime.

6) Serendipity (2001) / While you were sleeping (1995)

Za nekoga ko nije ni trunku romantičan (i uzmite u obzir, romantizam kao umetnička epoha nema veze ra romantikom, mada reči slično zvuče!), ova dva filma imaju izuzetno dobar prolaz i teško se odupirem njihovom šarmu. „Igra sudbine“, ostvarenje sa Kejt Bekinsejl i Džonom Kjuzakom u glavnim ulogama, pripoveda o susretu dvoje ljudi u toku praznika - a ponovo je pozornica zbivanja Njujork. Uprkos neospornom osećaju da su upravo doživeli sudbinsko poznanstvo, odlučuju da se prepuste istoj toj fortuni i ne razmene brojeve telefona, niti bilo kakav kontakt, uvereni da će život, „ako je suđeno“, već pronaći način da ih ponovo spoji.
„Dok si ti spavao“ je priča o usamljenoj Lusi (Sandra Bulok), zaposlenoj na biletarnici železnice i sklonoj sanjarenju. Platonski je zaljubljena u zgodnog stranca koji svakodnevno kod nje kupuje žetone, žureći na posao i ne obraćajući nimalo pažnje na osobu sa druge strane stakla. Stanuje sama i nervira se što zbog te činjenice, poznate poslodavcima, mora da radi za Božić. A onda će njen princ iz bajke biti napadnut od strane džeparoša, pa će mu Lusi sticajem okolnosti spasiti život i usled nesporazuma u bolnici gde je smešten, njegovoj porodici biti pogrešno predstavljena kao verenica. I dok bogati advokat Piter Kalahan (imenjak mu Galager), kako otkrivamo da se Lusina platonska ljubav zove, leži u komi, ona se sve više, neplanirano, zbližava sa svojom novom „porodicom“, naročito njegovim bratom Džekom (Bil Pulman).

5) Little women (1994) / Joyeux Noel (2005)

Praznici su vreme za sanjarenje i kostimirane drame, a „Male žene“ savršeno odgovaraju tom kriterijumu. Divna ekranizacija klasika Lujze Meri Alkot iz 1868, okupila je ništa manje fascinantnu glumačku ekipu (Vinona Rajder, Suzan Sarandon, Gebrijel Birn, Kler Dejns, Kirsten Danst, Kristijan Bejl, Erik Štolc), u priči o četiri sestre Marč, njihovoj hrabroj majci i različitim udvaračima, tokom Američkog građanskog rata.
„Srećan Božić“ je dramatizacija istinitog događaja iz Prvog svetskog rata, kada su suparničke vojne snage na Zapadnom frontu, u zimu 1914, sklopile privremeno primirje kako bi proslavile najveći hrišćanski praznik. Iz perspektive francuskog, britanskog i nemačkog vojnika, kao i danske operske dive Ane (glumi je Dajen „Helena Trojanska“ Kruger), osvetljen je dirljiv primer plemenitosti i podsetnik na činjenicu da smo pre svega ljudi, a svaki rat najveće zlo.

4) A Christmas Carol  

Klasična „Božićna priča“(mada bi pravilnije bilo pesma) Čarlsa Dikensa, ima verovatno najveći broj adaptacija, što je svrstava među najpopularnije praznične pripovesti. Fabula o škrtici koga noć uoči Božića posećuju tri duha, simbolizujući Prošli, Sadašnji i Budući blagdan, ne bi li mu ukazali na neophodnost preobraćenja u cilju vraćanja istinskog smisla egzisteniciji, do sada je više puta preneta na veliko platno. Izdvojila bih animirane verzije iz 1997, 2001.(u kojoj su, između ostalih, glasove likovima pozajmili Kejt Vinslet i Nikolas Kejdž) i najpoznatiju, iz 2009. (učestvuju Džim Keri, Kolin Firt, Geri Oldman, Robin Rajt…); zatim, „A Flintstones Christmas Carol“ (1994), „Mickey’s Christmas Carol“ (1983) i „The Muppet Christmas Carol“(1992) - gde dobro poznate junake gledamo u novom, a klasičnom ruhu. Uživanje je zagarantovano, za koju god se varijantu bezvremene priče odlučili.

3) Home Alone 1 (1990) & 2 :Lost in New York (1992)

Znam da ću sada pojedinim svojim drugaricama malo zaigrati po živcima (da, Saro i Kaćo, NA VAS mislim!), ali, šta mogu kad je za mene „Sam u kući“ nezaobilazni, sastavni deo praznične atmosfere. Šalu na stranu, koliko sam samo puta u detinjstvu pogledala prva dva (ujedno i jedina koje priznajem) dela ove komedije, nije ni čudo što je danas uprkos raznim, naknadno uočenim, manjkavostima, svejedno neobično volim. Povezivanje sa prazničnom euforijom vidi se i iz činjenice da je, kada sam letos „uhvatila“ isti film na televiziji, moja reakcija bila:“Neprirodno!“ 
Istina, moglo bi se nadugo i naširoko diskutovati o tome kakvi su roditelji bračni par MekAlister, kad im (uprkos gužvi) čak dva puta polazi za rukom da zaborave/izgube dete; zatim, koliko je zaista „simpatično“ što dečačić od desetak godina potpuno samostalno raspolaže očevim kreditnim karticama ili urniše porodičnu kuću; naposletku, ona dvojica nesretnih lopova su poput Kojota iz crtaća i verovatno bi već nakon prve Kevinove (Mekoli Kalkin) zavrzlame završili na Urgentnom, da reditelj nije smatrao kako je zabavno gledati hiljadu i jedan način torture. Ali, s druge strane, tu je neodoljiva božićna atmosfera, muzika, njujorške ulice, okićeni trg sa „najvećom jelkom u državi“, prodavnice igračaka, tu su zaista plemenite poruke tolerancije i širokogrudosti ostvarene kroz poznanstva sa „opasnim“ susedom ili ženom iz parka koja hrani golubove…i, naravno, neizbrisivi pečat detinjstva, što sve skupa čini ova dva filma dragim i uvek zabavnim.

2) Batman returns (1992)

Moj izbor pobednika u ovoj kategoriji je, verovatno mnogima, ponovo neuobičajen. Pre svega, radi se o filmovima koji nisu „tradicionalni“ praznični, ali ne može se ni poreći da je božićna estetika u njima veoma važna, makar i veoma nesvakidašnje primenjena. Oba potpisuje Tim Barton i deo su njegovog ranog, ujedno najkvalitetnijeg stvaralačkog perioda, pa je dodir groteske savršeno usklađen sa bajkovitim svetom, u izuzetnim, mračno lepim i ambivalentnim pričama. Pošto ću o njegovom viđenju mog omiljenog superheroja već pisati u posebnom tekstu, ne bih se ovom prilikom previše zadržavala na „Povratku Betmena“. I prvi deo sadrži mnogo božićnih momenata, ali drugi je to u celini, sa jezovitim slikama zavejanog Gotama, izvitoperene ceremonije slavlja na trgu, karikaturalnim pojavama koje ga upotpunjuju, sada već antologijskim citatima i uopšte gledano, jednim sveprožimajuće ledenim, a tako posebnim i zadivljujućim šmekom. 
Motiv imele i ovde je neizostavan, ali na specifičan način, kroz repliku: „A mistletoe can be deadly if you eat it.“ - „But a kiss can be even deadlier, if you mean it.“ Ona se ponavlja dva puta, od toga najupečatljivije u sceni plesa na božićnoj zabavi, kada dolazi do međusobnog razotkrivanja identiteta Brusa Vejna (Majkl Kiton) i Seline Kajl (Mišel Fajfer).

1) Edward Scissorhands (1990)

I evo filma koji je, kada sam bila mala, mnogo puta bio sastavni deo prazničnog repertoara, ali ga odavno nisam „uhvatila“ (maraton „Betmena“ je B92 još i mogao da se isprati, do prošle godine). Takođe zaslužuje poseban tekst, pa ću se samo osvrnuti na lepotu nesvakidašnjeg, kao osnovni motiv priče, a oličenu u mladiću Edvardu (Džoni Dep), tužnom eksperimentu misterioznog naučnika. On umesto šaka ima sečiva - otuda ovo „Makazoruki“ (ili „Makazić“, koji vam prevod više odgovara). Nakon odrastanja u apsolutnoj izolaciji, iznenada biva uveden u društvo, među stanovnike predgrađa koji na različite načine reaguju na njegovu pojavu i (ne)sposobnosti. Utočište i smeštaj dobija kod porodice Bogs, čija će kćerka Kim (Vinona Rajder) biti jedina osoba zaista kadra da otvorenog srca dopre do njega. Fantastična muzika za koju je (kao i u slučaju „Betmena“) bio zadužen Deni Elfman, očaravajuće ledene statue i nezaboravna scena Vinoninog plesa pod veštačkim snegom, samo su neke od lepota ove zanosne priče. Kao stvoreno za postizanje nekonvencionalne praznične atmosfere.
You see, before he came down here, it never snowed. And afterwards, it did. If he weren't up there now... I don't think it would be snowing. Sometimes you can still catch me dancing in it.


10 коментара:

  1. Jao neverovatno koliko nam je ukus sličan. :)))
    Ja sam se isto razmišljala da ubacim Batman Returns.
    Tačno se sećam kada dobijemo onaj specijal dodatak program za narednih sedam dana, pa flomasterom podvlačimo šta je obavezno za gledanje, filmovi bukvalno na svaka dva sata, bar kada je Nemeček bio urednik.😆
    Ja bukvalno godinama nisam gledala TV program za NG, mislim TV ni inače ne gledam, iako sada imam i kablovsku i milion kanala, prosto ništa ne može nadomestiti strimovanje preko interneta.😆
    Jao moram da kažem carica si, Kuguarsi, obožavam ih i Kako je propao rokenrol, ljubav.❤
    Stvarno su ljudi nekada bili maštoviti.
    Mada dobro je da danas imamo šarenolik izbor, da iskoristim priliki da ti ovde, ako nisam ranije, poželim srećne praznike i tebi i tvojoj porodici i da ih provedete u zdravlju i veselju i mnogo uspeha u sledećoj godini.:***

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Opet ona generacijska veza!:)))
      Meni je "Batman returns" omiljeni deo franšize i jedan od naj filmova ikada, zaista sam se nameračila da pišem o Bartonovom viđenju, jer je toliko zanimljivo i kultno.:)
      Baš to, najbolji je bio izbor i uvek se sa zanimanjem iščekivalo šta će za Novu godinu da "iskoči". Sada, ne što je tu Internet, nego stvarno nema ni zanimljivih stvari.
      Ja motajući kanale redovno naletim na reprize programa, koje razvlače narednih sedam dana. Sem toga, gleda baba, a od skora i moji, šta da ti kažem, ono je katastrofa - a vidim da na RTS-u već najavljuju nova "pevanija" do ponoći, sa neizbežnim "rsanjem uz trubače".
      Haha, sećam se premijere "Kuguarsa", bili smo klinarija i toliko se primili, da smo gledali reprize, ZAPISIVALI tekst i posle razmenjivali replike naglas vraćajući se sa časova engleskog (bila je ta privatna škola, koja je radila i preko raspusta). "Advokado"! Gagi je legenda....
      "Kako je propao rokenrol", takođe, obožavam sve tri priče, Nindžu, Evu i Đuru, ali Barbaru i Drakulu najviše, ono muvanje je legendarno, a Nebojša bio tako lep...
      Hvala ti, malo smo poranili, ja ću svakako raditi "tradicionalnu" kolumnu za Novu godinu, ali odmah da uzvratim čestitke i takođe poželim sve najlepše u predstojećoj godini, da uživaš u praznicima i da nam bude isto ovako raspisana i raspričana kao i odlazeća 2016!:))))****

      Избриши
  2. Jao detinjstvo u snegu. <3
    U dvorištu se pravio sneško sa sve onom starom metlom bez drvene drške, umrljamo se u uglju, ali valja njemu dugmad staviti. :) Mala kantica mesto kape i eto nas kraj njega pauziramo za sliku..
    Tetka mi je svake godine iz Austrije donašala one kutije s čokoladicama, što se otvaraju prozorčići i obavezan je bio čokoladni deda na štapiću. Ta mi je čokolada bila slađa od svega. U firmi u kojoj su jedno vreme deda bio penzioner, radila oba ujaka i otac išli svi đuture po poklone. Pa tombola za doček. Ukoliko ne bude tombole bude plesa, poslednji pobeđuje, delili belu tehniku. Ujak i ja osvojili kućni bioskop pre neku godinu. Kad smo mi počeli izlaziti za doček uvek bi posle ponoći odlazili do lokala gde su bili naši da čestitamo i pritom odigramo koje kolce manuvši se muzike bez smisla što reče moj brat (tehno).
    Sad su došli neki novi klinci, čudno je i žalosno da smo mi s nepunih 25 u izlasku najstariji, sve klinci i mlađi od 14. Retko ko i dočeka ponoć, većina se oleši te dođe kući pre vremena. Izlaze da bi se opili..
    P.S. Na "Pinku" je uvek aktuelni Džej i njegova verzija "Kalašnjikova".

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I šaNgarepa, ako se nađe!:))) Veruj mi, ako postoje dodole za sneg, volontiraću i prizivati ga, osećam se mnogo čudno i nije mi to-to bez vejavice, iako je mraza i leda tu koliko hoćeš. Smrzavam se u stanu, uz parno grejanje, ali snega još nema. Kad se setim kako smo kao klinci morali da krčimo stazu do škole (ja živim praktično preko puta, ali svejedno su to bili smetovi)...
      Divno, stvarno je bilo pravo uživanje!:)))
      Sad se sve menja, nije mi više ni zanimljivo izaći negde, na stranu to štp je postalo rizično zbog petardi, divlja deca lunjaju okolo do sitnih sati i pucaju kao na ratištu...za doček će na trgu biti Lepa Brena, o Bože, uprkos peticijama da se novac iz budžeta uloži u nešto korisno. Hleba i igara.
      Mi smo išli po kućnim žurkama, pa do grada, pogledamo ako ima dobar koncert, zavirimo u koji klub, onda opet do grada i na kraju se prespava kod neke od drugarica, sutradan gledamo filmove ili serije i žderemo bez griže savesti. Eh, mladost-ludost.:)
      Uvek me ona fora iz "Mi nismo anđeli", kad Bubi kaže Marini kako je trebalo da "zvone Bajagi na vrata i izjave mu ljubav", podseti na lutanja u novogodišnjoj noći.
      Seljanijada svuda, nekad je bio samo "Pink", sad je i RTS "porumeneo.
      Inače, tata upravo gleda "Deset Božjih zapovesti" na HRT-u, mora se priznati, tako mator film, a toliko vrhunski odrađen.:)

      Избриши
  3. -Harija i Bridžet po pravilu puštaju u ovo doba. Harija obožavam, kada se setim detinjstva prvo mi on na um padne. Vizlijevi su divna porodica, a Fred i Džordž me uvek nasmeju. Kada Ron kaže da bez Hermione ne bi izdržali ni 2 dana, u pravu je. A što mi je krivo što je J.K. udade za Rona.. Ne mogu prežaliti.
    -Bridžet je svako od nas, makar trunku. Ja sam tu, istini za volju, tim Darsi. Irvas na džemperu je kriv.

    10. Meni predstoji originalna verzija ovih dana iz 1947. godine. Natali Vud je tu u ulozi Suzan.
    9. Nisam gledala nijedan film. Kejdža ne volim, a Den Ejkrojd je uvek dobar izbor. Hvala na preporuci.

    8. Rudolfa obožavam, Anabel moram odgledati.
    7. Obožavam. Naročito Lijamovu, Eminu i Kolinuvu priču.
    6. Jao Kejt i Džon.. Bio nedavno, uživam svaki put kad ga gledam. Divan. Sandrin volim, a jedno vreme su ga reprizirali do besvesti, pa pauziram sa njim..
    5. Rekla sam da moram gledati verziju "Malih žena" sa Liz Tejlor, ovaj je odličan. Gebrijel. <3
    Drugi nisam gledala. Vidiš da je dobro što sam za moju listu uzela crtaće, više sam gledala njih no filmova. :)

    4. Ovde ima toliko verzija, da bi mi teže bilo da kažem koju, sem Kerijeve iz 2009., nisam gledala.
    3. Ne volim ni njega ni ceo serijal. Mada ako ga uhvatim u Njujorku kraj one jelke zastanem da joj se divim :)
    2. Džek <3 Moram gledati, nisam davno. Moram se podsetiti starijih, a odličnih Bartonovih filmova dok nije izmislio Alisu 3. :)
    1. Ovo mi je jedna od najdražih Depovih uloga. Kako ne voleti Edvarda?

    Hvala na tekstu, novim filmovima, meni nepoznatim, i podsećanju na ove znane fenomenalne. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja sam takođe anti-Ron + Hermiona tim, al zato su mi kao klinci toliko slatki i bezazleni, pitam se da li je Džoan već onda predviđala takvo uparivanje kasnije. Čokoladne žabice!:)))
      Meni je Danijel zanimljiviji jer je toliko lud i iritantno-šarmantan, ali Darsi je, s druge strane, čovek kome je bukvalno dovoljno da stoji i postoji, a džemper sa irvasom verovatno niko ne bi bolje poneo od Kolina.:)

      10. Nisam znala da Natali tu igra, baš mi je draga, moraću da potražim original.
      8. Mene Anabel rasplače, nije tužan kraj, al volim životinje i raspilavim se prelako. I volim krave, ne znam zašto al volim. Onih plišanih "Milki" nikad dosta. Mislim da ovo prvi put priznajem. :)
      6. Meni je Kejt posebno draga, "Serendipity" sam prvi put gledala kao tinejdžerka i odmah me osvojila zamisao priče.
      5. Opet otkriće, ima i sa Liz? :) Super, nisam imala pojma; ovu verziju dugo nisam gledala, sad mi se baš reprizira. Gebrijel, bolji čak i od mladog Bejla.:))))
      Nađi "Srećan Božić", mnogo dobar film, ozbiljna tema - ali baš dobar.
      4. I svaka je, na neki čudan način, odlična.
      3. Mislim da se mnogima smučilo što je onako sladak klinac postao raspali narkić, pre vremena.:) Meni film budi nostalgiju, pa ga zato volim, iako stvarno ima mnogo iritantnih detalja, plus se štrecam svaki put kad razbije nešto u onoj divnoj kući, ne vredi, mrzim nered i BOLI me da gledam sve to.
      Scena kraj jelke je možda io najlepša. I u parku!:) Kad bi pravili listu filmova snimanih u Njujorku, posebno prazničnih, tek bi bilo šareno.
      2. i 1. Da, Barton pre "Alise" je i meni bio genijalan, sve sa merom, a opet otkačeno i u prepoznatljivom stilu. Otkad se raspojasao, postajem alergična i na njega i na Džonija, a bogami i Helenu. Što nisam smatrala mogućim!

      Hvala tebi na čitanju i komentarima.:))))

      Избриши
  4. Divan post Isidora pre svega divan uvod i vraćanje kako se nekad slavilo. Sećam se i ja svojih novih godina u školi donošenja sokova i grickalice to i poslenji dan školske godine su bili dani koji se čekaju cele godine:)
    Jao kakav opis za Bridžit meni je prva aocijacija na nju kada pokušava da drži govor a ime onog pisca izgovara pogrešno pa umrem od meha ut a irvas-džemper mi je i dan danas hitčina. Tkaođe Hju Grant kad je pozove kod njega kući (prokleto veliki donji veš hahaha) :D
    10. Nisam gledala ovaj iz '94 gledala sam kalsik iz '47 i on mi se baš dopao :)
    8. Komentarišem baš Rudolfa njega sam čak ja msilim u bioskopu (ne mogu da se setim) gledala. Ali se i dan dans sećam da mi je iz nekog razloga Rudolf bio strašno ružan i ako mi se crtani dopao :)
    7.Komentarisal smo LA i kod mene ali kad si pomenula pesmu znaš ti da ja kad čujem tu pesmu (bila je pre neki dan na radiju baš) ja krenem odaj deo "i feeling in my fingers" sa svim psovkama nekoliko pura jer Bili je toliko legendaran da ne možeš da ga zaboraviš. A kad neko moju sestru pita za ovaj film ona prvo spomene čuveni deo "Deco ne kupujte drogu. Postanite pop zvezde i daže vam je besplatno :D" legendarana komedija.
    4. Božićnu priču i ja obožavam ja sam gledala samo verziju iz 2009. mada ima i Batbika svoju ne tako dobru verziju gde je sve premešteno na žensku junakinju :)
    3.Jaoj čoveče ma znam ja da ga mnogi vole ali meni je onaj klinac iritantan bio još tad glumio je on i nekog princa bogataša kao dete i tad nisam mogla da ga gledam nikad nisam da nem anjega sve bi bilo super :)
    2. Ja nisam gledala ovaj film a razmišjala sam da mi praznični filmovi za odjednom gledanje bude Nolanova triologija sada moram dobro da razmislim o ovom :)
    1.Evarda sam gledala prvi put prošle godine i defintino je nešto čemu želim da sve vratim pnovo jer je priča toliko inspirativna i magična i divna evo naježim se pri samoj pomsili na taj film prelep divan magičan
    Bravo za listu uživala sam 💗

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro, baš mi je drago što ti se dopao tekst i, rekoh Ivani, kao da smo se dogovarale sa ovim listama - a opet, sve su različite i sakupismo mnogo dobrih predloga!:)))
      Za Bridžit, na stranu svi blamovi koje smo nabrojale, onaj kostim zečice je neprevaziđen!:))) Žurka "sveštenici i prostitutke"! A tek plava supa sa koncima i sprženi dezert od pomorandže...carica je!

      10. Ne mogu da verujem, mislila sam da više ljudi zna za ovu noviju verziju, jer su je nekada baš često emitovali uoči praznika :), potraži, baš je simpatičan filmić.

      7. Haha, stvarno je odlična fora i meni se, čim čujem original, prvo u glavi stvori obrada iz filma i svi "začini" koje su dodali. Vrhunska komedija.

      3. "Riči Rič"? Jeste, taj film je stvarno iritantan, bio je i crtać na "Cartoon network"-u, nikad ga nisam volela.

      2. Dobra je Nolanova trilogija, ali meni lično Barton draži, jedino ono što je Džoel Šumaher uradio sa "Betmenom" pokušavam da zaboravim. U svakom slučaju, možeš i da povežeš sve redom, od prvog filma iz '89. pa do "Uspona crnog viteza".

      1. Ja sam "Edvarda" gledala kao mala, u proseku svake zime, dok nije neprimetno ispao sa repertoara televizijskih stanica, ali tu magiju sam zapamtila i stvarno obožavam film. Inače, Džonijev lik je vizuelno bio inspirisan pevačem grupe "The Cure". :)

      Hvala tebi.:*

      Избриши
  5. Love Actuallyyyyy! Nema zime da ga ne pogledam barem jednom. Evo, čak mi se i muž pre neki dan zabrinuo jer to još uvek nismo obavili, šta će, zna da mora :D

    Super je lista, ali ja sam emotivno vezana za ovaj film (i za Hju Granta), pa izvin'te ako malo nisam objektivna. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Postao je pravi sastavni deo prazničnih rituala, slažem se, prosto mi je neobično kada ga NE uhvatim na televiziji i, naravno, ne odgledam po stoti put!:)))
      Eh, Hju, kad zatrepće onim plavim okama :))) - i Šopen i Bajron i, naravno, Danijel Kliver! Iz njegovog opusa bi u ovaj izbor možda mogao da dođe i "About a boy".

      Hvala na čitanju, drago mi je da ti se dopada lista.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...