среда, 15. јун 2016.

Dame dolaze

piše: Isidora Đolović


Podstaknuta Sarinim tekstom, razmišljala sam kako među brojnim izvođačima (što solistima, što u sklopu bendova) koje volim, na prvi pogled zaista dominiraju muškarci. Možda je to uslovnost samog žanra koji obožavam, jer (i ovo zaista NIJE političko-rodna nekorektnost!) jači pol stvarno „nosi“ teški zvuk, mada mnoge devojke i te kako dobro „rokaju“. Ipak, ovo neće biti pregled mojih najdražih muzičara, za to postoji posebna rubrika (ukoliko vas zanima, kucajte Priče o pesmama u arhivi), u kojoj se njima podrobnije bavim. 
Ovoga puta bih želela da podelim utiske o nekoliko pevačica čije su mi pesme u poslednje vreme privukle pažnju, uglavnom zahvaljujući radiju. Neke od njih pratim već odavno, druge definitivno ne spadaju u pravce koje preferiram, ali sve ih spaja to što njihove opuse ili makar pojedine numere smatram vrednim skretanja pažnje. Nisu sve debitantkinje, iako naslov posta asocira na to - ipak, meni su probudile nadu da muzika, ne samo pop, ipak odoleva praznini  komercijalnog, sezonskoj kolotečini. Dakle, predstavljam po pet ovdašnjih i stranih svetlih primera, a o retro-zvucima koje mi srce najviše voli, drugom prilikom. Nije suvišno primetiti, njihov se uticaj svakako oseća i u stilu ili izrazu izvođača koji slede.

Najpre bih još pomenula, a u duhu ovog „dame dolaze“, jednu sjajnu i perspektivnu curicu za koju ste sigurno svi čuli ovih dana. Zove se Olga Danilović, ima tek 15 godina i nosilac je trofeja sa nedavno završenog „Rolan Garos“-a. Olga je nastavila porodičnu tradiciju - otac joj je čuveni košarkaš Predrag, a mama RTS-ov sportski novinar Svetlana Danilović. 
Podsetila nas je na uspehe Monike Seleš, postavila lep primer za devojčice koje tek treba da pronađu svoj put, a izvan dva uobičajena kalupa društvene uloge lepšeg pola. Već sam pisala i ponoviću svaki put: ni iskrivljeni tradicionalizam, ni radikalni feminizam - nego individualnost, jedini je pravi izraz onoga što zovemo girl power! Bavite se onim što volite i radite najbolje što možete, bez obzira na glupave kategorije u koje bi društvo da vas smesti. Ženstvenost ne isključuje samostalnost i snagu!

Vratimo se muzici. Počeću od inostranih melodija koje su mi obeležile maj, ušavši u najuži izbor. Vrlo visoko se uvek kotiraju Lana del Rej i Eli Gulding, svaka na svoj način neobična i jedinstvena, ali sada sam ih zbog manjka prostora i principa „optimalne petice“ morala izostaviti.

5. Nicole Sherzinger - „Poison“
Nisam neki ljubitelj „Pussycat dolls“, mada od kada su se pojavile, nekako bez namere ispratih verovatno svaku pesmu koju su objavile. Zapravo, ono što je bilo i ostalo njihov najveći adut, po mom utisku, jeste glavna i jedina ozbiljna pevačica - Nikol. Šerzingerova mi se izuzetno dopada, kao pojava, vokal i plesačica. Ima dobar glas, međutim, baš kao i gotovo sve devojke sa moje današnje liste, nedovoljno dobro iskorišćen. Numere koje je plasirala, kako ranije u bendu, tako i danas kao solista, uglavnom se zaborave i nisu dovoljno istaknute da bi trajale malo duže. Ipak, spot „Poison“ (naravno, jedna je istoimena kultna stvar Alisa Kupera, neprevaziđena i neponovljiva), koji sam tek nedavno otkrila i nisam mogla da poverujem da je snimljen pre pet-šest godina, pokazuje koliko je Nikol talentovana i moćna, prava „žena-mačka“.

4. Ariana Grande - „Dangerous woman“
Za Arijanu Grande sam čula posredstvom mlađeg brata, čiji se muzički ukus mnogo razlikuje od mog, a dovoljno je reći da “jer su slatke” voli pevačice poput Selene Gomez ili Grandeove. Znala sam za pesmu koju je snimila sa Džesi Džej i Niki Minaž, pri čemu samo ovu prvu iole cenim kao interesantnu pojavu, tako da uopšte gledano nisam nešto impresionirana. Arijana ima lep glas, ali u celokupnom izgledu i stavu joj je nešto suviše prostačko i prljavo (ne u smislu “bezobrazno” nego stvarno aljkavo). Ipak, ova pesma mi se mnogo dopala već na prvo slušanje, dok nisam imala pojma o tome ko je izvodi. Zanemarujući video koji izgleda kao reklama za “Playboy” i ima prilično bolestan, pedofilski fazon, sama numera je solidna.
Inače, ovo je faza kroz koju očigledno sve tinejdž pop-zvezdice prolaze nakon što pređu dvadesetu - “izazovni” (pre će biti, jeftini) imidž, tekstovi na granici pristojnog, siljena provokativnost (uglavnom smešna) kojom pokušavaju da ubede svet (i sebe) kako su sazrele i “opasne”. Malo ko je uspeo da taj deo karijere izgura bez previše blamiranja. Kao, npr:

3. Christina Aguilera - „Your body“
Kristina je jedna od savremenih pop-pevačica koje najviše cenim i koja je od samog početka imala potencijal da izgradi ozbiljniju karijeru od, npr. Britni Spirs. Pojavile su se u isto vreme i često upoređivane kao najveće rivalke, međutim, bilo je jasno da Kristininom moćnom glasu malo koja vršnjakinja može da parira. Od prvog hitića “Genie in a bottle”, preko pomenutog odrastanja kroz imidž “Dirty” Xtine, do meni lično najomiljenije neo-pin up faze, Agilera uspeva da drži nivo. Ova pesma nije nova, ali zvuči sveže i energično, zbog čega je često slušam.

2. Sia - „Cheap thrills“
Moram da priznam da je Sia odnedavno počela da mi ide na nerve, što zbog preteranog forsiranja po stanicama (iako zaista nema lošu pesmu, niti saradnju), što zbog čitavog fazona sa perikama, skrivanjem, klinkom-plesačicom i ostalim već dosadnim fazonima. To je trajalo dok nisam čula ovu pesmu, najpre u duetu sa Šonom Polom, potom i solo-verziju. Vraćala sam se autobusom iz Beograda, pala je noć i svirao je radio “Play” (nekadašnji B92). Numera me, već pospanu i iscrpljenu celodnevnom jurnjavom, u momentu “podigla”. Sem toga, ne mogu da osporim da Sia ima izuzetno snažan, upečatljiv i neobičan glas - uz to i mladalački. Nisam mogla da poverujem da nije tinejdžerka, već žena u četrdesetim, naprosto, zaista zvuči kao devojčica. Najdraža mi je pesma “She wolf”.

1. Rihanna - „Kiss it better“
Rijana je jedan od primera izuzetno popularnih pevačica, prema kojoj osećam istovremeno odbojnost i poštovanje. Prvo se odnosi na njenu pojavu, imidž i nastupe; drugo na glas i muziku. Vršnjakinje smo i odlično se sećam kada se “devojčica sa Barbadosa” pojavila. Slatka tinejdžerka već od drugog albuma počela je da pooštrava, kako zvuk, tako i vizuelni aspekt, ali je u tome “izgubila kočnicu” i prešla u neukus, vulgarnost, napadnost. Rijana ima jedinstven, prepoznatljiv glas; ima dobre saradnike i snalazi se u gotovo svakom žanru, praktično nema lošu pesmu. Međutim, njeni spotovi, tekstovi, poruka koju šalje, izrazito su iritantni i prostački, počev od “Rude boy” pa nadalje. Uglavnom, iako bi se i ova pesma (a posebno spot) mogli svrstati u taj niz, razlikuju se pre svega po šmeku osamdesetih ili ranih devedesetih koji nose. Više je nego očigledan uticaj nedavno preminulog umetnika Prinsa, instrumental izuzetno podseća na intro za “Purple rain”, a kompozicija u celini poseduje izuzetnu senzualnost i prijatno me iznenadila. Razlikuje se od svega što je sama Rijana snimila, kao i od svega aktuelnog, a evocira muziku iz prošlosti, koja je zaista bila, u svakom pogledu, na mnogo višem nivou.

Što se domaće scene tiče, situacija se ne razlikuje mnogo, ali je poražavajuća činjenica da ženski izvođači uglavnom pripadaju turbo-folk ili gotovo nimalo drugačijoj “pop” struji. Pravo je iznenađenje naići na neizveštačene, nehibridne, dosledne i kvalitetne izuzetke. Oni su, koliko god možda manje glasan, ipak prisutan dokaz da razlika (i s njom izbor) postoji. I tu, naravno, može bolje- ali, samim tim što se ne dodvoravaju populističkoj struji, vraćaju nadu.

5. Jelena Tomašević
Sećam se kada sam prvi put čula Jelenu, u pitanju je bila emisija "3K Dur" na Trećem kanalu i sezona u kojoj je pobedila sa pesmom Vitni Hjuston. Bila sam u osnovnoj školi. Par godina potom je, na istom takmičenju, otkrivena i Jana iz "Nevernih beba"(o kojoj će biti reči nešto kasnije). Sećam se Jeleninih festivalskih nastupa, "Jutra" na Beoviziji, pevanja pred članovima "Bijelog dugmeta" u jednoj emisiji uoči koncerta, prvog solo albuma. Ima najlepši glas (uz Mariju Šerifović, po mom skromnom mišljenju) na trenutnoj pop sceni, tj. od izvođača mlađe generacije. Drži se svog žanra uz male iskorake, verna je i počecima (folkloru), karakteriše je neopisiva interpretacija. Uz to, deluje veoma pristojno, fino, neposredno, što takođe cenim. Za njen raskošni vokal, nažalost, kao da nema adekvatne kompozicije - ništa što je do sada snimala, pogotovo sa Joksimovićem nekako nije dovoljno dobro za njene očigledne potencijale. 
Prijatno me iznenadila nova pesma, koju možete čuti gore, kao i prateći spot.  "Ime moje" je takođe veoma lepa stvar, a poseban plus ide za glumicu Ninu Janković, koju obožavam - ukrasila joj je spot. Što se obrade rock klasika “Bitanga i princeza” tiče, iako je Jelena fantastično otpevala,  original je nenadmašan (uz to, emotivno sam jako vezana za tu pesmu), a i nemam nimalo laskavo mišljenje o  dotičnom projektu radija “S” nazvanom Zvezde pevaju zvezde, ali, to je već tema za poseban tekst.

4. Neverne bebe (Jana Šusteršič)
“Neverne bebe” su među najistrajnijim domaćim bendovima, već duže od dve decenije aktivni, kroz (nekad i drastično!) različite postave, a uvek u svom, prepoznatljivom fazonu. Pamtim ih sa prvom pevačicom, lavicom Gocom; onda je došla meni najdraža Jana, pa se pridružuje Jelena - a sa ovim tandemom su zapravo bili najzapaženiji. Postavili su nove standarde, prvenstveno u pogledu pevanja - toliko da je (po običaju) danas prešlo u dosadu što većina klupskih pevačica do iznemoglosti i neslušljivosti afektira prilikom interpretiranja. Imala sam sreće da ih sa Janom u postavi uživo slušam čak tri puta i bila sam uvek iznova oduševljena.
U međuvremenu, ona je otišla u Ameriku zbog studija na čuvenom Berkli univerzitetu, zamenila je Tijana i mada su u novom sastavu još uvek odlični, baš kao i aktuelni album, pesma koju biram je iz meni omiljene faze i prikladno optimistična za ove dolazeće, letnje dane.

3. Lena Kovačević/Ana Popović/Divna Ljubojević

Tri potpuno različita izvođača, spojena netipičnošću žanrova koje izvode, mnogo duše koju u svoje stvaralaštvo unose i vrednošću kao rezultatom. Lena je džez pevačica školovana u inostranstvu, kći slavnog dramskog pisca Dušana Kovačevića, izuzetno milo, pristojno i prijatno stvorenje. Zamerka na njenu muziku je - česta dosada i premalo temperamenta.

Ana Popović, naša najbolja blues gitaristkinja, svetski priznata, sa dugogodišnjim stažom na bini koju je do sada delila sa mnogim čuvenim imenima. Kada je slušam (i gledam), iskrsne mi u svesti pravi hard’n’heavy svet američkih barova, tvrdokorni rock u najboljem izdanju i momentalno mi se ide na neku dobru svirku.

Kao srednjoškolka, dobila sam mp3 sa mnogo albuma koje nam je prebacivao razredni (pored vrsnog profesora književnosti, sjajan poznavalac raznih kvalitetnih žanrova), između ostalog bilo je tu i duhovne muzike. Tada sam prvi put čula ANĐEOSKI glas Divne Ljubojević i ostala njen veliki poštovalac. Vidim da se zasluženo pročula i mnogo mi je drago zbog toga. Apsolutno savršeno zvuči.

2. Ana Štajdohar

Od klinaca sam koji su devedesetih, umesto dizel-zvuka, voleli “Tap 011”. Nakon što su pevačice koje su im bile zaštitni znak, talentovane Ivana (tada Pavlović, danas udato Peters) i Goca (Tržan) napustile grupu i započele samostalne karijere (Gocin prvi solo album “U niskom letu” je i dalje jedan od najkvalitetnijih iz tog vremena, dok ono što danas radi i  snima nije vredno komentara; Ivana bez padova briljira sa svojim rock bendom “Negative”, a autor je i ovogodišnje evrovizijske numere mlade Sanje Vučić), dobile su zamenu u vidu Ane i Nataše. Nove pevačice su se i vizuelno i glasovima brzo uklopile u blesavi stil grupe, koja se ipak brzo ugasila, pa sve do emisije “Veče sa Ivanom Ivanovićem” nisam imala prilike da čujem, ni vidim plavokosu članicu. Doduše, bio je onaj duet sa Aleksom Jelićem na “Beoviziji”, ali, skoro neprimetan.
Ana je u pomenutom programu zadužena za muzičke pauze, sa svojim bendom, koji je oformila uz današnjeg supruga - saksofonistu Nikolu Demonju. Prilično su poznati i već godinama nastupaju u beogradskim klubovima, a sa nekoliko singlova koje možete naći na Youtube-u vidi se (i čuje!) svetski potencijal. Zamerke koje se mogu uputiti, a sa kojima se slažem, jesu da često zna  “ugnjaviti” svojim slatkastim glasićem i interpretacijom, ali, u odnosu na ponudu naše muzičke scene, ako nastavi dozirano i malo temperamentnije -  neće biti problema.

1. Nevena Božović
Nevenu sam zavolela još tokom emitovanja "Prvog glasa Srbije", bila je moj favorit i pratim njen rad, podržavam način na koji vodi karijeru, pravi korake u medijskom ludilu. Ona je veoma mlada, ali, pristup, ljubav prema muzici i dostojanstvo jesu nešto što joj se ne može osporiti. Pesme su joj fine, spotovi lepi i filmični, imidž istovremeno moderan i umeren - ništa sporno. Ima vremena da se dokaže, dok stekne još zrelosti i sigurnosti - njena "ukočenost" je posledica mladosti i zatvorenosti, takav sam utisak stekla u "PGS", a i posle kada je u onom katastrofalnom triju sa još gorom evrovizijskom pesmom bila potpuno zalutala. 

Moram da pohvalim najnoviju pesmu ("Čujem da dolaziš u grad"). Tekst je prilično nebulozan (peppermint, o Bože! ), ali, ona ima tako lep, zreo glas, divno prenosi emociju, a i spot je predivan (ko je ikada živeo u Beogradu razumeće! ), njena pojava i stil upadljivi, sve to dodatno doprinosi utisku. Kvalitet, pristojnost, talenat, nešto retko i dragoceno na domaćoj pop sceni koja se toliko urušila da sada ima malo autentičnih izvođača (a ne turbo/kvazi-etno/šund hibrida koji se kriju iza etikete "zabavne" muzike), a da zavređuju pažnju. Moram priznati da me MNOGO VIŠE od pesme “kupio” spot - zato što sam se hiljadu puta osećala i izgledala baš tako, nevezano za reči koje nisu bitne, kao “lost little girl” u velegradskoj noći. Čekajte tramvaj na Autokomandi u povratku iz grada, šetajte Bulevarom ili pređite most kada se smrkne, osetite samoću ulica grada koji nikad ne spava - to je Nevenin spot uhvatio i delimično dočarao.

Često joj zameraju da je previše “slatka”, “dosadna”; “bezlična”. Da nikada neće profitirati od pevanja, jer se ozbiljnost i doslednost na estradi više ne vrednuju. Ne prodati se, ne blamirati povlađivanjem masama, jeftinim trikovima, vulgarnošću, sada kao da je démodé i uzaludno.  
Da se ne lažemo, ko se to u Srbiji (pa i svetu) danas "leba najeo" baveći se finom, čistom, ne-sezonskom muzikom? Ozbiljnom muzikom, glumom, književnošću, kulturom? Nažalost, sve je stvar čistog entuzijazma. Ko ulazi u tu priču s namerom da se "ovajdi", unapred je propao. Da li je to njoj uopšte cilj? Koliko znam, devojka je student na Muzičkoj akademiji, verovatno svoj put vidi drugačije i nema profit kao jedinu motivaciju za bavljenje muzikom. 
Zaslužuje podršku. Samo napred! I kad smo već kod dobrih obrada:


4 коментара:

  1. Evo jednog sjajnog teksta za dobrojutro 💖 Taman slušam neki radio koji mi je sestra skinula pa ima'80-e i ide mi Oscas Issac i "Wicked games" kafd god je muzika '80-ih u pitanju setim se tebe :)
    Pre svega veliko hvala na pominjanju 💖 Drago mi je da si uradila jedan ovakav tekst, ja kod tebe (između ostalog) jako volim da čitam o muzici jer tako lepo preneseš zašto voliš neku pesmu ili izvođača :)
    Tenis salbo pratim, a ženski nikad tako da nisam ni znala ko je ova devojka svaka joj čast :)
    Za nikol znam od malena ali tek od kada sam je gledala kao sudiju u X factoru sam otkrila koliki je talenat, pre svega koliko je dobar mentor i koliko je draga osoba a onda i koliko je posvećena evo jedan dueat sa njenim finalistom (završio je drugi) gde pevaju Vitni Hjuston kao preopruku ->https://www.youtube.com/watch?v=mpTvsV5KTA4
    Pesma mi je inače bila hit pre nekoliko godina, a ja od nje volim jako Don't Hold Your Breath
    Za Arijanu dleim IDENTIČNO mišljenje, ima glas u stilu Maraje ali Maraja ipak ima neku "klasu" za razliku od nje, sve deluje pomalo veštački i neprirodno, ovu pesmu nisam čula, a volim duest sa The Weekend-om, od thi mlađih generlano najbolje varim Demi Lovato 💖
    Kristina Agilera je možda i ženski glas koji ja lično najviše volim da čujem, od prvog puta kada sam čula "beautiful" do svih novih pesama, ja jako volim njene balade poput "You lost me" ali najomiljenija mi je "Figter" jer je rok :)
    Ja sa Siom imam love-hate vezu, po malo imam odbojnost ka svom tom "pop artu" koji ona predstalvja, volim tu pesmu a ja se uvek najviše vraćam Fire meets gassoline, što zbog nje, što zbog spota jer..mislim princ Oberin pobogu :)
    Rijana je kod mene ok za slušanje, imam par njenih pesama u telefonu a ovu nisam čula. Ja sam tip soobe koji bi između nje i Beyonce (i ako mi i ova kao pojava ide na živce) uvek izabrala da slušam ili gledam Beyonce, mada gneeralno ni jedna ni druga nego Adel :) Ima zanimljiv glas, ja volim duet sa Eminemom tu mi najbolje zvuči, ali ima i pesama koje ne mogu da svarim poput Work gde ne znam šta je odvratnije pesma ili spot. Slažem se da je prešla u neku vulgarnost i nešto što više nema umetničku vrednost :)
    Što se domaće muzike tiče, slabo to kod mene. Stare nekako nove gotovo nikako sve što se plasira je došlo ili iz grške ili turske i to je ponižavajuže za muziku. :)
    jelenu Tomašević volim ponekad da čujem moja najmlađa sestra koja ima skoro 12 godina je obožava i non stop sluša njene pesme, tako da mi je malo preko glave, ali ima lep glas i mogu da pdonesem da je čujem :)
    Ja pevečice iz Nevernih beba ne razlikujem at all valjda zato što nikada nisam mnogo čitala a znam za njih prilično dugo još od pesme "Da ima nas". Inače moja omiljena njihova pesma je duet sa Vanom valjda se zove "za tvoje oči" ne znam koja je tu pevačica bila :)
    Moram da ti priznam da od tri umetnice na broju 3. ni jendnu nisam slušala, ali znam ko je Lena i pamtim je kao najvelpšu ženu u Srbiji, odlične preorpuke :)
    Nisam znala ko je Ana, dok nisam skontala da sam je slušala kod Ivana Ivanovića nekad, supre glas ima :)
    Nevenau sam i ja gledala u PGS i zaista iam lep glas, kažem ja sam jako slaba sa našom muzikom i retko koga slušam i akd slušam sve uglavnom starije ali ima fine pesmice i jako lepo zvuči :)💖
    Odličan tekst, trebaš češće da pišeš ovakve stvari, volela bih i mušku ediciju :)
    💖

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre svega, hvala na lepim rečima, drago mi je da ti je tekst bio zanimljiv i da si pronašla neke nove ideje.:)
      Jao, divno za asocijaciju, ne samo da obožavam "Wicked game" nego me baš razneži kad povežeš moj omiljeni period u muzici i uopšte sa mnom, HVALA.:)
      Preporučujem ti da baciš pogled na moju rubriku "Priče o pesmama", koju ne pišem redovno, ali u kojoj uživam i oko nje se svojski trudim. Tu analiziram iz neobičnih uglova velike hitove iz proplosti i stvari koje lično najviše volim da slušam. Imam čitav niz planova za buduće tekstove za tu rubriku.:)

      I ja slabo slušam modernu muziku, pogotovo domaću, eventualno čujem na radiju i onda potražim da vidim ko je izvođač, ili uhvatim spot na VH1. Takođe, veliki sam skeptik po pitanju novih stvari, pa kad me nešto iz tog domena baš oduševi, moram da to izrazim, npr. sad - otuda i tekst. :)
      Ovo su zaista izuzeci koji su mi razbili, makar na kratko, predrasude.

      Ni ja ne pratim tenis, čak me nervira pomama, ali uvek podržim ovakve lepe vesti. Za Olgine roditelje odavno znam i mnogo ih cenim, obradovalo me što je i ona u sportskim vodama, a ipak svojim putem pravi uspeh. Uvek sam za nove nade. :)

      Hvala ti na linkovima, nisam znala za ove pesme i baš mi se dopadaju.:)))
      Slažem se za sve, pogotovo Rijanu. I meni je Bijonse, na stranu njena privatnost i ponašanje, sto kopalja iznad - ona je, uz Adel, možda jedina prava nova DIVA, ima tu profesionalnost, kvalitet i vrednost koja je neophodna.
      Od Kristine najviše volim "Hurt", pesmu i spot.:)
      Što se domaćih tiče, največi problem je što vlada šund, pa i kad imamo dobre izvođače, pesme su nedovoljno kvalitetne i ispod njihovog nivoa.
      "Za tvoje oči" je novija stvar, sa ovom drugom pevačicom, Tijanom. Jelena je ostala u grupi, mada u principu sve one imaju sličnu boju glasa, ali, Jana je tu nekako najprirodnije zvučala. Evo dok je bila jedini vokal benda:
      https://www.youtube.com/watch?v=dedeykiiFBE

      Hvala ti još jednom, ovo mi je veliki podstrek za buduću realizaciju ideja i planiranih tekstova! :))))

      Избриши
  2. Šarenolika lista, svaka čast.
    Neke prvi put čujem.

    Mene je Nikol ovde oduševila:
    https://www.youtube.com/watch?v=tE6SRBnDHx8

    Tada sam zapravo shvatila da ima glaščinu.
    Što se Arijane tiče ona me je oduševila u nekoj emisiji pevala je Celin Dion, inače mi je kao i Džesi Džej, moćan glas, a pesme blagi užas.

    Kristina. Mislim da do sada nije imala greške.
    Volim i ja tu njenu retro eru najviše.
    Riri, slažem se sa tobom od A do Š.

    Domaću produkciju slabo slušam.
    Od navedenih volim Bebe, bile to stare stvari ili nove.
    Kod Ane mi se dopada što, iako ponekad zna da ugnjavi glasom, uvek spaja nespojivo bira pesme koje su popularne, bilo stare ili nove.
    Za Lenu znam mada je nisam nikada slušala.
    Ova gitaristkinja je strava, drago mi je da tako nešto i kod nas postoji. :)

    Slažem se sa Sarom, sjajan tekst!
    Radi ih češće, uvek otkrijem nešto novo.

    P.S. Ova Nevenina obrada je sjajna.
    Inače nisam neki fan same pesme, ali zbog njih ću promeniti mišljenje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:))))
      Drago mi je što ti se dopada lista.
      Baš kao i ti, slabo i retko slušam domaću noviju muziku, pa se uvek prijatno iznenadim kada naiđem na nešto što mi se zapravo SVIDI. :)
      Iako sam nepopravljivi retro-freak, nisam zatvorena za novo i drugačije. Jedini uslov je - da vredi.:)
      Preporučujem i tebi rubriku "Priče o pesmama", volela bih da čujem mišljenje, pošto planiram da je nastavim.:)
      Uživam da pišem o muzici, a dobar odziv daje najveću motivaciju. HVALA!:*

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...