субота, 05. новембар 2016.

Subota sa knjigom: Početak "grejne" sezone!

piše: Isidora Đolović


Jesen je uveliko zagospodarila, kao, između ostalog, savršeno vreme za čitanje, pisanje, gledanje, slušanje...svega što nam je toplo vreme stavljalo na “listu čekanja”, odvlačeći pažnju i mameći napolje. Nedavno je završen i beogradski Sajam knjiga, pa se nadam da su se oni kojima se posrećilo da ga posete “naoružali” interesantnim štivom za predstojeći period. Jer, sa dolaskom hladnih dana, koji su tek najava duge zime pred nama, gube se svi izgovori za inertnost, pa će se tako i ovaj blog potruditi da vam ubuduće bude, možda, korisna smernica za to kako pametno utrošiti vreme silom (vremenskih) prilika vezano za zatvoreni prostor. Primere iz literature, pokretnih slika i muzičkih poslastica započinjem sa nekoliko kratkih, žanrovski raznovrsnih čitalačkih predloga.

1. "Zvezdana prašina" Nila Gejmena, prekrasna je, dinamična, duhovita, bajkovita priča koja se i služi i poigrava uobičajenim fantastičnim rekvizitima vođenja radnje i izgradnje likova, na sasvim neopterećujuć način. Kroz nju se plovi kao kroz oblake na palubi Slobodne lađe "Perdita"!

Želite li da upoznate jedno zabačeno englesko mestašce u osvit viktorijanske ere, od sveta odsečeno istoimenim Zidom (ne onim Martinovim!), naselje čiju savršenu monotoniju narušava jedino vašar koji na svakih devet godina dovede do upliva magijskog kroz jednu jedinu pukotinu? Želite li da se sa radoznalim mladićem iskradete i prošetate među šarenim šatorima, pod mesečinom iskušate zagonetni govor sudbine i udenete srebrnu iglu za rever, kao putokaz za buduće pustolovine? Želite li da pratite njegovog sina Tristrana u potrazi za zvezdom padalicom koju je jedne večeri obećao svojoj ljubavi Viktoriji, kroz Vilinsko carstvo i šumu simbola do konačnog odredišta i "Onoga Za Čim Vam Srce Žudi"? 
Ako ste voljni svemu tome, slobodno se prepustite Gejmenovoj znalački ispripovedanoj avanturi, sa mnoštvom živopisnih stvorenja, maštovitih obrta, duhovitih razgovora, gorko-slatkih razrešenja. Otkriće vam kako se dure, ali i kako vole zvezde, čime vezuju srebrni lanci, koja je sila što pokreće tragače za Ivejn najjača: ljubav, novac/moć ili večna mladost - i koja će prevagnuti? Posetićete Olujnu kulu i Liliminu opsenarsku kolibu, putovati dvokolicama, prkositi vešticama i slušati šapat drveća. Sa ludo zaljubljenim mladićem Tristranom T(o)rnom, koji se odvažio da zarad kapriciozne lepotice prekorači granice svog malog sveta, otkrićete pravi zavičaj i poreklo duše sanjara, prirodu naslednog prava, lekovitog zaborava, istinske ljubavi - i večite nostalgije za beskrajem. Kao i u "Petru Panu", potrebno je samo malo vilinske, pardon, zvezdane prašine. 
U ekranizaciji iz 2007.  - koja, istini za volju, nije toliko dobra kao knjiga, uloge su ostvarili Kler Dejns, Mišel Fajfer, Robert De Niro, Čarli Koks, Sijena Miler i Piter O’Tul.
...............................................

2. “Voda za slonove”, roman Sare Gruen, sledi puteve sećanja ostarelog Džejkoba Jankovskog na uzbudljivu mladost provedenu u trupi "Najspektakularnija cirkusa predstava na svetu braće Benzini", gde dospeva igrom neverovatnih okolnosti. Kada pred diplomski ispit na veterinarskom fakultetu iznenada ostane bez roditelja, koji su nastradali u automobilskoj nesreći, a njihovu celokupnu imovinu zapleni banka (ispostaviće se da su zbog sinovljeve školarine na prestižnom univerzitetu bili zaglibljeni u dugovima), Džejkob se očajno, u želji da utekne svim nevoljama, baca na vagon voza, za koji se ispostavlja da pripada putujućem cirkusu.
Najpre kao šegrt, potom veterinar, postepeno se uklapa u čudesni, nomadski, groteskni svet sa svojom strogom hijerarhijom, bizarnostima, prijateljstvima i odanošću, glamurom i skrivenim finansijskim malverzacijama, zaslepljujućom fasadom i bednim naličjem. Dok sa njima bude putovao širom Amerike u leto 1931. godine, tokom "velike depresije" i prohibicije, u njegovom svetu će bitna mesta zauzeti lepa artistikinja Marlena (i sama begunac od kuće, ali, zbog ljubavi i ideala) i njen muž Ogast (šarmantni, ali, usled paranoidne šizofrenije u nastupima, surov i nasilan šef krotitelja), perverzni klovn-patuljak Volter sa svojim psom Kvini, pijani radnik Kamel, lukavi gazda Al, a naročito slonica Rozi - zvezda Marlenine tačke, koja razume jedino zapovesti na Džejkobovom maternjem poljskom jeziku.

Kroz priču o tajnoj ljubavi sa Marlenom i snalaženju u turbulentnom, sasvim novom svetu, Džejkob nas svojim sećanjima-sanjarenjima uvodi u cirkus i živo predstavlja njegove uzbudljive epizode. Istovremeno sve uspešno smešta u širi kontekst vremena. Devedesetogodišnji udovac, napušten i zanemaren od porodice, dolaskom šatre (u koju žarko želi da još jednom uđe) na poljanu preko puta staračkog doma i ljubaznošču medicinske sestre Roze (jedinog vernog sagovornika) posle dugih godina ćutanja ulazi u svoje uspomene, suočava se sa njima i otkriva u sebi snagu za još jednu, poslednju avanturu. 
Moram priznati da, ukoliko ste veliki (skoro pa fanatični) ljubitelj cirkusa poput mene, ova knjiga najverovatnije neće opravdati vaša očekivanja. Za više prave magije, trikova i uzbudljivog sveta arene pod šarenom kupolom - začinjenog dobrom dozom magije, latite se “Noćnog cirkusa” ili “Prestiža”, gledajte spot “Hurt” Kristine Agilere, zaboga, možete i prvih dvadesetak epizoda “Kasandre”. Ovo je, uprkos (meni) nedovoljnog fokusiranja na ambijent, svejedno opuštajuća priča koja će vam sasvim solidno ispuniti slobodno vreme. A u igranom filmu, koji je prema romanu snimljen 2011, glavne junake su otelotvorili Riz Viterspun, omraženi Robert Patinson i odlični Kristof Valc.
.....................................................................................

3. Ljubitelji sada već legendarne knjige "Sofijin svet" neće ostati uskraćeni ni za jedan element koji ih je tada očarao, a zauzvrat će dobiti još mnogo više upuštanjem u upoznavanje ostatka opusa norveškog autora. Justejn Gorder ima prepoznatljiv stil, pristupačno i svakom blisko tumačenje određenih filozofskih tema, narativne "igrice" poput priče u priči, otkrivenog pisma, vremenskog pretakanja i sve je to zaista lagano, neopterećujuće, nerogobatno (imajući u vidu način na koji prenosi svoja znanja) - a nosi, barem je moj utisak takav, izrazito pozitivne poruke, čak i kroz tragedije kojima se veći broj ovih romana pozabavio. Čak i u gubicima i nedokučivosti, za Gordera je život čarolija i čudo, svet lepota, što bih izdvojila kao možda najveći kvalitet njegovog pisma. 
Prva njegova knjiga koju sam pročitala bio je "Sofijin svet", još u srednjoj školi i tada mi se veoma dopala, jer sam tek otkrivala filozofiju i u nju se zaljubljivala, a ovo je bio simpatičan rezime svega toga. Svako naredno delo ostavljalo je snažniji utisak, od "minijatura" poput "Devojke sa pomorandžama" ili "Vita brevis", preko meni najtužnije "U jednom ogledalu, u jednoj zagonetki" ili "Zamak u Pirinejima", do potpuno lude "Kćeri direktora cirkusa"  i zagonetne "Maje". 
Oni koji se prvi put susreću sa stvaralaštvom ovog pisca, možda bi trebalo da počnu baš od "Misterije pasijansa". Vešto poput majstora kartanja, autor ređa poglavlja (raspoređena u skladu sa okosnicom priče - kao delovi špila), vodeći nas u uzbudljivu potragu za smislom i odgovorom na suštnska pitanja postojanja. Gorder inteligentno i duhovito sklapa priču koja nas suočava sa inače veoma teškim i složenim problemima sudbine, vremena, povezanosti svega i, naposletku, života kao istinske misterije koju olako uzimamo i trošimo. Uspeo je da filozofske i psihološke teme učini prijemčivijim, interesantnijim, bližim čitaocima. Odlikuju ga bravurozni zapleti, lepe pouke, misli....

Dok sa dečakom Hansom Tomasom i njegovim filozofski nastrojenim ocem putujemo od Norveške do Atine, preko nemačkih planinskih sela, a u potrazi za davno nestalom majkom, kroz niz naizgled međusobno nepovezanih epizoda (patuljak i jedna lupa, pekar i neobična zemička, minijaturna knjiga koja skriva par vekova dugu povest brodolomnika) sklapa se veličanstveni mozaik, sudbine izviru jedna iz druge i ulančavaju se na najneobičnije načine, a život obznanjuje kao najveće, neponovljivo - čudo. Bez preterivanja, čita se u jednom dahu.
.......................................................................
4. Priče o dinastiji Romanov, njihovoj tragičnoj sudbini, vremenu velikih prevrata, Rusiji između carizma i boljševizma, naravno i navek intrigrantnom Raspućinu, provereno su dobar mamac za čitaoce, posebno ljubitelje istorijskih trilera. Nažalost, malo koji od navedenih literarnih poduhvata bude zaista uspešan. 

Robert Aleksander, ipak, ne spada u kategoriju promašaja. Roman “Poslednji ruski car” je dovoljno uzbudljiv, sasvim umerenog obima da ne bude ni preterano razvučen, ali ni suviše koncizan, dovoljno faktografski potkovan (celokupna navođena prepiska je potpuno verodostojna), a ipak granice istorije i fikcije nisu neukusno prekoračene.
U suštini, ova knjiga u pogledu postupka ne donosi ništa novo - poseta Katje (potomka ruskih emigranata u Americi) Petrogradu sa naročitom misijom ispravljanja stare nepravde, uokviruje testamentarnu ispovest njenog dede Miše. Mučen starim demonima sećanja, Miša joj otkriva kako je pod svojim pravim identitetom Leonke, pomoćnika carskog kuvara (originalni naslov i glasi "Kitchen boy"), proveo vreme zatočeništva sa porodicom Romanov i bio svedok dramatičnih poslednjih nedelja njihovih života. Iz perspektive dečaka predstavljene su agonija i nada svrgnutog i poniženog Nikolaja Romanova, njegove supruge Aleksandre, petoro dece (Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i Aleksej) i odane posluge. Nema uzdizanja ni osuđivanja, mada je pozadina i predistorija događaja data dosta precizno. Umesto toga, fokus je na ljubavi, požrtvovanosti i veri jedne porodice u trenucima najvećeg iskušenja. Nikolaj i Aleksandra predstavljeni su ljudski, bez prećutkivanja kako mana, tako i vrlina. Pored njihovih, izdvaja se složeni karakter komandanta Jurovskog.

Zapeti su iznenađujući i dobri, pojedine scene istinski potresne, a celokupan utisak zaista zadovoljavajuć. Najiskrenija preporuka. 



9 коментара:

  1. Odličan post i dopada mi e kako si dala predloge i kako si ih sve lepo razradila :)
    Zvezdana prašina je nešto što bi se meni svidelo dopada mi se tematika i to je taj neki moj fah :)
    Vodu za slonove nisam čitala ali gledala sam film, ja baš ne volim mi Riz ni Patitsona pa mi se možda zato nije dopalo :)
    Misterije pasijansa mi deluju interesantno a priv put čujem za autora ja volim kada se filozofija uplete u priču daje dubinu :)
    Rusi nisu za mene, slabo ih volim iskrena da budem :)
    Odličan post govtovo sam priv put čula za sve ove knjige ali nema veze srećna sam što sam otkrila nešto novo :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre svega, hvala na čitanju, rešila sam da se aktiviram opet na blogu i drago mi je što sam razbila pasivnost u koju me oktobar uvukao. :)
      Sve knjige su, barem meni, bile zanimljive, pa se nadam da ćeš pronaći nešto po svom ukusu.:)

      Избриши
  2. Gledala sam film Stardust i nikako da uzmem knjigu, a gledam je neprestano u biblioteci, nekako Gejman i ja nikako da se skontamo. :)
    Voda za slonove mi je isto davnašnja želja, zahvaljujući filmu, za koji moram priznati, da mi se neobično svideo.
    Haha jao predlozi za cirkus su sjajni, obožavam tu estetiku, a znaš i sama koliko me je oduševio Noćni cirkus, Prestiž i da ne pominjem, a ta pesma Xtine mi uvek izazove suze kada god je slušam. Na žalost Kasandru sam propustila te prve epizode, jer se davala u isto vreme kao i Put za Ejvonli, tako da sam je sustigla tek da Ignjacio umre i pojavi se Luis David. :)))
    Sofijin svet sam obožavala u srednjoj, tako da Misterije pasijansa deluju zanimljivo.
    Poslednji ruski car ću svakako imati u vidu, jer imamo sličan ukus šta volimo ili ne kada su u pitanju istorijski romani. Je l si videla da je Montefjore izdao ogromnu knjigu o Romanovima? Razmišjala sam da li da je uzmem na Sajmu, ali trenutno nisma u toj ruskoj fazi.
    Očekujem od tebe više ovakvih preporuka, jer ih obožavam, a ove su naročito ušuškane i divne za ovo vreme. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na utiscima, baš volim da razmenim mišljenje sa tobom. :)
      "Stardust" sam gledala u bioskopu čim je izašao, dobro se sećam jer je to bio moj prvi odgledani filmu u "Tuckwood"-u nakon dolaska u Beograd da studiram. Dopao mi se, ali knjiga je još lepša, a čitala sam je godinama kasnije. Počinje stihovima Džona Dona koji su me odmah uvukli u priču.
      Da, baš to, moram se pozabaviti uskoro cirkuskom estetikom, hehe, čak i "Kasandra" je veoma zanimljiva baš zbog tog sveta kojim se početak serije prilično bavi. :)))
      Videla sam Montefjoreovu knjigu, baš me zainteresovala i volela bih da je nabavim, kao i "Jerusalim".:)
      Mnogo hvala, odlučila sam da se opet aktiviram i nadam se da će biti još zanimljivih tekstova!:)))))

      Избриши
  3. Evo i mene :)
    Napokon se vraćam u normalu. Pre svaka drago mi je da si nam se vratila i uz to predstavila sjajne preporuke. Gejmena sam merkala pri poslednjoj kupovini, ali je ipak odluka pala u korist Vajldovog De Profundisa (mnogo mi se dopao, nadam se da ću uspeti da odradim prikaz kako dolikuje).
    Što se tiče "Vode za slonove" film sam gledala i premda ne volim Patinsona uopšte tj. bežim od njega film mi se dopao. Slonica mi je osvojila srce. <3

    Mialila sam započeti Gordera sa "Devojkom s pomarandžama" ali proguglah ovu i deluje mi veoma interesantno.

    Romanovi su meni fascinantni, a i Raspućin zajedno s njima, od crtaća iz 90-ih, njega obožavam. Zaljubih se na prvi pogled u ovu Montefjoreovu. <3

    Hvala na tekstu i preporukama. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi na čitanju! :*
      Nestrpljivo čekam utiske za Vajlda.
      Što se Gordera tiče, ja sam počela od "Sofijinog sveta", ali pošto je "Devojka sa pomorandžama" najkraća, a ipak stičeš dovoljno jasnu predstavu o njegovom stilu, možda bi za prvo čitanje zaista mogla uzeti nju ili "Vita brevis". Pošto sam pročitala sve što je "Geopoetika" prevela, mogu reći da je "Misterija pasijansa" meni bila najzanimljivija. U svakom slučaju, od savremenih pisaca, uz Murakamija i Pamuka, moje najprijatnije otkriće. :)
      Ruske teme baš dobro dođu pred zimu. :*

      Избриши
    2. Ja sam uvek mimo sveta. "Rusku zimu" sam čitala po' leta, ljudi se još i čudili naslovu. 😄
      Desi se da određenu knjigu tj. njenu atmosferu vezujem za određeno godišnje doba ili pak vremenske uslove. "Rebeka" me asocira na hladnu jesen i maglu, primera radi.
      Otud mi je slika kamina i šolje čaja u podsvesti pri svakom čitanju.

      Избриши
  4. haha početak grejne sezone :)) sviđa mi se naslov..a od ovih sam pročitala Voda za slonove i Poslednji rusku car i obje su mi se baš dopale.. :)

    ps. i ja sam gledala Stardust al ga se i ne sjećam, pa bi se to moglo računati možda kao i da nije odgledan xD

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Slavo!:)))
      I meni su se sve ove knjige dopale, a film "Stardust" sam baš odavno gledala, mogla bih da se podsetim. Ostala mi je najupečatljivije u sećanju Mišel Fajfer, kao i Robert De Niro sa...neuobičajenom ulogom!:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...