субота, 30. јул 2016.

Subota sa knjigom: Najdraža knjiga iz detinjstva (1)

piše: Isidora Đolović


Oduvek volim knjige. Ukoliko bih morala da tačno “markiram” trenutak u kome me ta ljubav zarobila, zaista ne bih mogla da odgovorim na taj izazov. Otkad se javila svest o svetu, bile su oko mene. Postoje sklonosti koje stvara i oblikuje okruženje, zatim one koje sami - ne bez presudnog uticaja iskustava i sredine - vremenom razvijamo, a tu su i takoreći urođene, koje su na neki način bile deo nas još od malena, a vaspitanjem i obrazovanjem dodatno prionule uz formirano biće i njegov karakter. Kod mene, to je okrenutost pisanoj reči i svemu što sa sobom nosi bitisanje u njenom svetu: mašti, slobodi, kritičkoj misli, svestranom promatranju svega.
Detinjstvo je, u čemu se uglavnom svi eksperti slažu, presudan period za stvaranje temelja buduće ličnosti. Opažanja koja tada upijemo, iskustva koja do nas dopru, značajno utiču na sve što ćemo kasnije postati, makar na neprimetnom, podsvesnom nivou. Veoma je važno šta dete sluša, gleda, čemu prisustvuje, jer sećanja na ovaj osetljivi i nevini period prate nas do kraja života. Sara je ovih dana sa nama, u zabavnom tagu, podelila uspomene na svoje detinjstvo, istovremeno nagovestivši koliko se nije promenila u odnosu na svoje “mini-ja”. Takođe, pre nekoliko meseci je blogosferom kružio “izazov od 30 dana”, gde je jedna od tema bila i “Knjiga iz detinjstva”. Tada objavljeni postovi, poput ovog sa sjajnog bloga Bitchydust, podstakli su me da rado podelim uspomene i odgovorim na ovu, uvek dragu i zabavnu temu. Kao što je Tolstoj svom romanu dao gradacijski naslov “Detinjstvo. Dečaštvo. Mladost”, opredelila sam se za sličnu podelu na tri presudne faze kroz koje je moje čitalačko iskustvo prošlo od prvih dana, do kraja osnovne škole i prelaska na “odraslo” štivo. Mogli bismo te etape nazvati: “Maštarije. Pustolovine. Život.”

1990 - 1995. Maštarije

Kada sam nedavno, u okviru “Čitalačkog upitnika”, odgovarala na pitanje o najmanjoj knjizi koju posedujem, napravila sam jednu nenamernu grešku. “Mali princ” Antoana de Sent-Egziperija ipak NIJE mikro-šampion među knjižicama iz moje kućne biblioteke. Nažalost, kao što se književnost za decu inače posmatra dosta potcenjivački i pored svog nesumnjivog umetničkog i pedagoškog značaja, tako i slikovnice (ako smo ih uopšte sačuvali) uglavnom previđamo kao deo lične kolekcije. Ipak, pored raznoraznih džepnih izdanja (“Mali princ”, Sveto pismo, “Čujte, Srbi” dr Arčibalda Rajsa, slikari, itd.), pobedu odnose ove četiri knjige veličine špila karata, a one su verovatno i prve koje sam ikada dobila:
Bilo je to vreme bujanja kulture, pa i izdavaštva. Kultura čitanja i poštovanja knjige ima dugu tradiciju u mojoj porodici, još od kada je pokojni deda svojim devojčicama (mami i tetki) sredinom šezdesetih nabavio čuveni komplet “Lastavica” u 100 knjiga. On je, donekle okrnjen, još uvek na spratu babine kuće i o njemu govorimo narednom prilikom. Vreme nabavke kompleta preko firme pogodovalo je, doduše, besmislenom “slaganju korica uz boju regala”, ali i značajnoj promociji kvalitetne pisane reči. Šund se mogao naći, ali, na trafikama i u vrlo slabom povezu, dok je danas situacija obrnuta - da ne zalazimo u tu tužnu priču.
deo sadržaja mog prvog paketa knjiga. Hvala ti, mama!
Uglavnom, rođena sam u okruženju koje je već imalo čitalačku tradiciju i veliki broj “odraslih” knjiga koje su stajale (visoko!) na policama i čekale da ih, možda, neko iz budućeg naraštaja zavoli kako zaslužuju. Jedan “izrod” se, srećom, za to i postarao, što pokazuje da ipak ne vredi nešto nametati deci, ukoliko jednostavno nemaju želju da kasnije krenu istim stazama.
1991. godina - volela sam da čitam naglas
Za moj prvi rođendan, mama je naručila slikovnice iz Zagreba. Sačuvali smo čak i belu torbu u kojoj su stigle - platnena je, kao ceger, na njoj naslikan dečak koji čita, uz natpis "Svijet lijepih knjiga". Čuvam sve svoje knjige iz detinjstva i mnogo ih volim. Naravno, danas nije baš svaka u najboljem stanju, jer ih je mlađi brat često “kupusao”, ali sam ih restaurirala koliko je bilo moguće i čuvam kao oči u glavi. Svedoče o vremenu davno nestalom. Neke koje nisam imala, a obožavala sam ih i čežnjivo gledala, listala, pozajmljivala sto puta (u biblioteci i predškolskom), kasnije sam pronalazila i još uvek pronalazim po antikvarnicama ili na Limundu/Kupindu. Pravo sam dete.

Moj prvi bukvar nije bio onaj klasičan, školski. Imao je razigrane ilustracije i sjajne stihove poznatih pesnika:
Prvi susret sa svetom mašte obeležili su, naravno, crtani filmovi. Uporedo sam ih ČITALA i gledala, budući da je većina mojih knjiga bila ilustrovana poznatim scenama iz Diznijevih ili nekih drugih crtaća. Tako sam, volim da se našalim danas, veoma rano naučila da uporedo pratim ekranizaciju/adaptaciju i pisani predložak. Kao i kod većine dece, BAJKE su odigrale najznačajniju ulogu u mojim prvim samostalnim koracima kao čitača. Do tada su bile različite slikovnice, sa prizorima životinja, razlika između sela i grada, osnovnih saznanja o svetu oko mene. Naučila sam da čitam gotovo samoinicijativno - toliko sam bila dosadna, a moji ipak prezaposleni, da su odlučili kako je najbolje samu me uputiti u carstvo slova. Moje interesovanje je bilo više nego veliko, pa sam sa nepune tri godine uporedo čitala i pisala ćirilicu i latinicu. Kada se danas povedu rasprave o tome koje je pismo “srpskije” i “potrebnije”, momentalno padam u vatru. Ponosim se što oba mogu zvati svojim, što naš jezik ima tu božanstvenu PRIVILEGIJU! Sem toga, kratak period života u velikoj Jugi, omogućio mi je da najpre počnem sa čitanjem srpskohrvatskog, po ijekavici i leksici, tako da sam hrvatski usvojila već od najranijih dana i mnoge izraze prirodno, bez ikakve svesti o razlikama, koristim još uvek.
imala sam identičnu tablu - verovatno je još uvek negde u podrumu
Naravno, najpre su tu bili stripovi. "Mikijev zabavnik" su mi kupovali od druge godine - gledala sam slike, prateći radnju prepričavala, pa čitala. On i bratski mu "Mikijev Almanah" još uvek su mi najdraži listovi iz ranog detinjstva, kao i "Alf" - obožavala sam seriju i igračke/lutke u obliku glavnog lika. Za vreme sankcija, kao zamena je izlazio “Mali zabavnik”, sa dosta ozbiljnijim, grubljim crtežima i za nešto stariji uzrast. Donosili su uglavnom narodne bajke ili klasične dečje romane. Prvi broj je bila strip-verzija priče “Zlatna guska” i sećam se svog razočaranja što nema Mikija, Paje, Šilje...pa sam se žalila tati, tek mnogo kasnije uvidevši umetničku lepotu ovih stripova. Jedan od najdražih brojeva mi je “Hajdi”, a u sličnom su stilu bile i tvrdo koričene Puškinove bajke - sa crtežima legendarnog Đorđa Lobačeva, sve to u izdanju "Dečjih novina" iz Gornjeg Milanovca.
malo piskaralo - 1991.
Istinski sam se zaprepastila, u prijatnom smislu, kada sam naišla na blog čija se autorka raspituje za jednu knjigu iz detinjstva, za koju danas malo ko uopšte zna, a meni je još uvek u kolekciji i jedna od najdražih - “Tapatapatavko!
Iz tih dana najviše pamtim i volim, najbrižljivije čuvam, izdanja "Mladinske knjige" sa ilustracijama iz Diznijevih crtaća, "Čudesne svetove Volta Diznija" u četiri toma, “Bisere klasične dečje književnosti” u tri knjige,  Najlepše bajke sveta” sa plavim koricama i naslikanim zamkom, ogromnog formata; “Walt Disney predstavlja” - još jednu prelepu knjigu sa zlatastim koricama, kao i još mnoge...uglavnom su ih moji naručivali iz Zagreba i Ljubljane, do izbijanja rata. Volela sam Peroa, braću Grim, ali, najviše Andersena. "Snežna kraljica" mi je i danas omiljena bajka. U osnovnoj školi sam otkrila bajke Oskara Vajlda - bile su potpuno drugačije, nesvakidašnje. Sećam se i jedne knjige iz biblioteke sa narodnom bajkom “Zlatna jabuka i devet paunica” na početku, uz apsolutno sjajne crteže. Nigde je posle nisam više videla. Volela sam i ruske bajke, posebno "Vasilisa prekrasna" i "Konjić grbonjić", a od Andersenovih mi je "Divlji labudovi" bila među omiljenima. Kasnije sam na fakultetu pisala o grotesknom u njegovim i Vajldovim bajkama, upravo inspirisana utiscima iz detinjstva. A tek one na kasetama! Zijah Sokolović je bio narator, uz njih su išle i male knjižice. 
komplet iz ukupno osam knjiga, ovo je bila prva edicija. "My precious"!
Sačuvala sam i tri video kasete, koje sam toliko gledala da se traka izlizala...."Čudesna šuma"- moj najomiljeniji crtani, onda "Laku noć deco" RTS-a i snimani crtaći “Duško Dugouško” i “Mede medenjaci”. 
Pomenuta "Čudesna šuma" je prelep crtani - "svetski, a naš" (sada hrvatski). Otkrila sam ga jedne zime, kada sam bila nešto bolesna. Deda je želeo da me oraspoloži i kupio mi video-kasetu, a već sam imala i knjigu Sunčane Škrinjarić, prema kojoj je snimljen. Pored nje i "Čudesnih svetova Volta Diznija", najlepše su mi i najvoljenije ove tri:
...u kojima je "Snežna kraljica", a nju sam obožavala. Ana, devojka koja me povremeno čuvala kada sam bila mala, imala je u svojoj kući ove tri knjige. Stalno sam ih listala i čitala, tako da sam kasnije pronašla sve tri, najpre, u jednobojnom, crvenom povezu, pa nešto kasnije i trobojno izdanje, te ispunih sebi želju iz detinjstva. Kolekcionarsko blago.

Grčka mitologija me takođe osvojila negde u tom uzrastu. Brat i ja smo je kao mali obožavali, bila nam je prava opsesija i već tada sam je dobro upoznala, što mi je višestruko koristilo na fakultetu, posebno kada smo radili antičku književnost. Kao mlađi osnovci, dobijali smo list "Tik Tak", u kome su postojali konkursi za smišljanje alternativnih nastavaka grčkih mitova, što je bio veoma zabavan način da se deca upoznaju sa ovim zaista neophodnim delom opšte kulture. A pominjući rano obrazovanje, ne smem izostaviti "Dečje sveznanje". Tetka je kupila mojoj braći, pa sam često listala kada odem kod njih - sjajan komplet, uz "1000 zašto, 1000 zato" neprevaziđeno enciklopedijsko štivo. Mnogo smo naučili iz tih knjiga. I bile su prelepo dizajnirane.
i gledala i čitala - "Cipelići"!
Sa izbijanjem rata, primat preuzimaju domaći izdavači, pa u moj svet sa polaskom u vrtić i učlanjenjem u biblioteku ulaze "366...i još više priča o prirodi", "Priče za laku noć", tri knjige "Bajke naroda Jugoslavije" i još tri "Bajke naroda sveta" (sa slikama Milića od Mačve). Poslednja dva kompleta sam često viđala kod uličnih prodavaca oko Filološkog fakulteta. Volela bih da ih jednoga dana nabavim, predivni su.

Što se tiče učlanjenja na dečje odeljenje gradske biblioteke “Vladislav Petković DIS”, začudo pamtim i taj dan i prvu pozajmljenu knjigu. Imala sam pet godina, tata me odveo i bila sam naprečac osvojena svetom koji se krio na drvenim policama, a ta fascinacija ne jenjava ni danas. Prva knjiga koju sam odnela kući bila je jedna od onih legendarnih slikovnica “Hajdi”, čini mi se baš “...u gradu”, sa devojčicom u plavoj haljini koja kroz prozor posmatra bele krovove.
I slikovnice "Maja" sam pozajmljivala u biblioteci, slično je urađena kao legendarna "Hajdi", bila je i "Karolina"....tako lepe priče i ilustracije, pune duha. Pamtim i divne "Bajke u slici", ilustratorka se zove Marija Paskval, bilo je 12 malih knjiga, kao i većih (ruske priče, Šekspirove, nemačke, istočnjačke....). Moje druženje sa bibliotekom tada tek počinje i označava ulazak u drugu ranočitalačku etapu.
Dolazimo do prve najdraže knjige iz naslova. Slikovnice me, zapravo, nisu više toliko zanimale, jer sam kod kuće već “izgustirala” mnogo lepše, bogatije i maštovitije (naše “Dizni” knjige iz Zagreba i Ljubljane još uvek su prava kolekcionarska retkost!), uzimala sam ih ponajviše kako bih se divila lepim ilustracijama. Početne pouke o životu davale su druge, možda vizuelno skromnije, ali nezaboravne knjige. Tako je jedna od prvih pozajmljenih u biblioteci, koju nikako da prežalim i volela bih da je imam, "Najbogatiji vrabac na svetu". Ilustrator je Zdenjek Miler, čijom su zaslugom takođe nastali “Krtić” i “Žuća”, ako se sećate tih slikovnica.
Tata mi je doneo i pamtim, začudo vrlo dobro, crteže i radnju. Snežna noć, vrabac ulazi u neki vagon pun žita, pa posle pronađenu hranu deli sa ostalim gradskim vrapcima....ima sigurno preko 20 godina otkad je nisam videla, ali još uvek pamtim atmosferu priče. Ukoliko bilo ko ima predstavu o tome gde mogu doći do nje, unapred zahvalna, kupujem odmah!
I tako je krenulo..


11 коментара:

  1. Otvorila si nam vrata svog detinjstva s ovim, uvodnim, tekstom.
    Hvala ti mnogo 💋

    Kroz čitanja i gledanja divnih slika, na kojima si se poput pčelice orno bacila na posao, podsetila si me na moje početke.
    U četvrtak sam baš otišla kod tetke i uzela tu prvu knjigu u ruke.
    Odletela sam odmah potom na Kupindo da je tražim.😊
    Prosto kad sam je uzela u ruke bilo je kao da je neko premotao film.

    U biblioteku sam se učlanila s nekih osam godina i uzela knjigu s crvenim koricama, Pera Detlić.
    Broj mi je bio 404(šta sve upamtih)

    Pokušavam da se setim šta je posle toga sem časopisa Junior bilo na tapetu, ali do "Orlova" mi je sve prazno, rupa u sećanju.
    Za nju se tačno sećam i gde sam sedela dok sam je čitala. 😊
    Devojčica sa šibicama definitivno ostaje najdramatičniji deo detinjstva.

    Prvog ulaska i mirisa biblioteke se sećam kao ulaska u raj.
    Videću da li moj prodavac ima "Vrapca", ima par kutija sa starim, uglavnom dečjim, knjigama koje vape da ih pretresem..
    Ukoliko nađem ili vidim s njim da li može da nabavi.
    Javljam ishod u svakom slučaju.

    Hvala ti na divnom tekstu draga.❤

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Setila sam se još jedne koju sam kao dete stalno čitala - "Baš Čelik", videh je kod mog prodavca, moram uzeti. 😊

      Избриши
    2. Hvala, drago mi je što ti se tekst dopao. :)))
      Znam na koju knjigu misliš, tu sa crvenim koricama!:)
      "Orlove" su, mislim, sva deca volela, a meni je prvi susret sa Ćopićem bila "Ježeva kućica" i Zijahov glas sa kasete. U sledećem tekstu biće priče o tim, osnovačkim knjigama koje su me uvele u svet dečjih družina i raznih pustolovina.
      Sve imaju i dalje isti miris i prebace me u detinjstvo poput vremeplova.
      "Kupindo" je zaista riznica starih, dobrih "relikvija" koje su nas upoznavale sa svetom. Bukvalno mi sad padaju na pamet one koje sam izostavila, ne vredi, bez sistematično složene biblioteke, ne mogu sve da zapamtim - a knjige su mi zaista kao u skladištu, kutije, gomile, kredenci i svega tri sređene police. :(
      "Devojčica sa šibicama" je i meni bila trauma.:(
      Hvala unapred za "Vrapca"!:))) Bio je na "Kupindu" ranije primerak, ali bez ilustracija, a ja ganjam baš ovakav sa slike.
      "Baš Čelik" i ostale narodne priče & pesme, bile su u Vukovoj zbirci, koju sam takođe već tada imala. Pomalo jezive, moram priznati!

      Избриши
  2. Kako divan, divan post.❤
    Ovih 12 knjižica bajki još uvek imam, kao i čuvenu Riznicu, pamtim da sam obožavala takođe većinu ovih knjiga i slikovnica, koje si navela. Mama nam je redovno čitala i Diznijeve bajke i Grimove.
    Čidesna šuma ne omiljeni crtani mog brata iz detinjstva.
    Ove tri knjige bajki su prelepe, ja nameravam da kupim neke bajke u tvrdom povezu, ilustrovane, za budući naraštaj.❤

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala :))), pretpostavila sam da ćemo odmah prepoznati iste knjige iz detinjstva, jer smo ta generacija. I slažem se, treba nabaviti i sačuvati za buduće generacije, jer se ovako kvalitetna izdanja, sadržinski i vizuelno, više ne objavljuju, nažalost.
      Prva čitalačka iskustva svakako usmere kasnija interesovanja. Nije isključeno da neko naknadno razvije ljubav prema knjizi, ali, mislim da zaista sve kreće od kućnog vaspitanja.

      Избриши
  3. koliko divan post i'm in love ❤
    Ja imam dosta knjiga iz detinjstva i kod mene su kao i kod većine dece provladavae bajke samo što sam ih ja više volela nego što obično dete imal sam veliku crvenu knjigu braće Grim sećam se i dan danas koliko sam volela zlatokosu, tri musketara...Imala sam i Hansa Kristijana Andersona :)
    Jako kakava si slatka bila nikada nisam mogla da te zamislim kao svetlokosu :)
    I ove plave knjigice imam i dan danas :)
    Ja sam mnogo volela pesme, jer sma mnogo volela da recitujem pa su Zmaj, Antić, Dis.. tekli kao reka kod mene :)
    Kada sam bila malo veća počela je Hari Poter era, praktično sam sa jendih bajki prešla na druge volela sam i basne jer sam volela životinje i atlase jer sam volela svet :)
    Ovo je tako divan post tera me da se setim svog odrastanja i knjiga koje su kroz moj život prošle Bravo stvarno bravo <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na čitanju, drago mi je što ti se teskt svideo.:) Eto, samo sam malo htela da podelim neko svoje iskustvo i zaluđenost knjigama, koja je još tada počela.
      Bajke su me rano omađijale, što je mnogo odredilo moj današnji nepopravljivo idealistički stav prema životu - uprkos svemu, ne mogu da prestanem da maštam i u svemu tražim nešto neobično.
      Moram da te ispravim, AndersEna, mada mislim da je greška u kucanju.:)
      Hvala, ali, to se samo čini zbog vrlo mutnih slika i odsjaja - luster, tatina loša kamera na telefonu, ispale su nejasne. Zpravo, ja sam bukvalno od rođenja bila crnkica, baš nikad svetlokosa :), izuzev u jednom periodu kad je išla na braon (možda baš tu, ne mogu da procenim) - istina je da, pošto se nikad u životu nisam farbala, oduvek imam istu boju kose koja s godinama postaje čak i tamnija. :)
      O poeziji i romanima biće reči u naredna dva nastavka teksta - vidim da smo svi imali manje-više slično odrastanje.:)

      Избриши
  4. Ja sam relativno kasno počela da čitam, možda tek posle petog šestog razreda. Tako da na moju veliku žalost moje detinjstvo nisu obeležile ovako divne slikovnice. Prve knjige koje pamtim da sam pročitala van školske lektire su Dečaci Pavlove ulice ( u moje vreme je bila izbačena iz redovne lektire), Srce, Ana Frank...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti mnogo na čitanju :), u narednim tekstovima biće reči o "školskom" periodu i baš tim knjigama koje pominješ, tako da se nadam da će ti biti zanimljivo!:)
      Meni lično srećnu okolnost predstavlja to što su moji rano prepoznali sklonost prema knjigama, koja se jedino kod mene ispoljila - moja braća knjigu ne uzimaju u ruke :(. Da nije bilo svega toga, ko zna da li bi se danas bavila ovim što radim.

      Избриши
  5. Divan tekst! Nekako si me vratila u dane najranijeg detinjstva.

    Mene je baba naučila da čitam oba pisma negde oko četvrte godine, tako da moji nisu morali previše vremena da troše na mene.

    Sećam se mog prvog Bukvara, dobila sam ga od brata, kada je on završio prvi, imala sam oko 3 godine. Mislim da mi je to jedan od najlepših trenutaka, gledala sam ga kao neko blago, moje lično blago. Priče sa kraja bukvara i danas znam napamet.

    Mama je inače imala svoje komplete lektira od prvog do osmog razreda (narandžaste i crne knjige mislim da je “Zavod” izdavač), naravno da sam ih sve unapred pročitala.

    “Mikijev zabavnik” sam obožavala, ali ga nisam redovno dobijala tako da mi je imao još veću vrednost.

    “Zlatna jabuka i devet paunica” mi je bila omiljena bajka kada sam bila mala, sećam se da sam sa babom “diskutovala” o njoj često. Uvek sam volela da nađem pouku na kraju priče, nekako mi je bilo besmisleno bez toga.

    Moja tetka je takođe imala “1000 zašto, 1000 zato” i isto sam listala kad god odem kod nje. :)

    “Laku noć deco”, “Cipelići” (i ostale emisije/crtaće koje si navela)… Sećam se samo koliko smo uživali u tome, kao i u dečijim časopisima, bajkama…Sećam se da sam dobila zbirku “Najlepših Baltičkih bajki” i da mi je bilo jako čudno što one ne lice na bajke na koje sam navikla, to baš pamtim kao neko drugačije iskustvo.

    Grčku mitologiju sam takođe obožavala, crtaće, knjige…Imam i danas “Ilijadu”, “Odiseju”, kao i neku zbirku “Mitova iz Stare Grčke”, iako više nisu nisu u zavidnom stanju i dalje su mi drage.

    Verovatno nam se poklapaju nekadašnja interesovanja jer smo odrasli u tom nekom vremenu, kada se nekako drugačije gledalo na knjigu, obrazovanje pa I umetnost…Nažalost, stekla sam utisak da kod današnje dece nije tako, niko ne priča o knjigama, slikovnicama, bojankama…Pa i šta će im kada već za prvi rođendan dobiju tablet.

    Baš mi se dopao tekst, pomalo me i rastužio, nostalgična sam valjda…Sve u svemu opet ću reći, jako lep tekst!

    Umalo da zaboravim...Slike su posebno divne! Preslatka si bila, želim takvu devojčicu da se igram sad sa njom.
    :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo, MNOGO ti hvala na čitanju i predivnom komentaru, stvarno sam srećna što ti se tekst dopao i što si se pronašla u njemu - trudila sam se da se obratim svima koji su približno moja generacija, da malo evociramo to što je u našem detinjstvu i vremenu bilo dobro, a sada ga nema, a što nas je verovatno u velikoj meri spasilo, psihički, intelektualno.
      Smatram da ove stvari ne smemo prepustiti zaboravu i da budućim naraštajima, uprkos tabletima i tehnologiji, treba otkrivati sve to, jer dete je u suštini srećno i sa običnom kartonskom kutijom, ne sme mu se zauzdavati mašta. :)
      Naši roditelji, tetke, babe i dede, iako su bili zauzeti, nalazili su vremena da ga kvalitetno provedu sa decom. Sada je najlakše pustiti mu TV ili uključiti komp, pa nek se samo animira.
      "Bukvar" je i meni ostao u sećanju, sa svim onim tekstovima i slikama, kao da ih sad gledam:)
      Biće priče o svemu tome i u nastavcima.
      Mnogo hvala!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...