субота, 19. новембар 2016.

Subota sa knjigom: Nitkov kog ćete (za)voleti

piše: Isidora Đolović

Danas je teško poverovati kako je roman sve do početka XIX veka smatran “nižerazrednom” književnom vrstom, namenjenom u najboljem slučaju salonskoj razonodi besposlenih dama, pa čak i ozbiljno štetnom po osetljivi društveni moral. Put razvijanja, uobličenja i definisanja danas ubedljivo najomiljenijeg i najzastupljenijeg vida literarnog stvaralaštva, bio je dug i trnovit - ali, nadasve isplativ. I to sa posebnim naglaskom na potonjem, uzevši u obzir savremenu (hiper)produkciju. Tokom epohe realizma, zauzima tron pravovernog naslednika drevnih epova, svedočanstva društva i duša - pa i dalje samouvereno tu stoluje. Naravno, dužina jedne romaneskne tvorevine nikada nije garant ili realno merilo njene vrednosti, ali, ne može se ni poreći da je izazov za svakog prozaistu upravo “raspričanost” kroz više nastavaka. Njima ambiciozni zadatak - čitaocima obećanje produženog uživanja boravka u svetu književnog dela. Stoga ne čudi naročita popularnost serijala, ali ni vrednosna neujednačenost, u pravoj ekspanziji čiji smo svedoci.
S obzirom na poreklo koje seže do saga i epova, nije neobično što pojedini žanrovi, pre svega istorijski i fantastični romani, gotovo da ne mogu bez podeljenosti na više tomova. Priča seže u nedogled, ističući time ciljanu monumentalnost. Kako odabrati onu pravu, u moru aktuelnih serijala bez raspleta na vidiku? Čemu pokloniti pažnju, sa relativnom izvesnošću i garancijom dobrog knjigoljubiteljskog provoda? Serijal mladog američkog pisca Skota Linča, “Gentlemen Bastards”,  mogao bi ponuditi odgovor.

Dok su nekada veliki romani izlazili u delovima, najsličnijim formi feljtona, na stranama štampe (možda je najpoznatiji slučaj Dostojevskog), danas se i po deceniju strpljivo čeka na novi tom omiljene priče - baš kao što su popularne serije podeljene na sezone koje odvajaju razmaci puni čežnje i iščekivanja. Povezuje ih nimalo umanjena želja publike za gubljenjem u prostranstvima stvorenim autorskom umešnošću. Vezujemo se za junake, proživljavamo njihove uspone i padove, strahove i junaštva, razvijamo neku vrstu zavisnosti od produžetka imaginarnog “opijuma” stvorenog od reči. Spisatelji i ozbiljni književnici, svako iz različitih pobuda i s različitim učinkom, sve češće izlaze u susret ovoj maniji. O fenomenu nastavaka pisala je Katarina.
Pojam saga, kojim se obično “krste” ovakva dela, ima islandske korene i izvorno značenje “ispričanog”. U teoriji književnosti, označava priču o velikom događaju iz prošlosti, poteklu iz nordijske usmene tradicije. Vremenom, van izvornog konteksta, prelazi u upotrebu kod svake obimnije književne fikcije epskog karaktera - uglavnom su to romaneskni ciklusi, od klasičnih (“Saga o Forsajtima”, “Moskovska saga”) do popularnih (“Sumrak saga”, “Saga o vešcu”). Nekad ih prati žanrovska oznaka hronike  ili ciklusa, upućujući na širok opseg zbivanja, veliki broj ličnosti i mnoštvo uporednih zapleta koje obuhvataju.

Romanu zagonetnog i zvučnog naslova “Laži Loka Lamore” (ova, uslovno rečeno, aliteracija dodatno doprinosi pamtljivosti), privukli su me: predivne korice (a dizajn će ostati fantastičan i u narednim izdanjima), sažetak radnje koji je obećavao zbilja nesvakidašnju avanturu, uz preporuku Džordža R.R.Martina (koji je, na kraju krajeva i “povukao nogu” svojim serijalom “Pesma Leda i Vatre”). Nije bilo mnogo premišljanja da li se upustiti u sve to. Debitantski poduhvat Skota Linča razlikuje se od mnoštva žanrovske “sabraće” po postavci likova i, pre svega, zamisli glavnog junaka. Zatim, tu je osobenost njegovog okruženja, sveta koji odudara od uobičajenih poprišta radnje u romanima epske fantastike. Ono što ga takođe i odlikuje i odvaja, razvijeni su deskriptivni pasaži, nekad do te mere detaljni da nenaviknutom čitaocu znaju zasmetati ili (prema nekim komentarima) biti dosadni. Ipak, književnim sladokuscima će to biti samo “šlag na tortu”, šarm dodat ubedljivo primenjenom skupu opštih odlika sličnih serijala: mnoštvo živopisnih ličnosti, uzbudljiva dešavanja, napetost, obrti, spoj humora i dramatičnih scena - kao i velika zamisao sedmočlane strukture povesti. Dok se objavljivanje četvrtog nastavka, “The Thorn of Emberlain”, uveliko očekuje, osvrnimo se na dostupna - i više nego dobro prihvaćena tri.
Prva knjiga serijala "Gospodstveni Nitkovi" donosi uzbudljivu i znalački izgrađenu priču o jednom nesvakidašnjem junaku. Lok Lamora (čije je pravo ime vešto sakriveno) sasvim je prosečan mladi čovek - srednje visine, neupadljivog lika, mršav i do krajnosti nevičan baratanju mačem (oružjem uopšte). Ali, ono što ga čini superiornim i od njega stvara gradsku legendu (misteriozni "Trn Kamora"), neuništivog lopova i borca za pravdu sirotinje, jesu njegova inteligencija, umeće prerušavanja i preuzimanja različitih uloga. Lukavstvom, dobrim planom i pripremom, a uz pomoć svoje malobrojne, ali verne družine (koju čine Žan Tanen, blizanci Sanca - Kalo i Galdo, te dečak Buba) zvane "Gospodstveni Nitkovi", on vara i prazni džepove plemstva grada Kamora. Poprište zbivanja osmišljeno je po uzoru na renesansnu Veneciju, sa kanalima, palatama, prljavim četvrtima, karnevalima/pokretnim praznicima, uličnim bandama...grad sav od stakla, burne istorije sukoba za prevlast.
Lok Lamora je tip junaka na kakav odavno nisam naišla u delima iz ovog žanra. Ponekad bi se pre mogao nazvati anti-herojem, da mu pobude nisu u osnovi uvek dobre. On svakako ne poseduje uobičajene atribute kao što su impresivna fizička snaga, upadljiva lepota, čak je njegova pojava do te mere bezlična i (u prilog profesiji!) nestalna, da je uz sve napore praktično nemoguće sastaviti „foto-robot“ ove ličnosti. Ipak, neće biti preterivanje ako kažem da neodoljivom šarmu koji pisac nije štedeo na svom protagonisti, teško da ćete dugo odolevati. 

Linč se služi razgranatim opisima, dinamičnom radnjom, neprekidno presecanom takozvanim "međučinovima" (na završetku svakog poglavlja) koji vraćaju priču u prošlost, upoznajući čitaoce sa Lokovim detinjstvom, obukom i stasavanjem. Upravo su prelazi sa prošlog na sadašnji vremenski plan, otkrivanje delića mozaika junakovog života - ali i istorije Kamora, najviše doprineli da radnja bude daleko od monotone. Svet koji pisac gradi detaljan je i osoben, ali, ostavljeno je mnogo toga za naredne delove - sasvim dovoljno da podstakne znatiželju i pitanje "šta je dalje bilo?" Na pomolu je nesumnjivo dobra priča.

Napomena: baš kao i učitelj Martin, Linč nije baš blagonaklon prema svim svojim junacima. Pripremite maramice za svaki slučaj!
.................................................................................................
U nastavku, “Crveno more pod crvenim nebom”, Linč iznova pred čitaoca donosi sve elemente  koji su očaravali u debitantskoj knjizi - na kvadrat! Još uzbudljivije, zapletenije, dinamičnije, duhovitije i napetije, šarmantni duo Lok Lamora - Žan Tanen stiže u novu sredinu i okolnosti, sa starim veštinama i neumornošću.

Ambijent njihovog zavičajnog, magičnog Kamora svakako je nešto što bih želela da nam još više i detaljnije bude približeno u narednim nastavcima, međutim, brzina odvijanja radnje ovoga puta nije dozvolila preteranu nostalgiju! Dvojac je, bežeći od posledica zbrke koju smo bez daha ispratili u "Lažima Loka Lamore" stigao na novo odredište. Ponavlja se obrazac iz prvog romana - njihov pljačkaški pohod usmeren je na jednu "krupnu zverku" kockarske meke Tal Verara, ali će se nenadano naći u središtu komplikovanijeg sukoba iz najviših krugova vlasti i biti primorani da opet igraju dvostruku igru i menjaju maske brzinom svetlosti. Istovremeno, njihovo prijateljstvo biva stavljeno na ozbiljnu probu, jer, koliko god bili umešni prevaranti za svet, oni su ipak ljudi sa slabostima, preispitivanjima i teškim podnošenjem gubitaka u prošlosti.

Ovoga puta ih sudbina doslovno baca na uzburkane talase Mesinganog mora, među pirate, otrove, rivalstva i zavere, moćne žene, jezive prolaze i vremenske nepogode, klasne nepravde...
U nizu pustolovina, Linč sigurno vodi priču do novog "cliffhanger"-a koji ovom serijalu daje čar dobre serije ili filmske franšize, prosto vas mameći ka nastavcima.
............................................................................
Treći deo ambiciozno zamišljenih serijala obično je istinski "prelomna tačka", na osnovu koje se otprilike može naslutiti hoće li druga polovina putešestvija, koje pisac preduzima sa svojim junacima, vodeći i čitaoce (na sopstvenu odgovornost!), biti jednako uspešna. Sa književnim biserom Skota Linča više nema nedoumica, taj test je više nego uspešno položen i slobodno se može reći da "Republika lopova" u svakom smislu predstavlja veliki korak unapred, ali i obavezu za buduće etape ove, sve razgranatije i složenije sage.

Baš kada se ponadate da su određena poglavlja zatvorena, pisac vešto i savršeno opravdano vraća u igru "otpisane" poznanike. Drži vas u stanju konstantne budnosti, na večitom oprezu, pretvarajući i samog čitaoca u (misaonog) odmetnika koji pleše rubom rizika, skupa sa preostalim Gospodstvenim Nitkovima.

Lok i Žan nomadski neumorno otkrivaju nova, drugačija poprišta borbi i izvore iskušenja, sa kojima se ponekad nevoljno, ali neizbežno, moraju suočiti. Ovoga puta, stanica je legendarni Karten, sedište moćnih "vezanih čarobnjaka" koji nevidljivom, ali čvrstom rukom upravljaju neobičnom zajednicom savršenog ustrojstva. Barem naizgled, jer će zavađenim frakcijama unutar tajanstvene uprave zatrebati pomoć dvojice prekaljenih majstora u predstojećoj, žestokoj predizbornoj kampanji koja na svakih pet godina odlučuje o prevlasti određene društvene "klike". Naši protagonisti nemaju mnogo izbora, budući da se radi o životu ili smrti, međutim, nešto drugo će već demoralisanog Lamoru podstaći da prihvati ponuđeni spas u zadnji čas. Reč je o prilici za dugo sanjan i očekivan susret.
Lamora (što znači „senka“) viđen očima fanova
Naime, treća knjiga serijala napokon nas upoznaje sa famoznom Sabetom, jedinim ženskim članom Verigine družine ("Nitkovka"!), misterioznom crvenokosom "femme fatale", čija uspomena od prvog toma opseda Loka i predstavlja njegovu, verovatno jedinu, slabu tačku i neprebol.

Sabeta će se takođe naći na poprištu zbivanja, samo sa suparničke strane - angažovana po istom zadatku. Ona je jedini dostojan takmac, kadar da poremeti Loka i pomrsi konce njihovom poduhvatu. Već to je dovoljno da nagovesti uzbudljivu epizodu, a samo je jedan od uporednh zapleta koje vam neću otkrivati....

Poslasticu za čitaoce svakako predstavlja i povratak strukturi priče kakvu je postavila uvodna knjiga serijala - kroz "međučinove", vraćamo se u zanosni i opasni Kamor, godine odrastanja i obuke Nitkova, Lokovo upoznavanje Sabete i detinju fasciniranost koja je s godinama prerastala u neobičnu zaluđenost...Mnoštvo humora, tajanstva, iskrenog prijateljstva i vešte manipulacije, otkrivanja velikih tajni, napetosti, delova koji će vas podsetiti na serijal "Hari Poter" (kada je o čarobnjaštvu reč), kvalitetnu epsku fantastiku, ali i specifično linčovsku atmosferu razigranosti, žive deskripcije i verno dočarane smene perspektiva junaka. Postavljeni su visoki standardi, na koje se nadam da će očekivani četvrti deo pružiti dostojan odgovor.

2 коментара:

  1. Divan tekst obavezno moram ovo da pročitam. Junak me je podsetio na neku vrstu Zoroa, samo obrnuto (ako to ima nekog smisla):)
    Baš sam uživala u priči i ove ilustracije su divne. Ja sam malo skeptik kada dođe do knjiških serijala jer je teško usmeriti pažnju na toliko različitih. Čitala sam Harija, Gospodara i sada čitam Martina čim završim Džordžove knjige bacam se na ovo baš si me uvela dobro u priču i živa ostati neću ako ne pročitam :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Veoma je sličan Zorou, nisi pogrešila!:)
      Svakako ti preporučujem ovaj serijal, pre svega ODLIČNO napisan, Linč malo "vuče" na Martina (s obzirom da kombinuje humor, opušteniji stil i razne dramatične obrte), ali je istovremeno potpuno drugačiji od svega što sam čitala. Ima vrhunske opise i taj ambijent koji je kreirao, grad u kome se sve odvija je naprosto fascinantan. Dalje, mlađi je i vredniji nego Martin, pa su šanse da završi planiranih sedam knjiga veće. :)
      Knjige je objavila "Laguna", ja sam letos kupila sva tri dela kada je bila "Noć knjige", a prethodno sam ih uzimala u biblioteci i nisam odolela koricama i najavi, znala sam da će mi se svideti.
      Inače volim serijale, ali obično se ograničim na one već završene od najviše tri dela, jer nemam više mnogo strpljenja (Martin je kriv!), a i toliko toga se objavljuje, postala je takoreći moda, pa je teško proceniti šta je dobro, a šta samo gubljenje vremena.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...