субота, 22. октобар 2016.

Subota sa knjigom: Američki pretenciozno - filmski dinamično

piše: Isidora Đolović


Dok nisam dobila zadatak da, povodom prezentacija koje pripremamo za kraj godine, pročitam nekoliko (od strane koleginica) izabranih knjiga iz tzv. "tinejdž-žanra", moram priznati da sam bila sasvim neupućena, pa čak i pomalo podozriva. Radi se o tome da sam sa knjigama za mlade poslednji put imala posla još u sedmom-osmom razredu, pa od "Hajduka" Gradimira Stojkovića i eventualno "Harija Potera", uopšte nisam u toku. Prešavši u srednju školu, prešla sam i na "ozbiljnu, odraslu književnost", a posle je već bilo nekako kasno i besmisleno da se vraćam na propušteno.

Srećom, ispostavilo se da nisam bila baš u pravu i pristupivši ovim svojevrsnim vremeplovnim knjigama, ne samo da sam se uverila kako me adolescentski duh nije napustio, već sam i pronašla mnogo kvaliteta u ponuđenom štivu. Ako ništa drugo, uživala sam i zabavila se. Žan-Mari Šefer u svojoj studiji "Zašto fikcija?" ionako ističe da se "Sid" i "Tomb raider", odnosno Kornejeva Himena i Lara Kroft, ne takmiče u istoj kategoriji, što ne znači da ih ne možemo ceniti, svaku na svoj način.
izvor: delfi.rs
U tom smislu, od čitalaca-srednjoškolaca sam saznala kako Džon Grin važi za najpopularnijeg pisca u samom žanru, a posle ovog romana stičem utisak da je zaista reč o majstoru svog zanata. Za same "Gradove na papiru" sam čula preko trejlera za nedavnu ekranizaciju, sa Karom Delevinj u ulozi Margo i drago mi je što sam prvo pročitala knjigu, jer nisam sigurna koliko je dotična odgovarajući izbor za ovu junakinju.

Kventin Džejkobsen i Margo Rot Spigelman celoga života su susedi, u gradiću Orlando na Floridi. Mada su im se, od poslednje zajedničke avanture (kada su kao devetogodišnjaci slučajno nabasali na leš, u komšiluku, u po bela dana), putevi razdvojili neminovnošću srednjoškolskih "klasnih" podela, Kventin zvani "Kju" neprekidno je prati iz prikrajka. Fasciniran je njenim enigmatičnim životom i pojavom, a pošto je pripovedač i neko iz čije perspektive posmatramo opisivani svet, neminovno takvu projekciju i sami usvajamo. A Margo, sa čudno melodičnim punim imenom, koje se toliko puta ponovi da bi naglasilo značaj koji ima u očima svog komšije, nije samo još jedna popularna devojka, već i istinski neobuzdana osoba, avanturističkog duha, sklona ekscesima i naglim postupcima.

Imajući običaj da tek tako iščezne, neće previše iznenaditi Kventina, ni njegove najbolje prijatelje (smotani Ben i racionalni "Radar" - treba li pomenuti, Afroamerikanac), kada:

1. mu se jedne kasne večeri niotkuda pojavi na prozoru, u ful nindža-opremi, pa ga povede kao saučesnika u svojoj osvetničkoj misiji (sa jedanaest "herkulovskih" podviga, usmerenih na nevernog momka Džejsa, drugaricu s kojom je prevario - Beku, drugu o koju se nenamerno ogrešila - Lejsi, kao i osobu po Kventinovoj želji -biće to školski siledžija Čak). Ne treba ni pomenuti da je ovo silno uzbudljiva i smešna epizoda, a njena rešenja za odjednom mrske ljude krajnje originalna;

2. sutradan nestane, naizgled bez traga - izuzev onih šifara koje Kventin počinje da pronalazi i fanatično sledi (od ploče Vudija Gatrija, stihova Volta Vitmena, do fenomena nepostojećih gradova).
scena iz filma
Od tog trenutka, nakon zajedničke noćne pustolovine i bližeg uvida u ličnost neobične devojke, za Kventina će postati još veća opsesija, ovoga puta pojačana slutnjom opasnosti (usled nedvosmislenih suicidnih nagoveštaja) i željom da je izbavi. Priča postaje sve mračnija i pokreće pitanje (mogučnosti) našeg istinskog poznavanja sebe i drugih. Četvorka (Kju, Ben, Radar i Lejsi) kreće u "road-trip" potragu za Margo i ujedno trku sa vremenom.

Od ključne je važnosti pojam "papirnih gradova", kako Margo naziva ne samo Orlando, već sve lažne, američki-"savršene" zajednice koje sputavaju ljude, stavljajući ih u okove nametnute propagandom. Ona traga za slobodom, nastoji da svoj život ispuni legendarno odvažnim postupcima i zbog toga je ne drži mesto. Npr, njena provala u "SeaWorld" je na pozadinskom planu svojevrsna pobuna protiv ustrojstva sačinjenog od korporacija, reklama, našminkane realnosti po uzoru na tematske zabavne parkove. U takvu sliku se uklapaju, komično ali i simptomatično, Radarovi roditelji sa svojom "najvećom kolekcijom figurica i suvenira tamnoputih Deda-Mrazeva na svetu".
Roman je pun odličnih dijaloga, dobrih fazona i humora, ali i realističnosti, jasne atmosfere sredine koju opisuje. Dotaknuti su svi važni momenti, od mature i popularnosti, do porodice i (ne)prilagođenosti. Veoma filmično napisan, čini da se slike nižu kao na platnu i dinamikom čine samog čitaoca nekom vrstom neposrednog (sa)učesnika.

Odličan prikaz ovog romana, uz kritički osvrt (a u komentarima smo prodiskutovale o tome šta u knjizi NE VALJA), možete pročitati na Ivaninom blogu.


2 коментара:

  1. Isidora ksnim sa komentarom, ali slavi se sestrin rođendan jedva stižem i na svoj post da odgovrim.
    Elem ja knjigu nisam čital, gledala sam film koji mi se nije dopao (tim pre što ja Karu Devinj ne vidim). od Grina sam čitala "Krive su zvezde" koje su mi u najmanju ruku bile patetične i dosadne pa me je želja za Grinom napustila. Sa tim rečeno dopada mi se kako si predstavila knjigu ne znam da li ću je čitati, ne vidim još sebe u tome ali ako je budem uzela imaću u vidu tvoju recenziju 😉

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nadam se da se lepo ,provodite i ponavljam čestitke za Mašu.:)))
      Nisam gledala film, Kara Delevinj mi je mnogo antipatična, tako da zaista ne mogu da je podnesem (hajde, obrve još i nekako, ali izgleda mi kao pekinezer, sva nadrndana i odbojna - uostalom, jake obrve ima i Bruk Šilds, pa je u mladosti bila prelepa i nežna, ima ih i Lili Kolins, pa je preslatka i ženstvena - Kara sa onom "šumom" samo izgleda kao babaroga i ta njena "posebnost" mi se ne dopada).
      Nisam čitala ništa drugo od Grina i, iskreno, nemam želju s obzirom na teme, ali mi se ova knjiga svidela za opuštanje i imala sam sve vreme utisak da gledam neki brz film, "provozala" me kroz radnju. Inače uopšte ne volim ovaj žanr, ali zbog radnog zadatka morala sam da se upoznam sa aktuelnim knjigama za mlade i priznajem da sam pozitivno iznenađena.
      Što se prikaza tiče, mislim da je Ivanin realniji, jer sam se ja trudila da istaknem pozitivne strane i nisam bila toliko oštra, s obzirom da prema ovom žanru i nemam neke kriterijume (ne uzimam ga za ozbiljno u touj meri da "u sitna crevca" skeniram sve pojedinosti i stil), ipak nije to sad neka visokokvalitetna proza. :) Međutim, za razbibrigu i povratak u bezbrižno doba, što da ne?

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...