недеља, 29. мај 2016.

Rewatching "The Borgias": Sezona 3, epizoda 4

komentariše: Isidora Đolović


The Banquet of Chestnuts

Kada je o kontroverzama i legendama koje prate porodicu Bordžija reč, jedna od najglasovitijih krije se već u naslovu ovonedeljne epizode. Autorska ekipa je tako, nakon prethodno načete teme incesta, zagazila dalje utabanom stazom vekovima ispredanih priča o papinom klanu. Takozvani „kestenji bal“ biće jedna od stavki rezimea, za sada pogledajmo na koji je način neslavna „svetkovina bluda“ dramatizovana u kontekstu televizijske fikcije.

Obavljeno venčanje Alfonsa i Lukrecije nije donelo ciljanu stabilnost, već dodatno zaoštrilo neprijateljstva i upozorilo papu na budan oprez. To mu nimalo ne olakšava već komplikovanu situaciju unutar samog Vatikana, odnosno, neočekivano nezadovoljavajuće posledice „čistke“.
Uvođenje u posao: Baš kao što je prošli put i obećao, papa svečano proglašava kardinalom mladog Alesandra Farnezea (Cyron Melville), Đulijinog brata. Oboje glumaca su „šargarepičasti“ i već na prvi pogled dobro prolaze kao rod, a za one koji već nisu upućeni - tu je Askanio sa (dvolično ili dolično) zajedljivim obrazloženjem ko je novajlija, niotkuda pristigao.

Popunjavanjem redova, Rodrigo se nada da će Kuriji „obnoviti krv“, odanijim i (u njegovu prošlost) manje upućenim crvenomantijašima. Problemi spoljne politike gomilaju se sa svih strana, pa je barem jedan deo muke ublažen. Naravno, uz sve te izazove i opasnosti, ko će dodatno brinuti o dvoje već odrasle dece, u najbizarnijem mogućem susretu „jutro posle“! Na hodniku, u mimohodu, ponosni tata će štipnuti obraz „stidljive mladenke“, dok iza njegovih leđa brat-ljubavnik ne pokušava ni da sakrije ozlojeđenost.
Prva stavka na dnevnom redu: večito prazna kasa. Pre paljevine u skriptorijumu, odbegli kardinal Versuči uspeo je da „mazne“ (ako se to uopšte može nazvati krađom) povelje kojima se već oduzeto vlasništvo samostana u unutrašnjosti, iz pohlepnih papinih „lepljivih prstića“, ponovo vraća onima kojima pripada. U sceni propraćenoj prikladnom „starozavetnom“ muzikom i krajolikom, Versuči predaje dokumenta sestrinstvu, pa nastavlja put svestan da ga na njegovom kraju čeka ruka (ne)pravde…

Jedino što Rodrigo može, jeste da pošalje Čezarovog vernog plaćenika za beguncem i „vrećom zlata“. U međuvremenu, deficit valja nadomestiti na tuđ račun - a kao poručeno stiže mletačko poslanstvo! Venecija je iznova ugrožena od strane Turaka (jesam li samo ja na pitanje „Turks?“ čula odjek scene sa cigarama iz druge sezone - „turds“?) i vapi za pomoći. Pre nego što obeća bilo kakvu podršku, Rodrigo će se malo poigrati sa (trodnevnim čekanjem na audijenciju već istanjenim) živcima emisara, kroz opaske o komarcima kao najvećoj pretnji severnim komšijama (sarkastičnim unižavanjem „grada od sto kanala“). Istom prilikom, papa zabavlja malog Đovanija (napuljskog azilanta), koji, uzgred-budi-rečeno, slično Gilinom sinčiću Semu iz „Game of Thrones“ - uopšte ne raste! Naposletku, odobrava predlog, sazivajući novi krstaški pohod - i nužno visoke poreze za njegovu realizaciju, koji su učinili da trgovcima i plemstvu potpuno splasne početni entuzijazam. Lukavo, rutinski.
Druga stavka: znalački izvršiti obračun sredstava i pronaći što racionalnije, a brzo rešenje. Tu se otkriva jedan od vodećih razloga angažovanja Farnezea, sestrino garantovanje porodične spretnosti u računovodstvu, kakvu je ne tako davno i sama pokazala. Askanio dobro pamti tu šokantnu odluku da im se pretpostavi jedna žena, pa ih još i potpuno posrami veštinom i ažurnošću. Zato će jedva dočekati da joj brata natovari spisima i zadacima - ipak, Rodrigo napominje da je jedino njemu, papi, dužan da podnosi sve izveštaje.

Kako će se pokazati, mlađani kardinal teško izlazi na kraj sa zbrkom svojih prethodnika, pa Đulija priskače u pomoć. Prepoznavši njen rukopis na marginama, Rodrigo je podvrgava ponižavajućem noćnom izvlačenju iz odaje i dovođenju pred njegove noge, kako bi odgovarala za „saučesništvo“ i „lažne garancije“ (iznebuha stručnost ispred nepotizma?!?). Kada je uopšte  La Bella dospela u nemilost kod pape?
Iako joj je jasno „koliko je sati“, standardno strpljiva, blaga i nadasve odana, Đulija obećava papi da će pronaći rešenje za njegovo hronično nepoverenje u kardinalsko veće. Štaviše, već ima nešto na umu! Rodrigo joj polušaljivo jamči za, uspe li - kardinalsku kapicu. Slaba uteha ženi lišenoj ljubavi, bez vidljivog razloga i svoje pogreške…

Sestrinska ljubav: U svoje prvo jutro oženjenog čoveka, siroti Alfonso ne uspeva da sakrije od previše radoznalog i nametljivog rođaka da, zapravo, nije bilo ništa. Sveže isfenirani napuljski kralj pokazuje interesovanje za krevetske veštine čuvene Lukrecije Bordžije, ispitujući do juče nevinog bratića o detaljima (?!) i tobož zaprepašćeno reagujući na otkriće. Da li je odluka o javnoj demonstraciji konzumiranja braka rezultat odbrane povređene dinastičke časti, ili izgovor za želju da se lično i uživo uveri kako ljubi papina jedinica? Šta god bilo istina, predlogu - bolje reći, naređenju, koliko god uvredljivom, ni sam Rodrigo ne može naći prigovor. Čezare je, naprotiv, van sebe od besa, ali porodična posla su po ko zna koji put prevagnula.
Siroti Alfonso se potom, u ogrtaču primadone ili pak makroa (sa čudno kičerastim „mufom“ na rukavima) iste večeri ušunjao u sobu svoje nove supruge, izvinio se i sav srećan spremio da ispravi propušteno. Lukrecija isprva deluje orno, da bi ga iznenada otisnula, predlažući čedni, isključivo platonski brak! Na njegovo pitanje hoće li to, onda, biti „bratsko-sestrinska veza“, odgovor je nimalo neproziran i ako Alfonso iole bolje stoji sa računom od Alesandra Farnezea, trebalo bi da mu je uveliko jasno šta je posredi…
Pošto je odbila supruga, Lukrecija se silno potresla i uvredila dobivši od bate lično vest o Ferdinandovoj zaista ponižavajućoj odluci. Koliko god ova scena bila dobro odglumljena, „nabijena“ očajem i sirovom emocijom dvoje, na toliko načina izgubljenih ljudi - baš kao i u slučaju Džejmija i Sersei Lanister, teško je istinski saosećati sa ovim „žrtvama“. Politički udata i do pre par dana bar pomalo zaljubljena u SVOG izabranika, papina kći je povređena što joj zahtev da sa istim živi u formalnom braku, bez dodira, nije prošao? Iskaljuje bes na bratu, koji ju je - ili ona njega, nije važno - odveo u krevet i dodatno zakomplikovao situaciju? A zahtevano javno konzumiranje im sada smeta, dok je sa Đovanijem Sforcom (na stranu njegove mane i ogrešenja), u istoj ulozi, bilo povod za izrežiranu farsu i poniženje prvog muža? Eto prve situacije, u ovoj epizodi, koja potvrđuje onu o lošoj karmi…Žaleći se mamici, koja je naprasno i sama protiv zeta („To je samo jedna noć“), Lukrecija se zariče na naplatu sa kamatom. Čezara posebno boli što za svedoka sa svoje strane zahteva - jedino njega.
Nakon ovog Lukrecijinog saopštenja, vidimo Čezara kako plače. Po prvi put. Ovo mu se nije desilo ni nakon njenog venčanja sa Sforcom, ni stotinu puta nakon Rodrigovih odbijanja u vezi sa zapovedništvom, niti zbog Ursuline pogibije. Međutim, to više nije ni isti čovek, pa bi zato bilo bizarno žaliti ga - otprilike kao što je i njemu gledati  bludnički izloženu sestru, pošto je par noći ranije bio na Alfonsovom mestu. Ili to Čezare oplakuje ono što su postali? Ne zavaravajmo se.

Epizoda je donela nekoliko uspešno uklopljenih paralelnih tokova priče. Jedan je svakako prikaz sestrinske odanosti - ili, nasuprot tome, nezahvalnosti. Čezarov i Lukrecijin zapaljivi odnos smo već prokomentarisali, osvrnimo se još jednom na La Bellu i njenog brata. Osim što ga je uopšte dovela do prestižnog položaja, na (kako sam mladić priznaje) ličnu ambiciju - a ne njegovu molbu; pored toga što mu pomaže da se razabere u računovodstvenoj zbrci i opravdava ga pred papom; ona i upozorava Alesandra da nipošto ne prisustvuje svečanoj večeri za koju će dobiti poziv. Spasava ga kompromitovanja koje će, kao samoodbrambeni adut, papa usmeriti na ostatak Kurije. 

Gola istina i zaštićeni svedoci: Obred se odigrava po planu. Lukrecija pokazuje pribranost, snagu i dostojanstvo - čak i u svom najvećem poniženju, nepogrešivo vlada situacijom. Od trenutka kada ih izvedu, kao Adama i Evu, pred Ferdinanda i Čezara skrivene iza paravana, ona kontroliše sve. Usmerava, kako nervoznog Alfonsa (zaista, neugodan način da se izgubi nevinost!), tako i dvojicu „napaljenika iza zavese“. Naravno, iako sve vreme smiruje supruga uputstvom „Eyes on me!“, njen pogled postepeno skreće ka Čezaru i tu se zadržava do vrhunca. Sada bi neko trebalo da nepotrebno dugu scenu u kojoj Lukrecija doživljava orgazam uporedo sa voajerski (namerno ili prinudno, ko te pita?) zagledanim bratom - svojim i Alfonsovim - shvati kao drugačiju od bolesne? Ko se to zgrozio na Sančinu „simultanku“ pred prvu bračnu noć? Uglavnom, otvoreno neprijateljstvo je počelo.
„Silovanje“ Lukrecije?
Koliko već sutra, Čezare će biti upućen u Francusku, da obrlati kralja u papinu korist i pride se oženi. Mada Lukreciji saopštava odluku da zaborave sve što je bilo i pokušaju pronaći sreću u predstojećim bračnim zajednicama, ona mu stavlja do znanja kako nema ni najmanju nameru da prekine bilo šta. I zato, neka se brzo vrati.
Đulijin „pakleni plan“ sadrži se u organizovanju banketa za kardinale i časne sestre, sa ciljem prikupljanja donacija za predstojeći krstaški pohod. Prijem osmišljen kao prividna licitacija - u skidanje (!), brzo pogađa u najniže nagone sveštenstva, bez mnogo teškoća (i krajnje bukvalno!) RAZOTKRIVAJUĆI monahinje kao prostitutke. Đulija uigrano i vešto vodi „program“, gde posebno maštovitu i lascivnu ulogu ima kestenje, a ove orgije (u pravom smislu te reči) iza paravana prati Burkhard, verno beležeći svaku pojedinost „za pokolenja“. Druga paralela je tu - kada predmet rugla nismo mi, umesto poniženja doživljavamo zabavu. Sve je stvar proste perspektive….
Đulija kao „show-host“
A dok njegovi podređeni razuzdano provode noć, ni Rodrigo ne miruje. Ranije toga dana saopšteno mu je da je u prestonicu pristigao stari poznanik, vojvoda Bosiljčić Gonzaga od Mantove. Papa se ne malo razočarao što u pratnji nije i lepa Bjanka, čijeg se gostoprimstva tako živo priseća. Ništa zato, s prvim mrakom, eto i nje! Ušunjala se kroz prozor, ništa straža, ništa sumnjičavost, papa odmah poseže za njenim vratom, kao vampir koji je dehidrirao. Uzgred, pohotnica je deo plana Little Green Riding Hood Katerine i Rufija (gle čuda, i ovoga puta skrivenog tu negde oko papine palate!) za kompromitovanjem don-Bordžije. A postoje i nagoveštaji da je - luda.

Sve se vraća, sve se plaća: Treba li pomenuti kako Džeremi Ajrons još jednom briljira, naročito u uvodnoj sceni sa novim kardinalom, kao duhoviti i podozrivi, ironični papa u najboljem izdanju. Sjajno je dočarano i njegovo samotno očajanje zbog onoga čemu mora da prepusti Lukreciju - a posebno zabezeknutost, pošto ga sopstvena osvetnička slast bude ošamarila.
Samoubistvo na antički način
Gazda jaše u pravcu zapada, sluga za to vreme po zabitima traži Versučija. Izgleda da Miki poseduje isti radar kao i teleport-mag Bejliš iz „Igre prestola“, s obzirom da mu polazi za rukom da se uvek „nacrta“ na pravom mestu, kraj prave osobe. Međutim, ukoliko se prisetimo prve sezone i ganjanja Dela Roverea, ustanovićemo kako Mikeleto nema sreće sa lovom po kupatilima. Kardinal ga je očekivao i priredio sebi patricijsku smrt, kao u vreme starorimskih imperatora (radi se o samoubistvu puštanjem krvi, od strane plemića koji bi pali u nemilost kod vladara; možda najpoznatiji primer jeste Petronije Arbiter u doba Nerona), a novac je već razdat. Možda je ona Mikijeva opaska o neuzrujanosti i smehu pape trebalo da obeshrabri umirućeg i označi nekakav trijumf (a izvesno jeste imala učinak, mada, ako je papi baš toliko svejedno, čemu slanje ubice?!) - ali, meni se čini da je to još jedan u nizu bumerang-efekata po Bordžije u ovom trenutku….
Vojvoda Ranjeni Orao
Kada sutradan po vatikanskoj ludoj noći, sa zadovoljstvom bude slušao Burkharda kako zabezeknutim i posramljenim kardinalima čita odlomke iz crne knjižice (svedočanstvo njihove sramote, savršeno sredstvo ucene), Rodrigo neće dugo likovati. Najavljeni mantovanski velikaš dolazi da od Svetog oca traži poništenje svog braka. Kao razlog, navodi višestruka suprugina neverstva, uključujući ono uoči važne bitke sa Francuzima, kao i baš sinoćno - i to sa Njegovom svetošću, ni manje, ni više. Optužba je teška, na prvi pogled neoboriva i, što je najbitnije, potpuno javna. I mada znamo unapred da će se snalažljivi Rodrigo već nekako izboriti sa ovim unakrsnim sumnjičenjem - zaboga, nisu ga oborila ni dva atentata - APLAUZ odbojnom vojvodi od Mantove!

Zaista, ta karma je čudo.

Utisak nedelje:


4 коментара:

  1. SAmo sam slike pogledala jer još nisam stigla deluje jako zanimljivo, još se nisam dovukla (usporila sam malo sa gledanjem serija zbog ispitnog roka) ali čim te stignem odlgedam sledeću stiže komentar :)

    ОдговориИзбриши
  2. Druga sezona je meni, posle ponovljenog gledanja, ubedljivo najbolja :) - a ova treća je najdinamičnija i puna zapleta, a i vizuelno najraskošnija.
    Jedva čekam utiske!:)))

    ОдговориИзбриши
  3. Što dalje odmičemo sve je čupavije.
    Moj naklon za tekst, Bosiljčić me je slatko nasmejao. :D
    Epizoda je bila šarenolika..
    Izgleda je za svako šunjanje pristigla kazna..
    Rodrigova draga je otplovila, a Lukrecijina šetkanja po tuđim sobama su rezultirali predstavom.
    Ajronsu svaka čast!
    La Bela je blistala, a kardinali upadoše u klopku..

    Ja sam požurila tako da sam i petu ispratila, obradovah s Makijaveliju. :)

    Hvala ti na divnoj recenziji!
    Svaka čast za de Nira i Džastina. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi!:)))
      I ja odgledala petu, prikaz je spreman za nedelju. Maestralni su glumci, ova glavna ekipa bar, al zaista ima tako debilnih rešenja da mi je primetan pad u odnosu na treću što se logike tiče. La Bella i Miki nepravedno u zapećku.
      Bosiljčić - haha, odmah me asocirao, sa onim razmaknutim očima!:)
      Kardinali su tako dobro navučeni, nemam reči...Đulija kao voditelj programa u kazinu, kraljica je!:)))
      Makijaveli, pored svih ostalih talenata, ekspert je i za modne savete!
      DeNiro i Džastin mi takođe odmah padoše na pamet.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...